Apstinencija i apolitizacija

[Nebojsa]

Politicka odgovornost dolazi sa izgradnjom licnosti. Obrazujte gradjane pa ce oni da razmisljaju odgovorno i glasace za nekog normalnog coveka, a ne za Smiljka, Velju, Verka ili tamo nekog drugog narodnjaka.

[provincijalac]

neka nislijka, izgleda, napisala na nekom forumu jedan tekst koji mislim da je dobar, mada se kosi sa ovom ovde temom, ali vi prokomentarisite:

Ovu temu sam najpre mislila da postavim na podforumu Politika, ali mi se, bez obzira što se tiče celokupne situacije u Srbiji, učinilo ipak pogodnijim i zahvalnijim da mi, sugrađani, kažemo svoje mišljenje, osudu ili možda čak i odobravanje ovih pojava, koje su, po svemu sudeći, ne samo naša tužna sadašnjost, već i vrlo verovatna budućnost, za još dugi niz godina...
Na moju žalost, nisam u stanju da pronađem dovoljno gnusne reči, pa ću morati sebi da oprostim nedostatak adekvatnih izraza i njihovu zamenu neželjenim, blažim,...

Stara stvar, ali nismo je polesmisali: u ovoj zemlji, u ovom gradu više se čovek ne može zaposliti ni preko veze, već mu je za to potrebna politička angažovanost u nekim (određenim) strankama! Sad vi meni recite, šta je sa onim ljudima koji sebe ne pronalaze ni u jednoj od prilično ogavnih političkih struja i partija, a koji su u svom poslu veoma stručni, sposobni, koji su fakultete završavali u roku i sa visokim prosekom, da li da ih pošaljemo na trafike, ili je i za taj posao jedino moguće da se dođe preko nekog političkog k***a?

Jasno mi je da je za opstanak u ovoj truloj državi potrebno mnogo ''muvanja'' i snalaženja na svakojake načine, ali mislim da negde treba staviti granice, da preko nekih linija ne treba preći, ma koliko da je u pitanju očuvanje ''golog'' života. Neki ciljevi nikad ne mogu da opravdaju sredstva.

Osoba sam koja je kadra da se snađe u mnogim situacijama i koju parola ''snalaženja'' vodi kroz život, ali isto tako mislim da moja borba ne sme da ometa druge u njihovim borbama, da ne sme da ide van nekih propisa, zakona, i što je najbitnije - moralnosti, ukoliko se još neko seća šta ova lepa reč je bila nekad označavala...
I ne mogu da zamislim sebe da postanem član neke partije samo da bih mogla da dođem do posla, čak i da sam simpatizer te stranke. Jer, to bi značilo da na osnovu toga što sam ja zapošljena po političkoj liniji, neko drugi, drugačijih ubeđenja, a možda istih predispozicija i radnih kvaliteta kao ja, ostane bez posla. Da ne pričam o strankama koje su mi po ideologiji udaljene. Ne bih mogla da trošim taj novac, da jedem taj hleb tako nepošteno zarađen...
A to bi, opet, možda značilo, osuditi sebe na propadanje.

Gledati druge kako se, srećni, valjaju po blatu, a ostati čist, tužan i gladan?
Ili da skočimo svi u isto blato (a delom po njemu već i gazimo)...? I onako između nas i stoke više ni nema razlike... A i Srbija je oduvek bila - svinjarska zemlja!

[Plodni bizon]

Sad vi meni recite, šta je sa onim ljudima koji sebe ne pronalaze ni u jednoj od prilično ogavnih političkih struja i partija, a koji su u svom poslu veoma stručni, sposobni, koji su fakultete završavali u roku i sa visokim prosekom, da li da ih pošaljemo na trafike, ili je i za taj posao jedino moguće da se dođe preko nekog političkog k***a?

Kad sebe ne pronalazis ni u jednoj partiji - odgovoran covek osnuje novu, tako da se pronadje. A ove koje politika ne zanima u staroj Grckoj su zvali idiotima. Kad kazem politika mislim na drustveni zivot, zivot u zajednici. Ovi koji beze od politike upravo su ljudi koji bulje vecito u sopstveni tanjir, ne zanima ih niko drugi, nista dalje od svog nosa ne vide, a onda se zale sto je u gradu i drzavi takvo stanje da stranacki neangazovani ljudi ne mogu da pronadju posao. Koliko puta sam istu stvar cuo od ljudi koji u svakoj drugoj situaciji na neku katastrofalnu odluku vlasti kazu "to nije moja stva", ali kad dodje do njih onda se uzurpiraju, onda poskoce i iznenadjeno pocnu vikati kako je necuveno to sto se dogadja. E pa imam jedno pitanje za njih: Gde ste bili kad je neko drugi tako bio ostecen? Okretali ste glavu, govorili da je politika kurva i prljava stvar, evo vam sad, pa se snalazite.

neka nislijka, izgleda, napisala na nekom forumu jedan tekst koji mislim da je dobar

Tekst je, blago receno, katastrofalan!

[FinalCutNow]

Kad sebe ne pronalazis ni u jednoj partiji - odgovoran covek osnuje novu, tako da se pronadje. A ove koje politika ne zanima u staroj Grckoj su zvali idiotima. Kad kazem politika mislim na drustveni zivot, zivot u zajednici. Ovi koji beze od politike upravo su ljudi koji bulje vecito u sopstveni tanjir, ne zanima ih niko drugi, nista dalje od svog nosa ne vide, a onda se zale sto je u gradu i drzavi takvo stanje da stranacki neangazovani ljudi ne mogu da pronadju posao. Koliko puta sam istu stvar cuo od ljudi koji u svakoj drugoj situaciji na neku katastrofalnu odluku vlasti kazu "to nije moja stva", ali kad dodje do njih onda se uzurpiraju, onda poskoce i iznenadjeno pocnu vikati kako je necuveno to sto se dogadja. E pa imam jedno pitanje za njih: Gde ste bili kad je neko drugi tako bio ostecen? Okretali ste glavu, govorili da je politika kurva i prljava stvar, evo vam sad, pa se snalazite.

Na više tema ti upoređuješ ili pominješ antičku Grčku, njenu demokratju, njenu politiku, njene građane…
Previđaš, a verovatno to i sam znaš da politika danas nema nikakve veze sa antičkom Grčkom, da one čak nemaju ni isto značenje, a o praksi i da ne govorimo. Pa šta ako su one koji se tada nisu bavili politikom zvali idotima, mada je i sama ta teza diskutabilna? Upravo ono što si sam pomenuo “društveni život, “život u zajednici” tada su se percipirali kao nešto vrlo srodno, u nekim tumačenjima čak i kao nešto identično politici. Postojao je i poseban odnos prema intelektualizmu, to jest neka skoro državno utvrđena obaveza i poziv intelektualcima za njihov angžman u politici. Da ne ulazimo sada i u onu najradikalniju stranu ovog odnosa koju uočavamo u prikazima sofokratije , takođe jedne antičke tvorevine. Međutim, sve ovo se tiče politike koja danas ne postoji i koja nema ama baš nikakve veze kako s pomenutim značanjem, tako i sa društveno-političkim prilikama koje danas imamo u slučajevima pojedinačnih svetskih država. Naravno, pomenuti društveni život i zajednica i sada su okarakterisani velikim brojem spona s politikom kada se ona shvati putem procesa i donošenja odluka unutar određene grupacije ljudi, ali ne na takav način, a ustalom govorim i o kontradiktornosti dve teze koje impiciraš. Jedna od njih su tvoje poredbe s prošloċu, a druga je ono što impliciraš pod tezom o nužnosti angažmana svih “odgovornih građana” u političke stvari, pritom aludirajuċi na potrebu stvaranja svoje sopstvene stranke ukoliko se građanin ne pronalazi u stavovima postojeċih. Dakle, ti u ovom slučaju govoriš o samo jednom delu politike , a to je partijska politika i jasno je da bavljanje politikom ne podrazumeva nužnost pripadništva određenoj partiji. Drugim rečima P.B čas proširuje, čas sužava značenje politike. Sužava ga kada iznese tvrdnju o “odgovornom” pojedincu koji stvara novu partiju jer takav zaključak očito uzima u obzir samo politiku koja se odnosi na civilne vlade država i njihovo ponašanje. Naravno da politika nema samo to kolkokvijalno značenje. S druge strane zamislimo državu gde bi svaki građanin ili grupa njih koja sebe ne pronalazi u ponuđenim političkim opcijama kreirao svoju partiju? Teoretski je to možda i izvodljivo, ali koliko bi to partija bilo i još kako bi se regulisao skor tih partija na izborima jer neizbežno svi bi glasali za sebe. Ko bi prešao cenzus?


Političnost, biti politički nastrojen građanin u A.Grčkoj označavalo je mnogo širu oblast angažmana vezanog i za one društvene delatnosti koje danas uopšte ne spadaju u domen politike. U savremenim uređenjima političnost je mnogo uže određena i tiče se konkretno angažovanja u nekoj političkoj strukturi (partija, politička nvo, određeni pokreti, javna politička rasprava). Međutim , sama politika itekako podrazumeva i sada relecije unutr jedne društvene zajednice, ali ne na one načine koji su živeli u nekadašnjoj Grčkoj jer danas pored ostalih stvari politička moċ može se deliti na daleko veċi broj političkih i ne-političkih centara u zavisnosti od njihovog uticaja. Odgovorni građanin (kako ga je nazvao PB) može uticati na rad vlade i uopšte sve druge državne pojave čak i iz pozicije koja je sama po sebi posmatrano a-politična što nije bio slučaj u atnici. Prvi primer koji mi pada na pamet za to, jesu sami delovi civilnog društva čija se pozicija političke moċi može odrediti prema njegovoj sposobnosti da ograničava i balansira politčku moċ vlade, iako ono samo može, ali i ne mora nužno biti političko. Osim toga građanin u demokratskom sistemu ( i u nekim drugim)  poseduje pravo na političku neopredeljenost i neaktivnost i ne može se on zbog takvog ponašanja treirati neodgovorno jer pojedinac nije dužan i ne sme da bude dužan za participiranje u politici.

[Plodni bizon]

Bas sam razmisljao o tome da otvorim temu o tome sta je politika, da objasnim ljudima, ali evo zadivio me je FinalCutNow jer izgleda da poznaje sta znaci pojam "politicko". Medjutim, od silne zelje da kontrira po svaku cenu, zaboravlja na sta se odnosi moj citat vezan za predlog osnivanja sopstvene partije. Dakle, moja teza o osnivanju partije odnosila se na pitanje: Za koga da glasam, u koju partiju da udjem, da bih dobila posao? - sto je i bilo pitanje u problematicnom tekstu koji je provincijalac izneo.

No, da se pozabavimo i pitanjem politickog. U Grckoj se zaista, kako sam i sam rekao, a FCN ponovio, politicko shvatalo dakako mnogo sire od onoga kako ga danas uzimaju prosti ljudi, mada je sam pojam ostao kakav je i bio. Politicki angazman znaci angazman u drustvu, a uze znacenje politickog danas znaci politicki angazman. To znaci baviti se politickim pitanjima kao novinar, kroz razne medije, pustiti politicki glas na bilo koji nacin. Politicka stranka tu dodje kao put kojim politicki aktivan gradjanin dolazi u situaciju da dodje na vlast, i u tome se razlikuje od drugih politicki angazovanih ljudi.

Slucaj devojke koja pise tekst je slucaj coveka koji ne razume pojam politickog, to je vise nego ocigledno, prebacujuci joj prljavstinu stranackog angazmana. Veoma usko i puno predrasuda shvatanje politickog aktivizma dovelo je do toga da se na pomen politike zadrhti od straha i uzasa. Od straha jer je to opasna stvar, previse odgovorna za obicnog gradjanina, a od uzasa zbog toga sto, razumevajuci je kao stranacki angazman, onaj ko se njom bavi navodno je prljavih ruku, i jedino zeljan vlasti i moci koja ona pruza.

I jos jednom cu ponoviti, neka devojka osnuje sopstvenu stranku pa neka pronadje sebe u politickom angazmanu, ako vec ne vidi nista dobro u postojecim. A onda neka se zaposli preko moci kojom takva partija bude raspolagala. A ja bih ipak da stvar menjam iz korena, a ne da razmisljam o sopstvenoj zadnjici, tako da bih se kroz druge institucije, politicki svakako, borio za kaznjavanje i iskorenjivanje prakse oko koje se vrti njen tekst.

[provincijalac]

Tekst je, blago receno, katastrofalan!

ok, ja sam mislio na onaj deo da te aktivne stranke koje imaju moc i poziciju na lokalu i u republici prave haos u svim drustvenim preduzecima, i bas tako devalvira taj pojam politickog. devojka je opisala stanje kako jeste, i nije ona kriva sto su oni koji imaju tu politicku odgovornost mnogo vecu nego sto je ona ima kao obican gradjanin - napravili tako gadan sistem da moras da budes drug clan partije da bi dobio zaposlenje. zbog cega onda i konkursi za radna mesta? lepo odes pokazes clansku kartu i kazu ti da si primljen.
centar mog argumenta i odbrane autora onog teksta je to sto oni koji imaju vecu politicku odgovornost zloupotrebljavaju svoj polozaj, prava i obaveze.

[Nebojsa]

U Srbiji generalno nedostaje to osnovno politicko obrazovanje, ne samo kod obicnog stanovnistva, nego i kod novinara koji se konkretno bave politickim problemima. Cesto vidjam po novinama kako neki novinar pise da je politika usla tamo gde ne treba, a da usput misli na stranacku politiku. Odatle i taj odnos prema politici generalno.

[Domaci Zdajnik]

Stara stvar, ali nismo je polesmisali: u ovoj zemlji, u ovom gradu više se čovek ne može zaposliti ni preko veze, već mu je za to potrebna politička angažovanost u nekim (određenim) strankama! Sad vi meni recite, šta je sa onim ljudima koji sebe ne pronalaze ni u jednoj od prilično ogavnih političkih struja i partija, a koji su u svom poslu veoma stručni, sposobni, koji su fakultete završavali u roku i sa visokim prosekom, da li da ih pošaljemo na trafike, ili je i za taj posao jedino moguće da se dođe preko nekog političkog k***a?

Gledam ovu rečenicu i deluje mi nekako bagraški jednostavno, narodnjački površno, nacionalistički primitivno, ali ipak istinito i bez mnogo polemisanja - na mestu. A kako ovakav, uglavnom neznanjem o tome šta je politika prožet, tekst može da bude istinit i na mestu? Zato što se politika, makar ova demokratska, sa zadovoljavajućim nivoom ljudskih prava, prema građaninu odnosi posve slobodno, tako da on može da bira da bude i kompletni idiot, ali da mu država tu ne zabranjuje i ne ukida ništa, i tretira kao bilo kog drugog, društveno angažovanog, odgovornog i zabrinutog građanina.

No, ne bih sada da raspravljam o tome šta ne valja u takvoj, uglavnom neparticipativnoj demokratiji... Zanima me to što ovde tekst govori o nekakvom fakultetdžiji koji svršava fakultet sa visokim prosekom i traži posao, a onda se žali što ne može da ga dobije pošto nije član neke partije. I taj će profesor sa visokim ocenama sa fakulteta da se naziva stručnim, bez obzira što ga politika ne zanima. Ma mogu i bombe da padaju, ali njega politika ne zanima. Mogu decu da mu kolju, kao što su akademskim profesorima u Bosni i Hercegovini klali četnici, ali ovoga valjda nije bilo briga. Njega politika ne zanima, on je zagledan duboko u svoju filozofsku ili lingvističku kavu, razmatra šta je Platon imao na umu u Sofistu kad je branio nebiće od interpretacija u sofističkom duhu... Da, to je onaj mladi profesor koji ume da razgovara sa Hegelom na "Ti", za sve vreme vazdušne opasnosti.

Nažalost, takvo društvo u kojem se intelektualac, a izgleda iz teksta da se takvim smatraju ovi koji završavaju fakultete, ne uključuje u društveni život, ne postaje društveno angažovan i odgovoran, ili narodskim jezikom rečeno - ne bavi politikom, osuđeno je na propast, a u najboljem slučaju na demokratsku stagnaciju (sve dok se nekim čudom, a zaista je pri takvom stanju stvari kada učitelj nema čemu učenika da nauči sve što se može desiti na političkom planu čudo, nešto ne promeni).

[Branko]

Gledam ovu rečenicu i deluje mi nekako bagraški jednostavno, narodnjački površno, nacionalistički primitivno, ali ipak istinito i bez mnogo polemisanja - na mestu.

   Zašto misliš da je na mestu?
   Rečenica izražava političku neodgovornost, kako i sam kažeš. Zbog čega je to u redu ili na mestu?

[propasto]

ma hebes politiku...

[Domaci Zdajnik]

Zašto misliš da je na mestu?

Komentar se odnosio na to da rečenica izražava činjenično stanje Tako politička stvar biva prepuštena onima koji će se njome baviti kao biznisom, stvarati karijere i zidati privatne bolnice.

I kad smo već kod toga, upravo na taj način dolazi do zloupotrebe politike u vanpolitičke svrhe, tako da se stvara začarani krug u kojem to đavolje kolo vode mediji, uglavnom slabog kadra, amaterski, lokalni, koji forsiraju pojam politčkog kao identičan pojmu "kvarno", "manipulaciono" itd. i birača koji će izbore, političke događaje i afere videti odjednom kao odvojenu sferu od one stvarno-političke koja diktira kvalitet života pojedinačnih građana. Time ne samo da je indikacija stanja apolitizacija i apstinencija, nego se političko i ne uzima više kao nešto ozbiljno. Sa druge strane, ovakav tretman politike daje mnogo prostora izabranim stranačkim političarima na vlasti da rade legitimno isključivo u svoju ličnu korist, a ne u korist države i građana, jer ne snose nikakvu političku odgovornost, budući da je politika u medijima plasirana kao pojam biznisa, manipulacije i krađe.

[laik]

Ukratko , neefektivnost uvažavanja mišljenja gradjanstva kao glasača i izlaz koji nalaze kroz pripadnost društvenoj grupaciji koja pokazuje moć, kao što su navijači!

Od političara se ne može očekivati uvažavanje društvenih interesa ili bilo čijih osim svojih sopstvenih.Ili može? Da vidimo.

Najbolji nam ljudi postaju miševi, tražeći mišije rupe gde će imati svoj komadić sira, ali zato pravi pacovi izlaze i terorišu svu živinu.

Nadam se da ovo nije svima banalna tema.

[LOwriter]

Definitivno mislim da su i glasač i navijač izmanipulisani likovi.
S tim što glasač nastupa kao odgovorna osoba koja se uglavnom manje ili više pokaje posle svakog svog izbora, dok nesrećni navijač ima epitet anarhiste i slobodnjaka koji na najenergičniji način ruši poredak ugnjetavačkog društva, a zapravo kompenzuje svoje svakodnevne frustracije u žicom ogradjenom prostoru lomeći stolice koje su zapravo tu postavljene sa istim ciljem kao i kruške na vašarima.
Dakle, radničkoj klasi zaista treba samo hleba i igara i to onih najjeftinijih. Od GRANDA do derbija.
A kada masa počne izražavati sumnju u smisao svog postojojanja u društvu, organizuju se novi izbori koji daju legitimitet postojanja svakog parčeta topovskog mesa u ovoj našoj vekovnoj mesari. Tada manipulacija pojedincima dobija  oblik smislenog podržavanja neke opcije koja će konačno doneti blagostanje i mir na stadionima i koja će spasiti sve nesrećne pse lutalice itd, itd.
Ipak treba dobro promisliti da li i za koga cepati glasne žice, zar ne?.

[Branko]

Od političara se ne može očekivati uvažavanje društvenih interesa ili bilo čijih osim svojih sopstvenih.Ili može? Da vidimo.
Najbolji nam ljudi postaju miševi, tražeći mišije rupe gde će imati svoj komadić sira, ali zato pravi pacovi izlaze i terorišu svu živinu.

    To se radi o nekom induktivnom zaključivanju? Ako trenutna politička elita ne uvažava interese građana to znači da će svaka politička elita biti loša. Ja se s tim ne bih složio.
    Čak i da su sve političke elite i vlasti imale loš odnos prema građanima i nisu vodile računa o interesima naroda, nije moguće dokazati ni čvrsto tvrditi da će se vlast uvek tako ponašati.

[Trajkovic]

sta bi trebalo da bude navijac? glasac mi je jasan jer ima opciju koju podrzava a moze da bude i clan te opcije. medjutim navijac? ako navija da neka opcija pobedi onda je on aktivni glasac i moze da ne glasa samo ako je fizicki sprecen jer navijanje jeste dusevna ili duhovna naklonost jednoj opciji.
previ dualizam bi mogao da se zasnuje na relaciji apstinent i/ili glasac.