Globalizam i kosmopolitizam

[Ljubo Gazivoda]

Trumane, tamo ima sexa....

[Truman]

Pa sta? Ima i u Guci  :jezik:

[Plodni bizon]

Pa nije isto. U Guci ne jebes intelektualke nego pijane seljancure. Meni se svidjaju ove cure sto idu na te demonstracije. One bar znaju sta hoce.

[Truman]

Ne mislim da su te sa protesta prave intelektualke. Vise mi deluju tipa - ja sam slobodouman, cool je biti protiv Busa. Mada i to je bolje od onih seljancura ( mada na Gucu idu i metalci i svi moguci "smerovi").

[Ljubo Gazivoda]

Pa nije isto. U Guci ne jebes intelektualke nego pijane seljancure. Meni se svidjaju ove cure sto idu na te demonstracije. One bar znaju sta hoce.

Plodni, ti si kanda jebao na Guči? Ili na alter-antiglobal protestima?

[Domaci I.]

Uskoro ću otvoriti temu o tome koliko su bliski romantični nacionalizam i ovakve vrste pokreta. Upravo iz razloga što i jedni i drugi snevaju nešto što je naročito daleko od zbilje. Od pojave egzistencijalizma romantizam je trebalo da bude sasvim ugušen pod izgovorom i, ja bih rekao, argumentom da proizvodi bajkovitu stvarnost bilo na polju nacionalnog identiteta i slave, bilo kod ovih ideja promene sveta do jednakosti i ravnopravnih mogućnosti. Ravnopravnost ima veze sa antiglobalizmom (u oblasti ekonomije i privrede) ali ovakve simulacije u vidu protesta, bez ikakve ideologije i koncepta šta se otud zahteva ne vodi naprosto ničemu. A taj put, način borbe, čini mi se da sprečava neke druge, mnogo delotvornije načine borbe za ravnopravne mogućnosti ili makar približno jednake mogućnosti za sve.

[Truman]

Da, antiglobalisti su romanticari. Glavni problem zbog koga oni nece nikada biti mnogo jaki je sto ne mogu da naprave politicku partiju jer svako na lokalu glasa za svoje koji imaju lokalne programe nevezano za antiglobalizam. Uostalom, zamisli da zivis u zemlji antiglobalizma, to bi bio pakao jer bi bili izolovani. Najblizi primer je mozda Kuba, ali tamo je diktatura a to se opet ne slaze sa anarhistickim idejama.

[Plodni bizon]

Drugari! Kad biste samo znali kakvo sam gnojilo otkrio na web-u, pa to je neverovatno. Bolje od svake moguce komedije. Ovo je pravo blago savremene nacionalisticke retardacije i alterglobalizma u mutaciji!!

Gledajte ovoga nacionalistu, po cemu se slazem sa Izdajnikom da nema velike razlike izmedju ovakvih anarho pokusaja i nacistickih guslanja. Tekst je pisao neki Milovanovic, sa sajta Vidovdan.org:

Dakle Srbi su se suočili sa nadirućim osmanlijskim "svetskim poretkom" koji ruši sve pred sobom i koji ne misli da stane u svom svetskom imperijalnom pohodu. Temelj ovog turskog "globalizma" je bila islamska religija i njena težnja da celo čovečanstvo pretvori u jedan svet – u jednu islamsku zajednicu. Kao i danas u slučaju Amerike imamo spregu imperijalne ambicije i agresivne globalističke ideologije. Samo što je ta tadašnja osmalijska "volja za moć" bila prosta i iskrena – nije se krila iza ideja "tržišta" i "ljudskih prava". Razlika između zapadnog ničeanskog globalizma – liberalizma i islamskog nije toliko u suštini koliko u metodama.

E, vala, ima svakakvih bolesti. Trebalo bi da se organizuje posebna psihopatoloska disciplina za one koji su oboleli od nacionalizma iliti savremenog tzv. antiglobalizma. Znate li da Seselj sebe naziva antiglobalistom, a radikali su sa radikalske, NSPM-ovske i narodnjacke vizije stvarno antiglobalisti. 

[Truman]

Pa naravno, i Sadam i Sloba su sebe smatrali za antiglobaliste i velike ljudi. Inace, Osmanlijsko carstvo jeste bila velika imperija i jesu imali ambiciju da sto veci deo sveta podcine.

[Plodni bizon]

Da, ali mi je nezaobilazan kontekst svega ovog sto ovaj ovde govori. Prvo, ne zna nista o Niceu, kao da je o njemu saznao iz antisemitskih brosura g. Nikolaja Velimirovica, pa kaze "niceanski globalizam - liberalizam". Taj ne da ne poznaje Nicea, nego je ovo samo jedan od primera pausalnog koriscenja reci s njegove strane, o kojima nista ne zna. To sto je rekao za Nicea isto je ko kad bi neko rekao da je Zemlja ravna ploca. Nice je daleko od globalizma, uopste, ne postavlja on tako stvari da moze da se kaze da je antiglobalista ili globalista. Los je primer u svakom kontekstu, antiglobalistickom ili globalistickom. Znam tacno zasto je bas Nicea uzeo. Imas kod tih pravoslavaca koji se usudjuju da napisu neki redak usadjenu veru u to da je Nice zlikovac nemacke provenijencije, covek koji se zalaze za beskonacni rat.
Turci su ovde samo usputna steta. Prvo zato sto je Lazar heroj koji je oterao vojsku u smrt. Drugo, zato sto smatra da bi bilo okej dati zivot za "carstvo nebesko", kao da se ono klanjem i cuvanjem fiktivnih teritorija zasluzuje. Trece, zato sto ne ume da shvati da jedan vojni poraz (Kosovski boj 1389) ne moze da bude simbol pobede nad osmanlijskim imperijalistickim apetitima. To je prosto bilo kolektivno samoubistvo Srba koji su resili da odu u boj. Brankovic je u tom istorijskom momentu ne izdajnik nego junak, jer je znao da razmisli, cak bih ga nazvao prvim ateistom u istoriji Srba jer se nije zamlacivao "carstvom nebeskim" zarad kojeg bi bio u stanju da zrtvuje svoje prijatelje i sebe.

[provincijalac]

prekogranicni kapitalizam ili neoliberalizam uspostavlja odnose jedino sa potrosacima jednog drustva, ne uzima u obzir granice i drzave, nastoji da prekoraci nacionalno. mozda ga bas zato imamo u vidu straha od gubitka nacionalnog identiteta. zavlaci se kao neki kao bajagi dobar u pocetku, a dusebriznik koji eksploatise na kraju. drzava ipak moze da ga kontrolise glasovima u velikim medjunarodnim ekonomskim institucijama, itekako mogu da se zastite prava manjih preduzetnika i korporacija, kako bi se omogucilo funkcionisanje nacionalno vitalnih resora. kultura je pseudoproblem. kao da je vazno da li ce da se igra oro ili ce da igraju u krug kao indijanci??

[Plodni bizon]

Kvislinze, jedva da sam te razumeo koliko si konfuzan post sastavio. U jednom momentu cak govoris protiv globalizacije iz nacionalnih interesa:

mozda ga bas zato imamo u vidu straha od gubitka nacionalnog identiteta. zavlaci se kao neki kao bajagi dobar u pocetku, a dusebriznik koji eksploatise na kraju.

Prvo, danas je zahvaljujuci globalizovanom ili skoro globalizovanom drustvu prosecan stanovnik planete bolje obavesten nego najuceniji i najinformisaniji covek na planeti pre par stotina godina. Jedan broj Njujork Tajmsa sadrzi vise informacija nego sto je prosecan Englez znao u 17. veku. Savremenom coveku ne koristi preterano, ali sta je covek bez informacija?! Drugo, globalizacija moze da bude losa, ali ne mora. Zavisi kako se njena dobra usmeravaju, cemu sluzi, kako se to regulise.

Evo nekih definicija globalizacije:

Neumoljiva integracija trzista, država-nacija i tehnologija u do sada nevidjenom stepenu koja omogucava pojedincima, korporacijama i drzavama-nacijama da se protezu sirom sveta dalje, brze, dublje i jeftinije nego ikad pre…sirenje slobodnog trzista kapitalizma do svake zemlje na svetu. (T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, p. 7-8)

Kompresija sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine… konkretna globalna medjuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom veku. (R. Robertson, Globalization, 1992, p. 8 )

Drustveni procesi u kojem iscezavaju geografska ogranicenja na drustvena i kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve vise postaju svesni toga. (M. Waters, Globalization, 1995, p. 3)

Istorijska transformacija koju cini zbir odredjenih formi i instanci koje postaju globalne putem aktivnog sirenja praksi, vrednosti, tehnologija i drugih proizvoda ljudi na citav svet, kada globalne prakse vrse rastuci uticaj na zivote ljudi, kada svet sluzi kao fokus za sve, ili kao premisa u uoblicavanju ljudskih aktivnosti. (M. Albrow, The Global Age, 1996, p. 88)

Integracija na osnovu projekta koji se izvodi na osnovu “pravila trzista na globalnom nivou”. (P. McMichael, Development and Social Change, 2000, p. xxiii, 149)

Dominantna forma globalizacije oznacava istorijsku transformaciju: u ekonomiji na nacin sticanja prihoda i egzistencije; u politici gubitak stepena lokalne kontrole…, a u kulturi gubitak dostignuca kolektiviteta…Globalizacija nastaje kao politicki odgovor na ekspanziju moci trzista…Ona je na podrucju znanja. (J.H. Mittelman, The Globalization Syndrome, 2000, p. 6)

Sirenje, produbljavanje i ubrzavanje medjuzavisnosti u svim aspektima savremenog drustvenog zivota od kulture do kriminala, od finansija do duhovnosti. (Held and McGrew 1999: 2)

Razvoj globalnih finansijskih trzista, rast transnacionalnih korporacija i njihova sve veca dominacija nad nacionalnim ekonomijama. (G. Soros, On Globalization, 2002, p.13)

Intenzifikacija drustvenih odnosa sirom sveta koji povezuju udaljene lokalitete na nacin da se lokalni dogadaji uoblicuju na osnovu dogadaja koji se desavaju miljama daleko i obratno. (Giddens 1990: 21)

Integracija svetske ekonomije. (Gilpin R., 2001, Global Political Economy, p. 364)

Deteritorijalizacija – ili … rast suprateritorijalnih odnosa medju narodima. (A. J. Scholte, 2000, Globalization – a critical introduction, p. 46)

Skup razvoja koji cine svet jednim mestom, menjajuci znacenje i znacaj udaljenosti i nacionalnog identiteta u svetskim poslovima. (J. A. Scholte, “Globalization and Collective Identities”, in Identities in International Relations, edited by J. Krause and Neil Renwick, p. 44)

Kompresija vremena-prostora. (Harvey 1999)

Istorijski process koji ukljucuje znacajno pomeranje ili transformaciju drustvenih organizacija na prostornoj skali koja povezuje udaljene zajednice i prosiruje doseg uticaja moci preko regija i kontinenata. (J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, 2005: 24)

Nije nista drugo do ‘rekolonizacija’ u novom ruhu. (J. Neeraj, (2001), Globalisation or Recolonisation, p. 6-7)

Integracija nacionalnih ekonomija koja vodi do pojma globalne ili planetarne ekonomije bez granica… ispreplitana mreza fabrika, oranica i suma, banaka, vlada, radne i seljacke populacije, gradova i transporta sirom planete zemlje. (Avinash J., (2000), Background to Globalisation, Center for Education and Documentation, Bombay, p. 3)

[Domaci I.]

kao da je vazno da li ce da se igra oro ili ce da igraju u krug kao indijanci??

Gledao sam juče na lokalnoj TV stanici jednog Dveraša (pripadnik legalne, premda bi trebalo da je ilegalna, organizacije Dveri Srpske: pravoslavni fundamentalizam) koji je govorio o tome kako čovek nije ništa, kako je on nekakav apstrakt, nije ličnost, ako nema ono što se nasleđuje. Tako je on Srbin, zato što ima obavezu prema svojim zakopanim bližnjim da prenosi njihovu kulturu, jezik i sve ono što su oni prenosili do sada.

Prema toj logici trebalo bi da je sasvim u redu sve ono što potiče ili što danas zatičemo u srpskoj kulturi. Tada je Guča srpski proizvod, deo fundamentalne srpske kulture, kao i opanak, šajkača ili srpski jelek. U kom smislu su oni deo mene, u kom smislu zadiru u moju ličnost, jezivo mi je da pomišljam. Ipak, prema njihovom mišljenju to je suština života jednog pripadnika nekog etnosa (u mom slučaju Srbina).

Globalizacija, a evo ja kao jedan od onih koji pristaju na to da se svet globalizuje nasuprot tome da se svaki etnos izoluje i zatvori za druge, jeste u svojoj kulturnoj misiji prosvetiteljska do te mere da ništi ono lokalno-nametnuto, lokalne predrasude o tome šta je ličnost po sebi, i uspostavlja kreativne ljude koji tek biraju šta će postati. Naravno, Sartr se ne bi baš lagano složio sa mnom pošto je bio komunista i zastupao ovu kreatorsku ideju, ali budući da danas nije moguće uspostaviti komunizam, ne vidim da je, što se kulture tiče, a i prosvetiteljske misije, globalizam u naročitoj meri drugačiji od koncepta slobodnog čoveka (u duhovnom smislu) kakvog je Sartr zagovarao.

[modesty]

Kosmopolitizam je pitanje svesti i opredeljenja... Neko ko ne govori, barem jedan strani jezik, tesko da moze  sebe smatrati kosmopolitom, osim ako nije izuzetan arhitekta, inzenjer, molekularni biolog, ali cak i tada se podrazumeva da bi trebalo da govori strani jezik, a takvi ljudi uglavnom znaju i vise od jednog... Vrlo je jednostavan odgovor... To sto neke zemlje neguju tradiciju vise, ne znaci da su anti-kosmopolitske... Mislim da nivo "kosmopolitizma" zavisi od strukture i obrazovanja stanovnistva... Dok su nam "Zvezde Granda" main stream, tesko je govoriti na ovu temu, sto ne ublazava globalizaciju koja ne pita mnogo je li pozeljna, zato sto vecina ljudi voli da jede u Mc-u, a moze da naruci i na srpskom...

[Plodni bizon]

Kosmopolitizam mozda bi mogao da se poistoveti ili barem da izgleda slicno kulturno-liberalnom drustvu, a pojedinac koji je kosmopolita je verovatno onaj koji dozvoljava mnoge uticaje i koji ih kriticki uzima u obzir a ne odbacuje apriorno, kako to cine ksenofobicni ljudi.