To znači da je stanovništvo preko 85% opština u Srbiji demografski veoma staro. Pritom su najugroženiji regioni u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Kao demografski najugroženije opštine su Plandište, Negotin, Kladovo, Knjaževac, Zaječar, Golubac, Bosilegrad, Dimitrovgrad, Bojnik, Babušnica, Blace, Lučani, Kosjerić, Mionica, Knić, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Sokobanja, Boljevac, Žagubica, Despotovac itd.
Starenje pojedinih delova zemlje nije vezan za problem nataliteta, već za neravnomerni regionalni razvoj i teritorijalnu diskriminaciju. To jasno pokazuju podaci koje je polovinom prošle godine u Svedoku dokumentovao prof. dr Jovan Živković u tekstu:
Sve je lakše biti Srbin u Beogradu, a provereno teže građanin Srbije.
Juče je bilo na RTS-u, sasvim slučajno sam to uhvatio, priče o Boru, o zagađenosti i perspektivi građana Bora i samog grada (tj. opštine). Kratko su napravili intervju sa devojčicom od svega 12-ak godina koja je u to jedva 20 sekundi uspela da kaže da će sigurno živeti negde drugde: "sigurno ću se preseliti u Beograd ili Novi Sad". Ej, devojčica je to skontala u 12 godina! Pa kako onda računati na to da će opština Bor moći da ima dovoljno stanovnika? Naravno da je to nemoguće pri takvim uslovima.
Uslove bi trebalo obezbediti, ali ne za forsiranje stope nataliteta, već opšte uslove života. Pa, koknretno, u Srbiji je što se samog opstanka opština tiče, i pojedinih delova Srbije, glavni problem demografsko kretanje, migracija stanovništva sa periferija u Beograd. Problem "Preševska dolina" postaje aktuelan iz razloga što se odande Srbi iseljavaju, dok primitivno albansko stanovništvo ostvaruje planove nacije (ne živi sopstvenim životima nego se potčinjava državi, što je njihov problem, ali i problem Srbije). Tamo je natalitet u porastu (zbog nacionalnih interesa albanskog stanovništva ka separatizmu), a tu njihovu stvar podstiče i politika rađanja koju propisuje Srbija gde se nagrađuje rađanje trećeg i drugog deteta. Ovi to koriste, iako su im životi kvalitetni koliko i oni u romskim zajednicama.
Da pojednostavim: Bela kuga je pseudoproblem jer se ne tiče pojedinačnog čoveka koji živi u određenoj državi. Bela kuga nije problem države, jer ona ne sme da utiče na volju porodica koje u njoj žive koliko će dece imati. Ovo (porodica i nacija) su sasvim odvojeni entiteti i ako bi na nešto tako intimno kao što je rađanje država trebalo da ima uticaja, onda bi se to moglo nazvati latentnim kršenjem ljudskih prava. Takođe i narušavanjem jednakog tretmana porodica koje ne žele da imaju više od jednog ili dvoje dece, koji naprosto žele da imaju jedno dete, ili onih koji ne žele uopšte da ga imaju. To je njihovo pravo. Ponoviću, država koja favorizuje rađanje većeg broja deteta je diskriminatorski nastrojena prema ovakvim slučajevima iz jednog pseudorazloga: tobože ne služe državi. Koncept je srednjovekovni i sraman.
Ako kao nacija nastavimo sa odumiranjem i tvoj Niš će se smanjivati. U početku će rasti zbog priliva ljudi sa sela, koji ne žele da ostanu poslednji mohikanci u svojim sredinama. Imaćemo čitava prostranstva bez žive duše!
Prostranstva bez živih duša već poznajem. U selu iz koga se moj deda doselio u Niš živi svega desetak ljudi danas. Isti je slučaj i sa selom iz kojeg je moja baba. Sve će to nestati za najviše desetak godina. I to je najčešće slučaj sa selima u Centralnoj Srbiji u kojima nema civilizacijskih uslova za život. Zašto sela u Vojvodini nisu prazna već se tamo stvara najviše novca? Zato što je to razvijena sredina.
Niš ne može da izumre ili da se svede na 50 hiljada stanovnika sem ukoliko bi se nastavila ovakva politika prema njemu iz centra države. Odavde godišnje mnogo više ljudi ode nego što pomre. Ode u jednom pravcu - vani ili u Beograd/Novi Sad. Dakle, šta je glavni problem kod smanjenja broja stanovnika (zbog izbeglica sa Kosova i iz BiH i Hrvatske u protekloj deceniji, kao i zbog još uvek postojećih sela iz kojih silaze ljudi i naseljavaju grad, podaci ne govore da se Niš smanjuje, ali će doći i to na red uskoro)? Da li to što je privredno-ekonomsko-obrazovna situacija katastrofalna, što je država centralizovana i što je prosečna plata toliko puta manja nego u Beogradu, ili to što ljudi ne žele da rađaju tek tako? Pogledaj temu i poruku na
Antibeogradskom frontu koja nam govori da u Beogradu trenutno živi više od 2 miliona stanovnika, što je povećanje od oko 400 hiljada ljudi za četiri godine koliko je prošlo od popisa iz 2002!
Šta nam to govori? To je razlog zašto se prazne ova područja, i to - kako svi znamo - ona najsiromašnija. Pored toga, slaba ekonomsko-privredno-obrazovna situacija biće razlog i za odluku parova da ne donose na svet decu, jer nemaju novca da ih/ga prehrane, a i ako imaju toliko, neće imati toliko da ga pošalju u Beograd kako bi moglo normalno da živi. Pa, dakle, šta je ovde pravi problem?
Bela kuga je posledica bezobzirnog ponašanja centralne vlasti prema ostatku Srbije koja je činila ipak većinu stanovništva republike (imala više stanovnika nego Beograd). I javljaće se isključivo kao posledica takvog odnosa republike prema području koje se ne zove beogradskim. Što znači da se slažem da će Niš, uz ovakav tempo "razvoja" stići do cifre od 50 hiljada duša, ali će to biti posledica isključivo loše ekonomske situacije, nemogućnosti za život na ovim prostorima, a ne to što je porodicama naprosto došlo do toga da im deca nisu potrebna.
Da bi nas bilo više moramo da budemo bogatiji, veliš. Ali ko da stvar dohodak, ako nikoga nema?
Da je tačno to što si sada naveo potrebno je da zaključimo da je aktuelno stanje u Srbiji takvo da bukvalno na ulicama poslodavci prolaznicima nude zaposlenje, jer posla bi moralo biti na pretek. Ipak, situacija je sasvim drugačija. I koliko znam, u Nišu trenutno ima više od 50 hiljada nezasposlenih ljudi na birou. Dakle, ideja o tom da neće biti radne snage da stvara društveni proizvod jeste opet demagoška.
Da krenemo da se selimo na sever?
Da, da se selimo na sever. I ne vidim ništa loše u tome. Rekoh jednom, ako bi se Šiptari zainteresovali za Niš (što je bukvalno neizvodivo), ja bih bio srećan jer bih mogao napokon da prodam ovu kuću za više neg što vredi stvarno, i konačno se odselim za Beograd sa punim džepovima.
Šalu na stranu. Pomenuti argument ništa ne vredi ako pretpostavimo dalji razvoj situacije. Dolaze šiptari, množe se, stvaraju višak nezaposlenih. Srbi im udaraju kontru: množe se i oni, nastaje još veći broj nezaposlenih. Centralizacija na delu, beda u regionu. Totalni haos. Sve to bi kulminiralo u iseljavanju opet na sever gde se bolje živi. Opet ću pitati: da li bi tu problem bila "bela kuga" ili loši uslovi života?
Slažem se sa tobom, da povod za osnivanje porodica i pravljenje dece, za svakoga ponaosob, nikako ne sme da bude zato što se broj stanovnika smanjuje. U suštini mislim da takve budale i ne postoje.
O, da, postoje. Da si pratio te porodice koje daju intervju za državne TV stanice, primetio bi da oni uvek navode kako se staraju o tome da država ne propadne, da doprinose množenju Srbalja, Srba... Da je to u interesu države, a da ih država zajebava jer im ne dodeljuje stan ili veću pomoć (ko je još predvideo pomoć za više od pet deteta? - možda će Lalović i to da predloži). Pogledaj potom medije. Kurir, dok sam imao prilike da ga čitam (sasvim slučajno) pisao je o tim porodicama kao o Jugovićima (kao velikim Srbima). To je nivo indoktrinacije koji prelazi u manipulaciju najgore vrste.
Takozvani problem bele kuge i dalje ostaje nacionalni pseudoproblem, kao rezerva za ono što se stvarno događa - ekonomsko-privredno-intelektualno pustošenje Srbije koja se ne zove Beogradom.