Skolski sistem i skolski cas

[Plodni bizon]

Cuo sam nezvanicno obavestenje da je Ministarstvo prosvete proslavu "Svetog Save" ucinila neobaveznom skolama u Srbiji. Je li to tacno?

Ako jeste, onda mi izgleda kao da je ova vlast i sposobna da makar nesto pozitivno uradi. Ali sacekacu zvanicnu informaciju pre nego sto opsirno izvedem svoj stav po ovom pitanju.

[DaXa]

Pa ako voli neko nauku, odredjen deo delatnosti zashto se ne bi bavio, uzmimo u obzir da onaj ko stvarno voli nece raditi to iz onog intelektualnog kurchenja nego zarad sebe, tj. zarad boljitka progresa chovechanstva. U drugim naprednijim zemljama upravo se na ovome insistira, nishta se ne gura silom, primera radi, ako su ti otac i majka u toj struci i ti trebash biti... To se tamo ne prihvata. U Kanadi imate komisiju koja odluchuje da li ste zaista za taj posao tj. da li ga volite ili samo silite ljubav prema njemu.

[provincijalac]

evo kako izgleda japanski skolski sistem do upisa u srednju skolu, odnosno njihovu visu srednju. neke stvari sam naglasio, a nastavak drugom prilikom.


ŠKOLSKI SISTEM U JAPANU

Današnji japanski školski sistem nastao je nakon Drugog svetskog rata (između 1947. i 1950. godine), koristeći model iz SAD kao generalni okvir.
   
On podrazumeva institucije predškolskog vaspitanja, devet godina obaveznog obrazovanja: šest godina osnovne škole, 3 godine niže srednje škole i opciono 3 godine višeg srednjeg obrazovanja, kao i 4 godine univerzitetskog obrazovanja.

U prvih devet godina školovanja 99.9% japanske dece odgovarajućeg uzrasta pohađa javne ili privatne škole. Čak 94% učenika niže srednje škole upisuje i pohađa višu srednju školu što je impozantan podatak, naročito ako se uzme u obzir činjenica da ova brojka stabilno stoji već više od decenije.

Izuzev ovih "redovnih" škola postoje i specijalne škole tj. pojam specijalnog obrazovanja. Specijalno obrazovanje namenjeno je deci sa posebnim potrebama a osnovni cilj ovih ustanova je da razviju sposobnosti ove dece, pomognu im da savladaju svoje nedostatke i integrišu u društvo. Specijalno obrazovanje se sastoji od specijalnih škola (za slepu, gluvu decu i decu sa drugim vrstama hendikepa), specijalnih razreda i dodatnih kurseva. Ove škole su posebno opremljene kako materijalno tako i u kadrovskoj strukturi a sve prema mogućnostima, potrebama i ekstenzijom njihovih nedostataka. Na svim nivoima obrazovanja postoje adekvatne specijalne škole, od predškolskog do visoko školskog obrazovanja.

Za generalnu diskusiju o Japanskom sistemu obrazovanja potrebno je postaviti škole u jedan širi socijalni kontekst. Ministarstvo za obrazovanje nauku, sport i kulturu (Monbusho) nema direktne ingerencije nad školama već samo propisuje generalni okvir tj. kurikulum. Na regionalnom nivou svako administrativno područje ili urbani okrug ima svoj odbor za obrazovanje. Pod direktnom upravom ovih odbora mogu biti osnovne, niže i više srednje škole.

PREDŠKOLSKO VASPITANJE

Prva predškolska ustanova osnovana je 1876 godine u Tokiju i iz ovog proističe da japansko drustvo poklanja veliku pažnju vaspitanju i obrazovanju dece od najranijih uzrasta.

Predškolsko vaspitanje u Japanu namenjeno je deci do šest godina starosti. Pohađanje institucija predškolskog vaspitanja nije obavezno, ni besplatno a osnovni cilj je pomoć deci u njihovom telesnom i duhovnom razvoju obezbeđujući odgovarajuće okruženje. Sistem predškolskog vaspitanja u Japanu je dvojak, sa jedne strane postoje obdaništa tj. centri za dnevnu brigu o deci (pod upravom Ministarstva za socijalna pitanja) a sa druge strane su dečiji vrtići (pod upravom Ministarstva za obrazovanje nauku, sport i kulturu). Osnovna sličnost ovih institucija je u fundamentalnoj osnovi tj. cilju vaspitanja ali one imaju i svoje velike razlike. Razlike se ogledaju u uzrasu dece kojima su namenjene, materijalnim troškovima, normi za broj dece u grupi i vremenskom trajanju boravka dece. Iako različiti, ovi sistemi teže međusobnom približavanju jer su u osnovi komplementarni i namenjeni zadovoljavajnju različitih potreba dece i njihovih porodica.

OSNOVNA ŠKOLA (SHO GAKKO)

Osnovna škola traje šest godina tj. od šeste do dvaneste godine života i predstavlja deo obaveznog obrazovanja. Postoje javne i privatne osnovne škole. Obrazovanje u javnim osnovnim školama je besplatno a roditelji moraju da deci obezbede uniformu, set za matematiku i kaligrafski set. Na opštinskom području postoji samo jedna javna škola tako da se tokom školske godine mogu videti grupe dece kako pešače nekad i dug put do škole.

Osnovno školski kurikulum podeljen je u tri glasve kategorije: osnovni predmeti, moralno obrazovanje i specijalne aktivnosti. Devet osnovnih predmeta su: japanski jezik, socijalne nauke, aritmetika, prirodne nauke, nauke o životnoj sredini, muzička kultura, umetnost i rukotvorine, domaćinstvo i fizičko obrazovanje. Kurikulum za osnovnu školu obezbeđuje dosta vremena za muziku, umetnost i fizičku rekreaciju. Specijalne aktivnosti igraju veliku ulogu u obrazovanju kao i aktivnosti izvan kurikuluma (klubovi, takmičenja, festivali). Fizički aspekt obrazovanja ne sme biti zanemaren jer zdrav i fizički aktivan život ispunjuje pojedinca i omogućuje mu preduslove za normalan psihički tj intelektualni razvoj. Cilj nastave fizičkog obrazovanja je da kultiviše sposobnosti učenika za bavljenjem određenim sportom (ka kojem učenik pokazuje najviše sklonosti i predispozicija) kao i da izbalansira mentalni i fizički razvoj koji moraju pratiti jedan drugi. Monbusho pruža pomoć nastavnicima fizičkog obrazovanja kroz različite udžbenike, pokazni materijal i audio-vizuelna pomagala za sportove kao što su plivanje, kendo, džudo, ples itd.

Osnovna škola obavezna je da obezbedi učenicima "zvaničan kurikulum" kroz šest godina osnovnog obrazovanja. Postojanjem koncepta o jedinstvenom kurikulumu Monbusho ne dozvoljava "iskakanje iz koloseka" učenicima u posebne grupe na osnovu njihovih mogućnosti. Jedini izuzetak su učenici sa posebnim potrebama tako da u Japanu ne postoje škole za darovite učenike što predstavlja ozbiljan nedostatak ovog školskog sistema.

Zvanična godina u osnovnoj školi traje 35 nedelja. Svaki čas traje 45 minuta sa desetominutnom pauzom između većine njih. Fond časova se svake godine povećava sa svakim razredom (u prvom je 850, trećem 980 a do šestog razreda čak 1.015 časova na godišnjem nivou). Tipičan školski dan počinje oko 08:30 i završava se oko 15:50. Uobičajeno je da u japanskim školama učenici sami čiste svoje učionice na kraju svakog dana. Tradicionalno, učenici idu po pola dana (do 12:30h) u školu svake druge i četvrte subote u mesecu.

Školska godina u japanskim osnovnim i nižim srednjim školama podeljena je na tri tromesečja: prvo od aprila do jula, drugo od septembra do decembra i treće od januara do marta. Što se školskih raspusta tj. odmora tiče, postoje letnji (od kraja jula do određenog datuma u avgustu) i zimski (od kraja decembra do prvih dana januara) raspusti.

TESTIRANJE

Pošto ne postoji prijemni ispit za upis u javne niže srednje škole osnovno školsko obrazovanje u Japanu stoga nije usmereno na testiranje (u smislu priprema za prijemni ispit). Ipak, nastavnici često testiraju decu odnosno njihovo znanje. Svrha ovih testova je evaluacija učenika i efektivnost samog obrazovanja. Testove daju nastavnici svakih 4 do 6 nedelja i učenicima je dozvoljeno vreme od 40 minuta da ih završe. Ocene koje se dobijaju su A, B ili C i one se koriste da bi se izračunala semestralna ocena.

Takođe se koristi standardizovani test inteligencije (IQ test) u japanskim školama. Testovi se daju učenicima u drugom, četvrtom i šestom razredu. Svrha testova inteligencije je da se utvrdi korelacija između kalendarskog i mentalnog uzrasta učenika. Ovo je jedina svrha testova inteligenije a rezultati se ne saopštavaju roditeljima.

UDŽBENICI

"Zakon o školskom obrazovanju" uslovljava da učenici u svim osnovnim, nižim i višim srednjim školama, kao i školama za slepe, gluve i hendikepirane koriste obavezno udžbenike. Udžbenici koji se koriste moraju biti autorizovani od Ministarstva za obrazovanje, nauku, sport i kulturu ili Ministarstvo poseduje autorska prava na njih. Privatni izdavački sektor piše i izdaje udžbenike ali su oni za učenike besplatni. Kreativnost je jedan od uslova da udžbenik bude prihvaćen ali takođe mora da zadovoljava standarde Monbush-a vezane za udžbenike kao i da isprati važeći kurikulum. Potom, veće za istraživanje i autorizaciju udžbenika vrši procenu i daje zeleno svetlo za njegovo štampanje. Uobičajeno je da prođe četiri godine od pisanja udžbenika do njegove upotrebe. Ovakav proces omogućava da udžbenici budu objektivni, nepristrasni i oslobođeni grešaka. Zadnju reč u upotrebi udžbenika imaju lokalni odbori koji biraju koji će udžbenik koristiti škole u njihovom rejonu.

NIŽA SREDNJA ŠKOLA (chu gakko)

Niža srednja škola traje tri godine i takođe predstavlja deo obaveznog obrazovanja u Japanu. Niže srednje škole su takođe privatne ili javne. Oko 94% japanskih učenika pohađa niže srednje škole. Pošto ista označava kraj obaveznog obrazovanja, treća godina predstavlja pripremni period koji japanski mediji karakterišu kao "ispitni pakao".

Takođe, i ovde školska godina traje 35 nedelja, postoje tri tromesečja i dva raspusta. Razlika je u dužini časova koji ovde traju 50 minuta i minimalni fond časova je 1.015. Kurikulum se sastoji iz: osnovnih predmeta, moralnog obrazovanja, specijalnih aktivnosti i izbornih predmeta. Kurikulum teži da izbalansira akademske i neakademske predmete tako da pridodaje važnost specijalnim aktivnostima.

Matematika i prirodne nauke predstavljaju problem učenicima niže srednje škole. Traženi nivo znanja postaje vremenom sve veći a kurikulum se obrađuje brže. Nastavnici se žale na nedovoljan broj časova i osećaj da učenici memorišu sadržaj bez razumevanja.

UDŽBENICI

Udžbenici su takođe obavezni u nižoj srednjoj školi i vlasništvo su učenika koji ih koriste za kućno učenje. Obima su do 100 stranica, jasni i prosti u prezentaciji sadržaja. Lekcije su međusobno povezane i sadrže sažetke prethodnih lekcija. Posle kratkog uvoda pisanog svakodnevnim jezikom sledi razrada problema koja prati nekoliko primera. Na kraju su dati zadaci koje treba rešiti. Sem klasičnih udžbenika koriste se zbirke zadataka i radni listovi.

TESTIRANJE

Japanski učenici u nižoj srednjoj školi polažu glavne periodične testove koji su po svojoj formi i sadržaju slični prijemnim ispitima. Testovi se održavaju na polovini i na kraju svakog tromesečja odnosno japanski učenik polaže najmanje šest glavnih testova tokom školske godine. Održavaju se u periodu od dva do tri dana u okviru regularnih školskih časova i u školi se tada vrše koordinirane aktivnosti. Ove aktivnosti se odražavaju na otkazivanje svih vannastavnih aktivnosti (sportskih klubova, sekcija itd.) kako bi se učenici skoncentrisali samo na učenje. Ovim postupkom škola i zajednica šalju jasnu poruku učenicima da je učenje za ispite prioritet iznad svih drugih aktivnosti.

Kratke provere znanja ili "blic" testovi nisu uobičajeni kod japanskih nastavnika. Rezultati ispita obuhvataju 60-70% celokupne ocene (A,B,C) dok 30-40% je zasnovano na opštem utisku nastavnika o zalaganju učenika tokom nastave.

PRIJEMNI ISPIT ZA SREDNJU ŠKOLU

Da bi preuzeli prvi korak ka višoj srednjoj školi maturanti moraju da polažu standardizovane prijemne ispite. Prijemni ispiti po svom karakteru mogu biti regionalni ili nacionalni, zaviseći za koji se školski sistem učenik prijavio. Prijemni ispit za srednju školu mora da obuhvata pet akademskih predmeta koji predstavljaju srce Monbusho-vog kurikuluma a to su japanski jezik, matematika, društvene nauke, prirodne nauke i engleski jezik. Test za svaki predmet traje 40 minuta i svi predmeti imaju podjednaku težinu.

Prijemni ispit za privatne škole ipak uključuje probleme koji obuhvataju područje izvan Monbusho-vog kurikuluma. Ministarstvo aktivno obeshrabruje ovu praksu ukazujući da doprinosi obrazovnoj nejednakosti i pravi razliku između učenika koji mogu i ne mogu da priušte juku škole.

[Domaci Zdajnik]

Prema ovome što vidim japanski školski sistem je daleko ispred srpskog ili balkanskog, makar u ovim okvirima (prema sadržaju predmeta ne mogu da znam, ali su i oni jako važni).

Dopada mi se što su akcenat stavili na "moralnom obrazovanju" u nižoj srednjoj školi, i što su prilično zastupljene društvene nauke, što je sasvim suprotno od ovoga što imamo u Srbiji, gde se pod društvenim naukama podrazumeva učenje engleskog i francuskog ili nemačkog jezika i gotovo da iscrpljuju tu oblast.

Ne dopada mi se što na prijemnom za višu srednju školu imaju ipak više ne tako važnih predmeta na polaganju, kao što su engleski jezik, prirodne nauke i matematika.

[Plodni bizon]

Je li, da li znate da je ovi sto strajkuju, prosvetari, u stvari traze plate od oko 60 hiljada dinara, jer zahtevaju da imaju tri puta vecu platu kao profesori u odnosu na najnizu platu zaposlenog u prosvetarskoj ustanovi, koja je minimalna potrosacka - 20 hiljada. Znaci traze platu od sezdesetak hiljada dinara. Koliko je to opravdano najbolje znaju ucenici.

Pa, dakle, pitanje je kakvi su profesori, da li zasluzuju tolike plate?

[Truman]

Ne znam, ali znam da bi to sa ekonomske tacke bilo stetno makroekonomski jer bi znatno uvecalo vec preteranu javnu potrosnju. Dakle - protiv.

[FinalCutNow]

Prosvetari i sve podvrste koje se tiču učenja  trebali bi da imaju astronomski honorar i počasno mesto u društvu, ali naravno s prethodnim usavršavanjem i osobađanjem od dogmi i predrasuda.
To se može postiċi zalaganjem celokupnog naučnog i istraživačkog sektora jedne zemlje u pravcu evaluacije i unapređivanja obrazovanja. Tragično, sem nekolicine retkih primera, ne postoji volja za takvim delovanjem, a i nema indicija da ċe se takvo nešto pojaviti u buduċnosti. Kad se malo bolje prisetim nekih svojih postupaka i razmišljanja koje sam gajio dok sam išao u školu zaključujem da su sami učenici u sklopu s profama prepreka takvoj viziji…

[Domaci Zdajnik]

Pa, dakle, pitanje je kakvi su profesori, da li zasluzuju tolike plate?

Platu od 60 hiljada dinara sigurno ne zaslužuje ni ne znam kakav profesor na fakultetu, pa i kad bi radio nekoliko sati preko standardnog radnog vremena. 60 hiljada dinara je gotovo dva i po puta veća plata od prosečne plate u republici. Naravno, sem plata prosvetara, trebalo bi u ogromnoj razmeri smanjiti plate onih u skupštinama, dakle, političarima, ali to je druga tema.

Profesori, oni koje ja znam, ne zaslužuju, realno, niti platu od nekih 15 hiljada. Nadam se i da nemaju trenutno nešto mnogo više od te cifre, jer je to kriminal. Oni najpre uništavaju omladinu, a potom pljačkaju državu.

Predložio bih da se svi profesori osnovnih i srednjih škola podvrgnu testiranju prema nekim novim standardima i programima posvećivanja učenicima, i polaganje na svake četiri godine testa metodike nastave iz svakog od predmeta koje nastavnik ili profesor predaju učenicima. Tek onda bih dozvolio da imaju platu od recimo 30 hiljada dinara, što je plata iznad državnog proseka i više nego zadovoljavajuća za čoveka koji radi u prosveti (prilično lagan i prijatan posao).

[FinalCutNow]

Slažem se s nekim stvarima koje si izneo, ali kada se to posmatra u sadašnjoj poziciji. Meni je dobro poznato svesno uništavanje omladine kojim se bavi prosvetni radnici.
Ali prosvetu treba unaprediti, a ne unakažavati je više nego li što je njena nakaznost veċ uveliko prisutna. Osim toga mi ovde ne treba da razgovaramo o pojedinačnim našim lošim iskustvima s profesorima, veċ taj sektor valjda posmatramo u celini.

Duboko se ne slažem s završnom tvrdnjom da je to kakav “lagan i prijatan posao”. Da, poznati su mi argumenti koje neki iznose: “prosvetari imaju manje radno vreme; idu na ekskurzije; primaju platu i za vreme raspusta, itd”.
Međutim, ne zaboravimo da prosvetni radnici rade s učenicima, dakle živim biċima- a ja lično ne mogu da zamislim psihički naporniji i stresniji posao od rada s ljudima. No, dobro to je veċ preterano uopštavanje. Poenta koju želim da istaknem, ne ulazeċi sada i drugu vrstu polemike koja bi se ticala prosvetara koji savesno obavljaju svoj posao, jeste činjenica da prosvetni radnici u ovoj zemlji funkcionišu pod izuzetno teškim uslovima. Reforme obrazovanja su skoro potpuno stale. Sama država ne pokazuje dovoljnu spremnost da se suoči s neophodnom evaluacijom obrazovanja kroz promene programa, usavršavanja, prekvalifikovanja. Da ne govorim o slučajevim ogromnog broja osnovnih škola u Srbiji koje su u fazi raspadanja, a veċina nastavnika primorana da imrpovizuje bez adekvatnog materijala i da se pritom suočava s velikim brojem dece koja nisu smeštana u specijalne škole,a po zakonu bi morala zbog nižeg koeficijenta inteligencije ili nekog drugog defekta. Da li ti je nekada palo na pamet koliko je teško raditi s takvim učenicima, a skoro svaka druga škola u ruralnoj sredini kod nas ima takve klince?

U velikoj sam žurbi sada te ċu nastaviti drugi put.

[Senex Veneficus]

Ana-Marija:
Znam da BICE prouvava ontologija, i znam da je to ono sto jeste, ali mi treba pomoc da detaljnije i razulljivo za cas filozofije objasnim bice. Molim Vas POMOGNITE mi.

Da sam ovaj kukavni usklik procito koji mesec ranije, verojatno bih samo cinicno rekao da je zadatak profesorke da djeci objasnjava ovakve stvari a ne da djeca traze o tome. Tada bih, dakle, verojatno precutao ono sto imam sad da kazem. A to je sledece: ovo naime, samo pokazuje koliko je ceo sistem truo i besmislen, ovom zadacom koju je profesor zado ani mariji obesmisljeno je sve, on je samog sebe obesmislio i instituciji u kojoj radi, i doveo u pitanje cinjenicu da preko 100.000 tih idiota i ekstraprofitera koji se nazivaju prosvetni radnici sisaju ovu drzavu vec nekoliko vekova, uzimajuc dragocen novac za neki tkz. ''rad sa djecom''. Il kako su to ucitelji ranije mislili u vreme dok je u skolama jos postojo prut i ejџизам bio dozvoljena stvar, da je djecija glava prazan ћуп у који они сипају знање. I sad eto, eto nam pred ocima cistog pokazatelja kako deca mogu sama da nauce stvari i da im za to nisu potrebni neki profesionalni sipači. Jer ovo kukavno biće Ana Marija će ovo naučiti i napisati svoj rad bez obzira što je sada naizgled u nevolji; naći će knjigu a može i da istipka u vikipediji (samo je ono izgleda malo ograničeno pa ne zna da je to efikasnije neg da pita ovde neke sexualno isfrustrirane pastuve). I onda ćem, naposletku, izići pred razred i reći šta zna i za to će dobiti peticu. Pa dobro, čemu onda robovanje i polaganje računa tim tutorima koji sebe nazivaju prosvetni radnici, čemu to kad djete u stvari sve mođe samo naučiti! U ovom vremenu kada je knjiga dostupna svakom, u ovom vremenu interneta, u ovom jebenom vremenu kada ti je svaka informacija dostupnija no što je ikada bila u poslednji četir milijarde godina! To govno, ta sraćka i proliv od čoveka koje se naziva profesor, on treba da je tu možda eto, samo da da ocenu! Ali i to je prevaziđeno i to može sve kompjuterskim testovima.
Kako bilo, neki još uvek smatraju da deca treba idu u školu osam godina i da slušaju neke egomanijake, da im ovi prepričavaju ono što je već negde temeljnije i jasnije napisano.

[Ana Marija]

Prosvećeni mislioče, zao mi je što sam u Vama ove noći probudila otrovne reci. Ja sam nemoćna da menjam bilo šta u školstvu, pa sam u situaciji da koristim sva sredstva informisanja da saznam. Cilj mog profesora je bio da nas uvede u filosofiju i natera od. pokrene nas na razmišljanje. On je preporučio rečnik V. Filipovića, ali ja sam htela da mi neko to objasni bez milion umetnitih rečenica. Vi mi recite šta za Vas znači BIĆE, da li je ono suština svega što postoji ili je...

[Miroslav Ibic]

   Vi mi recite šta za Vas znači BIĆE                                                     

Jeste, recite

[Senex Veneficus]

Pozivam sve gradjane slobodarskog duha, bilo elitisti bilo bagrasi, da se pridruze presvetom pohodu koji sam veceras pokrenuo a u cilju konacnog obracuna sa bagrom koja vec vekovima maltretira mlada pokolenja! Pozivam sve gradjane sa ove teme da mi se pridruze u ovoj presvetoj i nadasve pravednoj nameri da zauvek anihiliramo zle egomanijake koji se kriju u dobro fortifikovanim utvrdjenjima sirom nase zemlje! Uzmite sve, sve sto imate a sto moze da posluzi za borbu prsa u prsa; idite u kuhinju, uzmite nozeve, kutlace i oklagije, vile i motike, poskidajte maceve sa zida, uzmite poklopce od serpi, obucite najdeblji dzemper, krecemo u borbu, u konacni obracun protiv najperfidnije bagre koju je ovaj svet video!!! Ova Ana Marija moze da nabavi konja i beli barjak pa da inspirise novu presvetu unistiteljsku armiju kao Jovanka Orleanka. Vec vidim scenu kako jase na konju, probija kapiju svoje bivse skole, ulazi zbornicu, konj se propinje i njiiiiche, zamahuje machem i odrubljuje glavu zlom profesoru!!! Niko nece biti postedjen, svi ce biti unisteni svi koji su podrzavali taj soj prosvetnih radnika, tih pacova, plagijatora i interpolatora, ljudskog otpada, te personifikacije socijalne trulezi!!! Bice unisteni svi, nase presveto svevidece oko prepoznace i svakog ko se namerio da postane ucitelj, nastavnik i profesor bice likvidiran bez milosti, bice unisten svaki trag profesorke bande, bice unistena svaka misao o najpokvarenijoj bagri u univerzumu!

[Plodni bizon]

Jedna cura prica mi veceras kako ne uspeva njihovom profesoru da umiri ucenike na casu filozofije. Potcenjuju predmet profesora, a i profesora sa predmetom u paketu. Koliko je u tome kriv sam profesor i da li postoji uopste nacin da se profesor zastiti od pomahnitale dece? Mozda nisu samo profesori krivi sto su nemocni i sto krivo predaju? Moze li se vrsiti normalna nastava u skoli kao sto je Stevan Sremac u Nisu na primer, gde se deca seksaju dok drzite cas?

[Truman]

Cinjenica je da su deca sve nevaspitanija, a profesori sve manji autoritet ( tj. sve neozbiljniji ). Pricaju stariji ljudi da se u vreme SFRJ znao red i da su profesori bili postovaniji. Medjutim sta sad imamo - katastrofalne devedesete sa jedne strane, a upravo iz tih devedesetih nam sada dolaze nove generacije profesora koji su do skora duvali u parkicu ( malo lupam, ali mislim da ima istine u tome ). Sa druge strane deca su k'o pustena sa lanca jer im ni roditelji nisu bajni.

Otrovni Starce, ipak mislim da malo preterujes i da svoje frustracije ne treba da prenosis na nas. Ja imam i neka lepa secanja na neke sjajne nastavnike iz mog skolovanja. A i bas me zanima cime se bavis, sta i ako ti jednog dana budes prosvetni radnik ( kao Kekenj recimo )?