Sta rade studentske i omladinske organizacije?

[Domaci izdajnik]

Morella je Novosađanka pa verovatno misli na studente filozofije u tom gradu. Niški studenti filozofije i ne znaju da postoje seminari na temu filozofije, a i ne izbijaju iz Niša, niti ih filozofija zanima. Za njih nema nikakvih problema.

Inače, znajući neke ljude iz studentskih organizacija, njihov pogled na NVO sektor, na politiku, uopšte na društvenu situaciju, i znajući kako im polazi za rukom da se dočepaju važnih pozicija u tim, uglavnom studentskim, organizacijama, pomišljam da je svet tih studentskih aktivista nešto najgore što je moguće sresti. Neću navoditi koga znam, ali opisaću koliko se taj klinac (mlađi od mene pa ću ga zvati tako) "razume" u materiju kojom se bavi, a u tome nije usamljen, okružen je ljudima koji su mu toliko slični da je njihovo ćutanje tako sjajno sinhronizovano. Problem je što oni ne shvataju problem društva i grada u kojem žive, ili naprosto nisu zainteresovani da učine nešto po tom pitanju. Da li je stvarno toliko ta mladež nesposobna da razmisli i vidi malo dalje nego što vidi jedan prosečan pileći mozak, ili se tim poslom i držanjem pozicija bave čisto iz nekog prestiža i razloga koji se zove - "da bih upoznao još mladih ljudi"... to ne znam. Još mi je teže saznati kako neko toliko priglup, pritup, može da vodi i sopstvenu štalu, a kamo li jednu fakultetsku, studentsku organizaciju ili omladinsku NVO. Pa o čemu će taj da govori ako nema pojma o problemima društva u kojem živi? Vidi jedan problem, problem studenata na fakultetu, npr, ali ne vidi dalje kako da unapredi život studenata u gradu. Hoće da ode do gradonačelnika ili do rektora Univerziteta koji je postavljen po partijskoj liniji i drži do ideologije svoje partije. Hoće nešto da mu predloži, da unapredi život mladih u gradu ili na Univerzitetu. Pa hoće li to da prođe ako ovaj isto tako drži do onoga šta mu partija kaže? Zato student mora da se bavi, bilo kroz studentsku ili omladinsku organizaciju, i izborima (drago mi je što su se neki uvukli na fakultete sa nekim plakatima i pozvali mlade/studente da izađu i glasaju, da budu politički aktivni, pa glasali i za radikale, svejedno, neka razmišljaju o tome), i gradom u kojem živi, i decentralizacijom, i borbom protiv nacifikacije, i ljudskim pravima, i pravima mladih uopšte, i brdom drugih problema koji pogađaju društvo u kojem živi.

Ne, njemu je dovoljno da se uvuče u organizaciju kupovine poklončića za decu sa specijalnim potrebama, i da iz toga izvuče neki dinar. On je dužan jedino da rukovodi onim što mu nalaže statut (i mene statut obavezuje na neke stvari, ali taj prokleti statut isto tako možeš i da promeniš, i da napraviš sebi prostora za šire delovanje, samo ako to želiš), on je dužan da radi ono što mu je naloženo, on ne sme da prekrši zakon, on je dužan da bude pokorni šrafić ovog sistema za koji bi i sam rekao da ga guši. Ali on je dečko na položaju, on je taj koji će sutra putovati u Beč, u Prag, u Bon, u Cirih, u Barselonu, u Pariz... a ti, običan student, onaj koji plaća 1000 dinara na šalteru, finansiraš takve ekskurzije tvojih nadređenih. Jer on se stara o tvom studiranju, studentskom životu. On ti donosi sličice da vidiš kako izgleda Atina, Tel Aviv, Rim, itd.

Grozim se, jezivo mi je, ljigavo mi je kad god čujem šta ti likovi iz omladinskih organizacija rade. Počev od onih koji se bave hendikepiranima (i uzimaju pare od projekata koje pišu za njih), preko onih koji se navodno zalažu za prava mladih (Kuća za mlade i slične besmislene organizacije), Protektinih ekoloških projekata, veleidiotskim projektima Regionalne privredne komore - Niš, i mnogih studentskih asocijacija/unija na čijim su čelima klinci kojih se iz srednje škole sećam kao one koji nisu znali da čitaju, pa su razrede završavali tako što su se profesori sažaljevali na njih kao na slučajeve koje je trebalo da pošalju u specijalnu srednju školu, a ne da se tako muče u regularnoj.

Najgore od svega je kada čujem kako ih politika ne zanima. Oni su uvek čisti, uvek su im ruke sjajne. Oni su pred devojkama dobrice. Oni su pred drugovima Srbende i ortaci. Oni su ti koje svi tapšu po ramenima misleći da rade pravu stvar. Oni su dobri momci. Mi smo, pak, bolesnici koji su našli da cepaju ovu jadnu zemljicu.

[avant-garde]

sigurnije je da se bave ekologijom, ociste neku ulicu ili park i za to dobiju pare, nego da se ubacuju u politicke projekte i tako navlace neprijatelje sa svih strana koje ne podrzavaju tu jednu ideju koju bi zastupali. mnogo je lakse ovo prvo sa projektima od ekoloskog znacaja jer ce tu da ih podrze svi. isto tako i sa kulturnim projektima. ali studentske i omladinske ne rade nista od toga. evo sad bilo nesto sa deljenjem prezervativa za 1. decembar. pa to li je angazovanje?
a u gradovima po srbiji ne radi nista, mladi nemaju nikakav kulturni zivot, otvaraju se neke folk i tehno diskoteke, sve najgora kultura ako to uopste moze da se tako nazove.

[provincijalac]

Blic istražuje:
Čime se bave brojne studentske organizacije?



NIŠ, BOR, NOVI PAZAR, KRAGUJEVAC - Studenti na svim univerzitetima i fakultetima u Srbiji imaju bar jednu svoju organizaciju. Zvanično neke se bave studentskim standardom, neke saradnjom sa univerzitetima u svetu, a neke sportskim ili zabavnim aktivnostima. Međutim, mnogi sagovornici „Blica“, studenti nekog od fakulteta u Srbiji zameraju strukovnim organizacijama da se previše bave organizacijom zabava i žurki, a premalo suštinskim problemima.
Na Univerzitetu u Nišu na svih 13 fakulteta aktivne su studentske organizacije, koje na razne načine organizuju oko 25.000 studenata. Na popisu je dvadesetak raznih studentskih udruženja. Među najaktivnijim su Savez studenata, Studentska asocijacija, Studentska unija, Studentski parlament...
Prošle godine je prvi put izabran student prorektor, tako da se glas studenata mnogo jače čuje u najvažnijim univerzitetskim telima, kao što su Senat i Savet Univerziteta u Nišu.
- Od kada je izabran prvi student prorektor jako smo aktivni. Uspeli smo da se izborimo da svi studenti prve i druge godine mogu da upišu narednu godinu sa 40 bodova, iako je na fakultetima bio zahtev da bude maksimalnih 60 poena. Na naš zahtev usvojen je pravilnik za nagrađivanje tri najbolja diplomirana studenta. Takođe, sa Studentskim parlamentom smo najsiromašnijim kolegama obezbedili besplatan smeštaj u domovima i ishranu u menzama - kaže student prorektor Marija Mitrović.
Među najaktivnijim i svakako najstarijim udruženjima jeste Savez studenata, koji je opšta studentska sindikalna organizacija.
- Savez studenata postoji već 45 godina, kao i sam Univerzitet. Organizujemo razne kulturne događaje, brucošijade, filozofijade, elektrijade, mašinijade... Aktivni smo i za apsolventske večeri i ekskurzije - kaže predsednik Saveza studenata Radomir Petrović.
Na području Univerziteta u Kragujevcu aktivne su tri organizacije koje se bore za prava visokoškolaca. Miodrag Dobrosavljević je član Izvršnog odbora Studentske unije Srbije.
- Do sada smo se angažovali na antikorupcijskoj kampanji, zalagali se za što masovniji izlazak studenata na izbore, ali i za bolonjski sistem obrazovanja. I u Studentskom centru smo kontrolisali smeštaj i usluge, pa je Studentski dom u Kragujevcu danas najbolji u Srbiji - ima najbolju hranu i uslove smeštaja - kaže Miodrag Dobrosavljević.
O studentima u Kragujevcu brine i Studentska asocijacija, koja ima svoje predstavnike na osam fakulteta. Kako priča Goran Tomović, predstavnik ove nevladine organizacije, „napravili su do sada vodič kroz Univerzitet, sa informacijama o svim fakultetima, studijskim grupama“.
- Jednog profesora smo, zbog male prolaznosti, a radi se o Ekonomskom fakultetu, skinuli sa predmeta - kaže Dušan Aleksić iz Saveza studenata.
Sve tri studentske organizacije u Kragujevcu zalažu se za gradnju novog studentskog kampusa.
Na Tehničkom fakultetu u Boru koji posluje u sastavu BU, registrovana je Asocijacija studenata TF Bor i Studentska unija, a od prošle godine i Studentski parlament (SP).
- Naš cilj je da nas na Fakultetu shvate ozbiljno. Prioritet nam je da se akreditacija što bolje odradi, a zatim slede izbori Studentskog parlamenta, „Menadžerijada“, „Tehnologijada“, putovanje na apsolventsku ekskurziju u Španiju, organizovanje apsolventske večeri, ali i rešavanje svih problema koji se pojave na TF - kaže član veća Tehničko-tehnološke grupacije i delegat u parlamentu BU Marija Kostadinović.
Prvi pokušaj studentskog organizovanja u Novom Pazaru dogodio se 1993. godine formirajući studentski pokret „Solidarnost“, koji su lokalne političke strukture, uz pomoć policije, tiho su razbile. Za sada studentske aktivnosti su u povoju. Na oba univerziteta postoje studentski parlamenti i očekuje se da će ove organizacije dobiti na značaju narednih godina.

Anketa: Da li ste zadovoljni radom studentskih organizacija?

Jovana Đorđević, Niš
Jako sam zadovoljna radom studentskih organizacija na Ekonomskom fakultetu. Stalno nešto organizuju za nas poput žurki, Brucošijada... Znam da Savez studenata dosta čini za svoje članove.

Monika Petrov, Niš
Na Filozofskom fakultetu ima nekih studentskih organizacija, ali one ništa ne rade za nas. Samo organizuju neke žurke i razne vrste druženja. Ne čine ništa korisno za studente.

Novak Andrić, Niš
Nikada ništa nisu uradili za nas studente. Ne znam da li je na mom fakultetu uopšte aktivna neka studentska organizacija. Mene nisu nikad pozvali da budem član nekog udruženja studenata.

Jovan Trnkić, Bor
Studentske organizacije TF u potpunosti ispunjavaju očekivanja većine studenata što potvrđuju i nedavna istraživanja. Najviše me je obradovalo kada su se izborili da nam se smanji broj ispita za uslov.

Miloš Grozdić, Bor
Studentske organizacije su pune entuzijazma. Oglasna tabla je puna obaveštenja o aktivnostima, ostvarivanja taksi prevoza sa popustom za studente, nabavkama knjiga po povoljnijim cenama.

Denis Ilić, Novi Pazar
Studenti imaju dosta obaveza, tu pre svega mislim na učenje i na vežbe i zato se nadam da će u skorije vreme biti sve više druženja među nama i sve više zajedničkih zabava kao istudentskih ekskurzija.

Azra Crnišanin, Novi Pazar
Novi Pazar je tek odnedavno univerzitetski grad, pa studentsko organizovanje nije jako kao u Novom Sadu ili Beogradu, ali mislim da ćemo im se približiti za nekoliko godina, to je jedan prirodan proces.

Salko Đukić, Novi Pazar
Treba nam više druženja i zajedničkih akcija. Od Fondacije „Hadži Nadžija Agušević“ nas 54 studenta primamo stipedniju. Mi, korisnici stipendije napravili smo dogovor da ćemo biti donatori ove fondacije.

[Domaci izdajnik]

Zvala me neka cura pre možda nedelju dana. Pita je l' to Diferencija. Ja odgovaram sa blagom tremom da jeste, pošto sam mislio da bi mogao biti neko iz medija, a ja krajnje nespreman da bilo šta kažem... Devojka sa druge strane kaže: Zovem da bih se raspitala o vašoj organizaciji - da li primate nove članove, koji su uslovi učlanjenja... Ja u tom trenutku, sasvim iznenađen, pitam se otkud to da se neko interesuje za Diferenciju kad ne delimo nikakve pare i ne pišemo projekte, ko je "lud" da dođe da radi za badava kad može u nekoj od stotinu idiotskih nevladinih organizacija po gradu da zarađuje fino za izlaske, alkohol i druge vidove zabave. Odgovorih, opet uz mucanje i nevericu, da nema nikakvih problema što se tiče učlanjenja, da bi bilo dobro da ostavi broj telefona ili e-mail adresu kako bismo je kontaktirali kad se budemo sledeći put okupljali, da bi došla, videla o čemu govorimo, i učlanila se, ako bude i dalje želela. A što se uslova tiče, rekoh, potrebno je da se slažete sa našom ideologijom. Pitao sam onda da li otprilike zna čime se Diferencija bavi, na šta mi je kazala da upravo gleda sajt i da bi htela da me zamoli da joj ukratko objasnim šta radimo.

Meni je u tom trenutku bilo sve mnogo jasnije. Devojka je ukucala u google-u pojam "nevladina organizacija niš" i dobila Diferenciju kao prvi izbor (tako se zaista dobija kad se ispišu te reči), a jedini joj je cilj bio da se učlani u bilo koju od organizacija, sa motivom da zaradi od volonterskog posla ili tek da bi u biografiju unela podatak da je angažovana na unapređenju zajednice kroz treći sektor (ovo je često uslov kad se konkuriše za stipendiju na lokalu). Pretpostavivši to, rekoh nekako već potpuno poražavajuće: "Bavimo se... pa... bavimo se... uglavnom... pa, političkim temama, decentralizacijom i denacifikacijom. Znam da to nije nešto što većinu ljudi zanima kad pomisle na treći sektor, ali tako je." Odgovorila je kratko: "Aha...", na šta sam ja nastavio da objašnjavam kako izdajemo časopis i kako delujemo medijski... ali mi je bilo jasno da nema šanse da privučem tu mladu osobu da se učlani, jer ona bi se pre angažovala tamo gde nije osetljivo tkivo, u neku ekološku ili organizaciju za zaštitu neke nemoćne grupe ljudi, da bi ispala dobrotvor, dok su političari i njima bliski iz NVO sektora sve kurve i bezobzirnici (to je opšte mišljenje). Zato sam odmah dodao da kod nas nema honorara, nema plaćenog volonterisanja, nema para, i da niko ko ima takve ambicije nema razloga da dolazi u Diferenciju.

Ona je još jedino kazala da će pogledati na netu još malo i da će kontaktirati putem e-maila. Mejla još uvek nema, kao što sam i pretpostavio čim sam čuo ono "Aha..." na pomen našeg polja interesovanja (politike).

Šta je, dakle, danas za omladinske organizacije politika i šta je politički angažman? Zbog čega ih se toliko boje? Šta je potrebno da se dogodi ne bi li mladi počeli da razmišljaju mozgom umesto polnim organom?

[Plodni bizon]

Trebalo je da joj kazes da organizujemo zurkice, svirke i kolektivno pusenje marihuane, da vidis kako bi dosla pa bi pozvala i drugarice 

[provincijalac]

spominjem kad me pitaju oko politike ovu organizaciju uvek i uvek me pitaju kako mogu da se uchlane ali mi nije jasno shta da kazhem kad me pitaju shta treba da rade u njoj
shta da kazhem ?
a da dodam shto se tiche ovih omladinskih organizacija, one se najvishe bave pravima mladih, izradom programa za ministarstvo i predajom predloga ili nacrta zakona o mladima, a mnogo egzotichniji deo je organizacija studentskih i omladinskih ekskurzija sa obrazovnim karakterom, shto je mnogo manje sluchaj u nashem delu srbije nego na primer u beogradu, na shta smo vec navikli

[Domaci izdajnik]

Pa, evo trebalo bi sutra da uplatim 1000 dinara za ispit. Zanima me sada gde idu moje pare. Šta će fakultetu te pare ako se profesori finansiraju iz budžeta? Dakle, kome ja dajem te pare kad ih uplatim na račun fakulteta? Da li se time bave studentske organizacije? Zna li tko?

[ludi_hemicar]

potpuno se slazem

[provincijalac]

potpuno se slazem

sa chime se slazhesh hemicharu? da li bi mogao da budesh malo opshirniji?