O komunikaciji na internet prostoru

[Domaci Zdajnik]

Tema je već započeta na topicu Fenomenologija net foruma (koji je sada zaključan), ali smatram da je tamo jako loše urađen uvod, ogromnim tekstovima koji nisu obrazloženi, već nabacani tako da odbijaju potencijalne diskutante pred kojima se postavlja težak posao da iščitaju ono što možda i nije vredno pažnje.

Je li sramno biti na internet prostoru sa ljudima koje ne držite za dovoljno inteligentne, koje klasifikujete kao prazne, koje inače na ulici izbegavate? Osećam se kao crv dok pišem nešto na nekom retard-forumu ili u kakvoj blog zajednici. Internet (više?) nije prostor koji koristi onaj ko je pokraj nekakvog osnovnog obrazovanja uspeo da nauči i kako se koristi računar. Danas su stvari malo drugačije. Koristiti računar i "ukačiti se" na net zna svako, čak pre bilo čega drugog. Ispostavlja se da je učešće na nekom blogu ili forum prostoru slično poziranju na ulici, držanju govora na trgu ili na ulici grada, dok drugi prolaze. Katkad se neko zaustavi da pročita, kao što bi se na ulici ko zaustavio da pokraj mnogih drugih koji isto tako drže govor, stao da posmatra šta ti ili ja imamo da kažemo.
 
Ne bi to bio neki problem. Neko bi to argumentovao rečima da su ovi javni govornici nešto kao usamljenici koji traže pažnju. U tom nema ničeg strašnog, premda već čujem idiote koji znanje kupe iz štampe, sa TV-a, dakle, kako kažu: ma to su paćenici! - i tako odmahuju rukom, kreću dalje, traže neki izlog koji reklamira skupu, markiranu robu. Bah! Oni nemaju niti šta da kažu. Pred njima je i ovaj koji drži govor apriorno čovek koji zna, i to samo otud što se usuđuje da nešto kaže.

Problem je u tom što intelektualac (ili čovek koji ne pristaje na intelektualnu uljuljkanost), držeći takvu vrstu govora na trgu (odnosno na blogu ili forum prostoru), afirmiše upravo sve druge koji slično čine, utapa se u drugačiju vrstu mase, ili bolje reći: zatrpava se glupostima koje drugi na sličan način nude.

Potreban je novi prostor da bi se došlo do iskrenog izraza.

[maelstrom]

Nitko ne očekuje da se vodi nekakva vrijedna rasprava u općim, svestranim forumima koji se uglavnom svode na individualne ekscese, izlizane šale, izmjenu sapuničastih 'aforizama' potpore ili, kao jedini oblik rasprave, svađu oko obostrano nepromišljenih životnih stavova. Ali problem je kad se neki specijalizirani forum svede na to.

Na jednom forumu postao sam svjedok tome. I mogu reći da su tu naročito krivi ljudi koji sebe smatraju kompetentnima za, pa gotovo sve, a svoje životne stavove univerzalijama. Točno i slikovito vidim misaoni argument koji takve priječi da sudjeluju u potencijalno zahtjevnim raspravama - ekvivalentan je onome kad, recimo, jedno dijete preskoči devet stepenica i pita drugo dijete može li učiniti isto, a ovo odvrati: "Mogu to, ali ne da mi se sad." ili, u gorem slučaju, "Normalno da to mogu, ali šta ću ja to tebi pokazivat!?" A kad jedan tako banalan i patvoren argument postane pravilo po kojem netko funkcionira, bude nam jasno o kakvom je tipu osobe riječ, o kakvom samozavaravanju još dodatno potkrijepljenom 'slobodom' anonimnosti foruma.

U oba slučaja, naravno, rasprava propada: u prvom nikad ne biva povedena, a u drugom započinjući 'ad hominem', završava svađom. Ne znam kakva je definicija inteligencije ili pojam životnih vrijednosti u takvih, ali očita je stvar da su posve uvjereni kako u svom posjedu imaju i jedno i drugo. I takvi stvaraju problem, priječe raspravu bilo kakve vrste i prenose svoju ispraznu stvarnost jednostavno u okvire specijaliziranog web-prostora čineći ga općim i besmislenim, čime isti gubi svoju funkciju.

[Lvzifer]

Slichno je kao i u stvarnom zivotu. Samo sto je ovde mnogo haotichnije i opstije. Po defaultu vecina ljidi gleda na forume chatove kao vid zabave ili mesto gde mogu da nadju nove prijatelje, pojebu nesto, razmene informacije. E sad psihologija ljudi na forumu je drugacija malo nego u stvarnom zivotu, mnogi u stvarnom zivotu nisu ista prica kao i na forumu( ircu itd )

U sustini nije sramota komunicirati sa bilo kim jer od svakog mozes ponesto nauciti, ne smao informacije koje ti on direktno da vec i indirektno njegovo ponsanje, njegovi stavovi itd...mogu govoriti razne stvari.

Problemi u intelektualnosti internet komunikacija:

problem postovanje sagovornika. Prvi i najveci problem od kog proizilaze svi ostali. Ljudi pocnu da napadaju lichnost sagovornika, sto je u svakoj konverzaciji (ne samo cyber) fatalno i nepozeljno. Ako se prica o jednoj temi, i neko kaze nesto sa cim se ne slazes imaju obicaj da kazu da je glup ili tako nesto.Takodje ne shvataju razliku izmedju tvrdnje, stava i argumenta. Covek ima pravo da tvrdi i veruje u sta zeli ali ne mora druge da psuje i vredja jer se ne slazu sa njim, kao sto ni drugi ne moraju da mu pricaju svasta zato sto se ne slazu sa njegovom tvrdnjom jer nema dovoljno argumenata.

Svi ostali problemi zavise od ovog iznad a idu ovako:

problem simpatija Recimo neko ko je popularniji na forumu ima da pogazi nekog u nekoj "intelektualnoj" raspravi jer ce da ima podrsku nekih koji mozda i nemaju pojma o cemu se radi vec iz cistih simpatija podrze "svog konja za trku". Ili drugi primer kad neko iz simpatija krece da lupeta gluposti ne bi li ispao interesatan i zanimljiv.

problem manipulisanje Ljudi cesto manipulisu informacijama i argumentima nad masom. Primer, na jednom forumu skoro pricao o temi mogucnosti zivota na marsu ( u proslosti ) i lik pocne da prosipa foru kako mars ima atmosferu. Ta atmosfera sadrzi neke gasove ali je pickin dim. Ono sto je on izneo jeste sastav atmosfere u procentima, takav raspored gasova se moze naci i u jednom centimetru kubnom.

Pod problem manipulacije:
problem pouzdanost izvora Jednostavno se ne moze znati koji je izvor tachan i koliko. Mogu da se iznose razne informacije da se iznose razni sajtovi sumnjive prirode i sve ali sve moze da se dovede u sumnju.


Cesto nam se desi da i sami postajemo robovi ovih navika, bar nam ponekad izlete. To cak moze da se primeti ina ovom forumu.

[Domaci Zdajnik]

Ne umem više govoriti sa ljudima. Mogu bez problema da mi odseku jezik i zabrane tastaturu. Ja sam postao samo posmatrač onoga prema čemu osećam odvratnost. Ne mogu više da upoznajem nove ljude jer mi ih je dosta, jer ovo što ovde sretnem, po forumima i raznim pričaonicama, u želji za komunikacijom, za otvaranjem nekih novih svetova, čini mi se da me bitno zatvara i utiče da postajem sve veći mizantrop. I što sam matoriji taj položaj je sve gori, jer valjda više od tih ljudi, generacije i onih koji su slične starosti, očekujem. Ne možete očekivati od ljudi ništa naročito ni na ulici ako možete na netu da pogledate milion primeraka mladih iz svog okruženja kako diskutuju na nekim stranicama internet prostora na takav način da vam se niko od njih ne čini vrednim pažnje, a još je gore kad sa njim/njom progovorite u nekoj sobi internet pričaonice. Čini se da ljudi mnogo bolje komuniciraju van ovog brisanog prostora, van ove promaje u kojoj reči igraju glavnu ulogu, a mozak onaj koji povlači sve konce događaja. Na terenu je to drugačije, pogotovo ako se sastanu mužjak i ženka. Uvek postoji način da se sprijatelje, bukvalno povežu, i ostvare ono zbog čega su uopšte i stupili u komunikaciju. Sa nama koji smo tu kao eksploreri, situacija je daleko teža, i tu se mi razlikujemo od opuštenih, da bismo postali ništa drugo do - smorovi.

[Branko]

   Tačno tako. I ne samo da nije zdravo komunicirati na mreži, bar ne u sadašnjim okolnostima dok ne postoji kultura u internet ponašanju, nego je i po pravilu beznačajno, impotentno ili zanemarljivo. Internet doživljavam kao otvorenu knjigu u kojoj mogu nešto da pogledam i tako naučim, a ne mesto za ćaskanje, što je, primećujem, najčešći slučaj.

[Domaci Zdajnik]

Bilo kakva da je komunikacija na internetu čini mi se nepouzdanom ili nesigurnom. Nesigurno je pisati na nekom forumu ili sajtu jer prosto ne znate hoće li se vaš tekst zadržati, hoće li biti tu na duže vreme ili će se odmah sutra već ugasiti. Niste sigurni ni da li će to mesto sutra već postati pusto, ili će vaš tekst progutati more drugih, ispraznih tekstova. A to je samo jedan aspekt problema, i njega bih nazvao problemom održivosti informacije na internetu.

Drugi problem je u komunikaciji. Postoji ogromna predrasuda da internet služi kao dopuna stvarnosti, najčešće kao nekakav ventil, podrazumevajući ovde uglavnom neposredne internet razgovore, live chatove, a neretko i ogromne svaštarske forume. U takvom okruženju teško je u internet komunikaciji označiti bilo šta na ozbiljan način, na internetu stvoriti ozbiljan i kvalitetan medij.

Treća stvar sabira ova dva problema i pita šta od interneta u stvari ljudi očekuju. Možda bi to moglo i da bude jedno od pitanja na nekom opuštenijem delu foruma.

No, ovde sam hteo da govorim o ulozi foruma, mada već postoji tema na Filozofskom diskursu o mogućnostima filozofiranja na internetu. Mislim da je forum idealno mesto za razmenu ideja i sprovodbu kvalitetne diskusije. Čak mislim da je moguće razviti mnogo sadržajniju i kvalitetniju raspravu nego da razgovaraju isti ljudi uživo za nekim svečanim stolom ili u kakvom medijskom ringu. Način na koji se dve ili više osobe ophode jedna prema drugoj omogućuje da se iznese prvo jedan stav, koji u zadatku sadrži već sve viđene argumente kojima autor podržava neki stav, dok će drugi, onaj koji odgovara, izneti odgovor, takođe podrazumevajući neke argumente za kontrastav.

Internet prostor, forum, kao mesto sukoba ovakve vrste, daleko je povoljniji od verbalne vežbe ili sukoba uživo, pošto se mogu uvek iznova pročitati stavovi, izneti tzv. pojačanje nekog argumenta ili stava, povesti raspravu novom smeru, krenuti sa nekom zaboravljenom temom. Prednost foruma i interneta je i uvek u tome što vas svakog dana mogu čuti ili videti još neki ljudi, što je diskusija uvek tu i da se drugi mogu uključiti. Vi tako ne samo da korigujete svoje i tuđe stavove i uvežbavate argumentaciju, nego i stalno utičete na kvalitetan način na druge, delujete kao učitelj drugih ljudi.

Međutim, problem je u tome što veoma mali broj ljudi zaista želi da uradi nešto kvalitetno, a da ne dobije nešto konkretno zauzvrat. Pri takvim očekivanjima internet zaista i može jedino da bude mesto sa kojeg bi se crpele informacije, ali ne i argumentovali stavovi, vodile diskusije... Otud i na velikom broju foruma možete sresti ljude koji će kazati: nisam došao/la ovde da bih se raspravljao/la (sa tobom/njom/njim/vama/njima).

[taster]

Ja imam dvadeset godina i studiram u Beogradu filozofiju.
Mislio sam da je kod nas ta komunikacija na internetu u jako losem stanju, ali sam se uverio da je tako i preko.
Na Philosophyforums.com sam postavio tekst "Philosophical speeches-is somebody for internet action" i u njemu predlozio da se napravi sajt  na kojem ce biti dostupna kolekcija intervjua raznih filozofa. naglasio sam da su moguce greske u tekstu jer moj engleski nije savrsen.

Na taj moj predlog sam dobio jedno predavanje o tome da se ne kaze speech nego interviews, lectures... a napomenuo sam da su moguce greske. smorio sam se jer ima ljudi koji ti uopste ne odgovore na predlog, na pitanje nego dodju istrtljaju nesto levo.

na kraju me je neki lik zamolio da idem na sajt na kojem se prica na mom "native language"

ja nisam ovo mogao da shvatim nikako drugacije nego kao jaku nedobroslicu.
stvarno mi nije jasno kako neko ko treba da se bavi intelektualnim radom, ispitivanjem principa, na kraju krajeva i moralom, etikom moze da se ponasa kao idiot.

postoji jedna knjiga "Veliki psiholozi o psihologiji." knjiga se satoji iz gomile intervjua zaista velikih psihologa.
u uvodnom delu te knjige autor (Vid Pecjuk) je izlozio par zanimljivosti o stvaranju te knjige.
Naime, on je slao pisma tim psiholozima koja su bila koncipirana kao intervju.

Najzanimljivija stvar je to sto mu je neki nadobudni Amerikanac odgovorio: " NE ZELIM da imam nista sa ljudima iz komunistickih zemalja" Vid Pecjuk je ziveo u Sloveniji u bivsoj SFRJ.
Vid Pecjuk je odgovor tog kretena Amerikanca otstampao preko cele stranice i napisao ispod: "Zar ovakav covek treba da se bavi psihologijom?!!!"
Ljudi koji su ziveli u komunistickim zemljama zajedno su cinili oko pola planete - zar moze da se bavi psihologijom
samo ljudi sa zapadne hemisfere? Zar mozes da ignorises nekog po nacionalnoj pripadnosti?

Na internetu mozes!
Nazalost.

[Domaci Zdajnik]

Ima i među psiholozima i među filozofima idiota, bez obzira na to koliko bilo priznato njihovo akademsko ime. U Beogradu je na katedri za filozofiju čovek koji se nalazi u vrhu fašističke stranke (SRS), Mirko Zurovac. Kako je to moguće (mnogi su me pitali)? Valjda otud što se filozofsko znanje (psihološko isto tako) dosta odvojilo od onog primenljivog, pa je Zurovac tako mogao da postane ili ostane društveni i politički idiot, a kvalitetan filozof.

Na Filozofskom fakultetu u Nišu kompletna katedra za istoriju, srpski jezik i književnost, kao i neki sa katedre za sociologiju, forsiraju srpsku folklornu kulturu i ćirilicu, malo je falilo da krenu u Vidovdanski marš sa tzv. svetosavskom organizacijom 1389. Pravni fakultet je isto tako neonacistički orijentisan, budući da je jedan od najznačajnijih profesora SRS-ovac, i da je tamo punkt neonacističke organizacije Dveri srpske.

No, to nije problem ovde (na topiku o internet komunikaciji), premda može da se pretpostavi da neki od tih ljudi u drugim zemljama liče na ove odavde pobrojane slučajeve, i da imaju internet konekciju.

Lepa je zamisao preneti ili diskurs postaviti otvorenim na jednom elektronskom mediju kakav je sajt ili forum. Ako se od toga može napraviti kasnije neki opipljiv projekat (kao što je taj profesor psihologije napravio knjigu od prikupljenih intervjua), još bolje. Nešto slično i mi činimo, budući da sam za naš prvi broj časopisa dva čoveka intervjuisao putem interneta. Komunikacija na taj način se pokazala izuzetno kvalitetnom, jer i postavljač pitanja i onaj ko odgovara imali su vremena da razmisle dovoljno, tako da je tekst sigurno kvalitetniji nego da se to sve radilo uživo.

Da me filozofija zanima kao nekad verovatno bih i dalje radio na popularizaciji filozofskog sajta i dela ovog foruma pa bi se možda i okupilo nešto kvalitetnih ljudi koji se filozofijom stručno bave. No, vidim da to više ne spada u moja interesovanja, čak ni šira, tako da sem podrške sličnim projektima ne bih nikako konkretnije mogao da pomognem.

Internet se mora iskoristiti ne samo za prodaju i kupovinu stvari, zaradu i reklamiranje preduzeća, kao lična karta udruženja ili ljudi, nego se mora razviti i ona živa komunikacija, diskusija, da se čak mogu tvoriti i veliki intelektualni projekti (kao što je i ovaj ovde pomenut od strane taster-a), iskoristiti mogućnosti da se dođe do važnih ljudi u svega par poteza na tastaturi...

[Plodni bizon]

Internet sam jeste posrednik izmedju ljudi, kao sredstvo njihove komunikacije. Zato i u samoj reci "internet" ono inter znaci da se radi o odnosu, vezi, komunikaciji unutar mreze. Kao i svaki odnos, internet trazi izraz, plasman neke robe ili ideje, ako da je covek na internetu stavljen pred zadatak da pokaze ili kaze sta ima. Nazalost, internet se ne koristi u tu svrhu, sve je to uraslo u biznis, sitne koristi, brzu postu, komunikaciju u zatvorenom krugu ljudi, dobro poznatih. A kad sam dotakao temu komunikacije kao razgovora dva (ili vise) coveka, internet su cini mi se pregazili oni ljudi koji gaze svet i van njega: primitivni ksenofobicni skotovi. Evo primera. Konektujem se na jedan od onih programa za komunikaciju sa drugima, i pocnem da listam tamo neke nepoznate ljude. Mogu da ih listam po godistu, drzavi, mestu, interesovanju, itd. Kontaktiram neku curu, ne secam se ni ko je to bio, nadimka, ni interesovanja, cisto me je zanimalo da vidim sta ce da kaze, cime se bavi i slicno. Ona me medjutim pita da li se poznajemo. Ja zabezeknut gledam u ekran i razmisljam odakle sam mogao da je poznajem i kakve veze ima da li je poznajem ili ne. Ispostavilo se da je od toga zavisilo hoce li da razgovara ili ne - sa mnom. Taj problem je jedan od vecin - ljudi dozivljavaju internet kao mesto koje ne nudi povezanost sa drugima, nego samo brzu ili alternativnu vezu sa vec poznatim osobama: roditeljima, prijateljima u dijaspori i slicno. Ne zanima ih mogucnost da se upoznaju sa necim novim, sa drugim ljudima, a da ne govorimo tek o nekom projektu koji zahteva intelektualni napor.

Za mnoge od tih ljudi koji imaju internet pisanje po forumima naprimer, je glupo, najgluplje gubljenje vremena. Za njih je to neka igrica, nestvaran zivot. Dzaba bi im objasnjavali sta znaci recimo ova tema na internetu u poredjenju sa njihovim svakodnevnim ispraznim pricama na poslu, u gradskom prevozu ili kod kuce.

[Domaci Zdajnik]

Za mnoge od tih ljudi koji imaju internet pisanje po forumima naprimer, je glupo, najgluplje gubljenje vremena. Za njih je to neka igrica, nestvaran zivot. Dzaba bi im objasnjavali sta znaci recimo ova tema na internetu u poredjenju sa njihovim svakodnevnim ispraznim pricama na poslu, u gradskom prevozu ili kod kuce.

Sve više mislim da je ljudima dosta komunikacije, da se u jednom trenutku mnogi žele zatvoriti za bilo kakvu interakciju. Oni su konzervativni zato što im tako više odgovara, a ne zato što su recimo ograničeni ili ne znaju da koriste mogućnosti interneta. I sam se osećam često tako da ne želim da učestvujem ni u kakvom razgovoru, ni u kakvom procesu saznanja (zamisliti ogromnu elektronsku knjigu koju, naravno, teško da ćemo se odlučiti da čitamo). Razlog može biti lenjost, može biti zasićenost drugima. Naprosto, internet bi trebalo videti kao prozor u svet i vezu sa gotovo svim ljudima sveta. I ako je neko toga svestan, on može slobodno da se zatvori, da bira da ne ulazi u tu stvar iz nekog razloga, da ne koristi trenutno tu mogućnost. Ali on je makar svestan moći interneta, dok onaj koji nipodaštava mogućnosti interneta, ne vidi implikacije i značaj razgovora na nekom mediju generalno. To su uglavnom oni ljudi koji npr. forum koriste za lična pseudo-nadmudrivanja, a ne za plasman određenih ideja u javnost.

[provincijalac]

e-magazin 2004

Prema rezultatima istraživanja vršenim na Zapadu, korisnici interneta su u proseku bolje obrazovani, imućniji i mlađi od ostatka populacije. Ovaj generalni stav važi i za stanovnike virtuelne Srbije. U 9. broju e magazina (izašao iz štampe 15. decembra 2003. godine) prikazali smo rezultate istraživanja CePIT-a, koji su se odnosili na odnos prema samom internetu. Bili su prikazani učestalost pristupa pojedinim sadržajima, mesto odakle se internetu pristupa, vreme koje se nedeljno provodi na mreži i slični podaci. U ovom broju pažnju smo posvetili upravo publikovanim podacima koji prikazuju socijalno-psihološki profil korisnika interneta u Srbiji.

Osnovne odlike internet komunikacije

Istraživanja interneta kao medija komunikacije prožeta su težnjom da se da odgovor na jedno osnovno pitanje, često označavano terminom "Internet paradoks": da li će internet, iako je tehnologija osmišljena da proširuje i pojačava komunikaciju među ljudima, dovesti do otuđenja pojedinaca, odnosno do sve većeg stepena socijalne izolacije. Naime, glavni strah bio je da će internet komunikacija zameniti sve ostale vidove komunikacije, pre svega onu neposrednu, licem u lice.

Rezultati CePIT-ovog istraživanja pokazuju da korisnici interneta u Srbiji sa svojim prijateljima, rođacima i poslovnim partnerima dominantno komuniciraju licem u lice i telefonom, a internet komunikacija ima primat samo u situaciji kada su oni međusobno veoma udaljeni, odnosno kada žive u različitim zemljama. Dakle, ne možemo nikako govoriti o tome da prosečnom korisniku kontakti u virtuelnom svetu zamenjuju kontakte uživo.

Sa druge strane, jedan od veoma velikih potencijala, kada govorimo o upotrebi interneta u različite svrhe, ispoljio se i kod korisnika u Srbiji. Naime, skoro 1/3 (tačnije 31%) ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem smatra da se u komunikaciji putem interneta često oseća slobodnije i opuštenije nego što je to slučaj u svakodnevnoj komunikaciji. Ovo može biti veoma važno za različite oblasti: od upotrebe interneta u svrhe obrazovanja, do marketinga.

Ono što se sa sigurnošću može tvrditi, kada govorimo o osnovnim obrascima on-line ponašanja, jeste da se o korisnicima interneta ne može govoriti kao o uniformnoj populaciji. Jedna od relevantnih razlika svakako je uzrast. Tako su mlađi ispitanici, pre svega adolescenti, znatno češće skloni da na internetu iniciraju kontakte sa nepoznatim osobama (to čini čak 74,4% ispitanika mlađih od 18 godina, a ispitanici stariji od 48 godina samo u 29,7% slučajeva.

Mlađi ispitanici češće i uživo upoznaju svoje internet poznanike (58,8%, a kod starijih je to samo 36,7% slučajeva) i generalno gledano su slobodniji od starijih korisnika interneta. Interesantno je, takođe, da muškarci (53,5%) nešto češće od žena (46,4%) uživo upoznaju osobe koje su prethodno poznavali samo preko mreže.

[Domaci Zdajnik]

To istraživanje je došlo do podataka koje niko od istražitelja nije umeo da protumači kako valja. Oni čak postavljaju kriva pitanja. Naravno da od svega toga ništa neće zaključiti, makar ništa o komunikaciji na internetu i ljudima koji ga koriste, te kako ga koriste, što je mnogo važnije. Ne prave suptilnu razliku prilikom kategorisanja načina upotrebe interneta za svrhe npr. upoznavanja ljudi. Za njih je potpuno svejedno hoće li se dve ili više osoba upoznati radi nekog intelektualnog projekta (kakvo je ovo na našem forumu), ili je to radi seksa, ljubavi ili nečeg trećeg.

da li će internet, iako je tehnologija osmišljena da proširuje i pojačava komunikaciju među ljudima, dovesti do otuđenja pojedinaca, odnosno do sve većeg stepena socijalne izolacije. Naime, glavni strah bio je da će internet komunikacija zameniti sve ostale vidove komunikacije, pre svega onu neposrednu, licem u lice.

Meni je u ovom što vidim u tekstu interesantno što neko postavlja pitanje na koje bi ipak morao već da da odgovor ukoliko poznaje internet prostor i načine korišćenja interneta. Istina, u tekstu stoji "iako je... osmišljena da proširuje i pojačava komunikaciju među ljudima", čime u stvari stoji na strani interneta kao itekako korisnog sredstva za komunikaciju, ali iz daljeg se ne vidi stav autora po pitanju detaljnog obrazloženja kakvi su zapravo objektivni uslovi koje internet nudi. U stvari, to daje idealnu priliku da se kritikuje faktično stanje upotrebe interneta koje vodi daljoj izolaciji korisnika, čak pojednostavljuje ljudsku komunikaciju ako se zađe malo u psihologiju internet pričaonice i uobičajenih internet foruma. Međutim, valjalo je naglasiti to da je internet isto tako idealno okruženje za razvoj intelekta kroz mogućnosti koje pruža, o čemu se na ovoj diskusiji u nekoliko navrata govorilo.

[Plodni bizon]

A sto ne bismo pricali malo o tome kako svako od nas koristi internet i kako misli da bi internet trebalo koristiti? Postoje li lose strane interneta, a u stvari internet komunikacije jer sve je to komunikacija? Kakav je pedagoski karakter interneta i njegov uticaj na mladju populaciju, tinejdzere naprimer?
Da li su korisnici interneta klasno razliciti u odnosu na one koji ga ne koriste? Pravi li se ta razlika u razumevanju uopste komunikacije, u odnosu onih koji ga koriste i onih koji ga ne koriste?

[Domaci Zdajnik]

A sto ne bismo pricali malo o tome kako svako od nas koristi internet i kako misli da bi internet trebalo koristiti?

Malo konkretizovati ovu temu nije na odmet. Svakako da bismo i kroz takav diskurs došli do nekih važnijih podataka, a i bili u situaciji da delujemo pedagoški na posetioce foruma.

Postoje li lose strane interneta, a u stvari internet komunikacije jer sve je to komunikacija? Kakav je pedagoski karakter interneta i njegov uticaj na mladju populaciju, tinejdzere naprimer?

Loše strane interneta u osnovi ne postoje, prema mom mišljenju o ovoj stvari. Zašto? Zato što je internet samo jedna mogućnost više, ali ne bilo kakva, već velika i moćna mogućnost. To je isto kao kad bi neko pitao o prednostima i manama avio-saobraćaja, noža u kuhinji, upotrebe točka koji je u stanju da, postavljen na automobilu koji pravi saobraćajnu nesreću, bude optužen da ima lošu stranu jer izaziva nesreće u kojima ljudi stradaju. Hoću da kažem da je internet dobar koliko je sposoban njegov korisnik da ga dobro upotrebi. On je mogućnost koja nema tu odrednicu dobar-zao, niti može da je ima.

Pedagoški karakter interneta? To je jako teška tema i verovatno zahteva analizu načina prenošenja podataka. Kompjuter sa te strane nije živo biće koje će znati da odgovori na pitanje, pa verovatno i nije najpogodniji za vaspitanje i učenje dece, ali takva je i knjiga uostalom: nema feedback-a. Međutim, u internet prostoru postoje servisi koji mogu da uspostavljaju vezu među ljudima pomoću koje je moguće učenje na daljinu u kojem sudeluju drugi ljudi. To vidim kao veliku i neiskorišćenu stranu interneta.

Da li su korisnici interneta klasno razliciti u odnosu na one koji ga ne koriste?

Kod nekih korisnika interneta koji ovoga koriste na najbolji mogući način razvija se, rekao bih, bolji način komunikacije sa ljudima, viši nivo empatije kod onih koji često idu na četove i tamo razmenjuju ipak važne podatke umesto sličica. Stoga mogu da kažem da postoji razlika, ali opet u zavisnosti od toga kako ko koristi internet.

[WolfTrax]

nikad nisam detaljno pretresao sve teme ovog foruma i kad god krenem to da radim nalenim na neki potpuni idiotluk koji se granici sa retardiranoscu....

evo recimo ova tema...

cisto ....


cccccc, strasno...  :(