O komunikaciji na internet prostoru

[Plodni bizon]

Samo budale razgovaraju preko interneta sa nepoznatim facama. Koliko vremena treba da izgubis da bi mozda naisao na nekog sa kim ne bi gubio vreme? To moze samo neko ko ima vremena za gubljenje, i to bas ali bas mnogo vremena za gubljenje. Kad odes da razgovaras sa slucajnim covekom na internet prostoru to znaci da ne postujes sebe jer imas vremena za svaku budalu koja bi da se zeza s tobom.
Internet treba da se koristi za ucenje i dobijanje informacija do kojih bi teze mogao da dodjes u realnom zivotu.

[DramatisPersonae]

Samo budale razgovaraju preko interneta sa nepoznatim facama. Koliko vremena treba da izgubis da bi mozda naisao na nekog sa kim ne bi gubio vreme? To moze samo neko ko ima vremena za gubljenje, i to bas ali bas mnogo vremena za gubljenje. Kad odes da razgovaras sa slucajnim covekom na internet prostoru to znaci da ne postujes sebe jer imas vremena za svaku budalu koja bi da se zeza s tobom.
Internet treba da se koristi za ucenje i dobijanje informacija do kojih bi teze mogao da dodjes u realnom zivotu.

ova zadnja rechenica ti je istina, al' shta je po tebi gubljenje vremena?
vidi, razgovarao ti sa nekim pametnim chovekom kojeg ili znash ili ne znash, ti svejedno gubish vreme.
Trazio ti eksesno znanje preko interneta (mozda zbog potrebe da uchish novo) ti opet troshish vreme jer neupotrebljivo znjanje je tracenje dragocenog vremena.

[Morella]

Nista sto covek radi nije gubljenje vremena...sve nosi posledice iz kojih se uci i spoznaje.

[Truman]

...ako si u stanju da naucis i spoznas. A, mnogi nisu.

[DramatisPersonae]

a postoji li stvar iz koje ne mozemo apsolutno nishta nauchiti?

[Truman]

Postoji, ona iz koje si vec nesto prethodno naucio.

[DramatisPersonae]

pa zapravo je sve samo nachin na koji gledash tu stvar.
npr. upaljach sluzi za stvaranje plamena, ali takodje sluzi za otvaranje chepova na flashama...
krenemo li da odbacujemo nauchene stvari ne gledajuci ih na neke druge moguce nachine, izgubicemo dosta toga, tachnije necemo nauchiti da se te stvari mogu koristiti i za neshto drugo.
to je materijalnog sveta gledano.

[lanavi]

Internet - virtualni ali istovremeno realan, skoro opipljiv vid komunikacije, kontradiktorno pospesujuci kada je odnos medju ljudima u pitanju…nesto sto priblizava (i bez namere dolazi do kontakata) ali i udaljuje (od stvarnog, uzrokujuci zavisnost od i ka nevidljivim ljudima) , sto ubrzava (informativno, edukativno) ali i usporava (cini pomalo lenjim), daje slobodu izrazavanja (jer je sagovornik nevidljiv) ali je i kontrolise (umerenost i odmerenost osim izuzetaka  kada su neke teme u pitanju), sto zabavlja ali i stvara konfuziju ili iritiranost, sto ucesnika cini ogoljenim(ako je razgovorljiv i otvoren) ili prikrivenim(ako precutkuje ili laze), sto daje mogucnost primanja (sugestibilnoscu i prijemcivoscu) ali i davanja (sposobnoscu uticaja na druge)...sve u svemu, mocno sredstvo koje umnogome moze da olaksa i oplemeni svakodnevni zivot ali i bude izvor velikih frustracija i nesporazuma. Smeta mi sto sam zavisnik od istog ali odgovor nalazim u tome sto je potreba za necim novim, boljim, kvalitetnijim, drugacijim, dokaz da treba dopustiti i nekom paralelnom svetu da udje u sopstveni zivot. 

[Domaci Zdajnik]

Jako dobar komentar, Lanavi.

Jasno je, internet ima i svojih dobrih i svojih loših strana, no meni se čini da ipak ove dobre daleko nadmašuju ono loše.

Jedan moj prijatelj (od one dvojice sa kojima često šetam bedemom u poslepodnevnim satima) ima običaj da se protivi tome i govori kako je čitava ova tehnologija, napredak u njenoj oblasti, udaljila ljude jedne od drugih. No, prema mom mišljenju (i obožavam da mu se suprotstavljam) baš je suprotno. Jedino što priznajem za slabost ili negativan efekat interneta jeste to što čovek ne mora mnogo da se angažuje, i što u komunikaciji ipak ne uključuje celog čoveka (nema gestikulacije, pa je i komunikacija, čini mi se, nekako okrnjena, izuzeta iz one stvarne situacije susreta na ulici koja daje ljude u celosti: fizički i psihički prisutne). Taj problem se malo pokušava ublažiti time što se internetom mogu preneti i video zapisi, i to u realnom vremenu, u istovetno kako teče razgovor (korišćenje kamerica). Pa ipak opet to ne može da nadomesti onu "spontanost" (ne volim tu reč u njenom uobičajenom značenju i korišćenju) u kojoj čovek može da pokaže gracioznost u hodu, držanju i sličnom, a što se iskazuje nekim jedva primetnim detaljima (način kako neko namešta naočare, kako uzima neki dokument, kao ja danas u autobusu, ili kako se ponaša u prodavnici).

No, hajde da vidimo šta se događa u oblasti internet prostora kad su u pitanju upoznavanja ljudi, da se ograničimo samo na taj deo (a mislim da se najviše u tu svrhu i koristi danas), pa bismo kasnije možda prešli na nešto drugo.

[lanavi]

...No, hajde da vidimo šta se događa u oblasti internet prostora kad su u pitanju upoznavanja ljudi, da se ograničimo samo na taj deo (a mislim da se najviše u tu svrhu i koristi danas), pa bismo kasnije možda prešli na nešto drugo.

Niko se nije javio, verovatno je tema dosadna ali cu ja napisati nesto.
Mislim da je jedan od primarnih motiva upotrebe interneta kada je prosecni korisnik u pitanju upravo sirenje poznanstava. Negde je to potreba za povrsnim kontaktima zabave radi ali postoje i primeri svesnog ulazenja u taj virtuelni prostor zarad sklapanja ozbiljnijih poslovnih ili licnih veza. Zacudo ovo trece u izvesnom procentu ima i pozitivan ishod sto meni izgleda pomalo neverovatno, posebno kada se cini na daljinu, kada postoji mozda i jezicka barijera a prvenstveno zbog toga sto onemogucava potpun uvid u svojstva, karakter, sustinu jednog bica (ono sto si pomenuo u vezi gestikulacije) . To je velika hrabrost ili pak odraz poprilicnog pouzdanja u sopstveni sud i tudju iskrenost. Ono sto je zanimljivo jeste da internet prostor moze da nas uvede u jedan potpuno specifican nacin komunikacije na koji se mozda neko ne bi usudio u realnom kontaktu...moze da ispliva agresija, provokacija, banalnost, besramnost...
Naspram toga se desi i da procenimo eventualnog sagovornika, da o njemu steknemo neko misljenje, udarimo mu + ili - zelimo da ga izbegnemo ili smo radi da ga "vidimo".
U svakom slucaju ne verujem da bi iko tracio svoje vreme tamo gde ne nalazi neko ispunjenje. 

[Domaci Zdajnik]

Ne samo da je moguće pronaći neko ispunjenje, već ta interakcija sa ljudima, pogotovo na nekom kvalitetnom prostoru kakvim smatram ovaj forum (ali i još neke lokacije, što se tiče srpskohrvatskog govornog područja), pomaže i nama da se razvijemo kao ljudi u dobre govornike, ali ponajpre ili najviše u tom da naučimo kako se argumentovano raspravlja. Čak je i napredak lako uočiti kada pročitamo poruke koje smo pisali pre nekoliko meseci, a onda pogledamo ove koje pišemo danas (makar ja i neki mlađi ljudi na forumu mogu da primete tu razliku). Čini mi se da je taj momenat, u stvari, ključni i najznačajniji kada se radi o konkretnom sazrevanju jedne ličnosti na internet prostoru.

Mogu ovo zapažanje da potkrepim slučajem koji mi je pred očima. Radi se o mom bratu (ali i o još nekim ljudima koji internet koriste uglavnom za čitanje sportskih rezultata, transfera i događaja). Ne voli da komunicira sa (nepoznatim, novim)  ljudima na internet pričaonicama, ne voli forume (ali ih čita), ne voli da raspravlja, drugim rečima, sa ljudima preko interneta, a ovako ne poznaje mnogo onih sa kojima bi mogao da vodi smislen razgovor, na koga bi mogao da utiče, i koji bi mogao da utiče na njega. U takvoj situaciji ako se ne posluži alternativnim sredstvom - internetom, čovek polako prestaje da drži korak sa realnošću, ali prestaje i biti čovekom jer je ovome po pravilu stalno potrebna interakcija, razmena mišljenja i osećanja, pa i ta (ne)moć argumentacije počinje da se manifestuje kao glupost kod ovakvog slučaja.

Internet može da bude strašno moćno sredstvo čak i na planu vaspitanja i odrastanja. Samo se radi o tome umemo li da ga pravilno upotrebimo (kao, uostalom, i sve drugo u životu).