O prijateljstvu

[Trajkovic]

okruzheni smo najvishe poznanicima pa zato chesto postavljam pitanje da li ima neshto vishe, iznad tih lazhi, neprestanog pretvaranja, ego-igara, ogovaranja, licmerja... postoje ljudi koje ne cenimo kad treba nego tek kad otkrijemo koliko nam nedostaju.
pokushajte da zamislite zhivot bez ikakvih prijatelja pa cete brzo shvatiti da su oni sve shto vam chini zhivot lepim.
prema tome ... drugarstvo je najvece blago... mladicji i devojke, veze i vezice dolaze i odlaze... ali prijatelji ostaju.
A ko je jednom prestao da ti bude drug to nikada nije ni bio.

[DramatisPersonae]

Prijatelji su granice nasheg ega.

[Druid]

Ne shvacam sto mislis pod granicama ega, prije bi rekao da su prijatelji zrcalo, reflekcija nas samih kroz tude oci - nacin na koji zelimo biti prepoznati. Osim toga izvrstan pokazatelj same osobe, na racun osobne kolekcije se da napraviti karakterna analiza koja rijetko grijesi.

[DramatisPersonae]

Ne shvacam sto mislis

Opet! Sad sam ubedjen da sam iz drugog univerzuma, i da bi trebao da zavladam ljudskom rasom :)
Shalim se, hteo sam reci, da su prijatelji ujedno dve stvari, ono za shta bi se mi zrtvovali, i ono nad chime bi se mi postavili. U tom smislu da je njihovo prisustvo ono shto uoblichava nas kad se izgubimo u sebi, i ono shto nam ujedno dozvoljava da budemo u pravu.
Ajd sad recite da niko nije razumeo.

[Druid]

Dragi, uzdigao si se visko! Znas kako je Nietzsche govorio o onome stablu na litici...
Sad je sve jasno : )
I slazem se.
Ova fraza izgubiti se u sebi je jako interesantna. Prosirujuci prostor u svojoj svijesti i expanzijom horizonata cesto se izgubimo u platformama po kojim smo prije progresa hodali bez vecih problema. Mozda je zaista potrebno napredovati polako. Tako je i s prijateljima, cesto ocekujemo od njih ono sto nismo u stanju sami biti. Zelimo biti prepoznati u njima, vidjeti svoju projekciju, dozivjeti drugaciju verziju sebe. A takve osobe covijek ne srece precesto u zivotu.

[Domaci Zdajnik]

Obični ljudi imaju neobično veliki broj prijatelja, dok oni neobični često jednog ili nijednog. Valjda otud što zahtevaju više nego oni obični. A to valjda znači da se posebno i vežu za njih, tako da odlazak prijatelja deluje kao delimična sopstvena smrt.

No, ne znam šta je bolje, na kraju: biti običan i imati mnogo prijatelja, ili neobičan, i tražiti one posebne koji zaslužuju posebnu pažnju.

[Morella]

Nikada prijateljstvo nisam vrednovala mnogo...valjda zato sto mi nikada ni nije bio problem uspostaviti komunikaciju sa ljudima. I dan danas na prijateljstvo gledam kao na nesto sto dodje i prodje, uvek mozes naci nekog novog.

Trudim se da se ne vezujem za njih jer u takvim slucajevima dajem jako mnogo. Ali isto tako mnogo i ocekujem. To ne vazi samo za prijatelje vec ljude generalno....mnogo dajem i ocekujem da mi se vrati u istoj meri.

Ali kao sto mi je Dramatis rekao ovih dana kad sam se razocarala grdno u jedinu devojku koju sam zvala najboljom " previse dajes i previse ocekujes..nisu svi ljudi sposobni dati toliko".

Uostalom, sta to mozes raditi sa jednim drugarom a sto ne mozes ciniti i sa jos 100 drugih..

[DramatisPersonae]

zapravo, svi ljudi teze da imaju odredjenu osobu pored sebe, neshto kao brachni partner, ali uslovljeno normama prijateljstva.

i shto je josh bitnije, ljudi ne mogu imati puno takvih osoba, (osoba koje mogu zvati prijateljima) obichno jedno, dvoje, eventualno troje, ali to je vec guzva.

[Domaci Zdajnik]

Slažemo se, dakle, da ne možeš imati mnogo prijatelja, ako držiš do njihovog kvaliteta. Ali šta mislite, zašto ne više, recimo deset "prijatelja"? Zašto je to nemoguće?

Evo mog mišljenja: Ne možeš se svakome od njih posvetiti na taj način da bi te taj neko smatrao prijateljem, pa čak ni tako da bi ti njega smatrao prijateljem, ukoliko se posvećuješ još devetorici na isti način. Čovek to fizički (a još manje psihički) može da podnese.

I tu je još jedan razlog, malo slabiji, a glasi da kada imaš tako dobrog prijatelja, da ti zaista odgovara, nije ti potrebno tražiti još.

[Truman]

A da li to znaci da treba da se druzis samo sa tom jednom osobom? I da li to znaci da ta osoba sme da se druzi samo sa tobom? Zar ne mislis da je taj stav da kvalitetan moze imati samo jednog prijatelja zapravo izgovor da ne upoznajes nove ljude?

[Domaci Zdajnik]

Naravno da ne znači. Ali ako imaš tako dobrog prijatelja da sa njim možeš uživati u svakom trenutku (u razgovorima, samom prisustvu, itd), ako je to stvarno toliko kvalitetna osoba, neće ti biti potreban neko još uz njega. E, sad, moguće je da je ljudima potrebno i neka vrsta "osveženja", u smislu da se u nekom trenutku oseti potreba za drugačijim tipom ličnosti (prijatelja), pa se želi napraviti pauza sa ovim ko je "savršen", i usredsrediti se na nekoga drugog. Međutim, taj sigurno neće biti toliko prijatelj kao onaj prvi. A valja reći da sve ljude nužno (neželjeno, ali nužno) odmeravamo i klasifikujemo u glavi, te za jednoga kažemo "ovaj je dobar", za drugoga da je bolji, trećeg okarakterišemo kao sjajnu osobu, itd. Tako i među prijateljima uvek imamo onoga ko je bolji i veći od nekoga drugog, ko nam više znači, dok su drugi neki "obični", i ne tako važni. Ove posebne, "prave", imamo obično jako malo. Kako reče Dramatis: jednog ili dva.

[Truman]

Naravno da ne znači. Ali ako imaš tako dobrog prijatelja da sa njim možeš uživati u svakom trenutku (u razgovorima, samom prisustvu, itd), ako je to stvarno toliko kvalitetna osoba, neće ti biti potreban neko još uz njega. E, sad, moguće je da je ljudima potrebno i neka vrsta "osveženja", u smislu da se u nekom trenutku oseti potreba za drugačijim tipom ličnosti (prijatelja), pa se želi napraviti pauza sa ovim ko je "savršen", i usredsrediti se na nekoga drugog. Međutim, taj sigurno neće biti toliko prijatelj kao onaj prvi. A valja reći da sve ljude nužno (neželjeno, ali nužno) odmeravamo i klasifikujemo u glavi, te za jednoga kažemo "ovaj je dobar", za drugoga da je bolji, trećeg okarakterišemo kao sjajnu osobu, itd. Tako i među prijateljima uvek imamo onoga ko je bolji i veći od nekoga drugog, ko nam više znači, dok su drugi neki "obični", i ne tako važni. Ove posebne, "prave", imamo obično jako malo. Kako reče Dramatis: jednog ili dva.

Sa ovim se sustinski ne slazem. Stalno treba upoznavati nove ljude i siriti taj krug prijatelja jer ces time i sam prosiriti svoje vidike, nauciti i napredovati. A dok to ne pokusas zapravo i ne znas koliko su ti vidici suzene. Ne mislim ovde na tebe ( da ne deluje kako se samo tebi obracam ).

[Domaci Zdajnik]

Taj stav može doći otud što se ne događa tako često da upoznaješ kvalitetne ljude, ili nemaš prilike da sa nekim takvim budeš prijatelj. Ja bih, na primer, mogao da budem prijatelj 20h dnevno sa gospodinom Starcem, i da mi pored njega maksimalno bude potrebna još jedna osoba-prijatelj. Ništa mi dalje ne bi bilo potrebno. Tako mislim da bi i drugima bilo kad bi nailazili na kvalitetne ljude, a ne na one koji su samo delimično dobri, pa moraju nalaziti hiljadu prijatelja kako bi svako od njih pokušao zadovoljiti neki delić vaše ličnosti.

[DramatisPersonae]

u principu, chovek ne moze da ima puno prijatelja (aktivnih) zato shto su razlichiti.
Te se stoga i samooformljavaju manji krugovi, sa nekim ciljinim interesovanjima i aktivnostima.
Kako vremen prolazi, tako se vrshi proces familirizacije, gde ce se veze koje ih drze kao grupu proshiriti i na druge strane, ulazeci dublje u samu lichnost, te ce i izgledati kao da je grupa zatvorena za druge koji vrshe uticaj sa strane.
dakle, shto si prisniji s nekim, to cesh manje biti otvoreniji za druge, normalno;
a 'pak, ako se trudish da budesh otvoreniji za druge, tj. da prihvatish tudje mishljenje, i da ga delimichno ili u potpunosti usvojish, to ce oni sa kojima si bio prisniji izgledati kao da se menjash, i da te "gube".
A 'pak, ako prisvajash, ali ne zastupash druge, onda ce se drugi osecati udaljeno od tebe.
Zato se najcheshce grupi prilazi tiho, ne agresivno, chekajuci da te drugi aktiviraju.
i tek, mnogo, mnogo kasnije, chovek moze da bude ono shto zapravo jeste u drushtvu u potpunosti, a da ne bi uvredio nekog.

[lanavi]

Obični ljudi imaju neobično veliki broj prijatelja, dok oni neobični često jednog ili nijednog. Valjda otud što zahtevaju više nego oni obični. A to valjda znači da se posebno i vežu za njih, tako da odlazak prijatelja deluje kao delimična sopstvena smrt.

No, ne znam šta je bolje, na kraju: biti običan i imati mnogo prijatelja, ili neobičan, i tražiti one posebne koji zaslužuju posebnu pažnju.

Bolje je ono sto smatras da tebi licno odgovara. Licno ne podnosim veliki broj ljudi koji znaju mnogo o meni, ne zato sto bih imala sta da krijem vec zato sto ne verujem da svako zasluzuje da bude svedok svih mojih unutrasnjih previranja. Barem je jedan neophodan i pri tom mislim na nekog ko je tu u svako doba dana i noci, kome se moze reci bas sve, svest nase podsvesti, razum naseg nerazuma. Nijedan znaci prepustenost samom sebi sto ne izlazi na dobro osim ako nisi pisac ili umetnik...obican smrtnik ce to podneti mnogo tesko a stvar se izokrenuti u bolest. Tuzno ali istinito.