Pank kultura

[Usia]

Samo cu ovlas dati jednu sugestiju. Naime, cini se da iz nerazgranicavanja uzroka od posledice vrlo cesto pogled upiremo ka ovom drugom. Nisu pink i punk problemi, barem ne primarni, pa ih treba posmatrati kao produkt neceg slozenijeg i opasnijeg... A to je iskrivljena svest covekova, nepravilno drzanje uma, sto je opet posledica neceg treceg... Dakle, sta je to sto se krije u osnovi ovog (ili ovih) problema, koja je to inicijalna tacka i kakva je njena priroda? Uz to priznajem da resenje i razumevanje iste delom lezi u razumevanju posledice, pa znacaj posledice uzimam samo u ovom kontekstu.

[hedon]

-Zivot je izjednacen sa zivotarenjem: smeh, pice, muzika, neposrednost odnosa, sex, sala.

Setio sam se da je jedna osoba, koja je chesto gostovala na pinku, na pitanje shta je zasluzno za njen uspeh u kontaktu sa ljudima, u razgovoru i dozivljaju nje kao osobe sa kojom je zadovoljstvo druziti se, navela kao razlog njenu neobaveznost u razgovoru i izbegavanje teshkih tema, tema koje opterecuju. Recimo da je to razlog masovne gledanosti pink televizije. Da li je ta vecina koja ga prati, ona koja ne zeli da razmishlja o "teshkim" temama. Da li choveka mogu "zasititi" te lagane teme, da li one poseduju dovoljnu "kalorichnu" vrednost, da li ce se samo od njih doziveti neprijatan osecaj kao kada bi pokushali da utolimo glad samo sa zelenom salatom?
Nasuprot tome punk taj nedostatak zeli da nadomesti ekspresijom agresivnosti. Koja se kao shto kazesh-multiplicira, vrti se u zacharanom krugu drzeci samo desnu stranu dok je pinku omiljenija leva strana. Obe se svode na jednostranosti koje su suprotstavljene, ali koje su slichne bash zbog toga shto su jednostrane.
Postoji ustaljena shema po kojoj se te pojave krecu, uniformnost ponashanja, gde se na svako odstupanje od pinkovske neobaveznosti ili punk militaristichke odanosti gleda kao na degeneraciju koja se iz njihove vizure karakterishe kao glupost ili ludost. Moze se chak reci da se iz redova miljenika punka regrutuju novi pinkovci. Razlika je i u tome shto se u punku agresivnost manifestuje ochigledno dok kod pinka ona lezi ispod povrshine, iza kamera.

[Almanah]

Zivot usiljeno hedonisticki: ne misliti, samo uzivati, sve opet pod idolatrijom.

jeste da kod punkera postoji jedan 'lebensphilosophie-ski' moment, ali ne znaci da je ovdje antiintelektualisticki stav sustina. punkeri su po pravilu radikalno lijevo orijentirani, znaci ipak nije afirmativni odnos prema sirovim datostima, vec i refleksija. punk je prije svega jedna 'zivotna forma', znaci da sadrzi jednu neartikuliranu filozofiju u sebi, i ne samo jedan 'estetski' trend. na koncu filozofije i izrastaju iz 'lebensform-i', one su racionalizacije  jednog (iracionalnog) zivotnog garda.

[.niamh.]

iako moja bogomdana erudicija zaista nije na vashem nivou, moram priznati da se ne slazhem..

za pochetak punk filozofija podrazumeva vishe nego jednu ideologiju, kao i pregrsht ideja koje, zavisno od ugla posmatranja, zapravo mogu stajati  u medjusobnom konfliktu.. to je jedan poprilichno shirok pojam i podrazumeva mnogo toga. ali tako je sa mnogim aspektima nasheg anything goes drushtva.. zadrzhacju se na onome shto ja smatram da su vazhne odlike punk pokreta.

postoji upechatljiv i zapravo kohezivan sistem razmishljanja koji se povezuje sa punkom - individualizam, anti-autoritarijanizam, anarhizam u politici, sloboda mishljenja i etika samo su neki od koncepata koji se vezuju za ideologiju koja dozhivljava svet kao pogreshan i korumpiran.

punk ne zavisi od pinka, i muzichkog ukusa, vecj od stavova koji stoje u suprotnosti sa korumpiranim, nepotistichkim i antiintelektualistichkim predstavama koje paradiraju datom televizijom.

jeste da se zasniva na shoku, pobuni i nezadovoljstvu, ali je to danas socio-politichki pokret koji se suprotstavlja sistemima i institucijama koje kreiraju politichku klimu sveta.

takodje, nisu svi punk bendovi politichki naelektrisani, niti su svi pankeri anarhisti. ne stoji da se oni samo protive i cvile, mnogi nude detaljne kritike drushtva, analize i razlichita potencijalna reshenja za situaciju u kojoj se svet danas nalazi. meni je lichno, najdrazhi primer za takvu vrstu aktivizma to shto je punk pokret zapravo doveo do stvaranja nekih organizacija poput animal liberation front-a. mnogi "pankeri" se zapravo bave aktivnim ochuvanjem zhivotne sredine, kao i borbom protiv eksploatacije zhivotinja zarad hrane, odecje, obucje, kao i protiv diseciranja i drugih vrsta sprovodjenja eksperimenata na zhivotinjama u kozmetichke i medicinske svrhe. to se dalje razlichito mozhe tumachiti - bilo da posmatraju tretiranje zhivotinja kao produzhetak opresije nad ljudima, bilo da se nachin na koji se zhivotinje tretiraju psiholoshki povezuje sa nachinom na koji se ljudi medjusobno tretiraju. i tako u nedogled..

mode shto se tiche, ona bi trebalo da izrazhava isto shto i muzika - agresiju, pobunu i individualizam. ali takve stvari su uglavnom vezane za sazrevanje same lichnosti unutar jednog sistema vrednosti - [ako u vidu imamo godishte punk populacije] vremenom samo oblachenje gubi na znachaju, a ideje su te koje postaju sushtina..

shto se tiche tezhnje da se ostane alternativan, tu nastaje problem - jer, po punku, masovni mediji su opasan instrument za kontrolisanje drushtva, dok, sa druge strane, televizija je nachin da se najbrzhe dopre do svesti najvecjeg broja ljudi - a to se malo kosi sa anti-establishment ideologijom. sasvim je logichno da na tom mestu nastaju nesuglasice. a opet, sa idejom "don't hate the media, become the media" osnivaju se brojne nezavisne izdavachke kucje koje hocje da izdaju muziku bendova tog muzichkog zhanra..

mislim da je bitno istacji da se punk ideologija bezkompromisno protivi militarizmu i upotrebi sile. pogotovo ako se ima na umu da sama vojska predstavlja ekstremnu formu autoritarijanizma.

dakle, da zakljuchim - postoji nezavisno od pinka, iako bi u utopistichkom drushtvu izgubio temelj svog postojanja. shto se tiche plemena/prepoznavanja to je na samoj lichnosti da prevazidje.. s obzirom da je danashnje drushtvo ono chemu se protivi, teshko da nema na shta da se odnosi. daleko je od ne-misljenja, chistog uzhivanja i puke idolatrije.. svrha same muzike, kao i pokreta je da ukazhe na aktuelne probleme u drushtvu i da se na neki nachin sa njima suochi. iako su neke ideje odavno prevazidjene i odsluzhile svojoj svrsi, to ne znachi da se ostatak vrti oko "sex&drugs&rock'n'roll" filozofije..

takodje, ne mogu da precjutim opasku "moras slusati tu vrstu muzike, moras imati svoje idole u fahu svojih interesovanja", jer podrazumeva se da znamo i ko je kant i ko je niche i ko je shopenhauer, dirkem, marks, klod levi stros, marsel mos - podrazumeva se da znamo i ko je betoven, bah, mocart - zashto je onda nelogichno da, ako vecj slushash punk, ne znash barem neke od bendova koji su neshto i rekli u svojim pesmama..

[a jel iko uzeo u obzir da u nashem drushtvu i klasichna muzika predstavlja teshku alternativu, koja pritom nije duzhna da opravdava svoje postojanje]

[Domaci Zdajnik]

Bitan je pristup ovoj stvari. Jasno je da punk može biti raznovrstan, i da ga nikakva definicija (o-graničenje) ne može simulirati/uspostaviti. Ne tražimo iscrpljenje, ili bi traganje za tim bilo osuðeno na neuspeh. Tražimo razgraničenje od nečeg drugog, a sve u cilju pronalaska alternative. Takav pristup zagovara tekst «Kriza alternative».

Drago mi je da imamo jedan ovakav tekst (iznad ovoga), jer daje kompletniju sliku o onome što bi punk mogao da bude, ili o onome što na neki način jeste. Pokušaćemo da se samoj stvari približimo neempirijski, s obzirom na ono što nam je iz teorije poznato, ali ne iz teorije dotične materije, već onoga sa čim se graniči, i u šta prelazi s obzirom na iznesene teze (o njemu, punk kulturi).

Naime, pokušaću da odbranim tezu o iscrpljenosti kulturnog prostora kulturnom paradigmom (mainstreamom) i kvazialternativama koje samo simuliraju kontra-stav. Tako bi punk kultura, koja samu sebe (makar braneći se tezom iz prethodnog posta) već mora videti društveno zainteresovanom, aktivnom, bila svedena na neartikulisanu filozofiju, da bismo alternativom (pravim kontrapunktom, angažovanom filozofijom i umetnošću) nazvali nešto drugo.

U stvari, problem je o tome što bi prihvatanje punk-a kao pojma koji sa sobom nosi filozofsko razumevanje/posredovanje stvari, umetničko obrazovanje i osećaj za društvene probleme bio izjednačen sa pojmom postmodernizma, tj. postmoderne kulture. Ovde možemo da govorimo jedino o punk-u kao delu postmodernizma, kao jednom njegovom Projektu (u postmodernizmu reč je uvek o projektima: kratkotrajnim efektima).

Ali posmatrajući način realizacije ideja i stepen posredovanja sveta onog što se obično naziva punkom, vidimo da ovde sudeluju nedovoljno osmišljene, teorijski i logički nerazraðene ideje. Ako bi se punk projektom nazvali ono što radi Vorhol, tada bismo pod pojam panka mogli da svedemo čitav postmodernizam, ili makar umentički njegov deo. Postmoderna filozofija bi se mogla smestiti u anarhistički karakter punk-a, naučni postmodernizam u Fajerabendovu tezu: «Anything goes». Ako bismo i Džona Kejdža nazvali punkerom, složio bih se da je ovo epoha punk-a i da je on alternativa koju tražimo (jer jesam voljan prihvatiti postmodernistički pogled na svet).

Pa ipak, mislim da se punk odnosi na lokalni i ne tako posredovani odnos prema «svetskim pitanjima», da nije preterano intelektualizovan i ne tako interdisciplinaran kao što je to postmodernizam, project in progress, za koji je ipak potrebna duboko isposredovana svest: jedno delo Marine Abramović (koju isto tako ne poštujem naročito, ali može da posluži) ponovljeno od strane devojke/žene koja prvi put čuje za pojam «performans» nije više performans, i nije postmodernističko. U tome bi mogla biti razlika izmeðu punk-a i prave alternative, tj. postmodernističkog posredovanja sveta.

[polemos]

Ne slazem se sa tezom da sam Pink konstituise kulturni mainstream u SCG. Pre bih  rekao da je to iskonstruisana opozicija Pink-B92. Kao sto pre nekog vremena procitah na nekom forumu, B92 nam pod etiketom "Alternativa" prodaje najgori mainstream, tako da se moze smatrati hibridom najgorih osobina pink/punka, bar onako kako ih je Mizant predstavio (vise o toj opoziciji mozete procitati u tekstu izvesnog Vigiliusa Haufniensisa "Polje sa kravama koje pasu" u casopisu Trash).
Takodje, ako se punk pokretu pridje malcice empiristicnije (vidi tekst "Punk je mrtav, ziveo... ko god", u poslednjem broju pamfleta Kulturkampf), vidi se da prvobitni projekat punka nije ni pretendovao na zauzimanje mesta kulturne paradigme.
Rec je jednostavno o sledecem: ili cemo zauzeti hegelijansko-imanentisticki stav da svaka kritika biva imanentizovana, "lukavstvom uma" biva primorana da sluzi vladajucoj paradigmi (ali bez Aufhebunga kakav bi Hegel preferirao, vec kao puko podsticanje dalje dominacije status quo-a), ili cemo se vratiti Kantu i beskonacnoj slobodi/autonomiji, sto moze (posle Hegela) biti tek formalni poziv. Kako i Zizek u tekstu "Lenjinisticka sloboda" kaze, sloboda moze biti puko transcendiranje postojeceg okvira - svaki odabrani odgovor nas opet zatvara u prostor neslobode cije okvire treba opet transcendirati. Drugi problem sa ovom posthegelovskom rehabilitacijom Kanta (koja je itekako primetna npr. kod Kjerkegora) jeste sto nije obavezujuca.
Posto kultura, pa i svaki njen kontrapunkt ne mogu biti puko formalni, jasno je da je uzaludno traziti realnu "alternativu" u nekom pokretu. Na primeru punka se to najbolje vidi: ne mozes biti individua tako sto ces imitirati nekog ko je individua.

[Domaci Zdajnik]

Da, kasnije sam se ispravio (čini mi se i u tekstu Kriza alternative) u vezi s tim da kulturni mainstream konstruišu dve lažno suprotstavljene struje; pri tom B92 uzima poziciju onog koji sebe naziva kontrapunktom, dok Pink to ne čini i tako snosi manju odgovornost.

Ne mogu da budem siguran da sam uspeo razumeti tvoj tekst (Polemos), iz razloga što ne poznajem Hegelov pojam "Aufhebunga", nisam čitao Kulturkampf sem par slučajno pronaðenih tekstova na netu, niti Trash, a ni Žižeka, mada sam imao nekih preporuka. Zamolio bih te da, ako imaš te tekstove u doc formatu, izneseš delove ili čitave tekstove ukoliko nisu preobimni, ili naprosto uputiš na adresu ukoliko postoji tekst na mreži.

Zaista deluje interesantno (ukoliko sam pravo shvatio) teza da organizovana alternativa ne može da postoji, mada ne uspevam razlučiti koliko i da li se razlikuje od onog pojma alternative koji se ne postavlja kao kontrapunkt, već naprosto pokušava da izbegne odnos prema mainstreamu.

[polemos]

Pa ovako: Aufhebung (u srednjoskolskoj nastavi filozofije poznat pod pojmom "sinteza") je razresenje protivrecnosti "teze" i "antiteze", ali tako da nijedna od njih ne biva podredjena ovoj drugoj. Inace dolazi od glagola "aufheben" koji ima jedno dvadesetak znacenja, od kojih su mnoga medjusobno protivrecna (npr. "ukidanje, zadrzavanje, prevazilazenje, podizanje na visi nivo" itd.), sto se Hegelu veoma dopalo jer je smatrao da u "obicnom" jeziku nalazi potvrdu za sopstvenu tezu o prevazilazenju suprotnosti; tako "aufebung" kod Hegela znaci sve to: suprotnosti se ukidaju u apsolutnom smislu, ali i zadrzavaju kao momenti sinteze. Aufhebung je jedna od najnapadanijih tacaka  Hegelove filozofije, bas po tome sto predstavlja srecno pomirenje suprotnosti, sto se nije dopalo ni Kjerkegoru ni Niceu (pa ni Sartru, u prvom delu "Bica i nistavila" njegova kritika Hegela se zapravo odnosi na "aufhebung" subjekta i objekta). Glavna linija prgovora jeste da se aufhebung u realitetu ne desava, da je to tek normativni pojam koji Hegel namece istoriji/filozofiji post festum. U ovom slucaju, aufhebung izmedju pink i punk kulture bi doveo do stvaranja neke trece, ko zna kakve kulture (po Hegelu, uvek bi se radilo o nekoj "boljoj" kulturi), a ne tek sluzio kao podsticaj dominaciji pinka.
Sve brojeve i tekstove Kulturkampfa mozes da nadjes na njihovoj adresi www.kulturkampf.freehomepage.com (mislim da se u prvom broju nalazi i prevod navedenog Zizekovog teksta), Trash se dosta tesko nalazi, videcu sta mogu da ucinim po tom pitanju.
Mislim da alternativa per definitionem jeste u odnosu prema establishmentu i mainstreamu, valjda joj to samo ime kazuje.

[Domaci Zdajnik]

Hvala ti na odgovoru. Odlično prezentovan pojam i problem. čitao sam Sartrovo Biće i Ništa odavno, i očigledno nisam primetio taj momenat kritike Hegela. Mogao/morao bih iznova tu materiju.

čitao sam negde (u časopisu Zarez, mogao bih se potruditi da naðem taj tekst na netu) da je alternativa u tom različita od kontrakulturnih projekata ili onih jasno usmerenih protiv mainstreama, ne želeći da postane mainstream. Možda na taj način ukazuju na mogućnost mnoštva alternativnih pokreta, kao da je svaki slobodan pojedinac u stvari institucija alternative (ili jedne od alternativa).

Pišem pošto sam pročitao tekst Punk je mrtav, živeo... ko god. čini mi se da iza ukidanja ili prestanka rada tima Kulturkampfa stoji nešto drugo. Nije dovoljno objašnjeno kako bi slučaj Pistolsa mogao da bude fatum i ovog časopisa, rada autora koji sebe nazivaju kritičkim aktivistima. Lako je jedan muzički bend asimilirati u esteblishment, ali oštru kritičku reč... Na takav aktivizam koji ne može postati establishment i koji je nemoguće asimilirati misli se pod pojmom alternative. Sex Pistols, ili bilo koji punk projekat, to nije.

[polemos]

Ako tako shvatis alternativu, onda ona ostaje puko formalna, rekao bih, od nje ostaje samo ime.
Ne bih rekao da je rec o zajednickom "fatumu" Sex Pistolsa i Kulturkampfa, rec je, kako oni kazu, o "programiranom kraju", projektu koji bi obezbedio neprelazak u svakodnevnicu, sto je kraj svake kritike.
"Ostra kriticka rec" moze biti svakako asimilovana, ili barem ucinjena benignom. Secam se nekih clanaka iz novina i TV reportaza o Kulturkampfu (a mislim da imaju neki tekst i o tome... cek da pogledam. Jeste, imaju, u cetvrtom broju, tekst "I'm nobody, who are you"), i tu lamentiraju kako njihova kritika ostaje neprimecena. Ipak njihovom projektu nedostaje neki opipljiv angazman, zato je njihova kritika jalova, sto bi rek'o Hegel, "neobavezujuca". Mada oni tvrde da i zele da takva bude...
Ali ok, slazem se sa njima da kritika ostaje kritika samo ako stalno iznenadjuje, ako ne mozes da pogodis odakle ce sledece doci, i u tom smislu podrzavam i njihov prestanak delovanja. Kako su dosli, tako su i nestali. (Jos malo pa cemo oko njih i da stvorimo neku mitologiju, daleko bilo)
No, sto rece Nice, bolje da pazimo da nas ne zgromi neki kip, nego zasuci rukave i rusi.

[strangelove]

Ne zelim da odgovaram pojedinacno na bilo koju od poslatih poruka, vec da naglasim neke fenomene koje su mi privukli paznju, a kada je u pitanju ono sto stoji iza punk-a i uopste iza punk kulture( kako govore jedni) ili punk (potkulture kako govore drugi). Naravno, postoje i oni koje spore njegovu kulturnu konotaciju i to bi bili treci. Kasnije cu , mozda, samo prokomentarisati delove nekih odgovora.
Ono sto je izuzetno bitno kada se govori o tome,jeste ono sto bih nazvao punk tradicijom , a pod njom podrazumevam kako radjanje i tok punk nacina zivljenja tako i raznolikosti koje postoje u samom punk muzickom izrazu, jer recimo punk koji je u potpunosti proistekao iz razlicitih underground scena, nije se manifestovao, niti se danas manifestuje na identican nacin u svim zemljama. Na pr, razumevanja punk-a, itekako se razlikovalo izmedju Nemackih i Engleskih underground scena tokom 70-tih i 80-tih  godina proslog veka. S tim u vezi ako se zeli govoriti o punku na takav nacin koji je utvrdjen ovde, moralo bi se jasno definistati Sta je to punk? On je u potpunosti nerazdvojiv pre svega od Americkih, Engleskih i drugih underground pokreta zapadnih zemalja koji su se medjusobno tada toliko razlikovali da se prosto u izvesnom smislu moze govoriti o mnogim vrstama punk-a. Osim toga punk je takodje nerazdvojiv od rock kulture (potkulture ili kako vec ko oseca potrebu da kaze), zato sto su i pojedini pravci rock-a i sami nastali iz slicnih underground pokreta koji ce kasnije stvoriti punk kao citav jedan nacin zivljenja, misljenja i ponasanja. U Americi je na primer, punk, iako se tamo pojavio relativno mnogo kasnije posle bit-pokreta itekako vezan za isti, iako bit pokret nema nikakve direktne veze sa punk kulturom.
Te razlike se vise odnose na punk kao kulturni i umetnicki izraz(prema mom misljenju ono sto ja podrazumevam pod punk-om jeste kulturni i umetnicki pravac),a manje na ono sto bismo nazvali punk nacin zivljenja.
Do poteskoce oko jasnog definisanja punk-kulture dolazi i od samih bivsih underground-pokreta jer su oni kako sam vec pomenuo s jedne strane medjusobno dosta razliciti, drugo imaju  promenljivu prirodu u usko kulturno epohalnom smislu, jer ne tretiraju se svi underground kulturni pokreti kao takvi. Ono sto je bilo underground scena 70-tih nije isto sto i underground scena 90-tih. Danas, se moze govoriti da punk zapravo nema utemeljenje u savremenim underground pokretima vec se oslanja na one davno prosle. To je i razlog smanjenja interesovanja za punk tokom 90-ih,
  a poceci interesovanja za druge izraze tipa techno ( i njegove mnogobrojne vrste) progressive transce i druge "alternative".
Ono sto mi bode oci na samom utemeljenju ovog foruma jeste pokusaj prikaza punk-a i tkz pinka na drugacijim lestvicama ali po istim kriterijumima. Punk se ni u kom slucaju ne moze posmatrati u korelaciji, niti u opoziciji sa ovim sto je ovde predstavljenjo kao tkz: pink. Doduse, u izvesnom smislu jasno mi je sta se htelo iskazati pod tim pojmom “punk” i da se to ne odnosi na sve vrste punk-a, medjutim smatram da se i pored toga nikako taj pojam ne moze koristiti za “neartikulisanu filozfoiju” ( zato sto uopste nije ni reè o filozofiji veæ umetnosti i kulturi),a ni kao tkz “neispunjena alternativa” jer to bi pokazalo nerazumevanje onoga sto je do dana danasnjeg ostvarano u punk-u u povezanosti sa tadašnjim uderground-scenama.
Stavke u kojima se govori da bi punk negirao sebe samog kad "ne bi imao svog neprijatelja", potom da punk zahteva agresivnost i "nosenje istih obelezija", "usiljeni hedonizam" itd sasvim su besmislene i nemaju nikakvo utemljenje u punk_u samom po sebi vec u konotaciji koju punkeri imaju u drustvu. Drugo,te stavke predstavljaju jedno potpuno nerazumevanje punk kulture i onoga sto je u njoj postignuto do sada.Konacno, postoje i mnogobrojni ljudi koji sebe izdaju kao pripadnike ovog ili onog nacina zivljenja, pa se tako dogadjalo i sa punk kulturom i od takvih "laznjaka" (koji cak imaju i svoje ime u onome sto zaista jeste punk), od njih dolazi izmedju ostalog i do pogresnog
razumevanje i punk-a kao muzike i punka kao citavog spektra nacina zivljenja. Zaista cudi me zasto se ovde govori o konotacijama u socijalnom i psiholoskom smislu koje svaka kultura i potkultura imaju i koje se tice mnjenja,a ne punk-a samog po sebi?
U onome sto zaista jeste punk nema nikakvih zajednickih obelezija kojih se svi moraju pridrzavati, naprotiv ona se odbacuju u potpunosti, nema hijerarhiskog utemeljenja, pa prema tome nema ni one vrste autoriteta kome se bespogovorno veruje, trece nema "neprijatelja" vec se kriticki odnosi prema onima koji nisu u stanju da budu prija-telji i konacno nema "agresivnosti" o kojoj se tako cesto govori kad su u pitanju punkeri a sto opet kazem potice od jednog potpunog nerazumevanja punk kulture i "laznjaka' koji se predstavljaju kao punkeri( Ne znaci da je neko punker ako na svojoj majci ima sliku sex pistols-a, clasha, ili nekih drugih punk izvodjaca). Cak i moje iskustvo govori drugacije o tome posto sam imao prilike da upoznam mnogo punkera a i drugih sledbenika raznoraznih potkultura i pravaca i nijedan od tih istinskih punkera koje sam upoznao i sa kojima sam postao prijatelj nije na sebi imao nikakva obelezija niti sam video da se prema nekom ponasa agresivno vec samo kriticki i bez ikakvog ideoloskog ili dogmatskog prethodnog uverenja ni u desnom ni u levo orijentisanom smislu kako je to ovde  pomenuto.
Sva ova pitanja zahtevaju dublju rasparavu,a ja sam ovde samo pokusao da u sto sazetijem obliku ( zbog same prirode foruma), ukazem na neke bitne karakteristike za koje sam uoèio da su previdjene u samoj konstelaciji izkaza ( ovde datih) pre svega o punk-u. O pinku pak, neki drugi put.
Kao ideologija i kao "neartikulisana" filozofija, punk moze biti jedino u konotaciji, a ne kao muzicki izraz, nacin zivljenja i konacno kultura , jer nazivati citavu jednu kreativnost, stvaralastvo i originalnost takvim "epitetima"
 nije nista drugo do imanje predrasuda o kulturi i razlicitim nacinima
izrazavanja ( onim koj nije moj sopstveni!!!). Za mene je to isto kao kada bi neko nazvao jazz ili klasiku neartikulisanom filozofijom i slicnim pridevima koji oni mozda imaju u konotaciji ali nikako ne kao èvrsto utemeljeni pravci.
 I jos neshto to je nedostatak razumevanja prema necemu sto u sebi sadrzi i rusilastvo kao vrednosnu kategoriju).

[nightmare]

Nema sna koji se moze kupiti, a pink je jedan san. On zeli da bude prodavan ali retko ljudi kupuju ono sto on zaista nudi. Mi mozemo da kupujemo diskove, mi mozemo da gledamo polugole pevacice, ali ne mozemo da budemo oni. Ne mozemo da imamo kao oni dobra kola, da zivimo u stanovima od 500 kvadrata koje smo im mi dali kupujuci njihove diskove i odlazivsi na njihove tezge. Ono sto nam daju to je njihova muzika. Mozda, ovo ne zvuci kao dobra stvar, ali ona jeste. Da li bi u diskotekama skakali ljudi kao majmuni, da li bi se oni toliko zabavljali uz rok ili tehno. Verovatno da. Medjutim, ova muzika ne treba da se slusa u grupi, zato sto ona je plemenskog karaktera, ona tera indijance u poklic (ko borbeni bubnjevi). Sto znaci da jedini nacin da se razume ova muzika je slusati je sam. Ona se slusa radi dalje inspiracije. Reci se ne slusaju vec muzika koja nastaje (ponovo i ponovo) istim ritmom i glasom koji taj ritam oblikuje, pravivsi tim novo jedinstvo muziku koja mora biti obeznacena. (Obeznacena mora biti jer je tema uvek ista (ona zbog koje majmuni skacu) opijanje, prevara i ljubav. Takve teme, koje se ponavljaju bezbroj puta imaju samo za svoj razlog izgradnju daljeg proizvoda, zbog svoje zvucnosti, a ne svoje moralne poruke) Takva muzika se sme cuti samo dva ili tri puta jer posle toga pocinje imati smisla, a to joj se ne moze dopustiti.
Zakljucak: Pink muzika bi se trebala slusati zbog svoje milozvucnosti, a nikako zbog svoje poruke.

[sAngiE]

Slazem se sa Nightmare-om - Pink muzika (Grand ili kako god je sada nazivali...) ako je vec toliko rasprostranjena, ne samo da bi trebalo, vec se i slusa samo zbog svoje melodicnosti i sigurno ne zbog tekstova. Mislim da ljudi koji se odlucuju na slusanje iskljucivo te vrste muzike (kao i uostalom bilo koje druge vrste...) cak i ne obracaju paznju na to da li su reci u nekakvom skladu, da li postoji neka poruka i da li uopste postoji ikakav smisao. To se prosto slusa jer, kao sto je rekla i doticna pomenuta pevacica, ova vrsta muzike je prosto iluzija i izbegava teske teme i probleme... svodi se na tekstove o (kvazi) ljubavi i sexu, o nekim tinejdzerskim problemima ljudi koji su vec zasli u krizu srednjeg doba i klimaks.
S druge strane, mozemo uzeti za primer i metal i neke alternative metala, gde se suptilniji tekstovi i drugacija muzika prodaju na isti nacin - nudeci jedan san, nudeci jednu opciju, koja god ona bila.

Mislim da potpuno prepustanje muzici kao takvoj, kog god zanra, dovodi do podrazavanju i podrzavanju iluzije - imamo metalce koji zahtevaju poznavanje svoje Biblije - Metalike kao neceg polaznog i svojom agresijom deluju maligno za drustvo. Imamo "narodnjake", grandovce, Pink, koji svojim neinsistiranjem deluju benigno iako su popriste moralno posrnulih.

Nezahvalno je kritikovati bilo koga od njih jer "njihova" individualnost je licno pravo, a podrazavanje iste samo licna krivica i vise od toga zabluda.

[Vixen]

Koliko god se trudili da odrzimo svoje kako fizicko,tako i mentalno zdravlje stalno nailazimo na neke "uzroke" lose kontaminacije. Nas malo obrazovanih,kulturnih i svesnih pravih vrednosti koliko god se trudili da izbegnemo uticaje Pink nacije uvek budemo zarobljeni u zacaranom krugu.Jer kad god otisli na neki rodjendan,zurku,slavu,svadbu i nama slicnu proslavu,budemo "obasuti" zvucima tako "popularne" muzike.A to sto su sve obrade?!Ma ko jos to gleda i za to mari!
zato 'ajmo svi:
"cele noci ja na spalvu s njom sam pio
jedva kucu da sam jutros pogodio..."
(pisala bih jos,ali ne znam dalje reci)
VOLITE SE LJUDI!

[strangelove]

Sto se punk-a tice evo dacu jedan link koji nije nesto narocito merodavan za razumevanje -underground - osnova na kojima pociva punk, ali u svakom slucaju za one koji o punk-u ne znaju gotovo nista, itekako im moze posluziti bar u smislu nekog uvoda...

punk77.co.uk