Zaista, ko i na osnovu kog kriterijuma određuje ko je pobogu zaslužan građanin pa da dobije penziju? Na kraju će klikaši da dodeljuju penzije jedan drugome po političkoj liniji. Otud, ili ustanoviti tačne i nedvosmislene parametre ili prekinuti sa tim glupostima glede nacionalnih penzija.
Naveo sam to samo kao jedan od očiglednih primera nepostojanja nikakvih kriterijuma... bilo kod zapošljavanja, bilo kod dobijanja zasluga... bilo čega. To je onaj momenat kada se za srpsko društvo kaže da je nedisciplinovano, i kada je taj neko u pravu. Druga reč za to je: potrebna nam je PRAVNA DRŽAVA.
"Elita" dolazi na vlast zahvaljujuci vecini. "Elita" pred izbore iznosi svoje stavove koji mogu da budu dvojaki : ili iskreno izrecena obecanja u koja zaista veruju ali kasnije usled pritisaka promene (u sta manje verujem) ili svesno izrecene lazi da bi pridobila masu glasaca (u sta vise verujem).
Ja mislim da ništa od toga nije toliko loše kao onda kad se obećavaju stvari koje zaista imaju nameru da ispune (urade), ali kada je to obećano - put u propast. Tako je Slobodan Milošević održavao svoju vlast (usputno radio na zaglupljivanju mase kako bi lakše mogao njom da manipuliše i duže vlada, pa je to nužno vodilo i ka propasti države, kako propada inteligencija), a tako su se najekstremniji desničari devedesetih - SRS - popeli do vlasti i po obaranju Miloševića postali najmoćnija stranka u Srbiji. Oni bi bili još gori po Srbiju kad bi ispunjavali ono što zacrtaju i obećaju (izuzev dela te priče, onoga koji se odnosi na pravnu državu i borbu protiv kriminala).
Elita se jedino moze fizicki menjati - ukloniti jedne da bi dosli drugi sto ne predstavlja bitnu promenu, jer sustinski vlast kao slatko voce otupi sva cula postenja, dobrih namera i planova.
Kao što se iz toga može videti, menjanjem jedne vlasti drugom - često se ništa naročito ne čini. Zato je bitno, po mom mišljenju, usredsrediti se na atom društva - pojedinca. Tu ulogu igraju mediji. Oni usmeravaju javno mišljenje, grade kolektivnu i pojedinačnu svest građana države i/ili lokala. Zbog toga mislim da je medij moćniji od svake pojedinačne partije. Oni - u državama koje imaju nezavisni javni prostor - drže u rukama sve konce političke budućnosti.
