Exit festival

[Domaci Zdajnik]

Zanima me, kakvo je vaše viđenje ovog festivala, ali ne samo sa stanovišta koristi i mogućnosti da nešto doživite, nego i sa drugih aspekata: političkog, sociološkog, psihološkog, medijskog, kulturnog, itd.

Ja sam o ovoj temi govorio pre godinu (ili dve) dana... i to iritiran od strane nebrojenih medija koji ovaj događaj posmatraju kao centar svih interesovanja, kao događaj godine.

Raspisaću se nakon vas.

[Res, rei, f.]

Da, u pravu si sto se tice prisustva u centru paznje.
To je jedina zajednicka stvar koju eventualno imamo sa svetom. Time se dicimo?! Da, mislim. Zanimljivo je sto tu manifestaciju, koja iz godine u godinu prerasta u paradu, u punoj meri podrzavaju javni servisi Srbije, premda se zna da se tu ne desavaju tako lepe stvari (iz perspektive ne onih koji je posecuju, vec onih koji u drogama, alkoholu i ostalim konzumacijama ne traze osmeh na licu, bar ne na Exitu).
Tu je jos i GOMILA mladih ljudi (menadzera, lenjih, sposobnih...) koji u angazmanu dovodjenja svetski poznatih 'muzicara'  vide revoluciju u sopstvenom izvodjenju, koja ima za cilj da otvori Srbiju za svet, i sebi da nacini izlaz iz sopstvene zabravljenosti. Da, naravno, tu sad dolazi jos jedna gomila ljudi iz sveta - turisti. :))
Mada, trebalo bi da budem iskrena i priznam da sam nekada imala zelju da posetim taj Dogadjaj. Masa, mozda? Da bih videla kako se ja u toj masi vidim, iako mi nijedna dosad nije odgovarala?

[Domaci Zdajnik]

Dopada mi se sa kolikom si umerenošću ipak stala sa strane onih koji taj događaj kritički posmatraju (što znači da ga ne vide kao "događaj godine", ili možda čak ni kao događaj od "izuzetnog značaja"). Iznenađen sam, možda otud što sam stvorio nekakvu predrasudu o tome da su Beograđani uglavnom ljudi koji se oduševljavaju tim stvarima i žive za tu stvar, što je glupo uopštavanje, ali statistikom se može podržati, velim, iznenađen sam jer je taj stav jako blizak mom. Ja ću pokušati to da obrazložim i, sa osvrtom na kulturni aspekt, dam značajniju kritiku događaja. S druge strane, pokušaću da opravdam taj događaj kao način da se lokalno-politički distancira Novi Sad kao centar sveta makar na par dana. To je svakako za pohvalu. No, o tome kad budem bio boljeg raspoloženja.

Opet, moram da primetim da se slažemo oko nekih stvari. Ako budem rešio da napustim sve ovo, ovaj verovatno uzaludni angažman (probuditi jedan grad koji sam ne želi da bude probuđen, ili vratiti novac u džepove ljudi koji bi dobrotvorno izdvojili iz svojih džepova i dali onome bogatijem), i pobegnem u bgd, izgleda da ne bih bio sasvim usamljen.

[strangelove]

Nisu mi najjasnija pitanja koja si ovde postavio Mizant. Da li zelish da se o exit-u govori kriticki u smislu toga sto ga odredjeni krugovi tretiraju kao "dogadjaj godine" ili da se preispituju "kulturne osnove" ovog festivala? Ako je ovo prvo onda moram priznati da u muzickom smislu exit jeste dogadjaj godine iz vishe razloga, prosto nema drugog koj bi mu po tom pitanju parirao. Pre svega na tom festivalu od samog pocetka dolazi, ne svi, ali velik broj kvalitetnih bendova iz inostranstva kada je u pitanju alternativa.  Mtv ( a na Mtv-ju rade ljudi , itekako kompetentni za ocenenjivanja na muzickom , planu) , proglasio je ovaj festival jednim od najkvalitetnijih festivala te vrste u Evropi , rame uz rame s onim nemackim. Prisustvovao sam drugom - exitu i tada sam bio fasciniran performansama nekih bendova... E sad to je, kratko, sto se tice muzicke strane, a sto se tice nekih drugih pitanja otvorile su se druge polemike, jer posto je exit u medjuvremnu postao "national brend" akcenat ce se,nazalost, sve vishe stavljati na taj deo price, a manje na onaj muzicki kao sto je to na kraju krajeva slucaj sa svim takvim velikim festivalima, ne samo kod nas vec i u drugim zemljama. nastavicu o exitu, ako neko iznese nekakav  konkretan stav o tome i da je upoznat s tim festivalom u muzickom smislu , zato sto bi mene ovde interesovala kulturna strana te manifestacije.

[Domaci Zdajnik]

Mislio sam na događaj godine u oblasti kulture, a možda i u oblasti opšteg medijskog interesovanja. Ne znam da li postoji još nešto za šta su mediji bili ovako zainteresovani (sem možda Fudbalski svetski šampionat u Nemačkoj), a da ne govorim o mladima (jedva pronađem osobu koja će mi kazati da nije ni pomišljala da ode, već oni koji nisu otišli su uglavnom oni koji nisu imali novca da odu).

Sa kulturne strane, događaj kao što je masa koncerata popularne muzike na jednom mestu, u nekoliko dana, koji se naplaćuje cenom od preko 1500 dinara po danu, pa tako ima i dobru komercijalnu prirodu, po mom mišljenju ne može da ima naročito ozbiljnan karakter. Kao što i samo interesovanje pokazuje, dakle, radi se o nečem što je bezmalo svima poznato kao kakav kvalitet, što ne bi bio (ni blizu) slučaj sa posećenošću recimo likovnih galerija ili muzeja. Drugim rečima, ozbiljan visoko-kulturni događaj ima sasvim drugačiju prirodu, i ne nalazi kod gomile na ovako dobar prijem; možda baš otud što se od nje zahteva ipak neka vrsta kontemplacije, uživljavanja ili - da se jasnije izrazim - truda da se predmet spozna, razume, zavoli i oseti. No, mislim da je i bez zalaženja u raspravu o umetničkom kvalitetu visoko-kulturnih događaja naspram Exita, koji je ionako zamišljen kao događaj popularne kulture, kulture za široku narodnu masu, jasno da se ne radi o sličnim događajima. S te strane (sa strane kulture) sam hteo da napravim distinkciju u pogledu kvaliteta i vrednosti.

S obzirom na popularni karakter događaja, medijska praćenost je sasvim nepotrebna, pa ipak se u medijima non-stop govori o tome. Možete okrenuti bilo koji kanal, učiniće vam se da je organizator izdvojio gomilu novca da bi se manifestacija našla na svakom od njih. Nebitno je, ali mislim da su mediji već počeli da se "navlače" na tu stvar, i da više nije potrebno ni platiti, e da bi oni uvrstili u svoj sadržaj i info o tom događaju. No, kao što postoje komercijalni i događaji od visoko-kulturnog značaja, tako je i u prostoru medija: najviše je komercijalnih medija (a to su zvanično svi osim Javnog servisa, koji je, izgleda, još veći komercijalni projekat), koji će se baviti zadovoljenjem potreba mase, odnosno zaradom koja se ostvaruje ulaskom pod kožu najvećem broju ljudi, bez obzira na koji način. Tako imamo Pink, i s druge strane kvazi-oponenta - B92. To je sasvim prirodno, i ne može biti razloga da se iko suprotstavi pravu medija da formira javnu svest s obzirom na svoje komercijalne planove. Iz tog razloga i postoji Javni servis, kao i formacija nacionalnih televizija koja bi trebalo da bude finansirana iz drugih sredstava, kako bi njihov koncept usluživanja bio prevashodno orijentisan na kvalitetan program, bez obzira na volju popularne kulture i potrebe mase. Njihov zadatak bi bio edukacija, kritičko informisanje (koje ljudima obično nije naročito zanimljivo; više vole da čuju uzvikivanje radikala u skupštini, osude i napade ad hominem nego dužu, argumentovanu priču) i visoko-kulturni program. Načuo sam da je ovome bila blizu TV Art iz Beograda, no to nije tema.

Bodrijar je, čini mi se, govorio o toj potrebi da se masa zadovolji u onoj prilici kada postane gladna popularnih, nisko-kulturnih događaja. Primer takvog nekontrolisanog zadovoljavanja je TV Pink, koja emituje nešto što se opet naziva kulturom (Cecin koncert u Nišu 31. decembra 2005. bio je podržan od strane NKC-a, a dan njenog nastupa shvaćen kao obaveza gradskog odbora za kulturu). Zasigurno, kvalitet bi bio na strani Exita, jer ono što emituje TV Pink nema niti kakvu poruku, niti formalnih estetskih kvaliteta. Sadržaj Belgrade-Urban-Culture-a, tj. TV B92, odnosno Exit festivala, zasigurno može biti ocenjen višom ocenom, ali je činjenica i da kvalitete ovog niko nije dovodio u pitanje, već se poziva na kontrpunkt-karakter onom što je naciju gušilo devedestih godina (turbo-folk). Složio bih se da je takav kontrapunkt potreban, kao što mislim da je naciji potreban antinacionalni program kako bi sebe dovela u red, ali isto tako bi trebalo razmišljati da se u jednom trenutku postavi granica i takvoj (lakoj) zabavi, i uspostavi ipak neki kulturni entitet koji prevazilazi popularno.

Ono što mene naročito razočarava ovih dana jesu komentari onih koje srećem i koji mi govore kako jedva čekaju taj događaj, e da bi se tamo napili, i «nauživali». Mada nisam hteo dalje da pitam, nije mi jasno da li se tu misli na uživanje koje mogu da vidim na RTS 2, negde posle ponoći, kada pokazuju gomilu kako se bukvalno – kao u transu – klati, pomalo kao u kakvoj verskoj predanosti, dok na tim licima ujedno ne mogu da vidim baš ništa što bi mi govorilo da se radi o ljudima koji se zabavljaju. Štaviše, čini se kao da njihova lica govore: Ovo je predigra, još nismo ništa okusili, ali jesmo zasigurno na pravom mestu, i valjda ćemo dobiti ono što smo tražili. Pitam se tada šta je to što traže.

Nadalje bi trebalo govoriti o karakteru koncerta uopšte. Kako može biti interesantnije slušati muziku live, na koncertu neke omiljene grupe, uz gomilu uglavnom pijanih ljudi, koji svi stoje (ili se klate) okrenuti bini (koja je, uz to, na višem nivou). Zanima me zašto je to bolji doživljaj od recimo puštanja muzike na winampu u društvu par dobrih prijatelja i devojaka? No to je posebna tema.

[Domaci Zdajnik]

Evo nekih komentara na tekst iznad:

LonelyRider
Decko mislim da si potpuno promasio! ti nisi bio ocigledno nijednom na koncertu cim poredis sa slusanjem na winampu! To nema veze jedno sa drugim! A mislim da bi ti bilo mnogo bolje da cujes kako neko UZIVO peva da bi shvatio da na CDu nije u pitanju nasnimavanje glasa i koriscenje tehnologije vec talenat umetnika! Osim toga, povedi devojku na koncert pa ce biti lepse i tebi i njoj. Sto se tice raznih pijanaca i ljudi koji slusaju turbo folk a idu na sve moguce koncerte to je vec nedostatatak informacija ili pomodarstvo. Ne slazem se da EXIT ne treba podrzavati, jer je to jedina pozitivna stvar ili dogadjaj koji se dogodio u zadnjih 15 godina. Preko EXIT-a se siri pozitivna energija i sto je najbitnije, pozitivna slika o ovoj zemlji koju svi stranci znaju jedino po ratovima, bedi i genocidu! Posto diplomatija skoro i da ne postoji, EXIT treba i tu ulogu da preuzme da prezentuje ovu zemlju kako dolikuje! A ko ne voli ne mora ni da ide na EXIT. Nece nikom nedostajati!

Mizant
Jahaču, argumenti, argumenti, argjumenc, argjumenc... zašto vam je ta reč tako odvratna, taj zahtev tako mučan... Oh, ljudi... Evo šta bi trebalo potkrepiti: "A mislim da bi ti bilo mnogo bolje da cujes kako neko UZIVO peva da bi shvatio da na CDu nije u pitanju nasnimavanje glasa i koriscenje tehnologije vec talenat umetnika!" Dakle, deder, momče, pošto si bio tamo, objasni kako je, opiši. To bi bio jedan od mogućih argumenata.

LonelyRider
pa zna se zasto neko ide na koncerte,izmedju ostalog radi dobrog provoda i muzike, nije valjda da sad to treba da objasnjavam!??? Da si nekada cuo na koncertu Blondie, Iggy Pop-a, Stonse, W.Stripes,Sonic Youth, Lou Reed-a, Madredeus... bilo bi ti mnogo jasnije...

Mizant
Dobro, ali hajde ti objasni zašto je to bolje od toga da slušaš to isto na disku u svojoj sobi u društvu najboljih prijatelja, devojke? Dakle?

Starshine
evo, ja tju da pokusham da ti objasnim. veoma volim gothan project. i slusham ga u svojoj sobi, sama ili u drushtvu. no, moje osetjanje i euforija pred kontzert je neshto tchega nema pre ukljutchivanje winampa, a ja inatche i ludatchki reagujem na zhivu energiju, tako da je gothan mene drzhao u jednom katarzitchnom stanju tih sat i po vremena, gde su mi emotzije kuljale da sam bila na ivitzi suza. to je jedno subjektivno stanje, samo ja ne mogu da shvatim da ti nisi nikad tako neshto iskusio!

Mizant
Možda ja, kao i manjina drugih, želimo drugačiju atmosferu, i osećamo nešto drugo, i cenimo da je to drugo osećanje lepše od tog kago ga mi možemo apercipirati, ili čuti od vas koji ste to doživeli, prisustvovali događaju. Otud me čudi: zašto jedno osećanje, koje je toliko popularno, koje očekujem da opiše i Jahač, mora biti toliko promovisano međ mlade koji ionako uglavnom žive za takve stvari. Zašto im ne bi mediji prezentovali ono drugo, ono što nisu imali prilike da okuse (niti apercipiraju).

Naravno, ja ne mislim da su ovi odgovori ozbiljni, ali je - makar meni - interesantno čuti "argumente" onih koji žive za Exit i slične stvari. Bila je parola po svršetku prošlogodišnjeg Exita: "Kako preživeti od Exita do Exita?"

[Res, rei, f.]

Adorno i Horkhajmer, Socioloske studije,
Alexander Mitscherlich: "Veliki politicki skup, arena ispunjena do poslednjeg mjesta, more ljudi i lica sve do najvisih redova, govornik u punom naponu. Kaze: "Za sve je kriva omasovljenost!" Bura aplauza." - Fantasticno, ne?!

Takodje iz tog dela, Frojd citiran: "Kod pojedinacne neuroze sluzi nam kao prvo uporiste kontrast izmedju bolesnika i njegove okoline koja se smatra 'normalnom'. Takva pozadina nedostaje kod mase koja je podlozna istoj vrsti AFEKATA."

Nameru nemam da razlazem efekte mase na pojedinca, tacnije njegovo ponasanje, a otuda, ili mozda obrnutog smera, i na osecanje. Ovo je samo letimicno podsecanje na nju,  koja je, priznajmo, ta koja jeste bitan element tog, pa i svakog drugog festivala, muzickog pre svega.
Mizante, nisi bio nikada u koncertnoj masi? Poseban je to dogadjaj, zaista.
Pretpostavimo sta sve moze doprineti potpunom ugodjaju na nekom takvom okupljanju.
Da li postoji cilj? Koji je? Verujem da je to najcesce samo dobar provod. Ono sto je dobar provod za pojedinca jeste ono sto ta osoba zeli u tom trenutku, koji je, ne zaboravimo, deo vremena naseg zivota, a time i deo nasih dugorocnih teznji.
To moze biti dobra (ili kvalitetna) muzika. Ali, zar ti dobru, po svom misljenju dobru, muziku ne biras i za slusanje kod kuce? Da, naravno. Pitanje je izvodjenja iste. Ali, danas mladi najcesce ne idu na slusanje izvodjenja klasicne muzike, te obicno bolje zvuci CD snimak od nekog uzivo. Ne?
Mislim da je bitna jacina koju emituju nosaci zvuka. Cini mi se da svako glasno izvodjenje muzike ima za cilj da ugusi moje sopstvene misli. Ko je cuo, osetio je. Mozda.
Ljudi se prepustaju osecanjima spolja indukovanim glasnom muzikom, prisustvom velikog broja ljudi, pa ako cu pod spolja podrazumevati sve ono sto nije osecanje, onda i razlicitim stimulativnim sredstvima, pod koje cu ubrajati sve vrste droga i alkoholnih 'napitaka'.

Naravno da nemaju argumente. Bila, videla. Gomila ljudi koja se klima u transu svakog bita koji, cini im se, prozima telo, i sipa kroz levak ogromnu kolicinu emocija, ili im otvara dusu za nova, beskrajno divna i plemenita iskustva, koja drugacije ne bi osetili. Mogla bih iskoristiti plimu kao metaforu u ovom slucaju, mada u nekim slucajevima i cunami. Xexe...

Parola je fantastican odsjaj jednog nereflektivnog zivljenja! Neverovatno! Eto moje katarze cudjenja nad takvim obimom praznine jednog bica.

Jos nesto. Okrenutost bini, a ne onom s kim si dosao. Moram priznati da je to nesto sto je ostavilo najveci utisak na moj prvi izlazak, koji je bio, cini mi se, vrlo rano u mom zivotu. God is a DJ? Dobra pesma, ali... Cemu smo se okrenuli i sta iscekujemo?

Drzimo se teme Exita samo? Ja sam malo lutala, izvinjavam se, prilicno sam u nesredjena u mislima, pa i u pisanju.

Da, kako bih sprecila nekakva argumentovanja 'nisi bila, ne znas', spomenucu da sam dugo i ja na takvim mestima trazila 'nesto' i trzala na pokoji zvuk, ali odatle kuci nisam ponela nista. Beograd je pun takvih manifestacija ludila i dusevnih divljanja. I jeste, na kraju moram priznati, nekad je bilo prilicno dobro.

[Domaci Zdajnik]

Ali, danas mladi najcesce ne idu na slusanje izvodjenja klasicne muzike, te obicno bolje zvuci CD snimak od nekog uzivo. Ne?
Mislim da je bitna jacina koju emituju nosaci zvuka. Cini mi se da svako glasno izvodjenje muzike ima za cilj da ugusi moje sopstvene misli.

Da, to su dobri argumenti, zaboravio sam da ih navedem.

Da, kako bih sprecila nekakva argumentovanja 'nisi bila, ne znas', spomenucu da sam dugo i ja na takvim mestima trazila 'nesto' i trzala na pokoji zvuk, ali odatle kuci nisam ponela nista. Beograd je pun takvih manifestacija ludila i dusevnih divljanja. I jeste, na kraju moram priznati, nekad je bilo prilicno dobro.

Opiši kako je to kad je na takvom mestu dobro. čini mi se da slično vidimo ove stvari, pa ipak ja nikad nisam bio na takvim mestima, i vidim da ne bih mogao ništa da doživim, mada bih možda mogao da nađem devojku ili tome slično. Možda je to dobra strana takvog događaja? Priča mi kolega punker kako na svakoj svirci "gurne jezik nekoj nepoznatoj devojci u usta"... i to je jedan od razloga zašto tamo odlazi.

No, ne verujem da i ti zato odlaziš ili si odlazila. Pa opiši, ako nije problem, kako izgleda dobar provod na takvim mestima.

[Res, rei, f.]

Eh, da sam ja odlazila na ta mesta na koja i tvoj drug, mozda bih i nasla nesto. :) Skroz interesantno. Pitam se kako bih reagovala u takvoj situaciji?! ...
Devojku verujem da ne bi nasao, mada... Sta znas... Trebalo bi se kretati svuda.

Elektronska muzika, obimnije receno...
Iako me nisi pitao o genealogiji osecanja dobrog provoda, nalazim da je vrlo bitno da spomenem, kao sto i jesam, okrenutost Stage-u i Nekom drogiranom di dzeju koji toboze ima tako dobru energiju (od cega, pitam se), koju siri na prisutne uzivaoce muzike i droge. Taj sok kad prevazidjes, i moze da ti bude dobro. Sok stoga sto sam ja ocekivala srdacan susret coveka sa covekom. Budala!
No, uociti se moglo lako divljenje posetioca Dogadjaja glavnoj licnosti, gorepomenutom DJu, odnosno muzici koju on 'stvara'.
Tu su i razni opojni mirisi marihuane, naravno, za uzivaoce opojni. Kad udjes u Barutanu, i kada te zapljusne taj prizor napustene gomile, neizbezno je da te grc u zlezdama stigne. Secam se stihova kojih sam se tada setila: "Mi ne idemo nikud i ne radimo nista, mi smo jedna velika hipnotisana gomila...". Islo je to kroz moju glavu.
No, ja sam nekako pre toga 'zavolela' tu muziku. Mnogo puta sam se kasnije preispitivala da li je zaista bila u pitanju samo muzika. Sigurna sam da ne. To je mozda bila moja alternativa, to je bilo slobodno i nepoznato polje za mene. Muzika je trebalo da budem ja. Smesno. Poznate su ti podele na klase onih koji slusaju ovo i onih koji slusaju ono. Pa, ja sam slusala uvek ono.
Gde sam je tu videla dobar provod, ne znam ni ja sama. Trenuci kada pokusavas, odnosno uspevas da se oslobodis reci u svojoj glavi, to bi mozda najblize bilo tome. Gruva muzika, odnosno, tvoja cini ti se sva cula bombarduju talasi za koje na Kortijevom organu nema specificnog mesta; oko tebe gomila nasmejanih gruvi ljudi, cija lica s pocetka veceri vidis s kezom, koji do jutra prolazi kroz transformacije dok ne stigne do grca; a u tebi, praznina kojom odzvanja bas kog prepoznajes kao mazohisticki dobar tretman duse. I onda cekas sledeci talas koji ce te preplaviti. E, neki se posle te veceri i osecaju kao da ih je izbacila poplave.
Naravno, sve dolazi od tebe, od toga koliko si spreman da dopustis da nesto takvo oblozi prostor u tebi, u kom inace stanuje nezadovoljstvo, misli, ili sta jos sve...
Tu si sam sa sobom?! Meni je prijalo kada sam uspevala da uhvatim neki osmeh. Ne znam samo kako sam to smela da dopustim, jer to nije bio onaj pravi, vec sinteticki. :( U medjuvremenu suzis svoj obzor, i gledas u Njega i cekas. Bogtepitaj sta. A onda svice...
Vikend za vikendom, i onda jednostavno shvatis da tamo nema sta da trazis... Pocelo je sve ono da mi smeta, nije bilo nikakvog zadovoljstva. Prekrstim ruke i zalim. Jos mladih ljudi...
Napomena: Sve to bez stimulativnih sredstava.
Da li se iz ovog moze izvuci bilo kakav zakljucak? Odgovor na tvoje pitanje?

[Domaci Zdajnik]

Simpatičan odgovor.

Moram da dodam jednu stvar na stav iznet u prethodnim porukama:

Ne bih imao ništa protiv da se čak i mi sa foruma sretnemo tamo negde u Tvrđavi u Novom Sadu... možda čak i kupiti te karte... ali zasigurno ne bih (a verujem da ne bi ni oni koji bi sa mnom pošli odavde) prisustvovao gužvi koju stvara jedan koncert. Dakle, išli bismo u Tvrđavu kao oni koji vole prirodu, šetnju i dobar razgovor.

[Maarinaa]

Moracu da se slozim sa nekim komentarima poput onog da  je EXIT postao brend Srbije. Sto mislim da je strasno zalosno jer ova zemlja ima mnogo toga da  ponudi. Cak su neke zemlje brendirale sljivovicu,jogurt ili neke druge proizvode koji nisu ni karakteristicne za njih dok mi pored toliko "Srpskih proizvoda" brendiramo muzicki festival koji je samo mesto na kome se nadju ljudi razlicitih verovanja,nacija,rasa da bi razmenili razlicite opijate.

Sa druge strane-o ukusima se ne treba diskutovati. Pa se tako ne mogu porediti galerija,muzej ili stvari poput tih sa nekim koncertom. Exit naravno ima bezbroj losih strana, ali mozda ja vidim i onu dobru stranu-a to je muzika.
Ako niste zaboravili to je sustina ovog festivala. Iako je cena karte 6000.din mislim da vredi jer su u pitanju dosta dobri izvodjaci. Ne mislim na one komercijalne grupe, vec na vrstu muzike u koju ljudi mogu da prepoznaju sebe(rok,rege,latino...). Ljudi idu na ovaj festival(osim onih koji to ne rade ili idu zbog raznih opijata) da bi culi neke izvodjace koje ce mozda cuti prvi i poslednji put, sobzirom na finansijsko stanje u ovoj drzavi i mogucnosti vadjenja viza.....
Recimo pretprosle godine bivsi bend bob marley-a(od kojih nije ostao skoro ni jedan clan "one" grupe:))-njih je vredelo videti. Prosle god apocalipticu i mnogo drugih grupa.

Pored ovolikih briga u ovoj zemlji dobroje imati 4 dana u godini u kojima se moze uzivati i opustiti. LJUDI DRUZITE SE, ZEZAJTE SE DOK IMATE VREMENA I DOK MOZETE DA BI IMALI CEGA DA SE SECATE KADA BUDETE SEDI. JER KADA VISE NE BUDETE MOGLI DA RADITE NEKE STVARI I KADA TO SHVATITE BICE KASNO.
   :wink:

[Maarinaa]

Mozda se nekima ovo cini kao plitkoumni komentar. Vidim ja i one lose strane (socioloske, politicke, ekonomske...) o kojima je na pocetku bilo reci samo........

Sve sto dodje u covekove ruke, i sa najboljim namerom, on pretvori u oruzje protiv sebe

"Nema razloga za bolji svet, sve sto smislim stvorim ga za sebe a protiv  sebe"

[Maarinaa]

     Mada iz godine u godinu sve me vise podseca na   "etno-folk" u Srbiji, kako zbog nacina na koji ga reklamiraju u javnosti tako i po odabiru izvodjaca!!!!
Ma ko ce ga znati :?:

[Vixen]

     Mada iz godine u godinu sve me vise podseca na   "etno-folk" u Srbiji, kako zbog nacina na koji ga reklamiraju u javnosti tako i po odabiru izvodjaca!!!!
Ma ko ce ga znati :?:

Moram da se slozim sa ovde navedenim textom,jer svaka stvar postaje komercijalizovana kako bi se bolje prodavala.
Ipak,iako ni jednom nisam bila na Exit-u volela bih da odem iz prostog razloga jer su koncerti i manifestacije takvog tipa jako interesantne.Prilika da upoznas gomilu novih ljudi,a da se pri tom i ludo provedes je meni dobar razlog.
Stvarno mislim da atmosfera koju stvori guzva i sva ta euforija na jednom ogromnom prostoru ne moze biti ista kako kad sedim ipred tv-a.
A iskrena da budem,cini mi se da ove godine i nije tako los odabir izvodjaca.

[Domaci Zdajnik]

Da bih diskurs fokusirao na sam Exit i karakterisanje ovoga, kazaću da mi je drago što se konačno privodi kraju i što će prestati razgovor o njemu na medijima. No, svakako time što kritikujem takav događaj ne mislim da bih se istome suprotstavio kad bi se organizovao u Nišu, jer bi to bilo naročito korisno za grad. Novi Sad je dobio mnogo tim festivalom, a tu ne mislim na zadovoljstvo omladine. Ne bi trebalo kulturno tržište ograničavati samo na visokokvalitetne sadržaje, a pogotovo ne bi trebalo misliti loše o Egzitu sa stanovišta ekonomije, turizma i sličnog. Svaka čast omladini Novog Sada koja je pokrenula sve to pre - koliko? - šest godina. To je primer kako ni od čega možete stvoriti brend i to kakav (opet ne mislim sa stanovišta visoke kulture, već sa stanovišta isplativosti, koristi po grad, pa i neki deo omladinske populacije).