Devedesete | Sta smo naucili? (2007)

[Domaci Zdajnik]

tema: Devedesete  |  Šta smo naučili?
ključne reči: devedesete, slobodan milošević, sps, srs, vojislav šešelj, nacionalizam


Pitanje jako ozbiljno. Još koliko puta bi trebalo bombardovati Srbiju ne bi li se njeni gradjani dozvali pameti i počeli da biraju pacifizam, demilitarizaciju, demokratske i građanske vrednosti?

Poveo sam jednu kratku raspravu sa piscem knjige vezane za studentske proteste '96-e u većim gradovima Srbije, i tvrdio da je neverovatno to da se omladina pobunila nakon tolikih godina čekanja, ratova, ludosti. Potom (tri godine kasnije) je došlo i do bombardovanja. Sećam se da sam kao petnaestogodišnjak čuo na vestima ultimatum Zapada i pretnju bombardovanjem. Prišao sam kevi i rekao: Jesi li čula, prete da će da nas bombarduju! Dobio sam odgovor: ma, neće, zašto bi? A na vestima sve jasnije govore i čak navode dan početka bombardovanja. Kad se začula prva uzbuna za vazdušnu opasnost (opasnost iz vazduha) nisam mogao ni sam da verujem, ali pre svega iz razloga što sam naučio da neko stariji vodi računa da sve bude u redu, da se ja ni o čemu ne pitam i da je dovoljno samo da učim i igram se (bio sam klinac). Ispostavilo se da oni (punoletni, stariji) nisu vodili računa ni o čemu, da su doveli do situacije da građani u Nišu i Centralnoj Srbiji stradaju od bombi iako ne znaju tačan razlog zašto su se ti avioni nadvili nad našim prostorom.

Okrivio sam isprva onog ko bombarduje, kao što to dete i može da okrivljuje, ne pitajući se za dublje razloge. Tako su, za ružno čudo, rezonovali i oni sa kojima sam strepio, iako su, kako rekoh, bili mnogo stariji od mene, i razumeo sam da znaju da razmišljaju zrelije. Tokom bombardovanja ljudi su organizovali akcije jedine one vrste kojima su davali podršku režimu koji je do bombardovanja i doveo.

Ono što mene naročito zanima je: koliko su studenti bili zainteresovani da se suprotstave režimu zbog onog što ih je snašlo? Koliko je u to vreme bilo svesnih, zrelih ljudi koji bi znali da zakucaju na prava vrata, iako sirena za vazdušnu opasnost nije prestajala svih 88 dana? Ko je u ono vreme govorio o suprotstavljanju Silama Mraka, a da je tu silu video u navodno domaćim redovima? I koliko je još bombardovanja potrebno Srbiji ne bi li konačno njena deca počela da razmišljaju samokritički?

[Ljubo Gazivoda]

Lepo, iskreno i dirljivo, ali pre nego što udjem u raspravu imam jedno pitanje: šta misliš zašto je Srbija bila bombardovana? Pitanje je otvoreno za sve: zašto je Srbija bila bombardovana? Kada to ustvrdimo onda možemo da diskutujemo još koliko puta treba da je bombarduju....

[Domaci Zdajnik]

Poenta je u tom što postaviti to pitanje - zašto je Srbija bila bombardovana - jeste već uvod u raspravu o tome da li je bombardovanje bilo legitimno, što mene, kao i druge građane Srbije, a naročito one koji su u tom  bombardovanju izgubili što živaca, što bližnjih ili najbližih, ili navukli traume, dakle, što nas ne zanimaju razlozi onoga ko je bombardovao, već razlozi onoga ko je bombardovanje dopustio! Ovakvo razmišljanje je danas Srbiji potrebno, i baš zato što je samokritičko, uporno insistiram na tom samopreispitivanju, a ne okretanju vani, i traženju neprijatelja van granica zemlje. Onaj ko je doprineo najvećim patnjama ljudi u Srbiji (da ne kažem Srba, jer ima i manjina koje su bile pod istim bombardovanjem, zato što su nastanjeni u Srbiji) delovao je iz Srbije, i ako već nekoga želimo zvati domaćim izdajnikom, onda će u prvom redu to da bude onaj ko je tu zemlju najviše ojadio. Tako, paradoxalno za one velikosrbe koji su se onda kunuli u Slobodana Miloševića, a danas u Koštunicu (DSS) i Nikolića (SRS), jesu protagonisti izdaje, ako se takvim terminima možemo služiti. U njihove motive ne želim da ulazim, mene zanima učinak, ono što je taj čovek i njegova postavka za vreme vladavine učinila od Srbije. To smo mogli tada da posmatramo, a i dan-danas da osećamo (naročito po džepu).

Dakle, ne pitam se, niti me na bilo koji način zanima - zašto je Srbija bila bombardovana, već me zanima:

1. Zašto je onaj ko je (bio) na njenom čelu dozvolio da se to, a po svoj prilici vidimo da se radi o najgorem po zemlju, dozvolio da se dogodi, i
2. Zašto se tadašnja inteligencija (studentska omladina i njihovi profesori, uz građanske partije, ako ih je bilo) nije pobunila za vreme svih dana bombardovanja ili neposredno pre NATO napada?

Zaprepašćen sam tim saznanjem (u stvari prisećanjem) da je u dane pre samog bombardovanja sve bilo tako mirno, kao da je ljudima u zemlji svejedno hoće li padati bombone ili bombe s neba.

[Truman]

Odgovor zasto je Srbija bombardovana staje u jedan red - zato sto nije slusala. Zlocini cinjeni na Kosmetu su tu bili vise kao neki zec iz sesira koji treba to da opravda. Srbija nije zasluzila da bude bombardovana niti to zasluzuje. Tvoj pacifizam je sargarepa za naivne. Neka se Stojan Popivoda izjasni i kaze nam koje mu je glediste blize.

[Domaci Zdajnik]

Tvoj pacifizam je sargarepa za naivne.

Kad ovo kažeš podrazumevaju se još neke implikacije:

- Naivno bi bilo izbeći bombardovanje, ako nije bilo nužno.
- Pametno je ono što je urađeno - i što je bombardovanje dozvolilo.

A ja ću onda da te pitam: ako je zaista naivno izbeći bombardovanje iz sadašnje tvoje perspektive, šta bi rekao da ti je neko bližnji stradao u tom bombardovanju, ili šta da kažu ovi ljudi:



Recimo, ovaj čovek ili leš od čoveka nakon bombardovanja Niša. Šta njemu znače razlozi za bombardovanje onog tamo iz Evrope, ako je njegov predsednik nije uložio trud da to izbegne? Hoće li i za njegove bližnje moja priča da bude šargarepa za naivne ili uozbiljenje? Hoće li oni čestitati Miloševiću što je dozvolio da do ovoga dođe?




Možda je ovom čoveku bolje? I dalje misliš da je moja priča šargarepica? Mogli smo tako svi da završimo.


Mnogo je foto-priča. Izgleda da govorimo o naivnosti onda dok se nama to ne dogodi. Ja ću biti dosadan, ali moram opet da pitam: imaju li vlasti bilo koje države kojoj se ovako nešto dogodi opravdanje pred porodicama stradalih, ili pred samim stradalnicima?

Konačno, čitam šta kaže Vikipedija o razlozima za bombardovanje. Neverovatno je da se ideja uvrežila i prisutna je za vreme demokratskih snaga u Srbiji: da je u Rambujeu ponuđen sporazum po kome NATO okupira Srbiju, a ne samo Kosovo, i po kome Kosovo ima pravo nakon tri godine da se putem referenduma izjasni o tom hoće li biti nezavisno. Najindikativnija izjava je ta koja kaže da "NATO ne bi okupirao samo Kosovo, nego čitavu Srbiju".

Iako sam progovorio o razlozima, uz podsmeh, razume se, ne tvrdim da je vredno o njima razgovarati pokraj ljudi koji su stradali. Da li bi iko mogao da odgovori na pitanje: Za šta su platili životom?

[Ljubo Gazivoda]

Razumem i Trumanovo i Izdajnikovo gledište. Razlozi su veoma jednostavni. Zapad je bombardovao Srbiju jer njena vlast nije bila poslušna, ali to nije bio glavni razlog. Razlog je istorijski i geopolitički. Vašington i Brisel danas slede logiku Beča, Berlina i Londona pre 100 godina. Njihov jedini i osnovni cilj bio je da se spreči ruski uticaj na Balkanu gde je kao glavni promoter i reflektor ruskih interesa oduvek bio percipiran Beograd. Razlog je dakle, promeniti geopolitičku orijentaciju Srbije. Taj proces još uvek traje što, bez obzira na sve ukazuje na činjenicu da rat devedesetih još nije završen. Milošević to nije mogao da prihvati i na kraju eto nama belaja. S druge strane, čak i da je Milošević pristao na sve, danas bi Srbija bila u gorem položaju. Njome bi se vladalo kao Bosnom ili Kosovom, a Srbi bi kao narod bili još poniženiji. Sloboda je ipak važna stvar, ma koliko ta reč smešno zvučala. Mnogo je podnošljivije biti ekonomska nego politička kolonija. A da rat nije završen o tome svedoči neprekinuta intencija da se srpski politički prostor svede na još manju meru. Da je tako Srbiji bi bilo dozvoljeno da nakon demokratskih promena reintegriše Kosovo. Ipak nije, što jasno ukazuje na apstraktniji strateški interes koji stoji iza NATO intervencije i okupacije Kosova.

E sad, da li bi nama zaista bilo u interesu da su nas tada okupirali? To je drugo pitanje. Milošević je trebalo da pristane na političko samoubistvo (što i nije neka šteta) i na sva potonja poniženja koja bi usledila, završno sa etabliranom presudom da je Srbija odgovorna za genocide u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu. To je večna stigma i bili bismo izloženi večnoj harangi ne samo od strane Zapada (što je i nekako podnošljivo, da povremeno dodje neki engleski lord i prosere fa-fa-fa Serbs murderers...., nego što se Muslimani, Hrvati i Albanci nikad ne bi dovoljno naseirili večito održavajući žar srpskog nacionalizma i revanšizma koji bi čekao prvu povoljnu istorijsku i geopolitičku priliku. Opasna je to igra a naše komšije nisu "moralne gromade".... Trebalo je sve da se uradi da do bombardovanja ne dodje.

Isto tako, možemo slediti tu logiku i pitati se, šta nam j epobogu trebalo ono BOLJE RAT NEGO PAKT, BOLJE GROB NEGO ROB, kad nam je Hitler nudio "miroljubivu aktivnu koegzistenciju"? Mogli smo da ćutimo i svi budemo Nedić, pa kad dodju Rusi onda poput Bugara i Rumuna natalančimo petokrake i bog da nas vidi.... da su Srbi 1941 to uradili danas bi Srba bilo u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Kosovu i Makedoniji znatno više nego sada. I još ranije, zašto su, pobogu Srbi ratovali protiv Austro-Ugarske u 1914 godine? Umesto da su mirno dozvolili da budu okupirani i da ćute dok ne prodje oluja (možda oluja ne bi prošla, ko zna...). Ili još dalje, šta nam je falilo pod Turcima? Čemu ta famozna antimuslimanska i antibošnjačka 1804. godina koja je rezultirala etničkim čišćenjem muslimanskog stanovništva iz centralne Srbije? Ko će da odgovara za te zločine? Ulice po Beogradu koje nose imena čuvenih srpskih ustanika tog vremena hitno preimenovati jer je reč o običnim zločincima i srpskih nacionalistima. Umesto da smo pristali na teror dahija, danas bi eto, govorili turski jezik i bili bi integrisani u famoznim integracijama. I taj car Lazar, budaletina, umesto da je natalančio čalmu i kliknuo Allahu ekber - on se našao pametan da ratuje sa tadašnjim koalicionim snagama medjunarodne zajednice.

[Truman]

Da Stojane, dobar tekst, kako god da okrenes mi smo bili i dalje smo u teskom polozaju. Da nije bilo bombardovanja porobljeni bismo na drugi nacin. Inace, Amerika je trazila i da stacionira svoje trupe svugde po Srbiji, pa i Beogradu ako se ne varam. Sloba je bio glup jer 
je hteo da ratuje sa celim svetom kao da smo po brojnosti Kina, umesto da diplomatskim putem izvuce sto se vise moze izvuci. Inace, zanimljivo da je Velja Ilic pricao kako su pred bombardovanje Amerikanci trazili da naprave svoju bazu na Kosmetu i kako bi u tom slucaju ocistili Kosmet od siptarskih narkodilera i mafijasa, mozda bi tako bilo i bolje.

[Shumadija do Tokija]

Sa pitanja još koliko puta treba bombardovati Srbiju, smo lagano skliznuli na pitanje zašto je Srbija bombardovana i da li je isto bilo moguće izbeći. Prvo pitanje mi je nejasno, zašto si ga postavio? Mislim ja imam odgovor odmah iz rukava - NIKADA VIŠE, ili NIJEDNOM, pa valjda je to jasno, ako živiš, još uvek u zemlji Srbiji, pa valjda ne želiš da se ponovo dešavaju slike, scene, kolateralne štete i ubistva iz prethodnog. Ma šta da se desi. Pa čak i da radikali dođu na vlast! Šta te navodi da sebi daš za pravo da takvo pitanje postavljaš? Ako bi se ponovile devedesete, ako bi došli radikali, ja bih se potrudio da iz ove zemlje odem, ali ako bi me pitali da li da bacimo tamo neku bombu ne bi li se tvoj narod opametio, pa naravno da bih rekao NE. Bombardovanje Srbije je bila polulegitimna, ili rekao bih čak i nelegitimna akcija NATO pakta i tu je kraj priče.
E sad, zašto je Srbija bila bombardovana i da li se bombardovanje moglo izbeći to je stvarno pitanje za diskusiju. Složio bih se i sa Popivodom i sa Trumanom (malo naše neposlušnosti, malo geopolitičkih razloga), ali iskreno ja i ne znam šta nam je to bilo ponuđeno u Rambujeu i zašto je to bilo neprihvatljivo za nas. Ipak (ovo više shvatite kao pitanje, nego kao konstataciju), mislim da se bombardovanje moglo izbeći, ali ne kad je došlo do Rambujea (tada je čini mi se već bilo prekasno), nego malo pre toga kada je izveden onaj sramni referendum gde smo rekli istorijsko NE. E tad se moglo izbeći. Da smo onda rekli istorijsko DA i da smo dozvolili da se tamo instaliraju nenaoružani posmatrači i mirnodopske misije, onda verujem da do bombardovanja ne bi došlo. Prosto zato što bi se videla situacija na terenu (bila bi transparentna), a to bi omogućilo funkcionisanje pravne države na Kosovu. Ovako moglo je da se mulja, da se albanska marketinška mašinerija razmahne i prikaže Srbe kao bad guys. Da se razumemo, jasno mi je da je marketing u ovom slučaju bio samo pokriće za nešto što je inače bilo planirano, ali ipak marketing je odradio ogromnu funkciju pre bombardovanja i acceptance američkog naroda u celini (setite se anketa u Americi vezanih za pitanje, da li se slažu sa bombardovanjem Srbije). Ipak bi bilo mnogo teže bombardovati jednu suverenu zemlju, da toga nije bilo.

[Domaci Zdajnik]

Stojane, ti sebe ne smatraš jednim od teoretičara zavere protiv svetog srpskog naroda? Iz ovog gore javljanja deluješ mi kao neko ko je tako gnevan na svetske moćnike, da ih jedine optužuješ za ovo stanje, ili barem ih smatraš glavnim krivcima, a sve u nekom širem planu uništenja Srbije i svega srpskog. Moram da priznam da sam malo razočaran što takav stav nalazim i kod tebe. Sve što si naveo kao da je izašlo iz usta/pera Vidovite Zorke, Tomislava Nikolića ili Koštunice. Naročito indikativno je sledeće:

Razlog je istorijski i geopolitički. Vašington i Brisel danas slede logiku Beča, Berlina i Londona pre 100 godina. Njihov jedini i osnovni cilj bio je da se spreči ruski uticaj na Balkanu gde je kao glavni promoter i reflektor ruskih interesa oduvek bio percipiran Beograd.

I šta na ovo da kažem? Da zagovaram tezu da Amerika više Rusiju ne doživljava kao neprijatelja kakva je bila pre 50 godina, da Evropu isto tako ne zanima toliko niti Srbija, niti da Srbija (Beogradija, Beograd) ima tolikog uticaja na Evropu ili na bilo šta da bi okupirala pažnju Evrope i Amerike? Ne, naprosto ne želim o ovome da raspravljam iz dva razloga: 1) proročki je, a ja ne želim da sebe prikažem u takvoj neozbiljnosti; 2) pokazuje odvratno nepoštovanje stradalih u svim ovim ratovima jer im je rečeno: stradali ste za dobrobit Srbije, iako tu dobrobit niko (koliko vidim čak se i u Beogradu mogu požaliti na standard) ne oseća. Pa i kad bi boljitka bilo, jedan ljudski život nikada ne bi pristao da strada radi nacije, naroda, ni u kom slučaju. To je naprosto igranje životima, kao u antičko doba kad su klali životinje za dobrobit budućnosti. Sada je ta životinja čovek.

Milošević to nije mogao da prihvati i na kraju eto nama belaja. S druge strane, čak i da je Milošević pristao na sve, danas bi Srbija bila u gorem položaju.

Milošević je, stoga, počinio ispravno što je dozvolio bombardovanje? Nema potrebe da stavljam znak pitanja, iz tvog govora se jasno vidi da si pri stavu da je ispravno postupio. No, da ne bih ponovo postavljao slike žrtava tog bombardovanja, kojima vi odgovarate da su platili za slobodu Srbije, uz proročko: bilo bi nam još gore. Pitaću: šta mislite da je bombardovanjem, koje je rezultiralo Kumanovskim sporazumom, postignuto? Da li zaista verujete da se ovim žrtvama (civilima i nepojmljivom materijalnom štetom) postiglo da se omekša namera NATO pakta i Evrope kad su u pitanju njihovi geopolitički i geostrateški ciljevi? Dakle, bombardovali su "nas", pa su onda rešili da se malo smisluju, smanje sopstveni apetit kad je Srbija u pitanju? Je li tako? Ili su mogli naprosto da umarširaju za vreme bombardovanja u Srbiju, da pobiju baš sve, i da sravne sa zemljom sve ono što Srbiju čini (ljude i njihovu naci-tradiciju)? Šta mislite o tome? Još ćete reći: nisu oni takva sila da mogu da promarširaju Srbijomi i sravne je sa zemljom, samo ako to žele? Oh, da, imali su za vreme rata i tu mogućnost, i to potpuno legitimnu. Danas bi Srbija izgledala kao Irak. Dakle, stvarno verujete u to da je bombardovanje bilo neminovno i da je to najbolje što je Srbija mogla da izvuče?

E sad, da li bi nama zaista bilo u interesu da su nas tada okupirali? To je drugo pitanje. Milošević je trebalo da pristane na političko samoubistvo (što i nije neka šteta) i na sva potonja poniženja koja bi usledila, završno sa etabliranom presudom da je Srbija odgovorna za genocide u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu.

I ovo je neverovatno proročki. Ili kao da je skinuto sa RTS-a za vreme bombardovanja. Onaj najljigaviji oblik indoktrinacije. Ali tačno je jedno: da je Milošević želeo da spasi Srbiju, dao bi ostavku, raspisao izbore, izrekao javno da je bio loš vođa i da je Srbiji potrebna demokratska vlada ako želi da izbegne bombardovanje i dalje užase. Time bi sve bilo dovedeno u red, čime njega vidimo kao jedinog krivca. Danas, kad ga i dalje optužujemo kao krivca, vi tvrdite da je uglavnom činio ono što se moralo. Dakle, ovi ljudi koji su izginuli - morali su da izginu. Za koga? Sada vi kažete: da bi Milošević ostao na vlasti.

Isto tako, možemo slediti tu logiku i pitati se, šta nam j epobogu trebalo ono BOLJE RAT NEGO PAKT, BOLJE GROB NEGO ROB, kad nam je Hitler nudio "miroljubivu aktivnu koegzistenciju"? Mogli smo da ćutimo i svi budemo Nedić, pa kad dodju Rusi onda poput Bugara i Rumuna natalančimo petokrake i bog da nas vidi.... da su Srbi 1941 to uradili danas bi Srba bilo u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Kosovu i Makedoniji znatno više nego sada. I još ranije, zašto su, pobogu Srbi ratovali protiv Austro-Ugarske u 1914 godine? Umesto da su mirno dozvolili da budu okupirani i da ćute dok ne prodje oluja (možda oluja ne bi prošla, ko zna...). Ili još dalje, šta nam je falilo pod Turcima? Čemu ta famozna antimuslimanska i antibošnjačka 1804. godina koja je rezultirala etničkim čišćenjem muslimanskog stanovništva iz centralne Srbije? Ko će da odgovara za te zločine? Ulice po Beogradu koje nose imena čuvenih srpskih ustanika tog vremena hitno preimenovati jer je reč o običnim zločincima i srpskih nacionalistima. Umesto da smo pristali na teror dahija, danas bi eto, govorili turski jezik i bili bi integrisani u famoznim integracijama. I taj car Lazar, budaletina, umesto da je natalančio čalmu i kliknuo Allahu ekber - on se našao pametan da ratuje sa tadašnjim koalicionim snagama medjunarodne zajednice.

I ovo je ružno igranje žrtvama nepotrebnih ratova. Kovčezi u kojima su stizali ostaci rodbine (očevi, sinovi, braće) majkama, sestrama, kćerima, biće uvek dovoljni ljudima (ili makar tim nesrećnicima) koji su to osetili/videli da nikad više ne dozvole da se rat dogodi. Sem toga, savremeni svet nema veze sa antikom, srednjim vekom i modernim dobom, bar kad je ratovanje i geopolitika u pitanju, čemu najbolji dokaz nalazimo u rešenosti Evrope da onda kad je imala priliku da počisti Srbiju i Srbe sa ovih prostora - to nije učinila. Imala je sve razloge za to jer je u toku bio RAT. Pri takvom stanju imaju svu dozvolu da uđu u Srbiju. Setite se onda šta je bio zahtev, čak i u toj indoktrinarnoj informaciji da su pretili ući u Srbiju. I onda još postavite pitanje: Jesu li mogli da uđu za vreme rata? I konačno: Šta je to Srbija (Slobodan Milošević) mogao da dobije time što bi sprečio mirni ulazak u Srbiju stranih trupa (iako se to stvarno ne bi desilo, sem na Kosovu, kako i sada jeste), dakle, šta bi to Milošević uspeo da spreči preko dozvole za bombardovanje Srbije, ako su strane trupe ionako u svakom momentu rata mogle da zakorače u Srbiju i sravne je sa zemljom?

I još jednom: osećam sramotu i stid što razgovaram o ovakvim stvarima pri znanju o tom šta je rat doneo nekim ljudima. Znam da pred tim ljudima ovakva diskusija izaziva gađenje, jer za njih rat (pa bilo šta da je ulog) - nije vredan ljudskog života.

[Shumadija do Tokija]

Isto tako, možemo slediti tu logiku i pitati se, šta nam j epobogu trebalo ono BOLJE RAT NEGO PAKT, BOLJE GROB NEGO ROB, kad nam je Hitler nudio "miroljubivu aktivnu koegzistenciju"? Mogli smo da ćutimo i svi budemo Nedić, pa kad dodju Rusi onda poput Bugara i Rumuna natalančimo petokrake i bog da nas vidi.... da su Srbi 1941 to uradili danas bi Srba bilo u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Kosovu i Makedoniji znatno više nego sada. I još ranije, zašto su, pobogu Srbi ratovali protiv Austro-Ugarske u 1914 godine? Umesto da su mirno dozvolili da budu okupirani i da ćute dok ne prodje oluja (možda oluja ne bi prošla, ko zna...). Ili još dalje, šta nam je falilo pod Turcima? Čemu ta famozna antimuslimanska i antibošnjačka 1804. godina koja je rezultirala etničkim čišćenjem muslimanskog stanovništva iz centralne Srbije? Ko će da odgovara za te zločine? Ulice po Beogradu koje nose imena čuvenih srpskih ustanika tog vremena hitno preimenovati jer je reč o običnim zločincima i srpskih nacionalistima. Umesto da smo pristali na teror dahija, danas bi eto, govorili turski jezik i bili bi integrisani u famoznim integracijama. I taj car Lazar, budaletina, umesto da je natalančio čalmu i kliknuo Allahu ekber - on se našao pametan da ratuje sa tadašnjim koalicionim snagama medjunarodne zajednice.

Eeeeee da. Veooma zanimljivo pitanje. Iskreno, ja sam stanovišta da je BOLJE RAT NEGO PAKT, BOLJE GROB NEGO ROB, ipak na neki način bilo izuzetno glupo i nedalekovido. U nekom mom postu pre, sam spomenuo da je moj deda bio u drugom svetskom ratu partizan (poginuo od četnika '43. na Romaniji, ironija sudbine, borio se protiv Nemaca, poginuo od Srbina), ali čini mi se da moj deda nije bio u pravu (i voleo bih da je doživeo to da raspravlja sa mnom, njegovim unukom). Ukratko, rekao bih da je borba sa Nemcima '41. bila čista ludost. Mi smo bili isuviše mali i platili smo strahovito visoku cenu, za našu nepokornost. U jednom selu u blizini Kragujevca postoji spomen ploča kada su partizani iz tog kraja na putu Kragujevac-Milanovac pobili izvestan broj Nemaca, pa su oni zauzvrat streljali izvestan broj Kragujevčana (sklon sam da ne verujem da ih je bilo 73, pa da je zato u Kragujevcu '41. streljano 7300 ljudi). Ali, tada su Nemci ZA JEDNOG UBIJENOG NEMAČKOG VOJNIKA STRELJALI 100, A ZA RANJENOG 50 (nisam istoričar i ne znam da li je to istina, to sam učio u školi i gledao filmove na tu temu). Ako je to istina, onda je bilo izuzetno glupo igrati se rata. Ne glupo. Bilo je neodgovorno, izdajnički, protivno zdravoj logici. Pa čekaj Stojane, ja i ti kao momci u snazi, se popnemo na planinu i iza nekog žbuna, pobijemo govna, a onda oni pobiju za svakog ubijenog, 100 ljudi u gradu (žena, dece, nemoćnih). I to je rat? I to je pobuna i patriotizam? To je ludost ja bih rekao. Igranje tuđim životima. Rekao bih da su recimo Francuzi postupili mnogo pragmatičnije, imali su i oni neki tzv. pokret otpora, ali ni približno toliko ekstreman, pa Pariz, proglašen otvorenim gradom je ostao netaknut, Nemci su umarširali u njega i prošli kroz Trijumfalnu kapiju, a Beograd bio sravnjen sa zemljom. Da li nam je to trebalo? Pa onda pred kraj rata Sremski front, desetine hiljada poginulih potpuno nepotrebno. Ako je tačno da je u Kragujevcu bilo streljano 7300 ljudi, 21. oktobra 1941, šta misliš šta je to značilo za gradić od 15-ak hiljada duša? Mislim da smo precenili sebe u tim vremenima, kao što je Sloba precenio sebe u ovim skorijim vremenima (namerno kažem Sloba, jer mislim da već od prevratničke 96. on nije imao većinsku podršku srpskog naroda). Umislio čovek da može da se suprotstavi novom svetskom poretku. Smatram ga KRIVIM za bombardovanje i mislim da je to mogao da izbegne, samo da je vodio pametniju politiku. To je bio njegov posao, morao je da bude razuman i da percipira šta će se desiti, ali ne on se igrao sa Srbijom i njenim građanima, kao da je to njegova prćija. Kockao se tuđim stvarima, tuđim životima. Opet, nije samo on bio kriv, zato ga smatram krivim za bombardovanje Srbije, recimo 80%. Ko da više?

[Ljubo Gazivoda]

dakle vi znate koji je razlog. dakle, stojan popivoda, gradjanin srbije, neka politicka figurica u senci koja savetuje nekog sklj Velimira Uzunovica, covek koji gleda dnevnik i pise na forumu diferencije decidirano tvrdi i zna sta su namere Vasingtona i Brisela.
svaka cast.

Jao bre.... Bilo bi zaista glupo da tvrdim kako ja pobogu ZNAM šta su prave namere Brisela i Vašingtona. Brisel i Vašington nije jedna niti dve glave nego mnoštvo različitih glava. Ono šta tvrdim, kada se redukuju sve primese aktuelnog trenutka, ono šta je konstanta, rekao bih vektor geopolitičkog ponašanje jedne države ili država koje baštine sličan civilizacijski sistem, jeste upravo to što sam rekao. Suštinski cilj nekada Britanije danas Amerike jeste kontrola evroazijskog prostora. Taj prostor treba biti rascepkan. Uostalom o tome sasvim lepo i komepetentno piše Zbignjev Bžežinski u Velikoj šahovskoj tabli. Ako iz te vizure posmatramo dešavanja na Balkanu devedesetih i danas, onda nećemo imati dilema o čemu je zapravo reč. Postoje povodi, politički razlozi, taktički razlozi i strateški razlozi. Možemo diskutovati u ključu povoda ili nivoa razloga. Kako želite....

Stojane, ti sebe ne smatraš jednim od teoretičara zavere protiv svetog srpskog naroda?

Ja ne koristim reč ZAVERA jer taj pojam precenjuje ljudske kapacitete. Ono što je meni na umu prevazilazi teorijski model zavere klasične konspirologije. Ne govorim o pojedincima nego o kolektivnom ponašanju sistema. Sistem sam artikuliše svoje interese koji mogu u odredjenom vremenu da imaju odredjena preklapanja na odredjenom prostoru. Mislim da postoje takva preklapanja od pre 100 i kusur godina i danas. Beč i Berlin nisu mogli da dozvole jaču slovensku državu na Balkanu, zbog Rusa a i samih Slovena. U to vreme Srbi su uživali jak prestiž u opšteslovenskim percepcijama. No, to bi nas odvelo predaleko. dakle, nemojmo preterivati, ne držim da su Srbi svet narod i ne mislim da je po sredi nekakva zavera, nego kontinuitet interesa ili geopolitičkih aspiracija.

Iz ovog gore javljanja deluješ mi kao neko ko je tako gnevan na svetske moćnike, da ih jedine optužuješ za ovo stanje, ili barem ih smatraš glavnim krivcima, a sve u nekom širem planu uništenja Srbije i svega srpskog. Moram da priznam da sam malo razočaran što takav stav nalazim i kod tebe. Sve što si naveo kao da je izašlo iz usta/pera Vidovite Zorke, Tomislava Nikolića ili Koštunice.

Imam razoga da budem gnevan na svetske moćnike.... Nadji mi osobu koja bi bila oduševljena politikom i delovanjem svetskih moćnika? Na planeti inače sve dobro ide, sve je u najboljem redu pa je prosto sumanuto sada biti nešto nezadovoljan, gnevan itd? Ne bih se reklo. Ljutim se na svet ali se ljutim i na Srbiju, na njenu inteligenciju i nedostatak pameti da postupa mudro. To nam je valjda zajedničko. Spoljni svet je elementarna nepogoda i trudim se da nekako protumačim njene osnovne intencije, ali domaći svet je već nešto drugo. Tomislav Nikolić ili Koštunica nisu neke osobe sa kojima bih ja tikve sadio, što ne znači da su u svemu, skroz i apsoulutno, gotovo ontološki pogrešni. Ja nemam tu vrstu predrasude. Volim da slušam i Čanka, Čedu, St. Protića, Pančića ali i Nikolića/Vučića i Vukadinovića/Antonića/Smajlovićku... Nemam problem da pratim mentalni tok tih ljudi za koje držim da su retko inspirativni na javno-političkoj sceni. Mogu da se sa njima u nečemu složim a mogu i da se ne složim. Nisam u startu negativan. Svi ostali, Voja, Boki, Dinki su totalno neinspirativni i verglaju u prazno. Kada se oni i njihovi pojave na TV ja automatski okrenem kanal. Nemam živaca da ih gledam. Eto Velja iskače ali kao incidentna osoba, pošto očekujem da me zasmeje.

I šta na ovo da kažem? Da zagovaram tezu da Amerika više Rusiju ne doživljava kao neprijatelja kakva je bila pre 50 godina, da Evropu isto tako ne zanima toliko niti Srbija, niti da Srbija (Beogradija, Beograd) ima tolikog uticaja na Evropu ili na bilo šta da bi okupirala pažnju Evrope i Amerike? Ne, naprosto ne želim o ovome da raspravljam iz dva razloga: 1) proročki je, a ja ne želim da sebe prikažem u takvoj neozbiljnosti; 2) pokazuje odvratno nepoštovanje stradalih u svim ovim ratovima jer im je rečeno: stradali ste za dobrobit Srbije, iako tu dobrobit niko (koliko vidim čak se i u Beogradu mogu požaliti na standard) ne oseća. Pa i kad bi boljitka bilo, jedan ljudski život nikada ne bi pristao da strada radi nacije, naroda, ni u kom slučaju. To je naprosto igranje životima, kao u antičko doba kad su klali životinje za dobrobit budućnosti. Sada je ta životinja čovek.

Kada sam retroaktivno navodio srpske ratove od Lazara na ovamo, postavio sam isto pitanje: zašto su Srbi ratovali? Mogli su da budu servilni svakoj vojsci koja je ovuda prolazila. Uzalud su ginuli za nekakav boljitak Srbije. Nego, ono što je nikako da načnemo jeste motiv borbe za slobodu, za nacionalno oslobodjenje ili da se isto sačuva. Da ne vladaju stranci. Nije srpska vlast nakon oslobodjenja od Turaka bila nešto bolja po seljake od turske ali je bila srpska a ne turska. Razlika u kvalitetu, razlika u percepciji. Ne možeš negirati taj motiv. Ja ne ulazim u motive vlastodržaca jer su oni jasni - VLAST. Ali ne bi trebalo da zbog nekog despota kome je do vlasti da prepustimo sunarodnike pokolju jer se ne slažemo sa aktuelnim režimom. Neka režim nek reži a mi ćemo da radimo svoj posao. Ti sa gnušanjem odbijaš mogućnost žrtvovanja života zbog nacije. Niko normalan o tome ne razmišlja ali u odredjenoj situaciji taj osećaj je sve. Žrtvuješ se zbog nekih nepoznatih ljudi, zbog neke dece, zbog drugova sa kojima si u jedinici, žrtvuješ se zbog ovog trenutka ovde i sada a ne zbog nekih apstrakcija. Kao kada neko rizikuje i skoči u nabujalu reku da spase tudji život. To je pitanje altruizma. Zvuči neverovatno ali to i dalje postoji. Pitaje svesti i širine tog altruizma je već nešto drugo. Na jednom nivou je opšteljudski ali u drugom trenutku biva sveden na naciju ili klan, pleme, užu porodicu. Ulazimo mnogo duboko....

E sad, da je Srbija toliko nebitna, odnosno njen prostor i njeni ljudi, takvi kakvi su, zašto su onda Amerikanci i Evropljani toliko vremena, novaca i energije trošili na nju? Nije li Kisindžer prekorevao Klintonovu administraciju da gubi vreme sa Srbijom umesto da se fokusira na Rusiju? Nije Kisindžer bilo ko i nije nipošto glup čovek i bez uticaja... Ako Srbija/Kosovo nije bitno čemu onda sva ta frka oko njega? Kosovo je globalni problem jer je tema kojom se već decenijama bave glavni svetski igrači. To ti ništa ne govori?

Milošević je, stoga, počinio ispravno što je dozvolio bombardovanje?

Neću da pravdam Miloševića i njegovu politiku. Nije samo on bio taj koji je nešto odlučivao. Činjenica je da je većina naroda u Srbiji bila i još uvek je negativno usmerena prema NATO, SAD i Zapadu u celini. Možda Srbi nisu hteli da pristanu na okupaciju? Možda su se prevarili, možda nisu.... Tek, sada u Beogradu ne stoluje neki Vestendorp ili Kušner nego ovi koje ne volimo ali su naši i možemo da ih smenimo. Ove druge ne bi mogli.... Značajna razlika. Sloboda nema cenu, jer da ima države ne bi danas postojale jer se niko ne bi borio za njih. E sad, drugo je pitanje kvaliteta aktuelnog i vladajućeg ljudskog materijala.

Mislim da su ovakve teme glupe i bespredmetne, jer o čemu mi raspravljamo? O interpretaciji prošlosti.... Teško da ćemo se složiti. zašto je bitno da se oko toga složimo? Možemo li da apstrahujemo te razlike i pronadjemo delotvoran kompromis? Rasipaju se snage ovog društva na medjusobne raspre ovakvog tipa a vreme curi....

Nema potrebe da stavljam znak pitanja, iz tvog govora se jasno vidi da si pri stavu da je ispravno postupio. No, da ne bih ponovo postavljao slike žrtava tog bombardovanja, kojima vi odgovarate da su platili za slobodu Srbije, uz proročko: bilo bi nam još gore. Pitaću: šta mislite da je bombardovanjem, koje je rezultiralo Kumanovskim sporazumom, postignuto? Da li zaista verujete da se ovim žrtvama (civilima i nepojmljivom materijalnom štetom) postiglo da se omekša namera NATO pakta i Evrope kad su u pitanju njihovi geopolitički i geostrateški ciljevi? Dakle, bombardovali su "nas", pa su onda rešili da se malo smisluju, smanje sopstveni apetit kad je Srbija u pitanju? Je li tako? Ili su mogli naprosto da umarširaju za vreme bombardovanja u Srbiju, da pobiju baš sve, i da sravne sa zemljom sve ono što Srbiju čini (ljude i njihovu naci-tradiciju)? Šta mislite o tome? Još ćete reći: nisu oni takva sila da mogu da promarširaju Srbijomi i sravne je sa zemljom, samo ako to žele? Oh, da, imali su za vreme rata i tu mogućnost, i to potpuno legitimnu. Danas bi Srbija izgledala kao Irak. Dakle, stvarno verujete u to da je bombardovanje bilo neminovno i da je to najbolje što je Srbija mogla da izvuče?

Bombardovanje nije bilo neminovno ali zar misliš da Oni nisu imali želju da Nas bombarduju? Makar malo? Bombarduckali su nas jer su tako hteli. Na njima je velika odgovornost za to kao i danas za Irak, sutra za Iran i sav haos koji to proizvodi. Oni prosto imaju nekakvu agendu i po njoj postupaju. Mogli smo da pristanemo na sve i tako predupredimo, ali to pristajanje na sve bi nas zavezalo i učinilo od njih zavisnim u narednih 50 godina. Morali bi da raidmo sve šta nam beogradski upravnik naloži, bespogovorno, da ćutimo i trpimo, da mislimo kako On hoće, da vaspitavamo decu kako On hoće. Imali bi velikog brata. A kao šlagvort mogli bi lako da se nadjemo na meti recimo ruskih nuklearnih projektila kao teritorija koja gosti nekakve raketne instalacije. Ko zna. Ovako još uvek imamo slobodu. Svi koji su poginuli poginuli su za slobodu Srbije. Tebi to zvuči kao fraza ali to je tvoj problem. Meni to ima sadržinu.

I ovo je neverovatno proročki. Ili kao da je skinuto sa RTS-a za vreme bombardovanja. Onaj najljigaviji oblik indoktrinacije. Ali tačno je jedno: da je Milošević želeo da spasi Srbiju, dao bi ostavku, raspisao izbore, izrekao javno da je bio loš vođa i da je Srbiji potrebna demokratska vlada ako želi da izbegne bombardovanje i dalje užase. Time bi sve bilo dovedeno u red, čime njega vidimo kao jedinog krivca. Danas, kad ga i dalje optužujemo kao krivca, vi tvrdite da je uglavnom činio ono što se moralo. Dakle, ovi ljudi koji su izginuli - morali su da izginu. Za koga? Sada vi kažete: da bi Milošević ostao na vlasti.

Tačno. Milošević je trebalo upravo to da uradi. Da je tada DOS došao na vlast možda bombardovanja ne bi bilo, ali bi svakako bilo albanske pobune i potonje mirne okupacije Kosova bez bombardovanja pa bi taj isti DOS pao, došli bi nacionalisti pa bi nas opet bombardovali.... Ko zna, to je spekualcija. Tek Sloba to tada nije uradio i sada ćemo mi da se svadjamo oko toga. Seti se tvog pitanja sa početka teme, Šta si pitao? Na pitanje sam odgovorio ovim pitanjem koje sada raspravljamo. Ipak, vidim da sam pogrešio. Trebalo je da pitam da li bi ti voleo da Srbija bude još jednom bombardovana? Vidim da bi voleo... I još nešto, opravdavaš li ti bombardovanje Srbije? Čak i da je Srbija 100% bombardovana samo i isključivo zbog Miloševića, to ipak ne opravdava agresiju jer Milošević je ionako bio naš problem. Srbija nije napala Ameriku. Srbija nije počinila genocid na Kosovu niti obiljnije represalije protiv Albanaca (sve do bombardovanja). Pa šta je onda pravi razlog napada na Srbiju? Šta je opravdanje? Nema ga. Ti ga sve vreme tražiš i nalaziš u liku i delu Miloševića i njegovih postupaka. Bez obzira na sve on im ipak nije davao dovoljno razloga za bombardovanje. Preterali su. Osudjuješ li njih?

Imala je sve razloge za to jer je u toku bio RAT. Pri takvom stanju imaju svu dozvolu da uđu u Srbiju. Setite se onda šta je bio zahtev, čak i u toj indoktrinarnoj informaciji da su pretili ući u Srbiju. I onda još postavite pitanje: Jesu li mogli da uđu za vreme rata?

Pogrešno. U Srbiji nije bilo rata. Postojali su elementi oružane pobune koja je bila prenaduvana u medijima. U septembru je uglavnom bilo mirno sve do februara kada su Albanci dobili znak spolja da intenziviraju svoja delovanja. Taj rat je nameštaljka. Ne budi baš toliko naivan. U redu je biti izdajnik ali biti naivan, to je neoprostivo....

I još jednom: osećam sramotu i stid što razgovaram o ovakvim stvarima pri znanju o tom šta je rat doneo nekim ljudima. Znam da pred tim ljudima ovakva diskusija izaziva gađenje, jer za njih rat (pa bilo šta da je ulog) - nije vredan ljudskog života.

Lepo, ali opet pogledaj kako glasi tvoje pitanje na početku ove teme, odnosno kako glasi sam njen naslov. Toliko o stidu i gadjenju.

P.S. Ponavljam, ne moramo mi da se slažemo u svemu. Čak i ako se ni u čemu ne slažemo, ja neću zbog toga da te manje poštujem ili da negiram/osudjujem tvoj angažman itd. Vruć telefon dijaloga bi trebalo uvek da bude otvoren za neistomišljenike.

[Truman]

Pitanja za Izdajnika:

1. Objasni mi kako bi to bilo legitimno da je NATO od Srbije napravio nov Irak.

2. Da li ti pojam geopolitika nesto znaci ili razmisljas samo u svom suzenom NVO okviru? Procitaj par knjiga o tome, recimo ovu koju je napisao tako uticajan tip kao sto je Bzezinski...Mozda steknes malo siru sliku...

3. Kako je moguce da Srbe nazivas nacistima, a da legitimnom nazivas politiku koja upravo pokazuje najvise elemenata nacizma ( americku )?

Mislim da si ti malo izgubio kompas...Verovatno kao posledicu losih uslova zivota u sredini u kojoj si.

[Domaci Zdajnik]

Ja ne koristim reč ZAVERA jer taj pojam precenjuje ljudske kapacitete. Ono što je meni na umu prevazilazi teorijski model zavere klasične konspirologije. Ne govorim o pojedincima nego o kolektivnom ponašanju sistema. Sistem sam artikuliše svoje interese koji mogu u odredjenom vremenu da imaju odredjena preklapanja na odredjenom prostoru. Mislim da postoje takva preklapanja od pre 100 i kusur godina i danas. Beč i Berlin nisu mogli da dozvole jaču slovensku državu na Balkanu, zbog Rusa a i samih Slovena. U to vreme Srbi su uživali jak prestiž u opšteslovenskim percepcijama. No, to bi nas odvelo predaleko. dakle, nemojmo preterivati, ne držim da su Srbi svet narod i ne mislim da je po sredi nekakva zavera, nego kontinuitet interesa ili geopolitičkih aspiracija.

Nisi ništa novo rekao. Ti tvrdiš da zavera postoji odavna, a neki tvrde da je počela devedesetih. Geopolitički interesi sigurno postoje, ali ja sam ovde postavio neka pitanja koja nedvojbeno ukazuju na to da je NATO (Amerika i EU) mogao da sravni sa zemljom Srbiju za vreme bombardovanja. Zašto, ako im je interes to što kažeš, i to vekovni interes, nisu to uradili? Zašto nisu ubili i tebe i mene, kao civile? Zašto, ako toliko mrze Srbiju i Srbe, nisu sve srpsko poklali?

Kada sam retroaktivno navodio srpske ratove od Lazara na ovamo, postavio sam isto pitanje: zašto su Srbi ratovali? Mogli su da budu servilni svakoj vojsci koja je ovuda prolazila. Uzalud su ginuli za nekakav boljitak Srbije. Nego, ono što je nikako da načnemo jeste motiv borbe za slobodu, za nacionalno oslobodjenje ili da se isto sačuva.

Opet počinjem o istoriji iako ona nema veze sa ovim danas. No, moram da dodam. Ako su se borili za slobodu Srbije, i ako je Srbija uvek, nakon svakog rata, uvek bila na nekoj vrsti dobitka (premda nikada nikakav dobitak ne može da se poredi sa stradanjem ma i jednog čoveka tog naroda), zašto je onda nakon drugog svetskog rata u Nemačkoj Amerika gradila koliko nigde u svetu još nije građeno; hoću reći: zašto su i poražene strane dobile više nego Srbija iz tih ratova, ako se Srbija izborila za slobodu, dok su drugi tu slobodu navodno izgubili samim gubitkom rata? To znači da je voditi rat u bilo kom trenutku neverovatno netaktično, bezumno, ludačko, idiotsko rešenje. Ko god kretao u pohod. No, Srbija i građani Srbije su u to vreme bili pod nekom vrstom kolektivne psihičke bolesti, megalomanije ili shizofrenije, a i ne samo tada. Sukob sa NATO snagama je još smešniji, još idiotskiji, još teži za čoveka sa strane koji o tome sluša da poveruje.

Moja poenta, poenta čitavog topika, bila je u tom da se popravi medijski pristup prema građanima kako bi svaku sličnu psihotičnu odluku vlasti građani znali da spreče, pa tako i pokušaj izazivanja novih bombardovanja, ratova, stradanja nevinih ljudi ni za čije interese. Jer rat u Srbiji u novijem dobu nikad nije bio rat za slobodu Srbije, već za očuvanje vlasti onoga ko je tu poziciju držao. Zbog nekritičkih sredstava informisanja, i takvih koji su bili ekspoziture vlasti, ljudi se nisu znali pobuniti protiv vlasti kad je bombardovanje počelo, a ni danas (i zato kažem: još koliko puta bi trebalo Srbiju bombardovati - ne bi li se ljudi opametili) stvar nije bolja, što smo mogli da vidimo i iz ovih najsvežih izbora.

Da ne vladaju stranci. Nije srpska vlast nakon oslobodjenja od Turaka bila nešto bolja po seljake od turske ali je bila srpska a ne turska. Razlika u kvalitetu, razlika u percepciji. Ne možeš negirati taj motiv.

1. Srbija je bila poražena i od Turaka, pa da su hteli mogli su da satru sve srpsko sa ovih prostora za nekoliko godina. Oni su vladali 500, a Srbija je ostala tu gde je, sa sve srpstvom i pravoslavljem, koje iako ne smatram vrednim nekog kvalitativnog poštovanja, ipak držim iznad islama, barem po pitanjima slobode. Ali činjenica je da vladar koji je i onda bio nad Srbijom za 500 godina vladavine nije hteo i nije uništio sve srpsko. Zašto misliti da bi dopust ulaska međunarodnih trupa na Kosovu uništilo i zemtnulo sve srpsko sa prostora Srbije. To je paranoično viđenje stvari.

2. Stranci (u ovom slučaju snage NATO i EU) su svakako mogli da zavladaju u Srbiji 99-e, kao što rekoh i kao što su svi onda i znali, ali ćutali (mislim na obične građane). Strahovali smo od toga da će preći na kopneni napad i sasvim pregaziti Srbiju. Šta bismo tada imali? Upravo tog komandanta NATO-a kao glavnog u ovoj zemlji. Imali bismo deset puta više stradalih, ne bismo znali gde da sahranimo bližnje. Srbija bi se pretvorila u veliku grobnicu savremenog doba. O sramoti da ne govorim. Samo ludak/psihotični bolesnik bi se suprotstavio divu kakav je NATO snagama kakve su bile srpske. Ono što bi potom od Srbije nastalo ne mogu da nagađam, ali daleko je od nezavisnosti za kakvu ti kažeš da se bombardovanjem Srbija (Milošević) izborila. Da li bi se to dopalo tvojoj vizuri Miloševićeve odluke o dopustu da se Srbija bombarduje?

Ti sa gnušanjem odbijaš mogućnost žrtvovanja života zbog nacije. Niko normalan o tome ne razmišlja ali u odredjenoj situaciji taj osećaj je sve. Žrtvuješ se zbog nekih nepoznatih ljudi, zbog neke dece, zbog drugova sa kojima si u jedinici, žrtvuješ se zbog ovog trenutka ovde i sada a ne zbog nekih apstrakcija. Kao kada neko rizikuje i skoči u nabujalu reku da spase tudji život. To je pitanje altruizma.

Dakle, ti stradanje za vreme NATO bombardovanja nevinih (civila) nazivaš stradanjem za naciju? (Stavio bih još bezbroj znakova pitanja ali ne želim da narušim estetsku stranu porke.) Mislim, ako stvarno tako misliš...

E sad, da je Srbija toliko nebitna, odnosno njen prostor i njeni ljudi, takvi kakvi su, zašto su onda Amerikanci i Evropljani toliko vremena, novaca i energije trošili na nju? Nije li Kisindžer prekorevao Klintonovu administraciju da gubi vreme sa Srbijom umesto da se fokusira na Rusiju? Nije Kisindžer bilo ko i nije nipošto glup čovek i bez uticaja... Ako Srbija/Kosovo nije bitno čemu onda sva ta frka oko njega? Kosovo je globalni problem jer je tema kojom se već decenijama bave glavni svetski igrači. To ti ništa ne govori?

Kosovo, kao i Srbija, Evropu i Ameriku ne zanimaju u velikoj meri, inače bi ih (nas) pregazili za jedan dan. I kao što rekoh, tu šansu su imali 88 dana otvorenu za vreme bombardovanja. U svakom trenutku su legitimno (iako bombardovanje nije bilo srećno rešenje, barem nije bilo dovoljno argumenata za tako nešto, ali ovo posle toga je sasvim legitimno, pošto je rat u toku) mogli da umarširaju i sravne "srpstvo" sa zemljom, izbrišu sve što je Srbija, smeste je na neki muzejski stalak u Washingtonu i ostvare sve svoje ciljeve na prostoru Srbije koja ih navodno toliko zanima.

A to zašto bi danas bili toliko zainteresovani za Srbiju... i zašto uopšte pomažu danas kroz US AID i slično srpsku građansku scenu, omladinu i nerazvijena područja - ne znam. To i nije pitanje koje bi nas ovde trebalo da zanima. Nas bi trebalo da zanima naš odnos prema Evropi, i vlasti u ovoj zemlji.

Neću da pravdam Miloševića i njegovu politiku. Nije samo on bio taj koji je nešto odlučivao. Činjenica je da je većina naroda u Srbiji bila i još uvek je negativno usmerena prema NATO, SAD i Zapadu u celini. Možda Srbi nisu hteli da pristanu na okupaciju? Možda su se prevarili, možda nisu.... Tek, sada u Beogradu ne stoluje neki Vestendorp ili Kušner nego ovi koje ne volimo ali su naši i možemo da ih smenimo. Ove druge ne bi mogli.... Značajna razlika. Sloboda nema cenu, jer da ima države ne bi danas postojale jer se niko ne bi borio za njih. E sad, drugo je pitanje kvaliteta aktuelnog i vladajućeg ljudskog materijala.

Kao što već rekoh, a meni nikako ne uspeva da dođe do pameti kako to ne razumete: NATO snage su mogle da ne prihvate sporazum o prekidu bombardovanja, mogli su da bombarduju još deset godina ako im je do bombardovanja, mogli su da umarširaju u bilo kom trenutku i unište Srbiju. Ko bi tada bio na čelu Srbije?

Bombardovanje nije bilo neminovno ali zar misliš da Oni nisu imali želju da Nas bombarduju? Makar malo? Bombarduckali su nas jer su tako hteli. Na njima je velika odgovornost za to kao i danas za Irak, sutra za Iran i sav haos koji to proizvodi. Oni prosto imaju nekakvu agendu i po njoj postupaju. Mogli smo da pristanemo na sve i tako predupredimo, ali to pristajanje na sve bi nas zavezalo i učinilo od njih zavisnim u narednih 50 godina. Morali bi da raidmo sve šta nam beogradski upravnik naloži, bespogovorno, da ćutimo i trpimo, da mislimo kako On hoće, da vaspitavamo decu kako On hoće. Imali bi velikog brata. A kao šlagvort mogli bi lako da se nadjemo na meti recimo ruskih nuklearnih projektila kao teritorija koja gosti nekakve raketne instalacije. Ko zna. Ovako još uvek imamo slobodu. Svi koji su poginuli poginuli su za slobodu Srbije. Tebi to zvuči kao fraza ali to je tvoj problem. Meni to ima sadržinu.

1. Ja ne opravdavam njihovo bombardovanje Srbije. Problemi, ako ih je bilo, na Kosovu su mogli biti rešeni na druge načine. Recimo izolacijom Srbije u narednih 50 godina ili dok traje aktuelni teror. Stalnim pomaganjem albanskom stanovništvu, a s druge strane razoružavanjem OVK. Sve to je nešto o čemu ne vredi sada više diskutovati. Ovde je bitno vaspitanje građana u Srbiji da ne dozvole da se volja NATO isprovocira da i u nekom drugom slučaju navali na Srbiju samo zato što ima retardiranog predsednika države koji će reći da je bombardovanje nešto na šta će pre pristati nego na ulazak NATO trupa u južnu pokrajinu.

2. Kažeš: Svi koji su poginuli poginuli su za slobodu Srbije. Ovo je totalna glupost. Razloge sam opisao gore. Da li bismo i mi bili heroji (kao leševi, žrtve) da je NATO ušetao u Srbiju i pobio nas?

Preterali su. Osudjuješ li njih?

Kao što rekoh: osuđujem. Nemaju oni razloga da se brinu za dobrobit Srbije pa da nam sklanjaju diktatora koji je srpski (idiotski) narod zaslužio sopstvenom odlukom. I kao što rekoh, ako su razlog Albanci sa Kosova, postojali su drugi načini da im se pomogne. Bombardovanje je nezasluženo, ali ako je već bilo tu, trebalo je da nauči pameti građanstvo u Srbiji, da sazna ko je krvnik međ njihovim redovima. No, oni i danas čuvaju Ratka, Karadžića, pa i Arkana bi čuvali da nije ubijen. O glasanju za Koštunicu i Nikolića već sam govorio. To je zatucano građanstvo kome je, baš iz tog razloga što ne ume da nauči, možda potrebna još neka lekcija. Kao kad dete jednom istučeš, ali ono ponavlja grešku. (A batina nije neko rešenje, no jedno od mogućih.)

Pogrešno. U Srbiji nije bilo rata. Postojali su elementi oružane pobune koja je bila prenaduvana u medijima. U septembru je uglavnom bilo mirno sve do februara kada su Albanci dobili znak spolja da intenziviraju svoja delovanja. Taj rat je nameštaljka. Ne budi baš toliko naivan. U redu je biti izdajnik ali biti naivan, to je neoprostivo....

Nisam govorio o tom ratu, već o bombardovanju koje se zvalo ratom.

Lepo, ali opet pogledaj kako glasi tvoje pitanje na početku ove teme, odnosno kako glasi sam njen naslov. Toliko o stidu i gadjenju.

Stalo mi je do ljudi, a ne do toga da osuđujem svetske moćnike što su postupili manje uljudno no što se možda moglo očekivati. Izgleda da nisi skontao naslov.

1. Objasni mi kako bi to bilo legitimno da je NATO od Srbije napravio nov Irak.

2. Da li ti pojam geopolitika nesto znaci ili razmisljas samo u svom suzenom NVO okviru? Procitaj par knjiga o tome, recimo ovu koju je napisao tako uticajan tip kao sto je Bzezinski...Mozda steknes malo siru sliku...

3. Kako je moguce da Srbe nazivas nacistima, a da legitimnom nazivas politiku koja upravo pokazuje najvise elemenata nacizma ( americku )?

1. Legitimno bi bilo jer je u toku bio rat. Ako si bio baš klinac u to vreme, neka ti stariji ispričaju da se svakog dana strepelo od mogućeg kopnenog napada, pa da vidiš kako bi to izgledalo. Doduše, NATO vojnici verovatno ne bi ulazili u kuće i izvodili civile na streljanje, ali ne verujem da bi ti Beograd izgledao tako kako ti izgleda da su u njega umarširali ili da su nastavili sa bombardovanjem, i da ono još uvek traje. A sve to je legitimno jer je ratno stanje bilo proglašeno u Srbiji, postojale su dve zaraćene snage.

Ne znam da li shvataš šta znači RAT.

2. "Sužen NVO sektor"? Ljudi iz NVO sveta mnogo bolje poznaju političku scenu (ako se bave ljudskim pravima, odnosno politikom) nego aktuelni političari. Pogotovo proročki političari na koje se često pozivaš. Čak bi i psihijatri neke od najmoćnijih političara stavili u bolnicu za duševno obolele (Vučića, Nikolića, pa i Koštunicu možda) kad bi se ispostavilo da ovi stvarno veruju u ono što govore.

Ideje velikih sila prema Srbiji nas se ne tiču. Srbija mora da reaguje smisleno kako se ne bi pretvorila u pepeo. Da se reagovalo kako ti želiš, i kako je Milošević radio dok je bio na vlasti, malo bi nas delilo od nestanka. Upravo to je moglo da se desi za vreme bombardovanja, samo da je to bila volja NATO snaga.

3. Amerika nema veze sa nacizmom. Američka tradicija se tek stvara, i to je njihov nacionalizam. Oni imaju političke pretenzije prema nekim drugim zemljama, i to im se može jer su moćni. Drugi moraju mnogo pažljivije da igraju da bi se odbranili od takve politike Amerike. Srbija je pala na ispitu, dok su sve druge države ostale u igri.

Kad bi Srbija imala jačinu američke vojske i ljudstva, sravnila bi pola zemaljske kugle sa zemljom. Posrbila i muslimane i katolike. Ali hajde sad... ovo je nalik vašem proroštvu (samo zato što me mrzi da dam par kriterijuma i naznaka zašto mi se tako čini).

[Ljubo Gazivoda]

Nemam sada mnogo vremena da komentarišem tvoje navode, uradiću to kasnije samo sam izdvojio ovaj deo jer mi se učinio najočiglednijim.

Ali činjenica je da vladar koji je i onda bio nad Srbijom za 500 godina vladavine nije hteo i nije uništio sve srpsko. Zašto misliti da bi dopust ulaska međunarodnih trupa na Kosovu uništilo i zemtnulo sve srpsko sa prostora Srbije. To je paranoično viđenje stvari.

Ne može se uporediti turska okupacija sa današnjim dešavanjima. Boldovanu rečenicu je praksa osvedočila. Albanci bi krenuli u čišćenje i potiskivanje Srba prvom povoljnom prilikom, da zauzmu stanove, kuće, imanja, da ih oteraju, da sačine pogrom prosto zato što mogu a NATo se ne bi mnogo pretrgao da ih u tome spreči. Ima hiljadu razloga zašto bi oni to učinili ali onaj glavni pokretač jeste njihova patološka MRŽNJA prema Srbima. njihova deca su već u šestoj godini "znala" da su oni Iliri i da su Sloveni (Srbi) okupatori. tako su ih učili u školi, u obdaništu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Možeš misliti kakvim se sve glupostima kljukala njihova intelektualna klasa...

[branko krsmanovic]

tema: Devedesete  |  Šta smo naučili?
ključne reči: devedesete, slobodan milošević, sps, srs, vojislav šešelj, nacionalizam


Srbija je iz 1999-e naučila da se ne zameri moćnijima toliko da je ovi počnu da bombarduju. I to je nešto! Sami građani su naučili da poverenje poklanjaju onim elitama koje obećavaju nešto drugo od slavne pogibije "za slobodu" ili neke druge nacionalne ideale. Građani nisu naučili da prepoznaju koje političke opcije im zaiste mogu omogućiti bolji život a koje ih zavaravaju, iako se nekad čini da je razlika između prevaranta i iskrenih očigledna. Ali to se ne može naučiti zahvaljujući nekom novom bombardovanju. To se uči vremenom i sticanjem malo dužeg pamćenja.