Politicka elita izvan stranacke politike

[Hermeneuticar]

Politicka elita van stranacke politike
Natasa Kandic, Sonja Biserko, Biljana Kovacevic-Vuco, Petar Lukovic, Teofil Pancic, Sonja Liht, Latinka Perovic...

Sta mislite o nevladinim organizacijama, posebno onim koje vlast i javno mnjenje zigose i naziva izdajnicima, medju kojima su Natasa Kandic, Sonja Biserko, Biljana Kovacevic-Vuco i drugi?

Optuzeni su za antisrpstvo, proglaseni nacionalnim izdajnicima, svim nazivima koji su bili u medijskom opticaju u vreme Miloseviceve strahovlasti. Pa iako su mnogi od njih bili protiv Milosevica, odnosno aktivni i u to vreme ucestvovali u petooktobarskom oslobadjanju Srbije danas je slika o njima ostala ista.

[Truman]

Sa jednog foruma prenosim zanimljiv tekst prekucan iz casopisa NIN. Ne bih ga postavljao kao zasebnu temu da se vecinom ne slazem sa napisanim. Recite sta mislite...


Plagijat našeg pozapadnjačenja
(“Uloga dece komunizma u srpskoj tranziciji”, NIN br. 2903)

Prva generacija partizana iskreno je verovala u kult revolucije i prinosila mu klasne neprijatelje pred žrtveni oltar. Njihova osionost i zadrtost najbolje se ogleda u životnom putu Miloša Minića, od vojnog tužioca koji je olako slao u smrt do doživotnog čuvara tajne o grobu Đenerala. Pošto ništa nije toliko tragično da jednog dana ne izgleda smešno – tako se i istorijski portret ovog tužioca groteskno pretvorio u crtani lik partizanskog kurira koji guta hartiju da poruka ne bi pala u ruke neprijatelja.
Druga generacija (sinovi) partizana se više koristila revolucijom nego što je verovala u nju i imala je dva krila. Prvo, koje su činili krvni potomci visokih funkcionera za koje su bila rezervisana najbolja mesta na univerzitetima, u privredi i spoljnim poslovima, i koji su rano otkrili zavodljivost zapadnog stila življenja. I drugo krilo, koje su činili labavi ideološki potomci režima koji su koristeći zdravu provincijsku vitalnost stizali do partijskog vrha uz pomoć „moralno-političke podobnosti” ili dva svedoka. Tempirani savez ova dva krila mogao je, kao u slučaju porodice Milošević, da metastazira u ogromnu moć.

Treća generacija (unuci) partizana u svojoj razumljivoj površnosti potiskuje ideološke grehe predaka i zainteresovani su samo za materijalna dobra i veze koje su nasledili. Oni su kult revolucije zamenili kultom potrošačkog društva i ne vide potrebu čak ni za izvinjenjem potomcima „domaćih izdajnika”.
Ovako bi izgledala generalizacija nosećih generacija „dece komunizma”, njihovih sadržaja i mutacija na istorijskom putu ideološkog kolabiranja. Ali kao i svaka generalizacija i ova ne može dati potpunu sliku jer ne uključuje prelazne forme ovog, za širu javnost neravnodušnog fenomena, kao i dijalektičku komponentu; velika je razlika između onoga što se osamdesetih smatralo „decom komunizma” i onoga šta se pod tim pojmom danas podrazumeva. Olako proglašavanje biološke komponente kao jedinog putokaza bitno zamagljuje pogled i često vodi na kriv put. Primera je mnogo, a možda je najbolji Aleksa Đilas koji se kao utemeljeni intelektualac bitno razlikuje od današnjeg bratstva dece komunizma, kako po suštinskim shvatanjima države, tako i po kvalitetu dela. Potraga za biološkim faktorom najčešće nas dovodi do srca antičke tragedije, tužnog fenomena da grehe očeva nekom kosmičkom pravdom plaćaju nevina deca: nesrećni slučajevi, „omiljeni otrovi” ili samoubistva.

Tačno je da pripadnici današnjeg klana dece komunizma dolaze iz etabliranih komunističkih porodica. Tačno je i da su osamdesetih mahom bili regrutovani u privilegovanu oblast diplomatskih poslova ili monopolizovanu spoljnu trgovinu. Tačno je i da su predstavljali ideološki mekši i vizuelno moderniji deo tadašnje vladajuće nomenklature, kao i da nisu imali surovost očeva. Tačno je i da su devedesetih, nakon raspada bivše YU, uhlebljenje mahom pronašli u nevladinom sektoru. Jednostavno su preko noći zamenili dresove i nastavili da kao i u hladnoratovskom periodu disciplinovano i profesionalno obavljaju postavljene zadatke. Oblikovani u mladosti u skojevskom duhu i sa jasnim parapolitičkim ciljevima, brzo su zamenili ideološke pojmove u vokabularu i nastavili staru podaničku praksu. Jezik isključivosti i aroganciju jednoumlja samo su prekodirali na globalnu mantru, pa kada govore o evropskim integracijama i ljudskim pravima, oni u stvari podsvesno kazuju o „samoupravnom socijalizmu” i „bratstvu i jedinstvu”. U osnovi titoisti koji nisu nikada prihvatili Brozovu smrt, svojom netržišnom egzistencijom u formi potpune zavisnosti od Budžeta, kao i nekritičkim obožavanjem Sile, ova deca komunizma u epizodi promovisanja liberalnih vrednosti predstavljaju čist plagijat našeg pozapadnjačenja. Obrazovani na brifinzima i biltenima, posvećeni mnogo više formi nego suštini, agresivni u prečestim javnim nastupima, nesvesno podižu džinovsko ogledalo sopstvene antipropagande (tako dvojac Vučo-Biserko najviše šteti političkoj opciji za koju se zalaže). Slave sedamdesete godine prošlog veka kada je Broz još čvrsto vladao i paralelno afirmišu dijametralno suprotni zapadni vrednosni sistem. Iz šizofrene postavke rađa se i njihov govor mržnje kada je Srbija u pitanju. Služeći se uprošćenom komesarskom crno-belom retorikom, optužuju Srbiju kao jedinog i isključivog krivca za sve: izvršila agresiju na Hrvatsku, očajna i tupava, hegemonizuje Crnu Goru, mračna i klerikalska, želi preispitivanje prošlosti. Kada im se predloži da se pod istorijskim preumljenjem otvoreno govori i o zločinima komunista za vreme i nakon Drugog svetskog rata, kao i nevinim srpskim žrtvama u poslednjim ratovima, prekidaju svaku diskusiju. Ovi virtuelni stanovnici izgubljene crvene zemlje-dembelije, upornim anatemisanjem Srbije samo nostalgično ispunjavaju kominternovski zavet očeva: „slomiti kičmu srpskom hegemonu”. Za njih postoji samo slika prljavog i krezubog srpskog radikalskog rodoljuba sa nožem u ruci, kao uporište njihovog varljivog identiteta i izvor novih prihoda. Zato najviše napadaju umerenu nacionalno-demokratsku politiku Vojislava Koštunice, jer bitno iskače iz njihove oformljene interesne matrice
Možda su za njih same sedamdesete bile Periklovo doba i sigurno je da su to bile nešto naprednije godine od prethodnih, ali su svetlosnim godinama daleko od bazičnih demokratskih vrednosti. Niste mogli imati privatnu firmu sem zanatskih radionica, niste mogli biti član druge partije, nije bilo slobodnih medija, nije bilo dozvoljeno da saznate istinu o tragično preminulim precima. Moralno posrnuće tog lažnog vremena najsnažnije je ječalo u kultu ličnosti. U crkvu ste mogli fizički da uđete i slavu ste mogli da slavite, ali oprezno i konspirativno, često sa opravdanim strahom. Poneki vic mnogo je više srpska verzija anegdote o drugu Staljinu i pioniru Aljoši, nego demonstracija istinskih sloboda.
Od detinjstva palim sveću za spas duše moga dede nestalog 1945. u bespuću Zelengore. Ali kako je vreme proticalo, tako sam palio sve više sveća za moje prerano otišle poznanike, potomke visokih komunističkih funkcionera stradale u antičkim tragedijama.

Igor Ivanović,
književnik i saradnik Nove srpske političke misli

[dejanvuj]

Zato najviše napadaju umerenu nacionalno-demokratsku politiku Vojislava Koštunice, jer bitno iskače iz njihove oformljene interesne matrice

Sada mi je jasno zasto je ovaj tekst napisan ... da bi se velicala politika Dss-a i da bi se velicalo pljuvanje po komunistima jer narod to voli ...

Uzasan tekst.

[Domaci Zdajnik]

Tekst je tabloidne a ne kritičke vrste. čovek je pisao tendenciozno, a opet stidljivost se prepoznaje, ne bi li zaštitio one čiji je saradnik. NSPM je jasno DSSovska tvorevina. Prisetimo se, prvi čovek DSSa, kao i nekoliko funkcionera te stranke, učestvovali su u pisanju časopisa i razvoju organizacije "Obraz". No, neću o organizaciji (DSSu) da govorim, pređimo na tekst.

Obrazovani na brifinzima i biltenima, posvećeni mnogo više formi nego suštini, agresivni u prečestim javnim nastupima, nesvesno podižu džinovsko ogledalo sopstvene antipropagande (tako dvojac Vučo-Biserko najviše šteti političkoj opciji za koju se zalaže).

Sve ono što sam podvukao ne želim da izrazim kao sporno, već naprosto da prikažem čime se služi autor teksta ne bi li diskreditovao "dvojac". Diskreditacija sledi od strane onih koji se klone političkih opcija za koje se zalaže "dvojac", eto s obzirom na kritiku od strane umereno nacionalističkog bloka zvanog NSPM, odnosno DSSa.

Slave sedamdesete godine prošlog veka kada je Broz još čvrsto vladao i paralelno afirmišu dijametralno suprotni zapadni vrednosni sistem.

Nisam još uvek primetio da slave sedamdesete. čak i kad bi to bilo istina, ne znam zašto bi to trebalo da bude važno ukoliko se "dvojac" zalaže za afirmaciju "suprotnih", tj. zapadnih vrednosti. Opet se gospodin autor služi kritizerstvom.

Iz šizofrene postavke rađa se i njihov govor mržnje kada je Srbija u pitanju.

Sa čovekom koji samokritiku smatra govorom mržnje ne bi trebalo ni povesti raspravu. Stoga smatram da je ovo moje obraćanje pažnje u stvari idiotija veća od one koju prezentuje dotični gospodin.

Služeći se uprošćenom komesarskom crno-belom retorikom, optužuju Srbiju kao jedinog i isključivog krivca za sve: izvršila agresiju na Hrvatsku, očajna i tupava, hegemonizuje Crnu Goru, mračna i klerikalska, želi preispitivanje prošlosti.

Srbija jeste jedan od glavnih krivaca za rat u BiH, Hrvatskoj, kao i za situaciju na Kosovu, a odbijanje prihvatanja te odgovornosti ne zaslužuje ozbiljniji komentar. Tu potrebu za odbijanjem nam, uostalom, aktuelna vlast i najjača alternativna politička opcija prezentuju iz dana u dan. čitav pasus mi, pri ponovnom čitanju, ipak deluje kao da čitam brljotinu nekog klinca. Nemam volje da odgovaram na tako nešto.

Kada im se predloži da se pod istorijskim preumljenjem otvoreno govori i o zločinima komunista za vreme i nakon Drugog svetskog rata, kao i nevinim srpskim žrtvama u poslednjim ratovima, prekidaju svaku diskusiju.

A zašto da se mnjenje obaveštava o srpskim žrtvama kad je ta stvar svima u Srbiji poznata, te pošto se o tome ionako non stop raspravlja u nacionalizmom ugušenoj republici. Što se tiče zločina za vreme komunista: ja ne znam kakvu odgovornost bi tu trebalo da podnosi dvojac Vučo-Biserko. Možda deda-Vučo i deda-Biserko, ali gospođe o kojima je reč... Molim vas...

Ovi virtuelni stanovnici izgubljene crvene zemlje-dembelije, upornim anatemisanjem Srbije samo nostalgično ispunjavaju kominternovski zavet očeva: „slomiti kičmu srpskom hegemonu”.

To lomljenje kičme "srpskom hegemonu" je nešto što priželjkuje ono nešto građanski orijentisanih intelektualaca. Nažalost, tu potrebu gospodinu iz DSSa je teško opisati. Ne znam vredi li pitati kako je došao do zaključka da je Srbija na bilo koji način od strane onih koji kritikuju njene vlasti anatemisana.

Za njih postoji samo slika prljavog i krezubog srpskog radikalskog rodoljuba sa nožem u ruci, kao uporište njihovog varljivog identiteta i izvor novih prihoda. Zato najviše napadaju umerenu nacionalno-demokratsku politiku Vojislava Koštunice, jer bitno iskače iz njihove oformljene interesne matrice

Najzad smo došli do razloga za pisanje ovakvog teksta. Ali zašto se autor ne bi mogao setiti šta je rekao pre samo nekoliko redova: Obrazovani na brifinzima i biltenima, posvećeni mnogo više formi nego suštini, agresivni u prečestim javnim nastupima, nesvesno podižu džinovsko ogledalo sopstvene antipropagande (tako dvojac Vučo-Biserko najviše šteti političkoj opciji za koju se zalaže).Sem toga, ja ne vidim gde je ovde gospodin autor izneo neki relevantni dokaz o štetnom uticaju "dvojca". Kad mi neko bude ukazao na to, i eksplicirao, mogao bih da komentarišem tekst. Dakle, iz druge ruke.

[Truman]

Zaista ne znam da li je ta ekipa DSS-ovska ( mozda i jeste ), ali ovaj tekst mi je u svakom slucaju privukao paznju . Sto se tice toga kako su zlocini nad Srbina "opstepoznati" to uopste nije tacno, nisu poznati ni u drugim republikama na Balkanu, a kamoli svetu. A i da jesu poznati, nije poenta u tome da budu poznati "tamo nekome" vec da budu kaznjeni, a ukoliko je proteklo previse vremene da zvanicno budu priznati od strane zemalja agresora koje bi se od toga ogradile. A ne da u Hrvatskoj slave akciju "Oluja" kao nacionalni praznik. I nisam cuo da se neko tamo mnogo buni. Ako znas za neku njihovu nevladinu organizaciju koja je digla glas protiv toga mozes da mi navedes. Sto se tice srpskih zlocina tokom devedesetih oni nisu sporni, ali je hajka na njih pocela davno i istom zestinom traje i danas, a znamo kako se u Hagu provlace najveci zlocinci koji su pripadnici drugih nacija/veroispovesti, a kako srpski.
I evo sa istog foruma par podataka ( doduse, ne mora da znaci da su 100% tacni ) o mnogim nosiocima te ideologije... Potpuno se slazem da deca ne treba da ispastaju grehe svojih roditelja, ali otkuda ta slucajnost da su vecina tih najistaknutijih u sustini zaista "deca komunizma".


"Deca komunista su sve danasnje demokrate i Sorosevci.

Evo par primera iz prakse. Gradonacelnik Beograda i treci covek DS-a Nenad Bogdanovic je sve do 1993. godine bio clan Saveza Komunista Jugoslaviej i rekao je par puta da je to najlepsi deo njegovog zivota.

Dragan Djilas , drugi covek DS-a je potomak cuvene komunisticke familije Djilas iz Crne Gore, kreatora tzv. crnogorske nacije i jednog od najblizih saradnika Josipa Broza Tita - Milovana Djilasa.

Boris Tadic, sin Ljubomira Tadica komuniste i kasnijeg komunistickog disidenta , koji je za "dosletnu komunisticku borbu" je nagradjen petosobnim stanom u ulici Majke Jevrosime , otetog od jedne ugledne beogradske predratne gospodske familije.

Eto u Demokratskoj Stranci prva tri coveka te stranke su ili bivsi komunisti ili deca istaknutih komunista.

Sto se tice NVO sektora:

Biljana Kovacevic-Vuco cerka bivseg narodnog heroja Veljka Kovacevica i krvnika i krvoloka Srba rojalista .

Sonja Biserko, cerka bivseg komunistickog funkcionera iz Like koji je po sluzbi dosao u Beograd, a njegova cerka tu i ostala da nam soli pamet.

Latinka Perovic, bivsi komunisticki ultra levicar i protivnik svega srpskog i pravoslavnog, danasnji "kriticar modernih pojava u drustvu" i istaknuti "NVO aktivista" "

p.s. Miz ako te ne mrzi postavi svoj odgovor na ovu temu ( slicno se zove) na podforumu Politika na Krstarici. Bice zanimljivo cuti odgovore, ima tamo par inteligentnih ljudi, vredi cuti makar te neki glupo napadali

p.s.s. nadam se da necu zavrsiti kao Dylan zbog ovog iskakanja :)

[Plodni bizon]

Tekst je zaista potpuno nekriticki i amaterski odradjen. Nista se tu ne kazuje, samo se iz licne pozicije tumaci neko vidjenje NVO sektora koji bi se borio za gradjansku Srbiju. Pokusacu kroz tvoj komentar da opisem i svoj stav o tekstu.

A i da jesu poznati, nije poenta u tome da budu poznati "tamo nekome" vec da budu kaznjeni...

Aktivnost zena iz nvo sektora poznate kao ustaske-babe ili antisrpske kurve, kako ih nazivaju pristalice ultra i umereno-nacionalistickih blokova, ima za cilj upravo da se lokalno (srpsko pre svega) stanovnistvo oslobodi nacionalnog iracionalnog ponosa i to zlocinima koji su neminovni u svakom ratu. Pokusaj da se svedu racuni ne jednog naroda nego jedne narodne vlasti koja je vodila ratove, a za sta su samo donekle odgovorni i njeni gradjani.

A ne da u Hrvatskoj slave akciju "Oluja" kao nacionalni praznik. I nisam cuo da se neko tamo mnogo buni.

Sta mi imamo od toga sto oni velicaju divljastvo, ali sta bismo imali i (tako zatvoreni u nacionalno odredjenje) time sto bi oni recimo digli glas protiv zlikovaca u sopstvenim redovima? Imali bismo jos manje (posmatrano iz aspekta jednog nacionaliste koji zeli zlo i sve najgore drugim nacijama, posebno Hrvatskoj) koristi od toga kad bi oni isporucili i pronasli sve njihove generale i vojnike koji su cinili zlocine, jer bi tako Hrvatska postala zemlja bez zlocinaca, bez krvnika. Je li to ono sto Srbi-nacionalisti traze od Hrvatske? Pa onda su oni humanisti.
 

Evo par primera iz prakse. Gradonacelnik Beograda i treci covek DS-a Nenad Bogdanovic je sve do 1993. godine bio clan Saveza Komunista Jugoslaviej i rekao je par puta da je to najlepsi deo njegovog zivota.

Blago njemu. Covek odlicno radi za dobro Beograda i trebalo bi svaki Beogradjanin da mu cestita. Proslost s tim nema nikakve veze.

Biljana Kovacevic-Vuco cerka bivseg narodnog heroja Veljka Kovacevica i krvnika i krvoloka Srba rojalista .

Sonja Biserko, cerka bivseg komunistickog funkcionera iz Like koji je po sluzbi dosao u Beograd, a njegova cerka tu i ostala da nam soli pamet.

Latinka Perovic, bivsi komunisticki ultra levicar i protivnik svega srpskog i pravoslavnog, danasnji "kriticar modernih pojava u drustvu" i istaknuti "NVO aktivista"

Ako je moj deda napravio masakr recimo u prvom ili drugom svetskom ratu negde tamo... sad bi meni trebalo to da stoji kao jedno od odredjenja: Ja sam potomak ratnog zlocinca. Dakle, ja sam los covek. Mislim da je svaki komentar suvisan.

p.s.s. nadam se da necu zavrsiti kao Dylan zbog ovog iskakanja :)

Dylan je vredjao i namerno izvrtao pojmove. Ovo sto ti radis nema nikakve veze s njegovim aktivnostima na forumu. Slobodno mu je da pise kao neregistrovani korisnik. Pa i da vredja. Kao sto vidimo, uvrede su slobodne od strane onih koji nisu registrovani.

[Ljubo Gazivoda]

Što se mene tiče reč je o unutrašnjim razmiricama beogradske čaršije... naterali su vas da diskutujete o beogradskim likovima. Misssssslmmm straaaaašnoooo...

[Plodni bizon]

Upravo je bila Natasa Kandic gost u emisiji kod Olje Beckovic. Izjavila je, kao sto sam i pretpostavio, da je Ahtisari namerno lose interpretiran od strane srpskih vlasti kako bi se podigla tenzija izmedju gradjana Srbije i evropskih predstavnika. Tako ce biti pokriven neuspeh srpske vlasti da uvede zemlju u evropske tokove, isto kao sto ce i odlazak Kosova moci da se tumaci zlobom Evropljana koji od iskona naovamo mrze Srbe.

Elem, listajuci forum sa interesovanjem da pronadjem sta ljudi misle o ovoj emisiji i o doticnoj gospodji, naisao sam na neki clanak u kome se kaze sledece (iz Tabloida):

Vec godinama gospodja Natasa Kandic, vlasnica Fonda za humanitarno pravo, sa svom svojom

zlobom bolesne zene, razorenih brakova i porodice, vodi kampanju protiv zemlje u kojoj je rodjena, iako se jos ne zna kako je zaceta.

Otkupljujuci parama stranih sluzbi snimak streljanja grupe Muslimana kod Trnova, od clana ove paravojne formacije Nese Radovica iz Zvornika, gospodja Natasa Kandic tera srpsku vladu da Srbe proglasi genocidnim narodom.

Gospodja Kandic je zaceta tako sto je jedan Musliman silovao njenu majku. Imala je brak sa Danilom Udovickim, bratom bivse ministarke Kori Udovicki. Potom se udala za reditelja Lazu Stojanovica, pa razvela. Iz ovog braka ima sina, koji je teski narkoman, a Lazar je promenio ime, sada je Albanac, i zivi i radi u Pristini, kao sluzbenik stranih sluzbi.

Kandicka godinama optuzuje Srbe za genocid, traga za ubijenim Albancima. Uglavnom za njima, jer oni dobro placaju, a nesrecnoj Natasi, koja boluje od kancera u poodmakloj fazi, za potrebe porodice, narkotika i bahanalija potrebne su ogromne svote novca.[/list]
Autor ovih gadosti je nekakav Brkic. Naravno, ovaj casopis o cijem karakteru i samo ime dovoljno govori, ne vredi trositi reci. Ali zanimljivo je koliko se ljudi ipak uhvatilo za ovo sto je ovde izneseno. Jesu li to oni koji ce Nicea optuziti da je bio homoseksualac, kao i Kant (jer nije imao zena u zivotu), Hegel, itd. Te da je Dostojevski uzasan pisac jer je bio los kao covek, da su njegova dela izlivi frustracija... To su oni koji ce obezvrediti Marksova dela tako sto ce reci da je tukao zenu.

Ne vredi to mnogo komentarisati, baviti se psihologijom gomile. To je ono na sta se lozi jedino radikalska snaga, mladi i okoreli neonacisti.

[Plodni bizon]

Ipak moram da prokomentarisem jos jednom.

Vec godinama gospodja Natasa Kandic, vlasnica Fonda za humanitarno pravo, sa svom svojom zlobom bolesne zene, razorenih brakova i porodice, vodi kampanju protiv zemlje u kojoj je rodjena, iako se jos ne zna kako je zaceta.

Ovo sam obojio i stavio boje za intenzitet idiotluka prezentovan od strane ovog novinara. Opet kazem, bez obzira sto je amater i sto je rec o tabloidu, ovo sto pise verovatno prelazi nivo ruznog ponasanja i mozda je stvar koja moze da ide pred sud. No, ovde se ja konacno pitam na kraju citata kako je povezana pretpostavka o tome kako je osoba rodjena sa tim u kojoj je zemlji rodjena?

Gospodja Kandic je zaceta tako sto je jedan Musliman silovao njenu majku. Imala je brak sa Danilom Udovickim, bratom bivse ministarke Kori Udovicki. Potom se udala za reditelja Lazu Stojanovica, pa razvela. Iz ovog braka ima sina, koji je teski narkoman, a Lazar je promenio ime, sada je Albanac, i zivi i radi u Pristini, kao sluzbenik stranih sluzbi.

Mene cak rastuzuje to ako je njenu majku silovao neki musliman. Zena se bori lavovski za Srbiju (cak iako navlaci na sebe mrznju gotovo citave nacije), a uspeva i da odrzi prijateljski odnos prema muslimanima, iako bi s obzirom na to sto je njenu majku silovao musliman, trebalo po nekoj logici ovih kao sto je ovaj novinar, trebalo da ih mrzi.

O brakovima, propalim ili uspesnim, stvarno je smesno govoriti. Pa zar cu vise postovati onu zenu koja ima uspesan brak? Je li to samo od nje zavisilo? I sta uopste to treba da kaze o njoj? Neka mi neko objasni od onih koji znaju pravilno da receptiraju ovo sto je Brkic hteo da kaze, tj. kako je hteo da je uvredi ili omalovazi.

A kakve veze ima sto joj je sin narkoman, cak i ako je to istina?

Kandicka godinama optuzuje Srbe za genocid, traga za ubijenim Albancima. Uglavnom za njima, jer oni dobro placaju, a nesrecnoj Natasi, koja boluje od kancera u poodmakloj fazi, za potrebe porodice, narkotika i bahanalija potrebne su ogromne svote novca.

Ovo je vec bolesno... napada zenu koja ima kancer argumentom: Ti imas kancer, i to u poodmakloj fazi. Dzisz krajst!

[sAngiE]

Nemam poseban stav o zeni, ali moram se sloziti da to koliko je neko uspeo na licnom planu ne sme biti prepirka tabloida ili bilo kakvih medija. Kada bi se necija profesionalnost i uspeh po tome merili, bojim se da bi mnogi bili proglaseni promasajima.

Kostunica bese nema dece?
To ga nije sprecilo da bude tu gde je...

Ostaci nasih patrijarhalnih dogmi i baljezganja ljudi koji se hvataju za slamku i jedva zaradjuju.
Ovakvi tekstovi, koliko god istiniti ili neistiniti bili, ne mogu se opravdavati, a to ne govorim sa stanovista pripadnice zenskog pola vec osobe koja mora da se zgadi na iznosenje ovakvih cinjenica ili dezinformacija...

[Plodni bizon]

Stvar je u tome da i ako to nisu dezinformacije, nego sve odreda istine, tekst moze da se smatra u najboljem slucaju toalet papirom. Ipak, i kao ovo drugo, a ujedno kao dozvoljeno u casopisima tipa tabloida, sredstva su za manipulaciju masama i indoktrinaciju.

[Truman]

U pitanju je list Tabloid tako da je mozda i ispod casti to komentarisati, mada dobro dodje kao skolski primer novinarima pocetnicima kako ne treba pisati.
Inace, sto se tice njenog jucerasnjeg gostovanja: prvo postoje svedoci koji tvrde da su culi da je Ahtisari tacno rekao kako su Srbi kriv kao narod. Ako je to tacno njena teorija pada u vodu. Dalje, optuzivala je ovu vladu za agresivnost ( koliko sam ja razumeo ) samo zato sto su trazili izvinjenje. To je cista zamena teza. I nije objasnila kako su to oni koji su bili protiv Slobe odgovorni. Onaj profesor ju je tu logicki potkopao. Ukratko, jedan deo njene price mi je zvucao kao cisto histerisanje.
Inace, ne znam da li u tom tekstu, ili je neko rekao, kako je samarala srpske izbeglice sa Kosova. Trebalo bi proveriti to tvrdjenje jer ako je tacno...

[Plodni bizon]

Inace, ne znam da li u tom tekstu, ili je neko rekao, kako je samarala srpske izbeglice sa Kosova. Trebalo bi proveriti to tvrdjenje jer ako je tacno...

To kao kad bi rezirao Beket. Mislim, evo zamisljam kako stoji na jednom punktu Kandicka, a ovamo kolona izbeglica prelazi preko punkta gde dobija par samara svaki od njih od strane ove zene.
Drugim recima, daj neka neko od tih sto sire takve nebuloze makar nacrtaju ili opisu situaciju u kojoj bi jedna zena samarala ljude. Bas me zanima kontekst.

Listajuci dnevnik Danas:

"Opomena" Nataši Kandić
Pise Bojan Tončić

Dnevnik Kurir juče je objavio izjavu Siniše Vučinića, predsednika Srpske socijalističke stranke, da "jedna strana obaveštajna služba priprema ubistva Nataše Kandić, Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Biljane Kovačević - Vučo, predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava". Likvidacijama bi trebalo da se, piše Vučinić pozivajući se na tzv. pouzdane izvore, "pred celim svetom stvori slika o Srbiji kao fašističkoj državi i njenom najužem rukovodstvu kao fašistoidnom". Time bi, smatra Vučinić, trebalo da se ubrza put do nezavisnosti Kosova koja je "već ionako izvesna".

U razgovoru za Danas Nataša Kandić, Biljana Kovačević - Vučo i Sonja Biserko ističu da je reč o ozbiljnom incidentu koji je deo harange protiv njih i drugih ljudi koji, u vezi s rešavanjem kosovskog problema i ishodom pregovora, imaju mišljenje koje se ne podudara sa stavovima establišmenta.

- Nas tri smo idealne žrtve, ne mora da znači da će na nas neko da puca iz snajpera - dovoljno je da dođe neko s motkom i da nas isprebija, pa da to bude "zaslužena kazna". To je hajka, linč, uvaljivanje u perje i katran; sugeriše se svima da imaju pravo da budu gnevni i da smo mi glineni golubovi, da vodimo Srbiju u propast. Ta kampanja dugo traje, suviše neprijatelja su nam njome natovarili" i NIN i Politika. U komentaru Politike urednica me optužuje za staljinizam, zloupotrebljava položaj. To je linija vojne i civilne obaveštajne službe - kaže Biljana Kovačević Vučo.

Naše sagovornice su kategorično protiv toga da aktivistkinje i aktivisti, borci za ljudska prava, imaju lično obezbeđenje.

- O riziku mora da brine država koja stvara atmosferu u kojoj ne sme da postoji kritičko mišljenje, u kojoj se dozvoljavaju pretnje oružjem. Kao nikada ranije, rečeno je - ako budete ovakve zvali u emisiju imaćete pucnjavu - kaže Nataša Kandić.

Sonja Biserko kaže da je imala policijsko obezbeđenje ispred zgrade kada joj je obijen stan, ali da policija ništa nije otkrila.

- Ne mogu da odagnam brige, jer bi to značilo da sam bezbednosno potpuno neoprezna - kaže Sonja Biserko.
Biljana Kovačević - Vučo kaže da želi "bezbednost koju treba da pruži država".

- Želim da državni tužilac pita vojnu i državnu bezbednost ko je Siniša Vučinić i ko stoji iza njega. Mora da reaguje i predsednik Republike ukoliko je Vučinić vezan za vojne službe. Moja prognoza je da će se praviti sprdnja s Natašom Kandić koju su juče linčovali svi, uključujući i voditeljku. A dva puta kada je u toj emisiji gostovala Sonja Biserko bila je najava da je podmetnuta bomba. Suština je u tome da je Koštunici potrebno da se pusti malo krvi da bi dao Kosovo i predao Mladića - smatra Biljana Kovačević - Vučo i podseća da je Vučinić "za vreme hapšenja Miloševića bio u njegovoj vili", te da je "upao na B92 kada je tamo gostovao čeda Jovanović".

Nataša Kandić ističe da je Vlada "napravila konstrukciju u vezi s Ahtisarijevom izjavom i ponavlja kao mantru nešto što nisu rekli ni Ahtisari, niti bilo ko iz međunarodne zajednice".

- Stvaraju atmosferu u kojoj podstiču građane da uzmu oružje i to je ista matrica kao u vreme Miloševića. Naš problem je to što naše političke elite uporno neguju tu matricu neprijateljstva prema drugima i zabranu kritičkog mišljenja. A ono što je, prema mom mišljenju, strašno to je što se Demokratska stranka potpuno utopila u taj milje i uopšte ne reaguje - kaže Kandić.

Sonja Biserko kaže da je na delu silovita haranga i da samo od nekih okolnosti zavisi protiv koje će aktivistkinje u kom trenutku da bude usmerena.

- U određenom momentu se pokrene ta propagandna mašinerija za mobilisanje negativne energije protiv tri žene. Sve je u funkciji homogenizacije na vrlo niskom nivou. Platforma je da ćemo mi napustiti pregovore o Kosovu i da je nama rešenje nametnuto. Ne daje se prilika da se kaže da su srpski lideri, pre svega Dobrica Ćosić, Kosovo napustili pre 30 godina - ističe Sonja Biserko.

RTV B92 je saopštila da je, "ukoliko se ispostavi i da nije reč o pucnjima iz vatrenog oružja, to očigledan pokušaj da se zastrašivanjem gostiju, novinara i urednika ove medijske kuće guši sloboda javnog informisanja i sloboda izražavanja". Zastrašivanje neistomišljenika, kako bi građani Srbije bili sprečeni da se upoznaju s različitim idejama i stavovima na političkoj i društvenoj sceni, smatramo apsolutno neprihvatljivim. Zbog toga B92 zahteva od nadležnih detaljnu istragu jučerašnjeg incidenta, ističe se u saopštenju.


N. Kandic: Alarmantno stanje

- Kada sam izašla iz kola prišli su mi policajci u civilu, rekli su da su iz Opštine Zvezdara i da su došli da vide da li je sve u redu. Razumela sam da su posle incidenta ispred Devedeset dvojke dobili zadatak da reaguju, očigledno je postojalo neko alarmantno stanje. čitavu stvar su shvatili ozbiljno, a ne prema principu "neko dete se igralo" - kaže Nataša Kandić.
Naša sagovornica objašnjava šta je bilo posle emisije ispred zgrade RTV B92 u Bulevaru Avnoja u Novom Beogradu:
- Prvo sam u emisiji primetila jaku koncentraciju gledalaca koji se javljaju i iznose stavove radikala i Vlade, zatvorenih za kritičko mišljenje. To se dešava uvek kada gostuje neko ko ne pripada establišmentu, DSS i sličnim strankama. Najpre je, kada smo izašli, otišao portparol DSS, ostali smo Olja Bećković, profesor Svetozar Stojanović i ja. Njih dvoje su rekli da ja uzmem prvi taksi i kada sam ušla čula sam pucnje. Osetila sam po mirisu da je to blizu, ali nisam mogla da procenim da li su to meci ili petarde. U svakom slučaju poruka je ista i ona glasi: nije dozvoljeno mišljenje koje ja iznosim i na njega će se ubuduće reagovati oružjem.


Reagovanja

Demokratska stranka zatražila je od nadležnih državnih organa da utvrde sve okolnosti u vezi sa incidentom ispred TV B92, posle gostovanja Nataše Kandić u Utisku nedelje. DS zahteva da se po utrđivanju tih okolnosti, o činjenicama obaveste javnost u najkraćem roku.
Socijaldemokratska unija smatra da učestale pretnje i poziv na linč predsednica jednog broja nevladinih organizacija u Beogradu koje se, uglavnom, bave zaštitom ljudskih prava, otvara pitanje da li se u Srbiju vraća atmosfera Miloševićevog vremena.
LDP osudila je incident i ocenila da su "za vreme mandata Vojislava Koštunice ugroženi svi oni koji imaju drugačije stavove od Vlade Srbije". "Koštunica želi da od Srbije napravi društvo u kome nema mesta za nevladine organizacije, nacionalne manjine, za političke stranke koje na bilo koji način ne podržavju Vladu Srbije, kao ni za sve one koji drugačije razmišljaju i koji su spremni da svoje mišljenje javno iznesu", ocenjuje LDP.
Beogradski centar za ljudska prava koji izražava "spremnost da se suprotstavi pokušajima da se ućutkaju Nataša Kandić i svi drugi hrabri pojedinci, a da se od Srbije stvori društvo u kojem se tolerišu fizički napadi na one koji drugačije i nezavisno misle".

Advokat Rajko Danilović rekao je u Kažiprstu B92 da prvi put čuje da postoje televizijske emisije visokog rizika.
- Pa gde mi živimo, u emisijama visokog stepena rizika, gde se iznose različita mišljenja? To znači da nema nijednog drugog mišljenja sem zvaničnog koje sme da se iznese. Živimo u većoj diktaturi mišljenja nego što je to bilo u vreme Slobodana Miloševića. U njegovo vreme smo bar pružali otpor, a sada sedimo i slušamo ljude koji nam pričaju bajke, a reč je o nama - kaže Danilović.



Veceras je na NTV gostovala Biljana Kovacevic-Vuco. Voditelj je bio stereotipan, postavljao pitanja koja postavlja Kurir (i odgovara), na sta mu je obratila paznju "jedna od tri omrazene zene". Biljana je pokazala nezainteresovanost kad je bila u prilici da odgovara na pitanja postavljena s obzirom na smesno konotiranje dosadasnjeg delovanja u mnjenju Srbije, kao sto su optuzbe za pomaganje Albancima i mrznju prema Srbiji.

Par puta je novinar postavljao pitanje o tome da li gospodja Kovacevic-Vuco mrzi Srbiju. Omrazena zena je odgovorila da voli Srbiju, a ne voli Guchu, cime je prisetila na govor Kostunice u Guchi kada je rekao da je onaj ko voli Srbiju voli i Guchu, i obrnuto. Kovacevic-Vuco je napala cak i Borisa Tadica kao onoga ko pristaje na kompromis sa Kostunicom i nacionalistima.

Na pitanje ko bi trebalo da se bavi politikom ako joj se ne svidja nijedna stranka (kako tipicno pitanje), i navodeci na to da se nevladine organizacije ne bave na taj nacin politikom, ona je odgovorila da je greska izmedju ostalog i to sto se optuzuju nevladine organizacije za to sto se "suvise bave politikom", cime mediji previdjaju to da je upravo na taj nacin najteze baviti se ljudskim pravima, te da se takav rad moze oceniti kao najhumanijim, jer je direktno vezan za standard gradjana i zakona u zemlji.

[Domaci Zdajnik]

Da, evo upravo sam odgledao reprizu te emisije ("Odgovori"). Biljana Kovačević-Vučo čini mi se kao posebno interesantna gošća, jedna naročito kritički nastrojena osoba, spremna da se bori. Predočila je i problem odnošenja medija spram nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima i politikom, koje su obično optuživane da su suviše politizovane, dok je za najveći broj nevladinih organizacija (čak 99%) kazala da se uključuju u programe ili projekte vlade te nikako ne stoje nasuprot ovoj ili na stanovištu kritičkog preispitivanja rešenja političkih pitanja.

Jako simpatična žena, ovako kao pojava. Vidi se da je baš inteligentna. Sa uživanjem sam gledao emisiju.

[Plodni bizon]

Pretpostavimo da uzimaju pare za projekte koje sprovode ispred svojih nevladinih organizacija. Na slican nacin uzimaju i druge NVO, pa nista, bave se nekim ekoloskim i (pseudo)kulturnim pitanjima. Zasto su onda ove nase nesrecne koleginice izabrale bas to da budu kriticne prema najsvezoj rani najveceg (najneobrazovanijeg) dela srpskog stanovnistva? Zato ja njih pre nego borce za ljudska prava i evropski standard u Srbiji nazivam hrabrim zenama, pa ako nekoga treba u Srbiji da zovu herojima onda je to ovaj cesto prozivani "trojac". Cudi me da jos uvek neku od njih nije neki idiot premlatio na ulici, kad vec nas diraju a mi smo malo dete spram njihovih delovanja i zanimanja do sada.