Globalizam i kosmopolitizam

[strangelove]

Uskoro cu postovati nekoliko textova koji se bave tematikom u naslovu, a za sada bih voleo da izlozite svoje stavove i misljenja o kosmopolitizmu. Ovo je pojam koga je oduvek pratila izvesna negativna konotacija, i to posebno onda kada je kroz epohe  bio pripisivan Jevrejima, anarhistima, pacifistima, komunistima itd.
Sta u stvari znaci biti kosmpolita danas u svetu koji je jeste globalizovan, ali u kojem na vecini drzavnih teritorija vlada ekspanzija nacionalizma? Pritom, ideologija kosmopolitizma u kakvoj god manifestacija se javila nikako ne moze pocivati na nacionalistickim ideologijama, a da su ove ideologije u danasnjim demokratskim drzavama dominante , narocito posle 2000-te godine nema nikakve sumnje. Do koje mere je EU kosmopolitskog karaktere buduci da postoje krugovi unutar nje koji zagovaraju takav pristup, a s druge strane imamo primere Velike Britanije, Francuske, Grcke itd koje na mali milion nacina neguju nacionalizam?Koji su to institucionalni i grupni mehanizmi putem kojih bi se mogao ostvariti neki nivo kosmopolitizma u danasnjim drzavama , da li je to uopste moguce i cemu bi vodilo takvo opredeljenje?

[Viktor N.]

.... Sta u stvari znaci biti kosmpolita danas u svetu koji je jeste globalizovan...

Izgleda da treba razlikovati te dve stvari: globalizaciju i kosmopolitizam!

Samo da te uputim jos na jedno mesto koje se bavi kosmopolitizmom(nasao na Netu, ali nisam citao):
Casopis T V R Đ A iz Hrvatske broj 1-2/2003
Glavni i odgovorni urednik: Žarko Paić

Časopis TVRĐA pokrenut je 2000. godine s idejom profiliranja interdisciplinarne revije za suvremena kritička promišljanja odnosa kulture, društva i umjetnosti u Hrvatskoj i svijetu. Dosad su objavljena tri dvobroja s nekoliko tematskih sklopova koji su izazvali pozornost intelektualne javnosti i izvan Hrvatske: Egzil i literatura, Duh provincijalizma, Edipov kompleks i nova psihoanaliza, Umjetnost i ideologija, U znaku paranoje, Kozmopolitizam protiv globalizacije?, Ilegalna migracija: umjetnički projekt «Motel Ježevo». U časopisu surađuju eminentni filozofi, sociolozi, politolozi, teoretičari suvremene umjetnosti, vizualni umjetnici, književnici. Nova TVRĐA u dvobroju za 2003. godinu na 440 stranica donosi mnoštvo zanimljivih tekstova, a svi su temati izravno ili neizravno vezani uz propitivanje fenomena zla u suvremenoj kulturi (teror, rat, šok, sakaćenje tijela, moralna degradacija intelektualaca, furija etničkoga zova «krvi i tla», neorasizam i globalizacija). Razlozi za promišljanje fenomena «zla» nisu samo u tomu što je bjelodano da suvremena filozofija, psihoanaliza i umjetnost nastoje razumjeti «povratak zla» u teorijske priče post-ideologijskoga svijeta. Sama zbilja u svojem prozirnome globalizacijskome novom ruhu otvara se kao problem hiperrealne travestije. Kako je moguće da u postmodernome društvu spektakla svjedočimo o uskrsnuću fašističke svijesti i liberalnog svjetonazora kao kentaurskoga lika nove medijske estetike? Zašto je uopće «nužno» trivijaliziranje/banaliziranje zla u našoj kulturi?
Odgovore na ta pitanja valja potražiti u tekstovima objavljenim u TVRĐI. Vizualni identitet novoga dvobroja TVRĐE ostvaren je u suradnji s Biennalom suvremene umjetnosti u Istanbulu otvorenim početkom listopada 2003.
Uz ilustraciju tekstova konceptualnim radovima suvremenih svjetskih umjetnika, za ovogodišnju TVRĐU pišu: Alain Badiou, Slavoj Žižek, Étiene Balibar, John Keane, Crispin Sartwell, Boris Groys, Yves Michaud, Ljiljana Filipović, Zoran Roško, Julia R. Lupton i Kenneth Reinhard, Roberto Speziale-Bagliacca, Hans Laehr, Dean Komel, Iztok Osojnik, Žarko Paić, Muharem Bazdulj, Dževad Karahasan, J.H. Ballard, Delimir Rešicki, Josif Brodski, Paul Auster, Salman Rushdie, Hans Magnus Enzensberger, J.M. Coetzee, Peter Singer, Marjorie Garber, Wendy Doniger, Giga Gračan, Hrvoje Jurić.

[strangelove]

Izgleda da treba razlikovati te dve stvari:globalizaciju i kosmopolitizam!

Naravno, slazem se da ih treba razlikovati. Moje pitanje se odnosilo na to sta znaci biti "kosmopolita" u danasnjem globalizovanom svetu, a ne na poistovecivanje ova dva pojma. Hteo sam da to i pomenem na pocetku, iz tekstova koje sam pronalazio na ovu temu, ali sam secekao da vidim da li ce se ko ukljuciti.

Napravio bih sada jednu kracu digresiju u vezi s globalizmom i njegovim odnosom s civilnim drustvom pa bih tek potom nastavio o kosmopolitizmu, posto je Viktor pomenuo ovu relaciju, a neophodno je da sada u pricu uvedemo i trecu to jest civilno drustvo. Danasnji odnos izmedju civilnog drustva i procesa globalizacije je takav da se ono  pomera kao "republikanskijim" i "nacionalistickijim" reshenjima. Civilno drustvo (o kojem bismo trebali otvoriti drugu temu) danas ima vrlo malo veze s liberalnim i neoliberalnim vizijama 19 i 20-tog veka. Pre svega , moderni pojam civilnog drustva nema nikakve veze s onom liberalnom tradicijom  izvedenem do kraja u Hegelevom konceptu tog drustva.
Ko danas po vashem misljenju stiti drzavu od gubitka nacionalizma ako se uzme u obzir da univerzalizacija odredjenih vrednosti koje neosporno nudi globalizam kao citav proces integrisanja jeste pogubna po nacionalizam? Pa ko ce drugi do , civilno drustvo i to kroz antiglobalisticke pokrete. Globalizam zapravo kolektivno namece princip gradjanstva jer je ono sada najvaznijih pojam svih modernih uredjenja. Sve se to cini kroz demokratsko uredjenje buduci da je ono u istorijskom smislu ostalo pobedonosno nad svim ostalim, ali je globalizam za razliku od civilnog drustva zadrzao stare liberalne vizije i time  je naishao na otpor kod civilnog drustva (Razume se  da ovde ne govorim o Srbiji gde je civilni sektor tek u izgradnji i gde josh nije doslo do fenemona ove vrste). Dominantan cinilac danasnjih antiglobalistickih zajednica, mirovnih misija itd je u stvari civilno drustvo. Naravno , ovo nikako ne znaci da su globalizam i civilno drustvo u nekoj krajnjoj suprotnosti vec samo to da se globalizam sastoji iz vishe razlicitih , pa cak ponekad i suprotstavljenih procesa. Ukoliko bi se neka tema globalizma tipa svetsko siromastvo pojavila na neko vreme civilno drustvo bi uletelo u pomoc kao sto to vec i cini na raznolike nacine, ali zanimljivo je da iako prema definiciji civilno drustvo ne interesuje politicka moc vec ono stiti pojedinca od iste, ipak s druge strane ima dovoljno moci da pomogne nacionalistickoj drzavi. Paradoksalno zar ne?
U takvom okruzenju za kosmpolitizam ima vrlo malo nade i vrlo malo prostora u kojem moze da se konstituishe. Kod kojih grupacija danas je ostalo nestho od duha kosmopolitizma? U tom smislu evo jednog texta koji se bavi  tematikom pa se ukljucujem kasnije:

http://www.fabrikaknjiga.co.yu/rec/68/177.pdf

[Viktor N.]

Probacu da govorim malcice metafizicki.Mislim da se radi u sustini o nesamerljivim konceptima kao teoriji(to rado pominje Makintajer) izmedju kosmopolitizma i globalizacije.
Kosmopolitizam ima za cilj borbu za subjekta(i njegove moci), dok globalizacija ima u sebi borbu za prezivljavanje.
To bi se tako, valjda, trebalo sustinski jasno razlikovati u nekom niceanskom, cak psihoanalitickom smislu.
Hajdeger bi rekao-danasnji covek se cvrsto postavio kao radna zivotinja, te otuda toliko malo nade.
Pitanje je, da li obican covek ima svest o te dve borbe.

[Admini...]

- Implikacije procesa globalizacije i pozicija globalizma iz ugla (nerazvijenih) balkanskih zemalja.
- Šta najpre proizvodi globalizacija?
- Da li je globalizacija asimetrički model razvoja sveta?
- Kakav je status vere i naciona u globalizovanom svetu?

[Jablan]

Od 6. do 8. juna predstavnici osam najmoćnijih Država globalnog severa planiraju da održe sastanak u Hajligendamu, luksuznom odmaralištu nadomak Rostoka, u Nemačkoj. Bez ikakvog legitimiteta, ova grupa osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, nastoji da održi postojeći ritam kapitalističke globalizacije koji za veliku većinu stanovništva planete znači isključnost, bedu, neizvesnost, rat. Sledeći impuls velikih anti-kapitlaističkih protesta, započetih još tokom '80ih (Stop The City, M11) i '90ih (Prvomajski protest u Londonu, J18), koji su svoju kulminaciju doživeli u Sijetlu, Kvebeku, Pragu i Đenovi, i nakon trenutnog pada (anti-teroristička histerija nakon napada na STC) i potom poletnog uspona (Glenigls, Škotska, 2005.), planirani protesti u Hajligendamu najavljuju potpuni povratak anti-kapitalističkog, alter-globalističkog, ili pak pokreta za globalnu pravdu.

Više informacije na:
http://kontra-punkt.info/index.php?module=CMpro&func=viewpage&pageid=65

[Plodni bizon]

Sa aspekta nerazvijenih, balkanskih zemalja, globalizam sigrno utice ka daljoj polarizaciji, ka intenziviranju razvojnog jaza u odnosu bogatih i siromasnih zemalja. Srbija je imala organizovanu, drzavno-politicku, doduse pre svega oligarho-interesnu borbu protiv globalistickih sila, ako se Amerika i razvijeni Zapad mogu tako nazvati, u liku i delu Slobodana Milosevica. Znamo da se krio iza Jugoslovenske "Levice", iza Socijalista, koji nikakve veze ne mogu da imaju niti sa komunizmom, niti sa socijalistickim idejama u Evropi. Taj srpski antiglobalizam koji smo imali devedesetih, a cija je najjaca ostrica bio inat, bio je obojen nacionalnim bojama, kolektivnom histerijom i ksenofobijom. Dakle, poprilicno daleko od anarhistickih ideja. (S druge strane, vidim da su anarhisti spremniji da prihvate srpske radikale i daciceve spsovce pre nego neku antinacionalisticku, denacifikatorsku ideju.) Antiglobalizam uzet kao borba protiv najmocnijih zemlja sveta zavrsava nuzno u nacionalizmu, onom koji smo imali prilike da gledamo devedesetih, a koji ni danas ne jenjava. Za razliku od takvog, potrebna je i dobrodosla borba protiv velikih svetskih kompanija, kao glavnih generatora drustvene neravnopravnosti.

[Truman]

Globalizam ide nezadrzivo i ne verujem da ce iko moci da ga zaustavi. Tacno je da su bogati sve bogatiji, medjutim ima tu jos jedna stvar - popravlja se i standard vecine siromasnih zemalja ali sporijom stopom. Antiglobalizam je forma koja tesko da ce da pobedi jer se vecinom zasniva na opovrgavanju postojeceg sistema, cesto nasilnim metodama ( kad demonstranti krenu da razbijaju sve oko sebe ) sto je po mom misljenju cak i kontrproduktivno. Alterglobalizam je pojam koji je meni zanimljiv, ali o tome ne znam mnogo. Zna li neko nesto vise o tome? Ideje koje zastupa, ko su predstavnici i sl? Sto se tice balkanskih naroda ili cemo postati deo globalnog sela ili cemo biti tamo gde i Turkmenistan. Moramo da nadjemo svoje mesto u svetu kroz svoje specificnosti, da to unovcimo kroz trgovinu i sektor usluga. Sto rece Stojan dosli smo do zavrsne faze gde posle demokratije nece postojati nista. Jedino je uloga Kine tu tajanstvena, neki ljudi tvrde da ce doci vreme kada ce u Kini moci da se proizvede sve sto i u bilo kom delu sveta samo jeftinije. Ne znam koji ce biti odgovor Zapada na to. To ceka i nas za koju deceniju, mada mi ni sada ne proizvodimo nesto konkurentno da bi se to osetno primetilo. Ostacemo svetska provincija.

Sto se tice vera po nekim teorija religije bi trebalo da se izmesaju. Medjutim, cisto sumnjam da ce muslimani pristati na to. Oni imaju mnogo vece pretenzije po pitanju sirenja svoje vere tako da nece pristati na "kvarenje" svoje religije. Sta mislite o onim teorijama koje kazu da ce izbiti rat izmedju hriscana i muslimana? Dakle, ako bude slabio uticaj religije to ce biti jako postepeno, vecina ljudi imaju potrebu da veruju.

[modesty]

Trumane, necemo ostati svetska provincija, osim ako sami ne izaberemo tako nesto... Mislim da mnogi ljidi ovde kod nas imaju fobiju od globalizacije, kao sto su i homofobicni itd. mislim da je globalizacija OK, sjajna prilika da i sami prezentujemo nesto i ponudimo svetu, a ne samo da drhtimo hocemo li se mi prilagoditi i kao prepreke postavljamo cinjenice vezane za davno proslo vreme, kao i predrasude, sporost, strah, arhaicnost... Nikako, samo napred i ne plasite se globalizacije, a ni kapitalizma... U tranziciji smo i sve ce doci na svoje... Ako nista drugo, globalizacija jaca svest o konkurenciji, stvara stabilniju pravnu drzavu, omogucuje razmenu ideja uz kvalitetniju komunikaciju, podstice mesanje rasa, sto je sjajno sa bioloskog aspekta, cini Svet sigurnijim mestom... Jedini problem je sto postoje ljudi koji na globalizaciju gledaju sa nekim prezirom i gubljenjem sopstvenog identiteta, sto moze da se desi, ali ne mora uz mudru politiku i takt... Ipak, necu da odem u neki idealizam, jer sam malo pre gledala zasedanje Skupstine i za pocetak bi bilo cool da stignemo do Vlade, pa cemo se lako globalizovati...

[Ljubo Gazivoda]

Alterglobalisti su šareni svetski bašibozluk sastavljen od levičara svih nijasni crvenog, od ekologa - svih nijasni zelenog, socijalaca, multikulturalista, nutricionista, alterenergetičara, njuejdž pamfletista, isluženih pokajanih službenika globalističkih institucija, raznih humanista, hipika, egzotičnih pojava, pisaca, studenata sa rasta frizurom i prljavim rančevima (koji se ne kupaju po tri meseca, ali zato putuju i daju doprinos alterGLOBALNOM aktivizmu)..... ujedno svih onih koji se zalažu za jedan drugačiji, humaniji, socijalniji, altruističkiji, multipolarni model globalizacije. Oni su protiv neoliberalizma, protiv kapitalizma u anglosaksonskoj varijanti, protiv globalnog zagadjenja, protiv vlade SAD, protiv korporacija, velikih banaka, protiv MMF-a i Svetske Banke, protiv sistema dužničke ekonomije.... Le Monde Diplomatique je njihova glavna ideološka pesnica.... Otrpilike tako nekako.... Uostalom, oni stalno nešto demonstriraju i zbog njih se zatvaraju ulice, remeti se nesmetan protok ljudi, robe i kapitala.....



Stoka....... :zaboga:

[Truman]

Stojane, mislim da si pomesao anti sa alter globalizmom. Ja sam i sam iskritikovao te demonstrante koji se ponasaju agresivno, ne znam da li si to procitao sto sam napisao. I dalje mi nije jasna razlika izmedju alter i anti globalista.

Modesty, kod nas je proteklih godina bila na sceni prvobitna raspodela kapitala, narodski receno pljacka. Naravno da je normalno sto ulazimo u taj svet kapitalizma, ali to se moglo uciniti mnogo postenije i vise u interesu ugrozenih slojeva. Tu onda dolazimo do korupcije koja je izgleda u mentalitetu ovog naroda i elite. Dakle nisam ja protiv trzisnog sistema, takav i izucavam na fakultetu i smatram ga jedinim sistemom koji moze funkcionisati u stvarnom svetu ( za razliku od anarhizma isl. ), samo kazem da smo mi kao Sloveni podredjeni u svetskoj raspodeli karata.

Niste pisali o odnosu muslimana i hriscana i potencijalnim sukobima kao i o teoriji o tkz. kraju civilizacije i koliko tu muslimani mogu da pomrse konce, kao i Kinezi.

[Ljubo Gazivoda]

Stojane, mislim da si pomesao anti sa alter globalizmom.

Nisam pomešao, nego su se oni pomešali....

[modesty]

Jesmo mi malo podredjeni u svetskoj raspodeli karata, ali smo malcice i sami za to krivi. Prvenstveno mislim na slab lobi u SAD-u, ali sta da se radi, nesloga reflektuje posledice malo dalje od lokalnih takmicenja za najbolju pesmu... 
Sto se tice muslimana i hriscana, tema mi je uvek bolna... Sama muslimanska religija podrzava i opravdava Dzihad, pa ta sama cinjenica dovoljno govori. Za razliku od Kurana, Biblija nema takvih iskljucivosti, pa opravdano mislim da vise razloga za strah emituje Orijent. Mi smo na svojoj kozi kroz istoriju osetili, rekla bih skoro podjednako izivljavanje sa vise strana, valjda zbog ove raspodele koju si pominjao, Trumane, zato nam jedino preostaje da se manje busamo u grudi, a vise pristupimo mudroj politici. Muslimani su vrlo zadrti, iako ne licemerni kao neki lideri iz Zapadne Evrope, koji su najcesce hriscani. Muslimani su opasni i ekstremni, tako da se sa njima zaista ne treba igrati, jer ako cvrsto odluce, oduvace pola planete. Ne zelim da ispadne da napadam Islam, Hriscanstvo se nije bas uvek proslavilo, setite se samo indulgencija u katolicanstvu kroz istoriju, Vinterberskih teza i Martina Lutera, sizme 1054. Mislim samo da su muslimani malo opasniji trenutno, jer su spremni na sve apsolutno, pa i da zrtvuju sopstvene zivote zarad vere i istovremeno unistavanje drugih zivota.  Mislim da je nas geografski polozaj vise nago zahvalan i privilegija je, tako da bi zaista bilo pametno poceti sprovodjenje mudrije politike.

Profesor istorije nam je rekao jednom da ce se covek na kraju boriti lukom i strelom, sto je cini mi se Ajnstajnova pretpostavka... Ipak, valjda jos uvek nije dosao kraj, u stvari, cesto razmisljam koliko tehnologija ide napred, razvija se neverovatno rapidno, a neke toliko esencijalne vrednosti su na skoro zaostalom stupnju,  propagirajuci se forme radi, cesto i u vidu kamuflaze za izvesne politicke ciljeve. To se zove lukavstvo, idemo, makijavelisticki. Mislim da ne bi bilo OK da dodje kraj civilizaciji, a da planeta ne postane bolje mesto za zivot. Samu sebe ovim sto pisem podsecam na Fukojamu i cuvenu teoriju o happyend-u istorije koja objektivno naginje utopiji. Eto, da je vise ljudi koji u to veruju, mozda bi Svet i bio lepsi, pa bi Kraj izazvao neki zalutali meteor, a ne globalno zagrevanje, potpomognuto covekovim poduhvatima iskombinovano raznim zagadjenjima koja cepaju nasu atmosfericu i ozonski omotac. Kineze jako volim i mislim da su strava face! Razmislite samo o njihovoj kulturi, nacinu zivota, filozofiji... Sve asocira na dugovecnost, mir, mudrost... Kineska umetnost je fascinantna... Kina balansira situaciju neverovatno, onako iz senke... Tiha voda breg roni...  ha ha ha...

[Ljubo Gazivoda]

Dear Modesty, Kina je danas epicentar globalizacije. Svetska fabrika. Bezdušni kapitalizam pod koprenom socijalizma. U toj zemlji godišnje se pojavi novih 25 miliona ljudi na tržištu radne snage. Ona je suštinski zainteresovana te predstavlja jedan od motora globalizacije. Ovi što demonstriraju nemaju šanse......  hehehehe....

[Nebojsa]

Globalizacija je mnogo siri pojam od onoga za sta je vecina smatra. Pre svega ona podrazumeva asimilaciju i jednakost. Ovo ljudi ponekada pogresno prevode kao uniformisanost. Velika greska. Niko nece da ugrozavaj individualnost, to je cista glupost. Bilo kako bilo, globalizacija je pojam kojem treba teziti svako moderno drustvo. Povezivanje, mesanje, jednakost i brisanje svih granica i kulturoloskih, etnickih, nacionalnih i verskih nejednakosti uz liberalizaciju svih sfera zivota, i ja ne vidim nista lose u tome.