Exit, Egzit, Izlaz, itd.

[Plodni bizon]

Mozemo li da ozivimo ovu temu? Jel ide iko na Egzit ove godine? Ili je vec bio? Sta mislite o fenomenu i jedinom alternativnom srpskom brendu? Koliko je stvarno alternativan, koliko komercijalan, koliki kao kulturni ivent?

[Domaci izdajnik]

Pisao sam već jednom o tome, ali me mrzi da čitam, i sada možda imam drugačije mišljenje. A ako je isto kao nekad, neka. Opet ću napisati.

Na početku, naravno, radi se o laiku što se muzike tiče. Mene prvenstveno zanima ova gomila koju vidim da se drmusa ispred bine. Ona me je fascinirala i proteklih godina kad bih bacio pogled na TV i video ih i u 5h ujutro kako se drmusaju, kao u nekom transu. Rekoh, ne poznajem tu vrstu muzike, ne poznajem nijednu vrstu muzike sem u onom smislu da bih narodnjake ocenio kao antimuziku, i u nekom smislu poštovao muziku dobrog sadržaja i prijatnog zvuka (sve ono što narodnjaci nisu). Međutim, kad blenem u ovom što puštaju na javnom servisu prenoseći ono sa Egzita, čini mi se da se tu uopšte ne radi više o muzici. Sa onog stanovišta sa kojeg sam odbacio narodnjake i domaću pop muziku kao sasvim odvratnu i razumu i sluhu, mogao bih da odbacim i ovo što čujem i gledam. Stičem utisak da se gomila klati po nekom automatizmu, da bi se klatila i kad bi joj neko pustio narodnjake, domaći pop i rep, prevedene na engleski ili možda čak i ruski jezik.

Da ne govorim ovde o koncertu kao momentu glorifikacije nekog izvođača koga ovi mladi uzimaju za kojekakve idole.

Sve su to neki razlozi da se Egzit problematizuje sa kulturološke i sociološke strane.

[Hrizostom]

Ovaj ovde priča o beastie boys-ima.
O beastie boys-ima.
 
I ne znam kakve veze ima kolko ljudi dodje i ko se klati sve tamo, kad znamo kolko i sad ljudi voli pink floyd, na primer, a nema pojima o čemu se tu radi i šta je to u stvari.
Ili ovaj, block out.
Eto, kad je bio koncert u Nišu, 13. aprila 2007, moj drug mi je pričao kako su ovi iz blok auta svirali neku pesmu koja govori protiv alkohola, protiv kršenja stolice, dok su ovi što su došli, većina bili nadrogirani i pijani, i naravno, u tom trenutku počeli da krše stolice (ovo je skroz glupo za stolice, ne znam ni dal je bilo to stvarno al mi nekako kul).
XAXAXAXAXAXA

Ja, eto, uzimam za primer one bendove koji imaju prijatnu muziku (sporo, melodično, tanano, ovako onako ) i duboke tekstove.
Ali uopšte ne znači da oni koji imaju ne-takvu muziku i drugačije tekstove, koji se sasvim uklapaju u umetnost koju prave budu okarakterisani kao ne-muzika.
Znači, lepo si rekao, laik si za muziku. Eto tako.

Što se mene tiče... Ja sam vrhovni poznavalac muzike, i ono što mogu da kažem o beastie boys-ima je da sigurno ne zaslužuju ovo što si dole napisao (čime i rizikuješ da te neko muči čitavog života).

[Domaci izdajnik]

Ima veze koliko ljudi dođe, i šta rade na koncertu. Ovde se radi upravo o fenomenu koncerta (konkretno na Egzitu, mada može biti gde god) i ponašanju mase. Ako se masa opija dok im omiljena grupa peva protiv alkohola, ili su tuku dok omiljena grupa peva protiv nasilja, onda bi se valjalo pitati šta je koncert ili čemu koncert. Prema ponašanju mase on je tada demonstracija protiv benda, a ako takav bend nastavi da izvodi muziku dok se ovi tuku, drogiraju ili opijaju, onda shvatamo da im nimalo nije stalo do onoga o čemu govore/pevaju.

Neko će reći da je koncert tu da bi se ljudi istrošili, poskakali, istukli, opustili uz alkohol, itd. Moglo bi tako da bude, ali čini mi se da bi se onda psiholozi većini svojih pacijenata obraćali ovako nekako: Idi u apoteku, uzmi deset litara vinjaka (ili nekog pića, ja ne znam te vrste), 200 grama heroina, i tri puta dnevno idi međ bagru da bi dobio batine. Drugim rečima, društvo da želi da propagira takav način ponašanja, i kad bi takav način ponašanja priličio primerenim ljudima, naše okruženje, ali i čitav svet, postalo bi bolesno mesto.

Ima  i onih koji će držati do autonomije muzike, pa reći da je sasvim odvojeno ono što neko izvodi od onoga kako se fanovi odnose prema tom izvođenju. Onda je, kako rekoh, stvar izvođača hoće li da nastavi sa izvođenjem muzike (u slučaju Block Out-a), budući da ono o čemu peva nema valjani uticaj na mlade, čak se to konzumira na obrnut način. Ukoliko, pak, nije nimalo bitno ono o čemu govori izvođena muzika, onda je i onaj Perković Tompson iz Hrvatske jedan sasvim normalan izvođač, a ono o čemu govori sasvim marginalno (premda 99% ljudi koji dođe na njegov koncert došlo je da bi čulo uvrede na račun drugih nacionalnosti, i pohvale o svojoj).

Ukoliko bismo sasvim relativizirali tekstualni deo muzičke izvodbe dobili bismo da i narodnjaci govore o onom što i izvođači nekih "opakih" pravaca, omiljenih onim mladima u crnom, pod bradicom, zulufima, ogrlicama za pse i čega još ne.

[Mr.Dzo]

Ja  bio na  Egzit.Jedva  sam  izisao  napolje....Jos  sam  van  sebe