Plodni bizon
Gradjanin
Duh bunta: +53/-51
 Van mreže
Pol: 
Poruke: 2985
|
 |
« Odgovor #64 poslato: 29.01.2008. 13:20 » |
|
Oto Vajninger o zeni, u knjizi Pol i karakter:
Svemu ruznome i gadnome sto sam prigovorio zenama suprotstavice se zena kao majka, zbog cega ovo pitanje treba raspraviti. Ali niko ne moze ni da pokusa da ga dokuci ako u isti mah ne uzme u obzir i majci suprotan pom, u kome je za zenu ostvarena dijametralno oprecna mogucnost. Jer samo na taj nacin tip majke jasno moze da se ogranici, samo tako, nasuprot svim drugim, mogu ostro da se istaknu osobine majke.
Onaj majci polarno suprotan tip jeste bludnica. Neminovnost bas ovoga suprotstavljanja nemogucno je dedukovati isto tako kao cinjenicu da su muskarac i zena jedno drugom protivstavljeni. Kao sto se potonje samo vidi a ne dokazuje, tako i prvo treba samo sagledati ili nastojati da se ponovo nadje u stvarnosti da bismo se uverili da li se lako uklapa u shemu. Jos cu se osvrnuti na restrikcije koje valja izvrsiti. Zasada neka se zene posmatraju kao da stalno u sebi imaju nesto od ona dva tipa, jedanput vise od jednoga, drugi put od drugoga: ti su tipovi majka i bludnica.
Ova bi se dihotomija krivo shvatila ako se ne bi razlikovala od popularnog suprotstavljanja. Cesto se kaze da je zena i majka i ljubavnica. Ja naravno ne mogu bas da uvidim smisao i korist ove distinkcije. Treba li kvalitetom ljubavnice obeleziti stadijum koji neminiovno prethodi materinstvu? No onda ne moze da obelezi nikakvu trajno karakterolosku svojevrsnost. A sta zapravo pojam "ljubavnice" drugo kazuje o samoj zeni do da je ljubljena? Pridaje li joj, mozda, neku bitnu oznaku, ili, naprotiv, cisto spoljasnju? Ljubljena moze da bude i majka i bludnica. U krajnjem slucaju rec "ljubavnica" treba da opise jednu grupu zena koja se nalazi otprilike izmedju ovde pomenutih polova, jedan medjuoblik majke i bludnice. Ili se smatra da je potrebno izricito utvrditi da majka stoji u drugom odnosu prema ocu svoje dece nego prema samoj deci, te je utoliko ljubavnica ukoliko dopusta da bude ljubljena, tj. ukoliko se predaje zaljubljenome. No time nismo dobili nista, jer to obe, i majka i bludnica, u datom slucaju mogu da ucine na formalno isti nacin. Pojam ljubavnice ne kazuje bas nista o kvalitetima bica koje je ljubljeno; sto je prirodno, jer treba da obelezi samo prvi vremenski stadijum u zivotu jedne iste zene, na koji se kao drugi docnije nadovezuje materinstvo. Posto je, dakle, stanje ljubavnice samo akcidentalno obelezje njene licnosti to je suprotstavljanje povrh toga sasvim nelogicno, jer je materinstvo i nesto unutarnje i ne znaci samo cinjenicu da je jedna zena rodila. U cemu se sastoji ta dublja sustina materinstva, bice bas zadatak sadasnjeg ispitivanja.
Da su materinstvo i prostitucija polarno suprotni veoma je verovatno vec i po tome sto dobra domacica ima veci broj dece, a kokota samo malo, dok je ulicna zena - ulicarka u vecini slucajeva uopste neplodna. No valja upamtiti da u tip bludnice ne spada samo devojka koja se prodaje, nego i vrlo mnoge medju takozvanim postenim devojkama i udatim zenama; pa cak i one koje nikada ne pocine preljubu, ne zato sto nema zgodne prilike, vec zato sto same ne dopustaju da dotle dodje. Neka se, dakle, niko ne sablazni zbog toga sto se pojam bludnice, koji tek treba analizovati, upotrebljava u mnogo sirem obimu, a ne jedino u onom koji obuhvata javnu zenu. Ulicarka se razlikuje od uglednije kokote i otmenije hetere samo po apsolutnoj nesposobnosti za vece diferenciranje i potpunom nedostatku pamcenja, tako da joj je zivot samo niz casova i minuta, bez ikakve veze izmedju dana i dana. Uostalom, i kada bi na svetu bili samo jedan muskarac i jedna zena, mogao bi da dodje do izrazaja tip bludnice, posto se ispolajva vec i u specificno razlicitom ponasanju prema pojedinom muskarcu.
Vec i sama cinjenica manje plodnosti oslobodila bi me duznosti da pobijam opste misljenje, koje jednu pojavu kao prostituciju, neminovno duboko zasnovanu u urodjenoj prirodi nekog stvorenja, hoce da izvede iz nepovoljnih socijalnih prilika, iz nezaposlenosti mnogih zena, optuzujuci zatim danasnje drustvo, ciji muski vlastodrsci u svom ekonomskom egoizmu neudatim zenama toliko otezavaju mogucnost za posten zivot; ili se poziva na momastvo, koje toboze takodje ima samo materijalnih razloga i trazi prostituciju kao nuznu dopunu. Ali ipak valja napomenuti: da prostituciju ne treba traziti samo kod siromasnih ulicarki; da se i imucne devojke katkada odricu svih prednosti svog dobrog glasa, pretpostavljajuci otvoreno skitanje na ulici skrivenom ljubakanju - jer u pravu prostituciju spada ulica; da se mnoga mesta po radnjama, u knjigovodstvu, u postanskoj, telegrafskoj i telefonskoj sluzbi, gde god se zahteva cisto sablonski posao, najradije prepustaju zenama, posto je zena mnogo manje diferencirana i bas zato sa manje potreba od muskarca. A kapitalizam je davno pre nauke shvatio da se zene, usled njihovog skromnijeg zivota, mogu i gore placati. Uostalom, cak i mlada bludnica, posto mora da placa skupu kiriju, i ne nosi obicnu odecu i izdrzava sutenera, vecinom tesko sastavlja kraj s krajem. Kako je u njima duboko ukorenjena sklonost ka takvom nacinu zivota, dokazuje cesta pojava da se prostitutka, cak i ako se neko njome ozeni, ponovo vraca svom ranijem zanatu. Osim toga prostitutke su iz nepoznatih, i ocevidno urodjenom konstitucijom uslovljenih razloga, cesto imune na mnoge infekcije kojim vecinom podlezu "postene zene". Konacno, prostitucija je postojala svagda, i niposto nije relativno rasla sa tokovima kapitalisticke ere, vec je spadala cak u verske ustanove izvesnih drevnih naroda, na primer Fenicana.
Prostitucija se, dakle, nikako ne moze da smatra za nesto na sta je tek muskarac nagnao zenu. Svakako cesto muskarac snosi krivicu sto poneka devojka mora da napusti sluzbu i ostane bez hleba. Ali da se zena u takvom slucaju lati necega kao sto je prostitucija, mora da lezi u njenoj prirodi...
|
