Folklor

[Domaci I.]

Marina Abramović je prošle godine napravila sjajnu sprdnju sa tim folklornim stvarima (koji su, u stvari, paganske igre i običaji, što ih ne čini vrednijim od hrišćanskih). Evo kako je izgledao taj performans:

Izložba video radova Marine Abramović “Balkanski erotski ep” (Balkan Erotic Epic”), koji ukazuju na zastupljenost seksualnosti i ljudskog tela u paganskim tradicijama i kulturi na Balkanu, posebno u Srbiji... Marina Abramović je za novi rad, koji se sastoji od nekoliko video projekcija, istraživala srpski folklor i otkrila niz primera upotrebe erotskog i seksualnog u vezi sa svakodnevnim životnim pitanjima. Ustanovila je, između ostalog, da, ukoliko dugo i mnogo pada kiša, žene u selima izlaze na polja i podižu suknje, ispod kojih su nage, kako bi “uplašile bogove” i tako zaustavile padavine... Rad obuhvata i grupu muškaraca u nošnji, iz čijih pantalona proviruju njihovi polni organi.

Zaista, mogu jedino da čestitam Abramovićevoj i postmoderni što se zna pobrinuti za ovakve stvari i na ovakav način ih tretirati. No, vratimo se onim pitanjima vezanim za folklor kakav imamo danas, kao nekakvo "nacionalno blago". A ono što zbilja jest po mišljenju onih koji ga predstavljaju (moram to da navedem da ne bi ispalo da pucam u vazduh):

Poslednje značenje koje određuje kolo kao «kružnu igru koju melodija, tipičnost i stilske odlike određuju kao osobit izraz etničke grupe», otvara pitanje kola kao obeležja nacionalnog identiteta. Imajući u vidu vreme nastanka nacionalizma i raznovrsne sisteme ideoloških aparata koji su pratili razvoj ove kompleksne ideje, može se pretpostaviti da su reč kolo i određene igračko/muzičke pojave koje je ona implicirala, uporedo sa mnogim drugim artefaktima kulture, počele da dobijaju značaj nacionalnog simbola i da, shodno tome, budu korišćene u svrhu širenja i jačanja određene nacionalne ideologije, od druge polovine XIX veka.

Vesna Bajić, etnomuzikolog

Pošto imamo koordinate, šta čini te igre (paganski običaji) i zašto ih i danas izvode (navodno jačanje nacionalnog identiteta ili nacionalnih ideja, ako iz tog može izaći kakva ideja osim zatupljenosti) nacionalno orijentisane grupice dokonih ljudi, uglavnom sa sela (koji su najčešće na nivou osnovnog obrazovanja), pitamo šta to znači iz perspektive jednog nacionalno nepristrasnog čoveka.

Najpre, razlog tradicionalnosti kod ovoga ne prolazi, jer da bi intelektualac nešto poštovao to ne bi moglo biti čista datost kojoj se ne sme prigovoriti (a to je upravo tradicija), koja je tu da bi se neprikosnoveno držala za kvalitet i autoritet bez prigovora. Intelektualac je tu da prigovara, kritikuje i negira (uspostavlja nešto novo, drugačije). Dakle, folklor kao vrednost tradicije, kao vrednost po sebi, otpada kao mogućnost pred intelektualcem, i pretvara se u glupost koju je potrebno poništiti (negirati). Mesto tradicije ove vrste je u istorijskom arhivu, u obliku etnokoreologije. Tradicija koja nema zašto da se eksponira, već je arhivirana kao deo prošlosti, davno prevaziđene prošlosti, retkog fragmenta prošlosti čija je aktivna uloga zauvek završena.

Drugi razlog mogla bi da bude umetnička vrednost. Međutim, pokreti koji se tu izvode su naučeni i svode se na mimetiku i mimikriju. Umetnički momenat je sasvim obesvešćen, jer subjekt nije svestan onog što čini (može još jedino da bude božji igrač). Nema posredovanog mimezisa (kakav postoji kod Marine Abramović, kako smo videli), i tako odumire poslednja nada u umetnički kvalitet tradicije lišenih pokreta folklorne skupine.

[Plodni bizon]

Marina Abramovic je totalno luda (u pozitivnom smislu) zena.



Prikazuje srpski folklor, ali se ne radi o romanticnoj viziji nacionalnog folklora.

Sada, kad poseže za matricama sopstvenog nasleđa, umetnica takođe prevazilazi kategorije nacionalnog patosa. Ovi radovi, kolikogod slavili specifičnu tradiciju balkanskih prostora, jesu protivteža nacionalističkom veličanju "domaćih vrednosti". Njihova globalna recepcija tako će, pre svega, biti fokusirana na slavljenje lepote ljudske seksualnosti, nevezane za nacionalnu pripadnost.

Ovakvi prizori imaju za cilj da uznemire [uzbude i dovedu do besnila] malograđansku sramezljivost, ali i da dovedu do napustanja patrijarhalne logike.

[modesty]

Cool je Marina, mada mislim da ovo nije nesto extra-ordinarno... Pre bi bilo za neku umetnicu iz islamskih zemalja... To bi se onda moglo nazvati jakim hercom pored arty izraza... Ali, sve pohvale i za Marinu...dobra ideja za prezentovanje lepote i sexualnosti, univerzalno...

[Domaci I.]

Na polju kulturnog angažmana siguran sam da nema većeg doktora od Marine Abramović. Ova scena sa folklorašenjem je genijalna, pogotovo uzimajući u obzir to koliko je ovo "zanimanje" popularno u Srbiji. Performansom na najperfidniji način uspeva da se naruga onom najosetljivijem narodnom, i tako uspostavi značajno kritički-kod na kulturnom planu Balkana. Da je više ovakvih skandalon-umetnika, verovatno bi se celokupna nacionalna kultura oslobodila ksenofobije i primitivnih običaja kao vrednosti po sebi.

[Plodni bizon]

Slika koja se pojavila u dnevnom listu Danas (ona gore) najbolje ilustruje morbidnost jedne tradicionalne, odnosno narodne igre. Pitanje za antropologe je iz kakvih je pobuda covek nekada poceo na taj nacin da se ponasa.

Ali da se oslobodimo Marine i kazemo nesto vise o folkloru samom posto o tome nista ovde nije receno. Najvaznije je: Kako deluje na omladinu koja igra folklor?

[svetac38]

Marina Abramović je prošle godine napravila sjajnu sprdnju sa tim folklornim stvarima (koji su, u stvari, paganske igre i običaji, što ih ne čini vrednijim od hrišćanskih). Evo kako je izgledao taj performans:

.......nekada posumnjam u tvoj elitizam, ili je  tvoj odnos prema posetiocima ovog portala jako potcenjivački. Čime je to MA pokazala sprdnju sa folklorom. Filmić "Balkan Erotic Epic" je rezultat istraživanja kulture i običaja Balkana i erotike u njima, i to si dalje tačno opisao, ali kakve veze to ima sa folklorom i objašnjenja samog pojma te reči.

Poslednje značenje koje određuje kolo kao «kružnu igru koju melodija, tipičnost i stilske odlike određuju kao osobit izraz etničke grupe», otvara pitanje kola kao obeležja nacionalnog identiteta. Imajući u vidu vreme nastanka nacionalizma i raznovrsne sisteme ideoloških aparata koji su pratili razvoj ove kompleksne ideje, može se pretpostaviti da su reč kolo i određene igračko/muzičke pojave koje je ona implicirala, uporedo sa mnogim drugim artefaktima kulture, počele da dobijaju značaj nacionalnog simbola i da, shodno tome, budu korišćene u svrhu širenja i jačanja određene nacionalne ideologije, od druge polovine XIX veka.

ovakvom analizom, (gubljenje vremena) možemo svaku sferu života obesmisliti. Zar je bitno da li je igra u kolu ili parovima, četvorkama..........

Pošto imamo koordinate, šta čini te igre (paganski običaji) i zašto ih i danas izvode (navodno jačanje nacionalnog identiteta ili nacionalnih ideja, ako iz tog može izaći kakva ideja osim zatupljenosti) nacionalno orijentisane grupice dokonih ljudi, uglavnom sa sela (koji su najčešće na nivou osnovnog obrazovanja), pitamo šta to znači iz perspektive jednog nacionalno nepristrasnog čoveka.

.......u Srbiji ima sačuvnaog poprilično paganskog (najčešće vezano za sahrane i parastose) ali u folkloru to jedino vide anacionalno opterećeni. Analiza učesnika i konzumenata folklora je po običaju idiotska

Najpre, razlog tradicionalnosti kod ovoga ne prolazi, jer da bi intelektualac nešto poštovao to ne bi moglo biti čista datost kojoj se ne sme prigovoriti (a to je upravo tradicija), koja je tu da bi se neprikosnoveno držala za kvalitet i autoritet bez prigovora. Intelektualac je tu da prigovara, kritikuje i negira (uspostavlja nešto novo, drugačije). Dakle, folklor kao vrednost tradicije, kao vrednost po sebi, otpada kao mogućnost pred intelektualcem, i pretvara se u glupost koju je potrebno poništiti (negirati).

.......poznajem par idiota, za sebe tvrde da su intlektualnci, markantnog izgleda, koji kada im se god neka ženska osoba približi u cilju ostvarivanja fizičkog kontakta oni posumnjaju u njihove namere i vole da to do kraja razreše. Kada stručnom analizom ukapiraju njihove namere ovih nema u blizini. Ma sumnjaj koliko hoćeš, samo ne sudi o onima koji u tome vide vrednost kakva god ona bila...........

Drugi razlog mogla bi da bude umetnička vrednost. Međutim, pokreti koji se tu izvode su naučeni i svode se na mimetiku i mimikriju. Umetnički momenat je sasvim obesvešćen, jer subjekt nije svestan onog što čini (može još jedino da bude božji igrač). Nema posredovanog mimezisa (kakav postoji kod Marine Abramović, kako smo videli), i tako odumire poslednja nada u umetnički kvalitet tradicije lišenih pokreta folklorne skupine.

.....pogledaj pozorišne predstave. Zar akteri (glumci) imaju pravo na slobodnu izvedbu ili je sve zadato. Ko kaže da u folkloru nije zastupljena različitost u zvisnosti od izabrane koreografije......... ili ti celo vreme opisuješ MA i njen prikkaz paganskog....
Da budem iskren nisam iznenađen ovakvim tvojim  pogledom na srpski folklor. Slični stavovi su vidim i na poeziji i na svaku temu koja ima pridev srpski, pa makar on bio i geografska odrednica. I definitivno su to stavovi anacionalno opterećenog čoveka............... a opterećenje je problem................

[Domaci I.]

Čime je to MA pokazala sprdnju sa folklorom.

Evo čime:



Naravno, ne želim da ulazim u njen performans, da objasnim zbog čega to nosi umetničku vrednost. Ukazujem samo na to da je prerađen jedan oblik ponašanja, jedna plemenska vrednost, i to u nešto sasvim suprotno prvobitnoj vrednosti. Dok je stara narodna nošnja i odevanje folklornih igrača trebalo da sakrije delove tela (čak i glave žena koje u tom učestvuju), kod Marine se ove žene ponašaju čudno, te iako nose marame, one otkrivaju grudi i još ponešto. Taj deo može da se oceni kao perverzija, ali stavljena u specifičan kontekst. No, rekoh, ne bih da zalazim dublje u ovo jer to je sve samo ne folklor.

ovakvom analizom, (gubljenje vremena) možemo svaku sferu života obesmisliti. Zar je bitno da li je igra u kolu ili parovima, četvorkama..........

Folklor igrač je već sve obesmislio. Zbog čega bi bilo besmisleno govoriti o tom obesmišljavanju? To je kritika.

.......u Srbiji ima sačuvnaog poprilično paganskog (najčešće vezano za sahrane i parastose) ali u folkloru to jedino vide anacionalno opterećeni. Analiza učesnika i konzumenata folklora je po običaju idiotska

Evo opet... A u stvari kad sociolog umetnosti analizira Cecu ili Karleušu dobija za to pohvale, objavljuju mu knjige i postaje bitan kritičar društva. Isto tako se može kazati i o onome ko ima šta da doda na pitanje folklora. Marina je sjajno pokrenula taj diskurs, budući da se u tzv. vrednosti tradicije teško može zaći sa neke druge, neumetničke pozicije, da bi se to stavilo pod lupu kritike.

Ma sumnjaj koliko hoćeš, samo ne sudi o onima koji u tome vide vrednost kakva god ona bila...........

Neki ljudi su "juče" videli vrednost u onom pokušaju marširanja kroz Novi Sad srpskog Hitlera. Pa ipak, poštovanje demokratskih vrednosti nalaže državi da takav događaj spreči, koliko god to bilo nažao mnogih mladih hitlerovaca. Isto tako se može govoriti i o suđenju onim već pomenutim narodnjacima od strane sociologa umetnosti. Osude mora biti dok god postoji intelektualaca u društvu, koji su jedini u stanju da o njemu brinu.

Ko kaže da u folkloru nije zastupljena različitost u zvisnosti od izabrane koreografije.........

Eto, to je tema o kojoj bi se ovde moglo razgovarati. Da vidimo koje su autonomno-folklerske vrednosti. Isto kao i u umetnosti.

Da budem iskren nisam iznenađen ovakvim tvojim  pogledom na srpski folklor. Slični stavovi su vidim i na poeziji i na svaku temu koja ima pridev srpski, pa makar on bio i geografska odrednica. I definitivno su to stavovi anacionalno opterećenog čoveka............... a opterećenje je problem................

Mislim da svaki narod ima ponešto iz istorije što neobrazovani sloj stanovništva uzima kao narodnu nošnju i igru. To se valjda zove tradicijom. Dakle, ako kritikujem srpsku to je otud što me ona pogađa pošto živim u Srbiji. Da živim u Nemačkoj, Australiji ili Hrvatskoj, pogađalo bi me ono što bih tamo (slično ovome) mogao da vidim.

[svetac38]

Evo čime:

Koliko god se ne slagao, ne mogu da ne poštujem tvoju posvećenost..........čemu god ona težila..
Performans sam video ali ne i ono što ti vidiš u njemu. Ponavljam film "Balkan Erotic Epic" je rezultat istraživanja kulture i običaja Balkana i erotike u njima. Poenta nije u ismejavanju folklora, pa čak i nošnja to ne pokazuje...

...... Ukazujem samo na to da je prerađen jedan oblik ponašanja, jedna plemenska vrednost, i to u nešto sasvim suprotno prvobitnoj vrednosti. Dok je stara narodna nošnja i odevanje folklornih igrača trebalo da sakrije delove tela (čak i glave žena koje u tom učestvuju), kod Marine se ove žene ponašaju čudno, te iako nose marame, one otkrivaju grudi i još ponešto.

....gde to vidiš kod današnjih folklor igrača. Zar današnje devojke koje igraju u folkloru ne pokazuju svoju seksualnost. Osmeh im ne silazi sa lica, grudi su im u pokretu.......  ili treba da zadignu suknju i tako pokažu seksualnost...

Folklor igrač je već sve obesmislio. Zbog čega bi bilo besmisleno govoriti o tom obesmišljavanju? To je kritika.

ali onda je i igrač valcera obesmislio sve, i striper i irač tanga i čega sve ne. Ne vidi se ovde kritika, samo pokušaj ismejavanja i ponižavanja vrednostnog sistema..........

Evo opet... A u stvari kad sociolog umetnosti analizira Cecu ili Karleušu dobija za to pohvale, objavljuju mu knjige i postaje bitan kritičar društva. Isto tako se može kazati i o onome ko ima šta da doda na pitanje folklora.

Ove dve jesu sociološke pojave .......... i kada bi  neko na osnovu onoga što njih dve rade to pokušao da stavi u folklor, veruj mi da bi se ja prvi od muke smejao..........

Marina je sjajno pokrenula taj diskurs, budući da se u tzv. vrednosti tradicije teško može zaći sa neke druge, neumetničke pozicije, da bi se to stavilo pod lupu kritike.

.........ti celu ovu priču razvijaš uz pomoć Marine i to delom koje to ne pokazuje. Pa nije poenta folklora ovih prostora u vrednovanju paganskih običaja............

Neki ljudi su "juče" videli vrednost u onom pokušaju marširanja kroz Novi Sad srpskog Hitlera. Pa ipak, poštovanje demokratskih vrednosti nalaže državi da takav događaj spreči, koliko god to bilo nažao mnogih mladih hitlerovaca

.........neki ljudi će uvek videti vrednost tamo gde je nema., neki drugi će isto tako osporavati vrednosti tamo gde su očigledne.....

Isto tako se može govoriti i o suđenju onim već pomenutim narodnjacima od strane sociologa umetnosti.

.........oni samo zarađuju za život, to im je posao.

Osude mora biti dok god postoji intelektualaca u društvu, koji su jedini u stanju da o njemu brinu

ili da bi se dokazivalo da intelektualci postoje.........,da nastavim u tvom stilu "...jedini u stanju da o njemu brinu[/b.." iz čega sledi da bi to isto društvo trebali i da vode. Pošto su u svakom društvu manjina, treba im dozvoliti da imaju pravo na više glasova, to će se postići tako što će se onim sa manjim IQ oduzeti pravo glasa. Pravo glasa bi se oduzelo i starim beskorisnim osobama, kao i ljubiteljima folklora........................

Eto, to je tema o kojoj bi se ovde moglo razgovarati. Da vidimo koje su autonomno-folklerske vrednosti. Isto kao i u umetnosti

.

.....naravno razgovarati.......

Mislim da svaki narod ima ponešto iz istorije što neobrazovani sloj stanovništva uzima kao narodnu nošnju i igru. To se valjda zove tradicijom. Dakle, ako kritikujem srpsku to je otud što me ona pogađa pošto živim u Srbiji. Da živim u Nemačkoj, Australiji ili Hrvatskoj, pogađalo bi me ono što bih tamo (slično ovome) mogao da vidim.

.......i ovde se razgovor završava jer ti donosiš konačan sud.

[Mr.Dzo]

"Svak  gleda ono sto zeli da  vidi" patrijarh Pavle
Moj  pogled  je  otisao  mnogo dublje  nego sto  vasa   povrsnost  zeli   da  me  u tome  zadrzi...
 

[provincijalac]

stvarno, u chemu je poenta sa ovim slikama? kakve veze to ima sa folk-lor-om? zar ne treba da udaraju nogama o pod i da se drzhe za ruke, otkud sad ova golotinja u folkloru?

[debeli dud]

Pošto imamo koordinate, šta čini te igre (paganski običaji) i zašto ih i danas izvode (navodno jačanje nacionalnog identiteta ili nacionalnih ideja, ako iz tog može izaći kakva ideja osim zatupljenosti) nacionalno orijentisane grupice dokonih ljudi, uglavnom sa sela (koji su najčešće na nivou osnovnog obrazovanja), pitamo šta to znači iz perspektive jednog nacionalno nepristrasnog čoveka.

Sta je folklor stvarno i kako je nastao ne znam, ali znam da nikad:
- ne bih rekao da je folklor potekao od paganskih obicaja
- ne bih rekao ni da je namera folklora jacanje nacionalnog identiteta i kulture
Mnogo pre toga rekao bih da su ti ljudi dokoni i da se igraju onako kako im odgovara, tako da izgleda mi da je folklor spontano nastao.

[Nebojsa]

Znate li da li postoji folklor sa violinama? Neka folklorna srpska igra u kojoj ucestvuju i violinisti?