Uglavnom se slažem sa autorom teksta (uzgred, voleo bih da čujem kako mu glasi ime, ako nije problem). A ono sa čim se možda ne bih do kraja složio je sledeće:
Iako vam neke stvari kod nje smetaju, osobu koju volite treba da prihvatite u potpunosti jer savrsenstvo ne postoji.
Mislim da je nekako previše uprošćeno ovo rečeno. Kao da se ne razume stvarni razlog zašto bi trebalo ostati sa osobom koja nije savršena, odnosno sa osobom sa kojom se ne slažete baš do kraja. O tome sam već govorio (čak pisao pismo na tu temu), a mislim da se nalazi na temi
Kvalitetna rasprava o ljubavi. Tu se nalazi odgovor na mejl jednoj prijateljici sa lokala. Kaže se da ne možeš biti neko ko želi nešto da da (da pruži, da voli), ako računaš na savršenu osobu. Davati znači činiti drugu (voljenu) osobu boljom, savršenijom, srećnijom. Pošto savršena ne postoji, stvoreni su uslovi da bude voljena. Vođeno logikom, tako to izgleda.
Glavna protivurecnost je to sto patoloski narcis prezire ljude, iskoriscava ih samo za vlastitu afirmaciju, a istovremeno je potpuno zavistan od njih, od njihovog priznanja, divljenja i zavisti, tako da opstaje samo od ugleda koji ima kod ljudi koji ga okruzuju. U drustvu briljira, igra ulogu snaznog, cinicnog, efikasnog i duhovitog coveka, dok istovremeno i najmanji neuspeh može kod njega izazvati zapadanje u traumaticnu depresiju.
Sa ovim se ne slažem iz jednostavnog razloga što sve to što je navedeno kao ponašanje narcisoidnog karaktera u stvari smatram sasvim prihvatljivim, logičnim i normalnim. Svaki čovek ima pravo da prezire druge ljude, koga god želi, i u pravu je dok ima za to valjan razlog. Narcis isto tako. Zatim, to što koristi ljude... mislim da i psihologija sa psihijatrijom predlaže takav međuljudski odnos, odnosno preporučuje kao zdrav, za razliku od altruističkog, požrtvovanog, iscrpljujućeg stava koji neretko donosi depresiju.
Briljiranje u društvu je isto tako osobina ljudi koji imaju zdrave odnose sa drugima, kojima drugi često stoje na raspolaganju. A da li narcisu stoje na raspolaganju oni koje ovaj mrzi? Ne bih rekao. Na kraju, to što i najmanji neuspeh može da ga pokoleba i baci u depresiju je isto tako prirodna stvar za osetljivije ljude. I sam jesam takav.
Narcisticni poremecaj licnosti kod jednog ili oba partnera odlikuje patoloska grandioznost i nedostatak sposobnosti za zaljubljivanje, ili je u drugom slucaju jedan partner narcistican, a drugi najcesce mazohista.
Ja sam obično taj koji igra ulogu ovog drugog. I čini mi se da mi u nekom smislu čak i prija... Jedino mi ne odgovara to što nisami siguran hoće li da potraje ili ću dobiti zadatak da se zaista "čistim" odatle.
Narcisticna licnost ima potrebu da joj se dive pre nego da je vole, sto predstavlja osvetoljubivu odbranu od zavisti, dominirajuci agresijom vise nego ljubavlju zbog dubokih frustracija iz prošlosti. Uzajamnost ljudskih odnosa oni dozivljavaju kao eksploataciju.
Tako istinito. Moraću da pročitam ovaj deo nekim osobama, da saznam šta misle, i da li će sebe videti u ogledalu u trenutku čitanja.
Moze se dogoditi i radikalno odvajanje kod muskaraca: neke zene su idealizovane i poricu se sva seksualna osecanja prema njima
Ovo je čest slučaj sa mnom...
Narcisticki simptom je nedostatak kapaciteta za dublju empatiju sa drugima, kao i za ljubomoru koja se može pojaviti kao narcisticka povreda tek kada ga partner napusti.
Smatram sebe empatičnim, jako empatičnim, tako da ovo prvo ne stoji barem za mene. Ali ovo drugo me brine, jer sam mnogo puta osetio takvu stvar... Doduše, analizirao sam je i rešio u sebi, jer logično je da se neko oseća povređeno koliko i uvređeno, budući da je činio sve što je trebalo, pa i više od toga, da do napuštanja ne dođe. Po napuštanju, rastanku, ne može se ostati pri mišljenju da ego nije povređen. Povređen je, i to značajno, ukoliko se trudio da da sve od sebe. Otud ovu stavku ne smatram naročito ispravnom kada su u pitanju empatični i ljudi koji se trude da očuvaju ono što imaju ili što su gradili.
Konflikti u musko-zenskim odnosima su najcesce projektivne identifikacije kojih ljudi nisu svesni.
Lenja ocena. Mrtva isto tako. Oslobađa odgovornosti za bilo šta. Ne, ne valja ovo prihvatiti kao tačno, pored toga što i ne prihvatam i nema nikakvog opravdanja prihvatiti tako nešto. Ljubav bi u tom slučaju bila nesvesna stvar, zaljubljivost isto tako. A sva moja razmišljanja o ljubavi garantuju potpunu nezavisnost i slobodu biranja, jedino zasnovanu na kvalitetu ličnosti koja je u situaciji da bira i promišlja o drugima i projektuje svoju ljubavnu budućnost. Otud, ova teza se nikako ne može uklopiti u to o čemu se govorilo na Kvalitetnoj raspravi o ljubavi.
Cilj ljubavi je najpre davanje sebe i svog zivota, a ne primanje.
Sa druge strane, ovo se sasvim uklapa u ono o čemu sam govorio.
Voleti nekog znaci dozvoliti mu da bude ono sto jeste.
Ova izjava deluje prazno. Trebalo bi možda pak reći ovako: Voleti nekoga znači dozvoliti mu (stvoriti dovoljno prostora) da pruža, ulaže, daje... (tebi, odnosno voljenoj osobi).
