Skolski sistem i skolski cas

[Otrovni Starac]

Pa nate kako, ako dodje do toga da radim u prosveti te da prosvecujem decu posto ona sama ne mogu da se prosvete, onda cu se truditi da tu decu sto manje zlostavljam. To bi znacilo otprilike, da bih ih postedeo cetrdesetpetominutnih monologa ili one uzasne alternative gde bi i ja i oni aktivno ucestvovali na casu (to je danas kao moderno, kao ja postavim neko pitanje i onda kao tu decu navodim na razmisljanje bla, bla.. ma sracka (ili jos gore ono kada ucenici oforme grupe pa vode neku diskusiju muahahahah)) vec bi svakog casa ta deca imala slobodu da rade sa oce, ali bukvalno sta oce, ja bih cak ohrabrivo da kao ovi iz stevana sremca imaju sex. interkurs na casu. Ta stvarno, to bi bilo divno, ja bi taman imo motivaciju da dolazim cesce u skolu. kada ipak dodje vreme onih ispita i to, onda bi ja njima dao fotokopirano, razumno objasnjeno sve sto treba da nauce. Ako ima nekih retarda kojima bas nije jasno onda bi mogli da me pitaju. Davo bih svima da prodju koji bi pokazali makar elementarno poznavanje gradiva (o boze kakva rec). Na popravnom ne bih nikog oborijo, a kao dodatnu motivaciju za taj plemeniti cin prihvatio bih i svezanj evrića. Uglavom, stava sam kao nedobog buduci profesor da decu treba sto manje opterecivati glupostima svog predmeta jer ona ionako po zavrsetku skole zaborave vise od devedeset odsto svega sto su naucili. Druga je prica kad se oni posle na fakultetu opredele za ono sto ih interesuje, onda je i normalno da vecinu toga popamte.
Sto se tice Kekenjevog angazmana za profesorsku stolicu, pa, za to nemam komentar. Umniji gradjani mogu da naslute koliko je to konzistentno sa gospodinovom filozofijom napretka koju propagira.

[Domaci izdajnik]

Koliko je u tome kriv sam profesor i da li postoji uopste nacin da se profesor zastiti od pomahnitale dece?

Konsultovati pravilnik škole, ako postoji, ili ukoliko postoji priručnik u školskom sistemu prema kojem je profesor dužan da se ponaša u određenim situacijama. Ukoliko takav pravilnik ne postoji, ja bih, kao profesor, primenio neke od sledećih metoda:

• Narediti učeniku da ode kod direktora sa pisamcetom koje mu budem predao o ponašanju istog učenika na mom času. Time bi se problem prebacio na kolektiv, i odlučilo bi se kako sa takvim učenikom postupiti.
• Dotičnog izbaciti sa časa, njegovo ime zapisati i predložiti na nekoj skupštini škole da mu se smanji ocena iz vladanja.
• Pre svega valjalo bi porazgovarati sa samim problematičnim učenikom na fin način. Pitati ga, npr, kako bi on vodio čas kad bi bio profesor, i nastaviti priču o tom pravcu.

Davno sam predlagao da bi moj čas morao da bude fakultativan, jer jedino tako može da da neki rezultat. Ne možete od učenika koji nije sposoban da razume svoju i situaciju profesora, kao i školu kao ustanovu, da se silom vaspitava i nečemu uči. Taj deo je prepušten roditeljima, i oni su morali da od tog deteta načine razumno biće. Takve stvari se ne mogu naučiti u četvrtoj godini gimnazije.

[Plodni bizon]

Cinjenica je da su deca sve nevaspitanija, a profesori sve manji autoritet ( tj. sve neozbiljniji ). Pricaju stariji ljudi da se u vreme SFRJ znao red i da su profesori bili postovaniji. Medjutim sta sad imamo - katastrofalne devedesete sa jedne strane, a upravo iz tih devedesetih nam sada dolaze nove generacije profesora koji su do skora duvali u parkicu ( malo lupam, ali mislim da ima istine u tome ).

Ja ne bih krivio drustveni sistem za tu situaciju. Da je juce, pre pocetka nove skolske godine, neko iz ove vlasti ili iz nekih drugih institucija predlozio zakon o skolskom sistemu i novim programima, i izmene u metodici nastave, od 1. septembra drugacija pesma bi se cula iz skolskih ucionica. Ne bi nam jadna Ana Marija dolazila da se zali kako ju je profesor naljutio tvrdnjom da je pogresno citirala Aristotela, kao da je to bitno da li je pogodila citat ili ne.

Jedan profesor, a bolje da ne pomenem koji, je posle jednog anonimnog anketiranja studenata na fakultetu odgovorio kako je procitao predlog nekog ispitanika-studenta da se nastava organizuje tako da se formiraju odredjeni klubovi u ucionici, i tako da svaki od klubova iznosi argumente prilikom izucavanja neke materije. Ovaj rece da je to smesno, da se tako radi mozda jedino na pravnom, gde se sofisterise vise nego sto se trazi istina.
A ta tradicionalna nastava je jednosmerna uspavanka. Najbolje uci interakcija ucenici-profesor-ucenici. Dakle, profesor slusa i govori im, a oni isto tako upucuju zahteve i primaju ono sto su zeleli da cuju.

[Truman]

Mislim da je takva interakcija gotovo nemoguca kad su u pitanju prirodne nauke, pa i ovo sto ja studiram. Bas me zanima kako ce neki studenti da raspravljau recimo na predmetu OET ( osnovi elektrotehnike ) kad mnogi i ne shvataju sta im profesor prica ( imam drugare sa etf-a pa mi pricaju ). Gde god se predaje suva struka, tehnika isl. to bi jako tesko islo.

[Plodni bizon]

Slazem se za prirodne nauke, tu mora neko ko odlicno poznaje tu materiju ali i pedagogiju da se ukljuci i da predlog kako da se te oblasti urede.

Mozda je prakticna nastava resenje, ali ona mora da ima i neki koncept. Mozda sledeci zahtevi dolaze u obzir:

- Ciljevi svih programa globalno, ocekivani ishodi ucenja (sta je ono sto se ocekuje/planira da student ume i zna po zavrsetku nekog programa - ili sta je ono sto cini jednog inzenjera inzenjerom)
- U odnosu na to definisani ciljevi svih pojedinacnih predmeta pa ce predmeti morati da imaju neki smisao i da nekako doprinose globalnim ciljevima,
- U odnosu na definisane ciljeve svih pojedinacnih predmeta - definisani sadrzaj i metodologija kao i nacin provere/ocenjivanja studenata.

PS: Ova tema treba da ide tamo gde se govori o Skolskom sistemu i skolskom casu. Ako je ne budete videli uskoro, znaci da je spojeno sa tom temom.

[Domaci izdajnik]

Šta kaže pomoćnica ministra za obrazovanje, Srbijanka Turajlić, o tome kako se u Srbiji vrši edukacija i kakav je srpski obrazovni sistem (Peščanik, 7.12.2007):

Mi prosto imamo ljude sa potpuno neupotrebljivim znanjem i Piza nam govori upravo to - vi ste nekvalifikovani za XXI vek, vi možda znate neke činjenice, ali one više nikoga ne zanimaju. Kome god su potrebne činjenice, kliknuće na Google i saznaće sve što ga zanima. Na Vikipediji nema čega nema. S jedne strane vi imate nesretne klince u školi koje neko tera da uče napamet, pa je njima to dosadno, a već i oni znaju nešto o računaru, pa im je jasno koliko je to aspurdno, pa oni odbijaju da uče i demotivisani su. Onda imate sirote nastavnike koji gledaju tu demotivisanu decu i šta god oni da pokušaju da urade ne mogu ih motivisati da uče nešto napamet, pa i oni dižu ruke. Pa onda naravno država ne daje pare, jer, mislim, kada sistem ne valja što bi davali pare i niko o tome neće ozbiljno da razgovara. Mi i dalje preslišavamo decu koliko su naslova pročitali, a nikada ih nismo pitali šta su pročitali, šta su zaključili iz toga što su pročitali, da li to mogu da povežu s nekim drugim tekstom, da li ih to na nešto asocira, šta oni misle, jesu li bolji ili gori kada to pročitaju. Mi ih učimo nekim matematičkim formulama, koje oni ne znaju gde da primene. Vi na fakultetu pitate nešto studenta, on kaže - zašto me to pitate, to sam učio prošle godine. Za njega je to davno prošlo vreme i nije valjda da vi očekujete da on još uvek zna nešto što je učio prošle godine.

[Morella]

Profesori filozofije su isto tako i poznati po tome što su naročiti smarači. Ko god mi je pričao o svom profesoru filozofije u srednjoj, bio je dosadan.

~Jao evo ja ovo da pobijem, mi smo imali divnog profesora filozofije….. izuzetno inteligentan I mastovit covek. Jest da se ponekad ponasao detinjasto ali od 30 ucenika uspeo je barem 25 da zainteresuje.
Secam se kada je pricao o Platonovom mitu o pecini, na pocetku casa je uzeo jednog ucenika inace prilcno problematicnog I zavezao ga za stolicu te napravio kompletno okruzenje kao u mitu….nakraju su svi hteli da budu zavezani za stolicu…
Ponekad je crtao filozofe po tabli a posto mu je talenat za slikanje bio ravan nuli uglavnom behu cica glise…
Uglavnom koliko god ovo sad mozda I glupo zvucalo uvek smo vodili kvalitetne rasprave jer su ljudi bili zainteresovani..ako ni zbog cega drugog onda zasto sto se “Srdjana cudaka isplati slusati”.
Pa sta da vam kazem, on je evo predavao samo nama I jos jednom odelenju I cak 6 nas je zbog njega pozelelo da upise filozofiju ( sto smo I uradili, svi sa dobrim skorom bodova)..troje nas u NS a troje je otislo u BG…..

Inace ucili smo iz Kolariceve Filozofije ( a u trecoj godini iz njegove Logike..mada imam kuci I onu o G.Petrovica I mislim da je bolja)…one debele knjizurine koju svi na faxu mrze I osporavaju..ali ja mislim da je za srednjoskolce to jako dobro napisan udzbenik. Razumljivo, ne doduse preterano temeljito ali dovoljno za taj nivo.

Izvini sto moram ovo da ti kazem, ali jedes g****. Deca radne navike treba da sticu kuci? Izvini molim te, ali roditelji nisu obucavani za to vec pedagozi(vaspitaci, profesori, ucitelji).

~Mislim Mladene da mnogo gresis. Zna se vala da je duznost svakog roditelja da svoje dete opremi osnovnim obrascima lepog ponasanja. Kako ucenik moze da postuje ucitelja/ profesora ako ga roditelji nisu naucili osnovnom bontonu.
Pazi, mene je majka prvo naucila da ucitelja treba postovati I obracati mu se sa Vi.
Pre tri godine dok mi je majka jos radila u prvom razredu/u boravku dolazim ja, da crtkam tamo sa decom I upada jedna mama, na sred casa, bez kucanja, bez icega I sa vrata vice mojoj mami “ E des Ljiljo ,sha ima”??? I kako onda da dete uopste nauci da postuje ako ga od malih nogu roditelji uce samovolji .
Isto to vazi I za radne navike…. Skola je tu da pomogne I usmeri ali ne I da cini cuda.