Bombardovanje Jugoslavije (Bombardovanje Srbije)

[Dilan Dog]

tema: Bombardovanje Jugoslavije
ključne reči: bombardovanje jugoslavije, bombardovanje srbije, nato agresija, nato pakt

Ne znam u kom kontekstu (još nisam pročitao ceo tekst) je napisana rečenica koja sledi, ali može da se protumači i kao deo onoga što sam ja na ovoj temi obrazlagao, samo ako se malo promisli o tome.

Kako su bombe počele da padaju na glave srpskom narodu tako je i srpski narod počeo zasluživati da ga bombarduju. I što je više bombi padalo to su oni bivali sve više i više krivi za to što ih bombarduju.

Dajana Dzonston, urednik za Evropu lista In These Times i bivši službenik za štampu Zelenih kao član Parlamenta Evrope u Strazburu

tom recenicom se kritikuje srpski narod jer zrtvuje zivote ljudi za prkos koji je na kraju slomljen takozvanom 'milosevicevom pobedom' posle 90 dana bombardovanja. sta bi ti ljudi rekli pre bombardovanja, da li bi pristali na bombardovanje da su znali da ce bas oni da izgube zivote?

U svoj svojoj ostrašćenosti, propustili ste da uvidite da je izjava Džonstonove IRONIČNA. Ona ne kritikuje srpski narod, već naprotiv – američku propagandnu mašineriju koja je morala da izmišlja naknadna opravdanja za bombardovanje Srbije, jer inače nikakvog opravdanja nije imala. Stvarno je neverovatno da ste ovu otvoreno ironičnu izjavu shvatili bukvalno i još je kao takvu POHVALILI. Pa naravno da kazna ne može da se opravda KASNIJIM postupcima kažnjenika! To bi bila kafkijanska nožna mora! Ili kao ona siledžijska pošalica: „Izvini se Djuri što te je tukao“.

Dajana Džonston je inače napisala čitavu knjigu u kojoj razobličuje anti-srpsku NATO-propagandu, prvenstveno tokom bombardovanja Kosova (ali i pre toga tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni), po imenu „Fool’s Crusade“. Prilazem odlomak iz prikaza ove knjige (ceo prikaz mozete naci na adresi: http://www.monthlyreview.org/0203herman.htm )

Diana Johnstone on the Balkan Wars
by Edward S. Herman

Diana Johnstone's Fools' Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (Monthly Review Press, 2002) is essential reading for anybody who wants to understand the causes, effects, and rights-and-wrongs of the Balkan wars of the past dozen years. The book should be priority reading for leftists, many of whom have been carried along by a NATO-power party line and propaganda barrage, believing that this was one case where Western intervention was well-intentioned and had beneficial results. An inference from this misconception, by "cruise missile leftists" and others, is that imperialism can be constructive and its power projections must be evaluated on their merits, case by case. But that the Western intervention in the Balkans constitutes a valid special case is false; the conventional and obvious truths on the Balkan wars that sustain such a view disintegrate on close inspection.
Johnstone provides that close inspection, with impressive results. It is a pleasure to watch her dismantle the claims and expose the methods of David Rieff, a literary and media favorite, as well as Roy Gutman, John Burns, and David Rohde, three reporters whose close adherence to the party line in Bosnia was rewarded with the Pulitzer prize—all fueling the "humanitarian bombing" bandwagon. While critics of the party line risk being tagged and dismissed as apologists for the Serbs, even the most fervent partisan of an idealized "Bosnia" and campaigner for NATO military intervention such as Rieff, or the novice journalist Rohde, who wrote on Srebrenica in a semi-fictional mode, with U.S. intelligence guidance, has never had to fear being criticized as an apologist for the Muslims or NATO. Michael Ignatieff, another media favorite, acknowledges the help he has received from U.S. officials like Richard Holbrooke, General Wesley Clark and former Tribunal prosecutor Louise Arbour, and Rieff lauded him for his "close relations" with these "important figures in the West's political and military leadership." [1]
The widespread acceptance of the official connections, open advocacy, and spectacular bias displayed by these authors has rested in part on the usual media and intellectual community subservience to official policy positions, but it was also a result of the rapid and thoroughgoing demonization of the Serbs as the "new Nazis" or "last of the Communists." Given that NATO was good, combatting evil, the close relationship with officials was not seen as involving any conflict of interest or compromise with objectivity; they were all on the same "team"—a phalanx seeking justice. Thus even the uncritical conduiting of anti-Serb propaganda—including unverified rumors and outright disinformation—was not only acceptable, it was capable of yielding journalistic honors.
On the other hand, any attempt to counter the official/media team's claims and supposed evidence was quickly interpreted as apologetics. This is hardly new. In each U.S. war critics of U.S. policy are charged with being apologists for the demonized enemy—Ho Chi Minh and communism; Pol Pot; Saddam Hussein; Arafat; Daniel Ortega; Bin Laden, etc. The demonization of Milosevic was in accord with longstanding practice, and the charge of apologist for challenging the official line on the demon was inevitable for a forceful challenger. What is perhaps exceptional has been the extensive acceptance of the party line among people on the left, with, among others, Christopher Hitchens, [2] Ian Williams and the editors of The Nation in its grip. In These Times rejected first hand reporting from Kosovo by Johnstone, their longtime European Editor, when it diverged from the line of their more recent correspondent, Paul Hockenos, whose connections with the establishment included a stint as the spokesperson and media officer for the Organization of Security and Cooperation in Europe Mission to Bosnia-Herzegovina, acting as an occupying power in northern Bosnia-Herzegovina, and an affiliation with the American Academy in Berlin, whose chairman and co-chairman are Richard Holbrooke and Henry Kissinger. [3]
What makes the double standard in treatment of Johnstone and the "journalists of attachment" especially laughable is that Johnstone is a serious investigative journalist, very knowledgeable about Balkan history and politics, whose work in Fools' Crusade sets a standard in cool examination of issues that is several grades higher than that in Rieff, Gutman, Rohde, Burns (and for that matter, Ignatieff, Timothy Garton Ash, Noel Malcolm, Hitchens, Williams, and Hockenos). On issue after issue she discusses both the evidence and counter-evidence, weighs them, gives them a historical and political context, and comes to an assessment, which is sometimes that the verifiable evidence doesn't support a clear conclusion. She does this convincingly, and in the process lays waste to the established version.
For example, Johnstone notes that in late September, 1991, some 120 Serbs in the Croatian town of Gospic were abducted and massacred in what Croatian human rights activists called the first major massacre of civilians in the Yugoslav civil wars. Although this was clearly designed to frighten the Serbs into moving, the term "ethnic cleansing" was only taken up by the Western media months later in reference to Serb treatment of Muslims in Bosnia. The Gospic slaughter was barely noticed, and only hit the news in 1997 when a disgruntled former policeman, Miro Bajramovic went public, claiming that the Gospic massacre was done on orders from the Croatian Interior Ministry to spread terror among the Serbs. Bajramovic was quickly imprisoned in Croatia and tortured, and no moves were taken to deal with the crimes he named either within Croatia or by the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (hereafter, ICTY, or Tribunal).

[Domaci Zdajnik]

U svoj svojoj ostrašćenosti, propustili ste da uvidite da je izjava Džonstonove IRONIČNA. Ona ne kritikuje srpski narod, već naprotiv – američku propagandnu mašineriju koja je morala da izmišlja naknadna opravdanja za bombardovanje Srbije, jer inače nikakvog opravdanja nije imala. Stvarno je neverovatno da ste ovu otvoreno ironičnu izjavu shvatili bukvalno i još je kao takvu POHVALILI. Pa naravno da kazna ne može da se opravda KASNIJIM postupcima kažnjenika! To bi bila kafkijanska nožna mora! Ili kao ona siledžijska pošalica: „Izvini se Djuri što te je tukao“.

Sram da me bude. Ili sam ispao glup, ili se ponašam antisrpski što sam jednu inače sasvim korektnu rečenicu ocenio kao prigodnu za ovu temu, i to istrgnutu iz konteksta.

Zaista, kakva veličina od ovoga Dilana, 'ladno opravdava Miloševićevu politiku tih godina.

Kad bi ovakvi kao Dilan vodili državu, Srbija bi definitivno zaslužila još jedno bombardovanje. No, zato bi trebalo da postoje organizacije i pojedinci koji će se boriti protiv dalje propasti države. Zato ponavljam:

Kako su bombe počele da padaju na glave srpskom narodu tako je i srpski narod počeo zasluživati da ga bombarduju. I što je više bombi padalo to su oni bivali sve više i više krivi za to što ih bombarduju.

Samo neko ko bombe nad sobom vidi kao bombone i kakvu međunarodnu pomoć, može da se složi sa tim da Srbija nije kriva za to što je snalazi. Jer onaj ko život stavlja iznad bilo kakve i bilo čije samovlasti i diktature, mora da se oseća krivim što dozovljava da bude bombardovan ne jedan, ne dva, nego skoro 88 dana.

Naravno da je Milošević kriv, i kako je koji dan prošao, to je Milošević bio odgovorniji za svaku novu žrtvu tog bombardovanja. I ne samo Milošević, nego taj srpski narod koji ga je najpre izabrao, potom se nije suprotstavio (bio je čak i referendum) bombardovanju, a onda, kad je bombardovanje počelo, uzeo je da slavi svog vođu time što je izlazio na mostove i nosio mete na grudima. Kakav bezobrazluk i kakva kolektivna ludost.

I danas, nakon srpske oktobarske revolucije, u kojoj su neki Miloševića čak znali da optuže za neprilike koje su Srbiju zadesile, mnogi govore kako je za bombardovanje kriv neko tamo, a ne oni koji su Srbiju tada vodili. Ako bih mogao da biram da li da živim u državi takvih idiota ne vide ni toliko da su bombardovanje mogli da spreče (i da su nakon bombardovanja pristali na iste uslove kao i pre njega), ili da takvu državu bombarduju dok se i poslednji nacionalist ne bude opametio, izabrao bih ovo drugo.

[Plodni bizon]

I danas, nakon srpske oktobarske revolucije, u kojoj su neki Miloševića čak znali da optuže za neprilike koje su Srbiju zadesile, mnogi govore kako je za bombardovanje kriv neko tamo, a ne oni koji su Srbiju tada vodili.

U Srbiji se jos uvek govori o "antisrpskoj NATO" organizaciji, jos uvek nije donesen onaj zakon o zabrani hvalisanja ratnih zlocinaca kao heroja ili normalnih gradjana. Sve je to dopustio Kostunica, zastitnik srpskih nacionalista, zato sto sada ti ljudi koji su davali glasove mracnom rezimu danas daju glasove njemu. Nije hteo da ih razocara. Nije izvrsio lustraciju zverske politicke strukture, a njegov RTS jos uvek nije raskrinkao Milosevicevu vlast tokom devedesetih. Ne postoji volja za suocavanjem s prosloscu. Srbija ne priznaje da je za bilo sta kriva, a ipak ostaje pri tome da je Milosevic za nesto kriv. Ne znaju na sta da ukazu, zasto je kriv, ko je kriv za tu bedu koja je snasla Srbiju, pa i za to bombardovanje. Niko ne nudi resenje, ali se sa sigurnoscu upire prstom na NATO. Opet, treba pitati te ljude zasto su rusili Milosevica. Doveli su njegovu kopiju - Kostunicu, a spoljna politika se nije promenila.

[provincijalac]

"cuti, moze i gore" je omiljena kod nas srba. ali sta je gore od bombardovanja, i sta pravda milosevica? to bih voleo da znam

[Plodni bizon]

Sa drugog foruma, bas povodom ovog stava:

nato je bombardovao yugoslaviju da napravi svoje baze i svoju drzhavu
nije to bilo zbog miloshevica ni zbog genocida nad albancima usa je protiv srba
ochiglegno je
nato i usa su za sve krivi
zato im treba odgovoriti istom merom

Ignorisite to sto ne zna covek da pise, da ne ispadne da je zbog toga retard. 

[FinalCutNow]

Plodni bizon:

Zato ne priznaje ni legitimitet bombardovanja .

http://iacenter.org/warcrime/25_civil.htm


http://iacenter.org/warcrime/



Da podsetimo da je Nato 24. marta. 1999. započeo vojna dejstva na teritoriji tadašnje Jugoslavije bez odluke i pristanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija što u stvari znači da ne može postojati nikakav legitimitet te vojne akcije u smislu međunarodnog prava.  Zbog toga se i kaže da je to bila “agresija” Nato-a  jer je bombardovanje počinjeno protiv-pravno, nezavisno od kasnijih opravdanja i razloga za isto. Da je kojim slučajem Jugoslavija izvršila napad na teritoriju bilo neke od članice Nato-a u tom slučaju bi se “bombardovanje” tog Saveza nazivalo odbrambenom akcijom i ta vrednost bi anulirala postojanje bilo kakve agresije, ali to kao što svi znamo nije bio slučaj.

[Truman]

FinalCutNow, ne vredi to Plodnom govoriti, samo gubis vreme...

[Domaci Zdajnik]

Ako postavljaš link ka sajtu, ne postavljaj tekst. Tekst ili link će ti biti uklonjen, pa ti vidi šta ćeš da uradiš sa tim, šta biraš.

Mene je u stanju da dotuče ovako idiotsko ponašanje ljudi sa kojima živim u istoj državi. Prvo Dilan, a potom ovaj Final (ako su to uopšte dva različita korisnika; za Trumana znam da ne može da mu se objasni šta znači stradanje). Ne znam čemu to da pripišem. Da li drogama, zlonamernosti ili čemu trećem. Naprosto, za sve ono što se inteligencija ove države bori, vi ste u stanju da upropastite. Nove pretnje NATO pakta za vas bi značile novo bombardovanje.

Hajde za ovoga narkomana, nekako je i moguće objasniti. Čovek verovatno ne doživljava bombardovanje kao ozbiljnu stvar, a možda mu je i život mučan toliko da mu nije stalo do života, pa je jedno bombardovanje manje više, od stotinak dana, sasvim nevažna stvar. A možda i pobegne u rezervnu mu državu (majčicu Rusiju). Ali nisam skontao da su i ovi ostali ljudi, kojima je bombardovanje kao pucketanje prstiju, u toliko lošoj situaciji, toliko odvojeni od stvarnosti da mogu slobodno da pričaju koješta, indoktrinišu građane.

Koliko je potrebno da čovek bude bolestan pa da opravda bombardovanje na koje Milošević pristaje, to znaju verovatno jedino ljudi koji vas lično znaju.

[Plodni bizon]

Truman ne bi tako pricao da mu je neko (da ne cuje djavo) poginuo u tom bombardovanju.

A ovaj drugi momak mora da se radovao kad je Budjevcima oboren "nevidljivi". Mnogo americkih filmova lose utice na zdravlje. Srbi umislili da mogu kao Rambo da pobiju milion puta jaceg neprijatelja, i da ce neko da ih zastiti od onih koji stvaraju zakone i pravila u medjunarodnom pravu. Dok Srbi ne odrastu ni Srbiji nece biti bolje. Mali Milosevici su jos medju nama.


Je li bre, patriJote, jel se tako voli Srbija? Jel takvu Srbiju hocete? U plamenu?

[Domaci Zdajnik]

Ne mogu da sakrijem žal što ova lekcija, ako se iz istorije bilo šta može naučiti, ipak ne nailazi na adekvatan prijem. Ovde se jasno, od početne, uvodne poruke, pa do kraja druge stranice diskusije savršeno argumentuje stav zašto smo baš mi odgovorni, ili zašto je ogroman deo krivice naš, za to što smo bombardovani (nadalje se samo zatrpava i odvlači pažnja sa suštinske ideje). I ako se ima za šta, pokraj genocida i ratova vođenih na tuđim teritorijama, može optužiti Milošević, onda je to što je žrtvovao oko 2000 ljudi (valjda je toliko izginulo u NATO bombardovanju), samo da bi ostao na vlasti i samo da bi ga nacija prigrlila, opčinjena njegovom patriotskom odlukom da državu prepusti NATO bombarderima.

Ovde ima školovanih ljudi, i stvarno je žalosno kad ni oni ne uspevaju da shvate stvari koje su toliko jednostavne u slučaju da se život čoveka stavi iznad bilo čega (što se od ljudi koji razmišljaju valjda očekivalo). Ja sam se čudio kako u to vreme nije bilo inteligencije koja će, nasuprot onim Grandovcima koji su stajali na ili pored mostova, sa target majicama, ustati i suprotstaviti se Miloševiću, kako bi bombardovanje stalo. Sada vidim da je i nakon određene distance od tog perioda, kada nije zabranjeno biti objektivan i civilizacijski orijentisan, veći deo javnosti ipak i dalje uz Miloševićevu odluku da se država prepusti najmoćnijoj vojnoj sili na svetu.

[FinalCutNow]

Hajde za ovoga narkomana, nekako je i moguće objasniti. Čovek verovatno ne doživljava bombardovanje kao ozbiljnu stvar, a možda mu je i život mučan toliko da mu nije stalo do života, pa je jedno bombardovanje manje više, od stotinak dana, sasvim nevažna stvar. A možda i pobegne u rezervnu mu državu (majčicu Rusiju). Ali nisam skontao da su i ovi ostali ljudi, kojima je bombardovanje kao pucketanje prstiju, u toliko lošoj situaciji, toliko odvojeni od stvarnosti da mogu slobodno da pričaju koješta, indoktrinišu građane.

E bravo! Obratite pažnju na ove izjave: “narkoman”, “život mu je verovatno mučan”, “idiotsko ponašanje”. Da li Vi smatrate da ovakav rečnik upotrebljavaju građanski opredeljeni pojedinci, pojedinci kojima je stalo do evropskih i civilizacijskih vrednosti? Između ostalog, te vrednosti podrazumevaju i kulturu vođenja dijaloga…
Uopšte ne želim da duboko zalazim u motive i razloge ovakvih reakcija Domaċeg izdajnika i Plodnog Bizona na određen broj poruka koje sam postovao.
Ono što meni ovde privlači pažnju jeste upravo ta nedoslednost određene idejne građe koja kada se nađe suočena sa  nekim drugim oblikom logike ili pak drugačijeg mišljenja, samoj sebi kontrira i što je najčudnije čini to bez nekog očitog razloga i povoda. 
Idonktriniram građane? Ma daj molim te uozbilji se. Nisam došao na ovaj forum da bih bilo koga vređao, napadao,  prepirao se oko besmislica i slično. Zato tražim da se takav odnos zadrži i prema meni.
Što se tiče bombardovanja Miloševiċa nigde nisam ni pomenuo, a još manje se iz mog posta moglo zaključiti kako opravdavam nekakvo njegovo pristajanje na ratni sukob. Čak šta više prethodni post prenosi podatke vezane za broj civilnih žrtava za vreme Nato-agresije, pa je tako još bizarniji tvoj zaključak o mom "neozbiljnom" shvatanju bombardovanja. 

Btw: Ukoliko je to neko pravilo ja cu izbrisati citirani tekst, a linkovi neka ostanu.

[Plodni bizon]

Prosetaj do bilo kog drugog foruma, videces da se peva pesma koju ti ovde plasiras. Nista novo, nista nepoznato. Diskusija se i poteze da bi se neka ustaljena razmisljanja pretresla. Tumacenje broja i slucajeva zrtava civila u bombardovanju Jugoslavije je otvoreno, ali je prvo na sta obican klinac pomisli upravo da je NATO zlocinac, a da Srbija nista nije mogla da ucini da to zaustavi. Ako o svim stvarima tako razmisljamo i ne pokusamo da nadjemo drugi put ka tumacenju tog i drugih problema koji su zadesili Srbiju, ne bi trebalo da tu zemlju iznenadi novo bombardovanje.

Zato je bolje da se tumacenje tog bombardovanja sprovede malo dublje. Dosta je javnost baratala sa povrsinom stvari, ona nicemu novom nece da nauci Srbe.

[FinalCutNow]

Plodni Bizon:

Tumacenje broja i slucajeva zrtava civila u bombardovanju Jugoslavije je otvoreno, ali je prvo na sta obican klinac…

Ukoliko ċeš ti razbijati glavu oko toga šta “običan klinac” kako si ga nazvao ili bilo ko drugi pomišlja i misli onda  odmah mogu da ti kažem da treba da odustaneš od toga čime se baviš. Kako ċe neko konotirati nešto što smo ti ili ja napisali je njegova privatna stvar na koju mi nemamo nikakav neposredan uticaj sem u slučaju kada bi smo nekome, pomoċu različitih metoda direktno ispirali mozak. To bi bilo isto kao kada bi neki pisac jurio svako ljudsko biċe koje je ikada pročitala neku njegovu knjigu i proganjao ih da sazna kako su oni doživeli ono što je on napisao. 
U tom smislu, čemu toliko isticana sekiracija oko toga kako ċe neko da tumači ono što se piše po forumu? To su jednostavno procesi koji se ne nalaze pod bilo čijom jurisdikcijom, a želja da najveċi broj ljudi misli o jednoj stvari isto što i ja mislim( bez obzira na to koliko sam uveren u ispravnost svojih stavova) je vulgarizovano utopističko stanoviše. Tako se ne mogu graditi nove vrednosti, a osim toga vrednosti koje nudiš bilo organizovano bilo pojedinačno uvek i samo NUDIŠ i nije na tebi da odlučuješ da li ċe ih druga osoba ili grupa prihvatiti. To pripada volji onoga kome je neka vrednost (politička, društvena, civilizacijska) ponuđena ili je podstaknut da razmišlja o njoj.
Dakle, u “ponudi” se može naċi mnogo različitih, pa i međusobno oprečnih vrednosti, a ograničenja onih koji ih nude upravo su sadržana u toj različitosti, a u tome je rekao bih i njihova lepota.

[Plodni bizon]

Posto se pocelo zajebavati sa ovom inace ozbiljnom temom... ili je takva trebalo da bude, evo kako izgleda srpski patriota uveren da moze da pobedi - i pobedio je - NATO pakt:

[Dilan Dog]

Dragi DI,

svaki put kad ti ponestane argumentacije ti posežeš za istom, prilično jadnom taktikom - pripisuješ protivniku stavove koje on ne zastupa i onda ga dalje pljuješ po tom osnovu. Ta taktika ponekad i može da upali ako umeš vešto da je izvedeš, ali to sa tobom, nažalost nije slučaj. Ni ja, a koliko vidim, ni Final Cut (za koga u sebi svojstvenoj paranoji i spletkaroškom palanačkom duhu, kao usput impliciraš da je u stvari takodje ja; a nije ti prvi put da se služiš takvim trikovima), nismo nigde i slovima NIGDE, opravdavali Miloševićevu politiku, a još manje bombardovanje, i to se vrlo lako da proveriti čitanjem naših postova. Dakle, menjaj taktiku ili je bar usavrši. Ovako je baš jadno.

Najkomičnije mi je što upotrebljavaš onu čuvenu RTS-ovsku frazu iz Miloševićevog vremena, pa FinalCut-u prebacuješ da ima "rezervnu državu". Tu frazu sam prvi put čuo kad su novinari TV Bastilje intervjuisali neke Rome da ih pitaju o ispravnosti Miloševićeve spoljne politike, a ovi (očigledno naučivši tekst napamet) odgovarali kako oni stoje uz predsednika i kako "nemaju rezervnu državu", a oni koji imaju (tu se valjda mislilo na Djindjica, Vuka i ostale "izdajnike") nek' idu ako 'oće. Posle se jedno vreme fraza često vrtela po RTS-u u različitim telegramima podrške i slično, da bi kasnije, kada se zvanična politika okrenula za 180 stepeni, bila zamenjena drugim ("nezaobilazan faktor mira na Balkanu" i sl.). Iskreno, mislio sam da je, kao i mnoge druge nesuvisle SPS-ovske parole, zauvek otišla na "djubrište istorije" i da je više nikada neću čuti. Kad, eto je ponovo u tvom postu! I to, bez i trunke ironije; što bi rekli klinci - za stvarnički! Kakav divan komadić devedesetske nostalgije! Šta reći - pravi karakter jedne ideologije uvek se može prepoznati po jeziku kojim se služi. 

Promenu retoričke taktike savetovao bih i tvom kolegi, Plodnom Bizonu, čija je dosadašnja taktika bila još i kudikamo gora i nespretnije primenjena od tvoje. On naime, kad god ga priteraju uza zid, digne ruke i uzvikne - rasprava je postala neozbiljna, aj će saljemo zajebantske sličice! A da ga čovek pita kad je to rasprava postala neozbiljna, i čijom zaslugom - ne bi umeo da kaže. Nego eto, zgodno mu došlo da promeni temu. Ovo opet budi reminiscencije na devedesete i čuvenu Slobinu izjavu da se parlament pretvorio u cirkus, koju je iskoristio za raspuštanje istog (parlamenta, ne cirkusa) čim je video da u njemu gubi većinu. Isto tako, Plodni konstatuje: "Pošto se počelo zajebavati sa ovom inače ozbiljnom temom..." A gde se to "počelo zajebavati"? Nek nam Plodni pošteno odgovori, il' nek zauvek ćuti. Ili, ako može, nek raspusti forum. Samo nemoj da živi u uverenju da ovakve klinačke fore stvarno mogu da mu prodju.

Iskreno, čini mi se da izmedju nas ima mnogo više slaganja nego neslaganja. Ja se potpuno slažem da je Sloba svojom katastrofalnom politikom doveo do bombardovanja. Samo tvrdim da krivica medjunarodnih faktora teško da je zbog toga išta manja. Drugim rečima, to što je Slobina politika bila katastrofalna, ni najmanje ne abolira NATO za kršenje madjunarodnog prava.

Mislim da ćemo se složiti i po pitanju buduće politike oko Kosova - rat se po skoro svaku cenu mora izbeći. U tom smislu, Koštuničine izjave o kosovskom boju sa Amerikom, stvarno zvuče suludo. Eto, i tu se slažemo. Ali to što je taktički ili real-politički gledano bolje ne zamerati se snažnima, ne znači da su oni nužno i u pravu. I pored toga što imam puno razumevanja za Albansku želju za nezavisnošću - otcepiti Kosovo od Srbije, bez srpskog pristanka, moguće je samo uz kršenje medjunarodnog prava.

Tvoj problem je u tome što stalno mešaš dva nivoa rasprave - faktički i normativni. S jedne strane ti tvrdiš da je Amerika mnogo jača od Srbije, i da je suludo suprotstavljati joj se s obzirom na moguće posledice. To je prilično očigledna faktička istina i ja je ni u jednom trenutku nisam sporio. (Prema tome, potpuno su suvišne tvoje tirade o strašnim posledicama bombardovanja koje , avaj!, niko osim tebe ne razume. Uzgred, ne znam na osnovu čega sebe smatraš svesnijim posledica bombardovanja od ostalih učesnika u ovoj raspravi? Pretpostavljam da smo svi preživeli bombardovanje u Srbiji, pa stoga svi imaju više-manje isto iskustvo.) Ali s druge strane, ti odatle izvidiš zaključak da je bombardovanje bilo MORALNO OPRAVDANO. Izvini, ali to je već nešto sasvim drugo. Ne znam kako ti, ali ja stvarno ne verujem u onu real-političku, might makes right. Sila i pravda nisu isto. To što je neko jači, ne znači i da je u pravu. Ipak, ti stalno skakućeš sa dokazivanja jednog, na dokazivanje drugog i obratno. Kada se raščisti nesporazum koji zbog toga nastaje, čini mi se da i nema tako mnogo suštinskih neslaganja izmedju tvojih i mojih stavova. Toliko.

Pozdrav,
DD