Marija Ristić, učenica II kragujevačke gimnazije:
"Smatram da naše tradicionalno školstvo nije toliko loše. Pitanje je da li će nas okretanje Zapadu učiniti više ili manje obrazovanim. Korisnim smatram izbacivanje paskala iz nastave informatike za drugu godinu. Profesori se trude da im časovi liče na neku vrstu radionica, što nije loše."
Upravo tako bi i trebalo da izgleda jedan čas: kao radionica. To znači da je učenik aktivni učesnik diskusije o nekoj temi. Potrebno je stvoriti više motiva za učenika kako bi mogao i hteo više da utiče na čas.
Miloš Gligorijević, učenik Gimnazije "Bora Stanković", Niš:
"Mislim da reforma neće unaprediti obrazovni sistem Republike. Ne mogu da ponudim neko obrazloženje ali me skepticizam stručnjaka i javnosti navodi na ovakvo razmišljanje. Za kvalitet nastave smatram korisnim novi odnos profesora i učenika, ukupno poboljšanje odnosa na tom planu, veće razumevanje profesora prema đacima.''
Ovaj momak školu jasno vidi kao put ka diplomi i ničemu više. Za njega je put ka dobroj oceni nabubana lekcija, a dobar profesor onaj koji daje manje materijala za recitovanje.
Milan Petrović, učenik Gimnazije "Bora Stanković", Niš:
"Mislim da reforma školstva ništa ne valja i da školstvo treba menjati korenitije. Obimi programa nisu znatno smanjeni, što bi svakako trebalo. Treba uvesti veći broj fakultativnih predmeta, a neke trenutno redovne predmete prebaciti u fakultativne kako bi se na taj način smanjio obim nastave. Nastava kakva trenutno postoji je skorašnjim promenama tek neznatno rasterećena i još uvek ne ostavlja dovoljno prostora za vanškolske aktivnosti."
Što je školstvo bolje uređeno manje je potrebe za vanškolsku nastavu ili aktivnost. Škola bi trebalo da bude radionica, a ne nekakvo mesto za tek neku proveru znanja. Dobro je uvesti više fakultativnih predmeta i smanjiti broj predmeta, kao i njihov obim. Obim/materijal koji se nauči nije nimalo važan za to koliko će učenik poneti ključnog znanja iz škole. Bitno je da nauči kako da misli, postupak, metod.
Miloš Stojaković, učenik Gimnazije Lazarevac:
"Mislim da je reforma školstva amaterski urađena. Ima dosta propusta, ali i dobrih stvari, kao što je učenje engleskog jezika od prvog razreda osnovne škole."
Ovo je skroz idiotski. Nije loše za onog kome je glavni cilj to da nauči jezik, i mnogo značaja pridaje jezicima. Ali za nekakvo stvarno, kvalitetno znanje, sve što se jezika tiče uopšte ne pripada suštini reforme školstva.
V.J., učenik Gimnazije Ivanjica:
"Ove reforme nikako neće pomoći, jer će deca da postanu glupa. Korisno je što su izbacili određeni deo gradiva koji je suvišan i nije potreban. Da li je istina da je u čitanci za prvi razred gimnazije Isus nacrtan razapet na drvetu, a ne na krstu? Jer ako je to istina, onda oni propagiraju Jehovine svedoke, a ne pravoslavnu crkvu. Ako Sveti Sava u čitanci namiguje, šta je on - neki mangup ili svetac? Ako su ubacili odlomak iz "Harija Potera" u deo školskog programa srpskog jezika, onda oni hoće da od dece naprave čarobnjake, magove, vešce, a ne razumnu decu koja znaju da vešci ne postoje. Hoće od dece da naprave samouverene neznalice. Da bi poštovali "prava deteta" profesori ne smeju da kažu detetu da je pogrešilo, da ne bi uvredili njegovu ličnost, vec treba da ih podržavaju čak i u neznanju.''
Ova zadnja rečenica je u redu, to je osnov koji ne poštuje većina profesora, i trebalo bi ih ukoriti. No, one priče o tom da je loše uvesti Hari Potera, namesto nekih nacionalističkih pesnika i pisaca, nacionalne književnosti i slično... te da je bitno je li Sveti Sava namiguje i kako je obešen Isus... Sve je to proizvod indoktrinacije već odavno primenjene nad ovim detetom. Naravno da su veštice i magovi bolji od toga da se čita kako su naši preci ginuli za "slobodu" kakvu danas imamo. Naravno da je deci u prvom razredu u redu objasniti Svetog Savu na slikovit način, jer je to način da se dopre do pažnje dece. Isusu, pak, bilo da visi sa drveta ili sa krsta, nije mesto u školi.
Milka Veljković, profesor srpskog jezika i književnosti, Gimnazija "Bora Stanković", Niš:
"Po deci vidim da dosadašnji sistem školstva, koji je postojao do 2000. godine i koji, u velikoj meri, još uvek postoji, ne valja. Ja verujem u reformu, ali ne verujem u ovakvu reformu koja nam se sada nudi. Prosto imam utisak da se nešto radi tek onako... Govorilo se o rasterećenju programa. Ovo što je do sada urađeno samo je drugačija preraspodela gradiva. Program za sve četiri godine gimnazije i dalje nije aktuelan i preopterećen je. Seminari za obuku profesora, kao i metode rada sa učenicima koje se tamo uče nemaju dovoljnu ozbiljnost i, po meni, predstavljaju zaglupljivanje.''
Evo, ova je fino kazala.
Andrea Koruniak, učenica gimanzije "Jan Kolar", Bački Petrovac:
"Reformom mi se nije ništa promenilo. Samo više učim i osećam samo da sam više opterećena. Veronauci i građanskom jeste mesto u školi, ali trebalo je neki predmet da se izbaci ili da se to reši na nekakav drugačiji način, jer mi imamo jedan predmet više koji ne ulazi u opšti uspeh, a jedan čas više boravimo u školi. Što se tiče reformi osnovne škole, smatram da je trebalo da se promeni nešto, ali da se ovom reformom suviše dopušta malim učenicima, da neće imati naviku učenja kada ti đaci dođu na fakultet."
Dok god deca ovako razmišljaju, gledaju opšti uspeh kao nekakav krajnji cilj školovanja, školski sistem pokazuje se kao neuspešan. Deca moraju da odlaze u školu kako bi se zabavljala, a ne da bi gledala kako da izvuku petice iz svih predmeta.
Juraj Belani, učenik Gimnazije "Jan Kolar", Bački Petrovac:
"Reforma je super. Treba da imamo po četiri ocene, veća je mogućnost da popraviš. A smatram da veronauci i građanskom jeste mesto u školi. Za osnovnu isto tako. Konačno se približavamo EU; i prvaci treba da kroz igru uče, posebno u tim godinama, a ne da se opterećuju ocenjivanjem."
Kakva je to fora sa četiri ocene pri ocenjivanju?
Nenad Boškovic, učenik Gimnazije "Velika Plana", Velika Plana:
"Promene u školama su definitivno neophodne, međutim, nisam primetio da su sprovedene uspešno."
Glavni problem je lenjost profesora da izmene sistem rada. Navikli su otaljavati posao za novac, bez obzira na to šta će deca poneti iz škole (frustraciju ili znanje).
Zorica Taškov, profesor hemije u Gimnaziji "Bora Stanković", Niš:
"Smatram da treba da se izvrši reforma školstva. Ima puno stvari koje treba menjati i u programu, i u načinu rada. Skeptična sam, međutim, kada je u pitanju koncepcija škole koja nam se nudi. Mislim da programi treba da dožive korenite reforme, ali ne u sužavanju, kako je to do sada bio slučaj, već nastavni plan mora da sadrži najbitnije i za razumevanje gradiva neophodne činjenice. Ne slažem se sa planiranim skraćenjem gimnazije na tri godine. Smatram da je uloga gimnazije u obrazovanju veoma važna i da nju trogodišnja škola ne može da ostvari."
Ovaj citat ću iskoristiti za novi topik, jer je to stara priča koju sam hteo da započnem ovde, a nikako da se prisetim kad se pojavim na forumu. Gimnazije ne da bi trebalo reformisati, nego ukinuti, i postaviti nešto sasvim novo, potpuno drugačije. Ova žena, pak, verovatno se buni povodom skraćenja gimnazije na tri godine jer će tako biti smanjen njen fond časova. To je sebično. A vrhunac i meta moje kritike biće upravo ono pominjanje činjenica.
