Filozof s metlom

[strangelove]

Popivoda:

Pa poznato je da su filozofi oduvek voleli novac i privilegije.

EKV:

Ta greska moze da me kosta zivota. Zivim samo za glad. I kada mislim da je svega mi dosta , kada krenem da se hvatam za zemlju opet osecam glad

[Ljubo Gazivoda]

Ne razumem. Hoćeš reći da su EKV filozofi?

[strangelove]

Ma jok nisam to (cudno veche je bilo u pitanju) imao na umu, nego sam dublje razmisljao o stvarima koje si pomenuo ~novac ~privilegije i slicno. Nego  :!: sacekajte malo doseticu se valjda o cemu sam tada kontemplirao.
Ipak s druge strane posmatrano jasno da taj post nekako odskace od teme, mozda cu na nekom drugom topiku pokushati da objasnim ukoliko se vishe uklapa u tu tematiku.

[Ljubo Gazivoda]

Mislim da se bilo koji iskaz uklapa u bilo koju temu. O levim skretanjima se ne bih opredeljivao....

[Viktor N.]

Opet se otislo, po meni od sustine stvari.
Natrag ka sustini.
Svi mi ovde znamo da su u Novom Sadu izuzetno jaki radikali( i drugi kleptonacionalisti) i da je to odmazda prema Goranu Zivicu i na neki nacin, prema svakom drugom ko odbija da ovih dana nacionalisticki divlja i da licemerno navija za Kosovo.
Nas, usudicu se da kazem, problem je najbolje opisao From, ali i mnogi filozofi mogu to ilustrovati setimo se Spinozinog primera sa-biti ili imati(postoji i ta knjiga koju sam procitao od Froma,dakle,Biti ili imati).
Sta to znaci?
Biti, znaci imati sebe svuda i van svakog sistema i proci na zalost kao Goran Zivic,ali on moze da radi bilo koji drugi posao i da cisti, pa, on je i dalje ono biti, nesto kao raskosno, samosvesno Ja koje se samopotvrdjuje, bez potvrde od Sistema.
Imati, pak znaci biti u Sistemu, ali jednom recju cutati i gutati bez obzira na svoju individualnost.
Znaci mozes imati, ali ne mozes biti, to nam stalno porucuje nas Sistem!
U ovom uzavrelom vremenu Goran Zivic je simbol, zbog nagrade Zorana Djindjica koji se mora srozati, zato sto je levo skrenuo!
Pa ipak, nekako je toplije srcu skrenuti levo, nego skrenuti desno(moj subjektivni stav). :wink:

[Plodni bizon]

Fenomen "Filozof s metlom" bi trebalo da postane uskoro sasvim prirodna pojava s obzirom na angazman filozofa u politickom i uopste drustvenom zivotu. Kod nas se na fakultetu studente obucavaju i uce znanju radi znanja, a ne radi transponovanja kroz drustvenu situaciju i radi daljeg angazmana. Kao da je sve savrseno oko i unutar fakulteta tako da mozemo da dokolisemo i ucimo radi samog znanja. Jer da ima danas onih filozofa (a mnogo izadje sa diplomama fakulteta na godisnjem nivou) koji su uceni drugacije, dakle da se angazuju, za sebe i druge, ne bismo danas imali tu situaciju da je najisplativije studirati ekonomiju, menadzment i slicno, da filozof moze jos jedino da bude dopisnik nekog casopisa ili drugog stampanog medija, da se takoreci ubaci tamo gde su novinari, valjda zato sto nema mnogo profi novinara, ili da predaje u nekoj skoli. Ti danasnji filozofi (diplomci) su stvoreni upravo za to da se ogranice sopstvenim znanjem i zadovolje ovim.

[Nicolas Berihon]

Onaj ko razume izvor filozofije, zna da filozofija nikad nije bila niti će ikada biti “znanje radi znanja”, iako to lepo piše u srednjoškolskom udžbeniku. Filozofija nije nikakvo formalno znanje, kako bi to ova krilatica mogla da prikaže. Hegel je na jedan izuzetan način objasnio značaj filozofije, tj. filozofske ideje ( Hegel, Istorija filozofije, uvod ). Starogrčki filozof, kao origin, nije neko ko kontemplira izolovan od zajednice, to je pre indijski mudrac, on je uključen u život polisa, on učestvuje u proizveđenju života polisa. Mada ovo ne treba brkati sa Marksom. I tako …. :!:

[Plodni bizon]

Dakle, zalazes se za tezu da bi filozof trebalo da ucestvuje u izgradnji zajednice. Pa ipak, da li to cini savremeni filozof u Srbiji (osim Leona Koena koji ucestvuje na prilicno trivijalan nacin u politici, i Zurovca koji je clan SRSa)?

[Legionar]

Ja ću da repliciram na lanac poruka koji se tiče diskusije između Stojana Popivode i Berihona kao prilog.

Karl Poper je poprilično smelo lansirao svoju tezu o "krivici" samih diskursa i njihovih tvoraca koji su u ono vreme bili aktuelni na pozornici drame čovečanstva.  Marksizam je bio glavna žrtva ovakvog pristupa mada sa njim lete u vazduh i filozofske orijentacije istoricizma zajedno sa pozitivizmom XIX veka (naravno i razne druge političke platforme ali sa svojim sopstvenim filozofskim osnovama).

Mislim da je Poper dao najmoćniju kritiku i jednu vrstu nepopravljivog udarca (preko epistemoloških osnova i razloga) kolektivističkim ideologijama. Savremeni protagonisti liberalizma često se pozivaju na njegove radove kao ubitačno oruđe u borbi protiv desnog i levog paternalizma i političkog konstruktivizma (mada dosledni liberalni fudamentalisti odriču Poperu pravo na liberalističko državljanstvo).

Platon, Hegel i Marks snose odgovornost zbog demontiranja "diskurzivnih kočnica" u samim svojim glomaznim filozofskim zgradama. Marksizam koji vuče svoje gnoseološke korene iz Hegelove dijalektike onemogućava falsifikacionističku kritiku i kao takav predstavlja veliku opasnost u praktičnoj primeni. To se i pokazalo kroz istoriju. Komunisti su bili najsofisticiranije dogmate možda u istoriji ljudskoga roda!

Marksizam ima pretenziju da sebe predstavi kao naučni zakon istorije poput Njutnove mehanike. On je proizvod pozitivističkih shvatanja XIX veka. Marksova teorema glasi: klasna borba je sudbina čovečanstva sve dok ne dođe do diktature proletarijata koja će se odigrati nužno kad-tad kroz dinamiku razvitka kapitalizma.

To nije proroštvo. Još gore. To je naučno predviđanje! Crveni stratezi su polazili od toga da im istorija na neki način duguje pobedu jer su spoznali njene zakone razvitka. Odatle i potiče njihov dogmatizam i ogorčena borba (bolje rečeno agresija) na celi slobodoljubivi svet koji eto živi u zabludi zbog društvene svesti koja predstavlja zaostatak nekih prošlih epoha materijalne proizvodnje.

Karl Marks direktno snosi odgovornost za izazivanje građanskih ratova širom Evrope XIX veka kao i totalitarizam koji je prozvod njegove dijalektičke bajke.

Platon i Hegel su posebna priča za sebe.

[Ljubo Gazivoda]

Drugovi, nisu svi filozofi sa metlom.... Znam jednog koji je direktor. Samo, to mu nešto na poslu i ne pomaže nego čovek samouk menadžer. No, možda ni to ne bi mogao da postigne da, studirajući filozofiju, nije razvio senzibilitet za samousavršavanje. Tko zna....

[Domaci Zdajnik]

A malo razmišljam na ovu temu i pitam se da li je taj filozof i zaslužio šta bolje? Iako ću i sam uskoro postati predavač u školi, pitam se istu stvar: jesam li zaslužio šta bolje ako sam se pet ili šest godina bavio kojekavim glupostima a kojima bi trebalo nadalje poučavati jadnu decu po raznim školama.

Čemu to, pogotovo u situaciji krize koja vlada državom. U situaciji koja ne garantuje niti preživljavanje, a sve zahvaljujući političkom neangažmanu takozvanih intelektualaca, odnosno formalno visokoobrazovanih ljudi.

[dagnasty85]

Zeleo bih samo da se na brzinu vratim na naveden Poperov stav kako je Platon preteca totalitarizma. To je jedna od NAJVECIH GLUPOSTI ikada napisanih o Platonu. Ocigledno je da Poper nije bio ni malo upoznat sa helenskim drustvom tadasnjeg vremena, kao i elementima obicajnosti, posto da je samo malo paznje posvetio tome, nikada ne bi mogao napisati tako nesto. Struktura Platonove politeje (a upravo na tom elementu Poper gradi kritiku) je 100% u duhu helenske obicajnosti, cak sto vise, Platon pise *Drzavu* u vremenu kada dolazi do pojavljivanja fenomena individualnosti, kao i laganog raskida sa dotadasnjom sistemom vrednosti (a upravo protiv takvog stanja stvari je i pise), a kao posledica te krize je da su veoma ubrzo sa pozicije glavne sile (kako vojne, tako i kulturne) potpali pod vlast Filipa, a zatim Aleksandra Makedonskog. I da, jos jedna stvar, jos jedna greska koja je načinjena je da Poper u svom delu ucitava iskustvo svog vremena u vreme od pre 2000 godina, sto je stvar koja se nikako ne sme uraditi, naravno, ako je cilj razumeti i pravilno shvatiti.
Postovanje