Globalizam i kosmopolitizam

[direktor bolnice]

Globalizacija stvara materijalne i tehnoloshke preduslove za formiranje kosmopolitskog, opshtechovechanskog identiteta.
Stoga ne mogu da imam nishta protiv globalizacije.

[FinalCutNow]

Globalizacija stvara materijalne i tehnoloshke preduslove za formiranje kosmopolitskog, opshtechovechanskog identiteta.
Stoga ne mogu da imam nishta protiv globalizacije.

Da, samo što se globalizacija i kosmopolitizam ponegde suštinski razlikuju. Svet može biti apsolutno globalizovan, a da ne bude kosmpolotski. Kako je to moguċe? Globalizacija se može sprovesti preko političkih, ekonomsko-konglomeratskih i drugih interesa. Ukoliko se ciljeve globalizma svedu na to, a meni se čini da se na to svode tu se ne može tražiti vizija novog kosmopolitizma.

Ovom temom bavio se Per Virten i njegov tekst se može pogledati na sledeċoj stranici:

http://www.fabrikaknjiga.co.yu/rec/68/177.pdf

[Trajkovic]

Stoga ne mogu da imam nishta protiv globalizacije.

neoliberalna globalizacija je zasnovana na patrijarhatu i opshtem ugnjetavanju.
stoga samo losh chovek bi mogao da podrzhi globalizaciju.

shta mislite, za koga bi bio fridrih niche? za neoliberalizam i globalizaciju ili za antiglobalisticke pokrete?

[Plodni bizon]

Zanima me sta ce antiglobalisti reci na ove podatke.

Karakteristike globalizacije
[sa srpske Vikipedije]

Globalizacija je prepoznatljiva po mnogim trendovima od kojih se većina razvila nakon Drugog svetskog rata. Najopštije, to su veći uvećavanje protoka dobara, novca, informacija i ljudi; razvoj tehnologija, organizacija, pravnih sistema i infrastrukture kao glavnog nosioca ovog pokreta (npr. internet).

• Ekonomske

          - Veća stopa rasta međunarodne trgovine u odnosu na stopu rasta svetske ekonomije
          - Porast međunarodnog protoka kapitala, porast stranih direktnih investicija
          - Erozija nacionalnih suvereniteta i nacionalnih granica izazvana kao posledica brojnih međunarodnih ugovora.
          - Razvoj globalnih finansijskih sistema
          - Porast učešća multinacionalnih korporacija u svetskoj ekonomiji
          - Uvećana uloga međunarodnih organizacija, poput Svetske trgovinske organizacije, svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine, MMF i sličnih.

• Kulturalne

          - Veća međunarodna razmena u kulturi
          - Širenje multikulturalizma i lakši pristup kulturnim raznolikostima, na primer kroz izvoz filmova holivudske i bolivudske produkcije. Međutim, uvoz kulture može i da potisne lokalnu kulturu, da izazove umanjenje kulturne raznolikosti putem hibridizacije ili asimilacije. Najuočljiviji je oblik amerikanizacije ili, opštije gledano, vesternizacija, a prisutna je i sinosizacija (kinezizacija).
          - Rast međunarodnih putovanja i turizma
          - Veća imigracija, uključujući i ilegalnu imigraciju

• Dramatičan razvoj globalnih telekomunikacija, pre svega interneta, komunikacionih satelita i telefonije, razvoj infrastrukture i uvećan prekogranični protok podataka

• Rast broja globalnih standarda, poput ISO, kopirajta (zakona o zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine), zakona o patentima

• Sve veći broj slučajeva koji se rešavaju po međunarodnim zakonima i međunarodnim sudovima

• Terorizam je takođe dobio odlike globalizacije i sve je veći broj napada u mestima koja nemaju direktnu vezu sa matičnim zemljama inspiratora terorizma.

• Stimulisanje i razvoj slobodne trgovine

          - dobara:
                - Umanjenje ili eliminacija carinskih stopa; olakšavanje uvoznih režima; stvaranje slobodnih carinskih zona
                - Smanjenje troškova transporta, posebno nakon razvoja prekookeanskog transporta u kontejnerima
          - kapitala:
                - Umanjenje ili eliminacija kontrole protoka kapitala
                - Umanjenje ili eliminacija povlastica, subvencija za lokalne preduzetnike i proizvođače

• Zaštita intelektualne svojine

          - Usaglašavanje zakona o intelektualnoj svojini (restriktivni trend)
          - Nadnacionalno priznavanje intelektualnih i patentnih prava (na primer, kineski patent priznat je i u SAD)

[Truman]

Naravno, na vikipediji su navedene samo pozitivne karakteristike. Poprilicno suvoparno i nekriticki...

[Plodni bizon]

Trumane, danas je mnogo jaca propaganda protiv globalizacije, tako da ne znam sta ti to znaci da je Vikipedija na strani globalizacije. Da li si procitao ovo sto sam naveo? Ima tu i negativnih strana, ali mi se cini da bi pred svakim razumnim covekom pozitivne strane prevrednovale ono nekriticko i pozitivno shvatanje globalizacije, kakvo preovladava kod obicnog demosa. Ti iznesi ako znas neki argument protiv globalizacije, pogotovo protiv globalizacije iz perspektive gradjanina Srbije.

[Trajkovic]

danas je mnogo jaca propaganda protiv globalizacije

ne znam otkud ti taj podatak. ja znam da se na sva zvona najavljuje privatizacija, prodaja lokalnih preduzeca multinacionalnim monopolskim kompanijama; srbija je izglasala ustav koji favorizuje globalizaciju... javni servis srbije i sve vazhne televizije govore o potrebi za daljom globalizacijom...

a shto se tiche teksta...

- uvoz kulture može i da potisne lokalnu kulturu, da izazove umanjenje kulturne raznolikosti putem hibridizacije ili asimilacije. Najuočljiviji je oblik amerikanizacije ili, opštije gledano, vesternizacija, a prisutna je i sinosizacija (kinezizacija).

- Veća imigracija, uključujući i ilegalnu imigraciju

- Terorizam je takođe dobio odlike globalizacije i sve je veći broj napada u mestima koja nemaju direktnu vezu sa matičnim zemljama inspiratora terorizma.

[direktor bolnice]

Trajkovitju ti zhelis da sachuvamo nacionalni kulturni identitet? Trajkovitju jesi li svestan shta zastupash? Trajkovitju kada tjesh nauchiti da nacionalni identitet ne mozhesh chuvati u svetu koji se ujedinjuje protiv getoiziranih nacionalnih diskursa?

[debeli dud]

Protiv globalizacije i svih pratecih instalacija.

[Ljubo Gazivoda]

Globalizacija nam je omogućila jeftinu ili besplatnu te vazda dostupnu pornografiju svih boja i opredeljenja. Njojzi fala!

[DramatisPersonae]

mi smo ti vec i onako izgubili svoj identitet tako da jedino shto mozemo je da posmatramo rastecu globalizaciju.

[Domaci Zdajnik]

Zbog čega bi indentitet trebalo da bude nešto važno? Kakav je to identitet? Ima li čovek identitet i je li mu potreban? Šta znači to "biti identitet"? Šta znači pojedinačno za ljude, a šta za države? Kakva je vrednost identiteta i kakve su osobine identiteta spram nečega što identitet nije?

Hajde da najpre o tome porazgovaramo pa da vidimo gde je globalizam unutar te priče o identitetima i neidentitetima.

[DramatisPersonae]

hocesh da kazesh da je identitet losh? teoretski svake razlike dovode do konfrontacije, ali globalno jedinstvo je dosadno, i stagnira.
differentia

[Branko]

Zbog čega bi indentitet trebalo da bude nešto važno? Kakav je to identitet? Ima li čovek identitet i je li mu potreban? Šta znači to "biti identitet"? Šta znači pojedinačno za ljude, a šta za države? Kakva je vrednost identiteta i kakve su osobine identiteta spram nečega što identitet nije?

   1. Identitet može da bude samo nominalan a može da bude i konceptualan, kao što postoji u čuvenom srednjovekovnom sporu oko univerzalija. Identitet nije važan, ali se podrazumeva u komunikaciji. Identitet je imenica, ako posmatraš iz perspektive nominalizma.
   2. Biti identitet ne mora da znači ništa sem imena, a može da znači i mnogo više, kao koncept u koji su nagurani kodovi, mitovi, programi, religije...
   3. Za ljude identitet znači ili samo ime i prezime, ili kultura, jezik kojim govoriš, informacije koje poseduješ... Za države je identitet isto tako ili samo naziv ili konceptualno podrazumeva kulturu, istoriju, jezik i razne druge stvari.
   4. Sve je nekakav identitet. Nominalno, sve poseduje nekakav identitet.

[DramatisPersonae]

nishta ne moze da BUDE identitet, jer je identitet osobina, nikako nije imenica, sa obzirom da postoji beskonachno razlichitih identiteta. ljudi mogu imati ili nemati sopstveni identitet, ako nemaju sopstveni poprimaju tudji. na kraju krajeva  identitet je za choveka refleksija unutrashnjega, ne paket u kojem smo nagurani mi kao predstava stvari koje radimo, i tako predstavljeni.
Dakako je moj identitet samo ono za shta ja izaberem da budem vezan, tj. ono shto ja mislim da dovoljno oslikava moju unutrashnju predstavu sveta; ali sa tim on nije fiksan i ne izmenjiv, dovoljno je amorfan da bude pod mojom ili tudjom kontrolom.