Reforma univerziteta i Bolonjska deklaracija

[Domaci izdajnik]

U diskusiji očekujem da govorimo o Bolonjskoj deklaraciji, o njenim prednostima i manama, o visokom školstvu koje je prethodilo ovom, o trendovima koji postoje na univerzitetima u Evropi i Americi, te kako bi trebalo da teče reforma našeg visokog školstva da bi se konačno povezalo sa procesima u Evropskoj Uniji.

Uz ova pitanja hteo bih da izdvojim još neka koja me posebno zanimaju:

- Da li je usvajanje Bolonjske deklaracije i njena primena nešto nužno na ovim prostorima, odnosno da li dolazi u obzir formiranje neke drugačije deklaracije, ukoliko se ova pokaže nezadovoljavajućom?
- Šta usporava proces usvajanja principa "Bolonje"?
- Šta bi još moglo da se promeni na univerzitetima, nezavisno od "Bolonje"?
- Ukidanje indeksa? (Ako može neko da objasni o čemu se tu radi.)

[asophos]

Ovo je dosta škakljiva tema za raspravu, isto koliko i korisna..

za srbiju znam da se na nekim fakultetima provodi, na drugim opet ne...
ali iz ličnog iskustva, a objektivno govoreći znam da nije loša stvar..
naime, moja je generacija prva u hrvatskoj krenula na studije po bolonjskom sistemu, što je bila očigledna pogreška, jer ne samo da nisu prilagodili program, nego nisu dovoljno edukovali niti profesore niti studente o prednostima/mana bolonjskog sistema...

sam sistem bodovanja ispita je dobar, ali se, ponavljam, on kod nas nije dobro primenio...
pa da odgovorim koliko mogu..

- možda bolonjski sistem studiranja možemo usporediti s evropskom unijom - postoje alternative tim integracijama, ali se ne želi ući u njih nego su one krajnji cilj; iako nisam upoznat s nekim drugim deklaracijama, tipa bolonjske, na taj bih način rekao da je bolonja stvarno nužna, kao što je i ulazak u evropsku uniju; nažalost, o tome ne odlučujemo mi...

- usporavanje usvajanja bolonjske deklaracije je dobra stvar; kao što rekoh, u hrvatskoj se ta deklaracija dosta brzo usvojila, bez ikakvih priprema, bez neke medijske ili bilo kakve druge kampanje koja bi otvoreno govorila o tome. danas, drugu godinu nakon usvanja deklaracije, kada biste pitali studente u hrvatskoj - šta vam znači bolonjska deklaracija, odgovorili bi vam kao neki mutavi osnovci - hm, aaa, to vam je da mi imamo bodove umesto ocena (što nije tačno, jer postoje i ocene), i da možemo ići studirati u evropu slobodno (što opet zavisi od vaše materijalne situacije ili nečijih stipendija)... stoga, s tim ne treba žuriti...treba se napraviti dobar plan te sprovesti dobra politika o tome, uputiti sve profesore u to, jer se kod nas na fakultetu niko ne pridržava toga; nama je još teže studiranje, prima se veći broj studenata što dovodi do nedostatka prostora na fakultetima, od kojih veliki broj ili na početku odustaje ili teško prolazi godinu (na fil. fakultetu u osijeku od 100-tinjak upisanih studenata na studij povijesti/istorije skroz je očistilo godinu samo njih 8, a prošlo oko 20)...
- nikada nisam čuo za ukidanje indexa

toliko o mom oskudnom, a ponavljam objektivnom znanju o bolonjskom procesu; a kad bih počeo pisati o svojim osećajima prema provođenju istog u osijeku najeb.. bih se svima mile majčice :)

[asophos]

šteta što su ovde većina učesnika foruma studenti, a ne raspravljaju o ovoj dobroj temi...jer vidim, ima i ljudi iz novog sad, gde se takođe na nekim fakultetima provodi bolonjski proces, pa ne bi bilo loše čuti i druga iskustva....

stvarno, nepravedno potisnuta tema

[Jablan]

Uloga Bolonjskog procesa i Bolonjske deklaracije, u potpunosti urađene po mjerama i zahtjevima prethodno skiciranog ekonomskog tržišta neoliberalnog tipa, te prema profilu tzv. aplikativnih znanosti, simbolizira svojevrsnog trojanskog konja u odnosu spram društvenih znanosti. To je virus, proizveden u paktu politike znanosti i neoliberalnog kapitalizma, koji kao takav znanosti latentno uvjetuje bezuvjetno prihvatanje logike projektantske misaonosti, čime ključno nagriza osovinu angažirane društvene kritike. S Bolonjskim procesom definitivno stupamo u eru globalizacije visokog školstva, gdje je znanje prije svega tržišno zanimljiva roba, a tržišnim zakonitostima postaje reguliran i pristup tom istom znanju.

Ceo tekst: http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=54988&mode=thread&order=0&thold=0

[Plodni bizon]

Bolje je da ovde otvorimo diskusiju o tome sto pise na toj stranici. Da krenem.

Službeni dokumenti svjedoče da su ministri za visoko školstvo iz dvadeset i devet europskih zemalja potpisali tzv. Bolonjsku deklaraciju u mjesecu lipnju 1999. godine u Bologni, kojom su zacrtane organizacijske i strukturne promjene, kao i smjernice razvoja europskog visokog školstva do 2010. godine. U najkraćem, postavljen je opći zajednički cilj: uz istovremeno puno uvažavanje različitosti u nacionalnim sistemima obrazovanja i sveučilišne autonomije, zajedničkim sudjelovanjem izgraditi otvoren i konkurentan europski visokoškolski prostor do 2010. godine, što bi europskim studentima i diplomantima omogućilo nesmetano slobodno kretanje, sudjelovanje i zapošljavanje unutar tako uspostavljene, otvorene europske sveučilišne strukture, a koja bi kao takva istovremeno bila privlačna i zanimljiva i za neeuropske studente.

Mislim da u ovome sto je citirano ne postoji nista lose.

Prije svega, činjenica je da se sa Bolonjskim procesom mijenja sama paradigma sveučilišta koja je zadnje značajne i temeljne promjene doživjela početkom 19. stoljeća sa Humboltovim konceptom, često imenovanim i kao model elitnog sveučilišta. To bi u najkraćem označavalo udaljavanje od principa klasične europske tradicionalne akademske kulture koja je u Europi, naravno kroz različite manifestne forme, prisutna već duže od devetsto godina, te preuzimanje svojevrsnog američkog modela u organizaciji sistema studijskih programa, simboliziranog i preko uvođenja spomenutog principa kreditnog bodovanja (ECTS) prilikom valorizacije studijskih obaveza.

Ni u ovome nema nista lose.

Ne treba posebice naglašavati kako ova dimenzija amerikanizacije europskog sveučilišta upravo odgovara i ide u prilog američkim sveučilištima koji se u posljednje vrijeme susreću sa ozbiljnim problemom smanjenja broja upisa stranih studenata, što je vjerojatno djelomična posljedica američke vanjske politike u zadnjih nekoliko godina i sve negativnijeg imidža kojeg ta država uživa u ostatku svijeta. Model valorizacije studentskih obaveza preko principa bodovanja, kao i opća tržišna orijentacija u novoj organizaciji europske sveučilišne institucije, svakako idu na ruku američkim sveučilištima koji će na taj način moći lakše pridobivati poslijediplomske studente iz Europe. Znamo da je uvoz mozgova iz inozemstva, znači i iz Europe, već desetljećima jedan od ključnih elemenata za napredak američkog društva i države.

Ovde je nalupano toliko gluposti da ne znam od cega prvo da krenem. Ajde od toga da se u Americi smanjuje broj upisanih stranih studenata. To je daleko od tacnog. Pa i ako bi bilo tacno, ova reforma bi takav trend jos i intenzivirala, posto ce evropski studenti moci da se po americkom modelu skoluju cak i u Srbistanu.

Negativni imidz Amerike (tacnije americke administracije, ali ne i Amerike kao drzave, jer u nju bi se ceo svet sjatio kad bi mu Amerika dopustila) stvara americka politika, a ne zemlja kao zemlja mogucnosti i neogranicenih izbora.

Zagovornici teza o nužnosti sprovođenja nabrojanih promjena unutar novog ustroja europske sveučilišne institucije najčešće naglašavaju argumente poput neophodnosti direktnog uključivanja sveučilišta kao aktivnog subjekta u širu društveno-ekonomsku strukturu, neminovnost njegovog povezivanja sa ekonomsko-tržišnim čimbenicima, agresivnije poslanstvo sveučilišta u službi općeg društvenog razvoja, odnosno jača interakcija sa njegovom širom okolinom… Ukratko, zagovaranje intencije silaska sveučilišta sa povlaštenog i distanciranog pijedestala znanja – akademske kule slonovače, te njegovo aktivno uključivanje u rješavanja problema u domenu živuće društvene problematike.

Silazak u drustveno zavisno znanje je nesto sto se desilo s pojavom renesansnog Zapada, samo sto se renesansa jos uvek nije dogodila na tlu Balkana, pa otud ovako smesne primedbe.

Već na toj elementarnoj razini razumijevanja ove problematike postane očito da je takav naglasak u direktnoj suprotnosti s, istina tradicionalnim, ali dokazano nužnim i temeljnim principom funkcioniranja sveučilišta – njegovom autonomnošću.

Podrzavam autonomiju univerziteta, ali ovo ovde sto se prezentuje kao narusavanje autonomije je blago receno demagogija. Autonomija univerziteta koja bi podrazumevala kulu od slonovace u koju bi se ucilo kako drkati u sebi i za sebe i po sebi je daleko od pojma autonomije obrazovanja. Obrazovanje bi trebalo da ima autonomiju, ali ona ne podrazumeva odvojenost od drustvenih problema, nego od drustveno-politickih uslova.

Ajd ostalo cu kasnije da procitam.

[provincijalac]

Blic, 19. 6. 2007.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin ocenio je da akademija do sada nije bila dovoljno aktivna oko pitanja studiranja po Bolonjskoj deklaraciji i najavio da će se time "ozbiljno pozabaviti". Hajdin je, uoči upisnog roka na visokoškolskim institucijama, izjavio Tanjugu da je jedna od slabosti akademije, u dužem periodu, to što se nije sasvim konkretno bavila pitanjima edukacije, prosvećivanja i pedagogije.


Zato sto su se bavili podrzavanjem Milosevicevog rezima i nedavno retrogradnog Kalasnjikovljevog ustava. Bas da vidimo kako ce da se pozabave "Bolonjom".

Negativan aspekat studiranja po Bolonjskoj deklaraciji je, po njegovom mišljenju, to što su oni koji završe prvi stepen donekle naučno oštećeni. "Ali i mnogi po starom programu, govoreći iz mog velikog četrdesetogodišnjeg profesorskog iskustva, nisu sve naučili. Da čovek stekne obrazovanje koje ga vodi direktno u nauku treba da ima nešto u glavi. To ne može svako. Da nije tako svi na svetu bili bi naučnici", rekao je Hajdin. On smatra da se izvestan otpor prema Bolonjskoj deklaraciji sastoji u tome što nastavnici sa dugim iskustvom smatraju da je naša škola bila dobra i odgovarala visokom nivou obrazovanja.

[shkavel]

A) Da li je usvajanje Bolonjske deklaracije i njena primena nešto nužno na ovim prostorima, odnosno da li dolazi u obzir formiranje neke drugačije deklaracije, ukoliko se ova pokaže nezadovoljavajućom?
B) Šta usporava proces usvajanja principa "Bolonje"?
C) Šta bi još moglo da se promeni na univerzitetima, nezavisno od "Bolonje"?
D) Ukidanje indeksa? (Ako može neko da objasni o čemu se tu radi.)

a) Ništa nije nužno, posebno na ovim prostorima Ali ako imamo u vidu da je Bolonja jedna od glavnih smernica EU, da su skoro svi univerziteti u 25 država članica EU (ne znam kako je sa BUG i RUM) prešli i prelaze na Bolonjski sistem, onda je prirodno da bismo i Balkanci trebali da se uključimo u taj trend, pre svega zbog veće mogućnosti upoređivanja i evaluacije studijskih smerova, već spomenute mobilnosti, mogućnosti nastavka fakulteta u inostranstvu (kreditnim bodovima) itd. Dosta smo bili posebno izolovano ostrvo, crna rupa u svemu. zar nismo? A ukoliko se ova deklaracija pokaže nezadovoljavajućom, Evropa će primiti drugu, a mi možemo opet da pratimo :)
b) Pa to je jedna temeljna promena koja ne može teći brzo:recimo, kod nas postoje više škole (2 god), pa visoke (3 god), pa univerzitetski programi (4 ili više), pa onda specijalizacija, magistarska ili doktorska dizertacija itd. Bolonja donosi jedinstveni sistem studija za čitavu Evropu: studije 1. stepena  (traju 3 god), drugostepene studije (+2god - zvanje magistar-master) i onda 3. stepen (doktor). Problem je u tome što treba da se odluči kako će se rasporediti i preurediti svi ti silni smerovi od 2 do 6 godina. Onjda dolazi program, pa edukacija kadrova, itd itd itd itd.....
c) Svašta. Više prostora, više modernih načina za predavanje, više kreveta za studente, veći kvalitet nastave i rada, manje korupcije i mita.....
d) Ukidanje indeksa znači uvođenje centralnog informacionog sistema na svakom fakultetu (e-student). Znači, ti se upišeš na faks, dobiješ svoj login i password (baš kao na ovom forumu) i onda se preko toga prijavljuješ na ispite, vodiš evidenciju obaveza, profesori ti u tu bazu upisuju ocene itd. 

[Plodni bizon]

Bolonja donosi jedinstveni sistem studija za čitavu Evropu: studije 1. stepena  (traju 3 god), drugostepene studije (+2god - zvanje magistar-master) i onda 3. stepen (doktor). Problem je u tome što treba da se odluči kako će se rasporediti i preurediti svi ti silni smerovi od 2 do 6 godina.

E, mene sad interesuje kako ce da se tretira onaj ko zavrsi cetiri godine fakulteta? Je li on master ili sta je? Na sajtu mog faksa pise da po novim studijama po zavrsenim osnovnim studijama od cetiri godine sledi master od dve godine. Ali to je za ove koji rade po novom programu, bodovanju itd. Sta je sa onima koji su po starom zavrsili cetiri godine faksa? Da li su obicni studenti ili masteri?

[debeli dud]

Da li su obicni studenti ili masteri?

Master je za studente koji su studirali 5 ili 6 godina po osnovnom programu studija, a za one koji su studirali 4 predstoji dodatni master program. Barem sam ja tako shvatio.

[shkavel]

E, mene sad interesuje kako ce da se tretira onaj ko zavrsi cetiri godine fakulteta? Je li on master ili sta je? Na sajtu mog faksa pise da po novim studijama po zavrsenim osnovnim studijama od cetiri godine sledi master od dve godine. Ali to je za ove koji rade po novom programu, bodovanju itd. Sta je sa onima koji su po starom zavrsili cetiri godine faksa? Da li su obicni studenti ili masteri?

Nije mi jasnokakve su to osnovne studije od četiri godine? (valjda bi trbeale biti od tri?). ali ne znam, možda grešim.

Što se tiče naziva - stari programi će se preoblikovati u nove (zavisi od države - u Sloveniji, recimo, 3-godišnji programi se transformišu u programe 1. stepena, dok se 4-god. - tzv. univerzitetski- transformišu/proširavaju u recimo 3+2 - tako da se na kraju dobija Master. Doadašnji magistarski i doktorski programi ujedinjavaju u studije 3. stepena). Što se tiče onih koji su završili studije po starom programu, oni zadržavaju svoj stari naziv. Mogu da nastave svoje obrazovanje po novim programima u skladu sa mogućnostima i uslovima koje im nude fakulteti (negde su recimo za nekog ko je završio 4-god. faks potrebni dopunski ispiti da se direktno upiše na novi doktorski program) i steknu nova zvanja. Za nazive ne znam - po novom, oni s 1. stepenom biće valjda nekakvi bačelori (ili srpski prevod), ovi drugi masteri ili magistri (u SLO napravili su razliku da se magistar po starom piše ISPRED, a po novom IZA imena i prezimena). Znači, sačuvaš stari naziv i eventualno dodaš novi. 

[Plodni bizon]

Pa, mislio sam na stari program koji je trajao 4 godine. Sta se dogadja sa tim? Kazes da moze da se bira da li ces studirati po starom ili po novom?

Što se tiče onih koji su završili studije po starom programu, oni zadržavaju svoj stari naziv. Mogu da nastave svoje obrazovanje po novim programima u skladu sa mogućnostima i uslovima koje im nude fakulteti (negde su recimo za nekog ko je završio 4-god. faks potrebni dopunski ispiti da se direktno upiše na novi doktorski program) i steknu nova zvanja.

Znaci, meni je ovde sumnjivo to sto sad ja koji sam zavrsio 4 godine fakulteta sada upisujem jos 2 godine - magistarske studije, pa je to ukupno 6 godina studiranja, i dobijam zvanje magistra kad to zavrsim; onaj drugi koji studira po novom zavrsi 3 godine osnovnih studija, plus 2 godine mastera i dobija zvanje koje je master. Ta dva zvanja da li su izjednacena pri zaposljavanju ili ne? Da li vise vredi master ili magistar ili su istog znacaja? Zasto onda ja studiram 6 godina a onaj po novom programu 5?

Za nazive ne znam - po novom, oni s 1. stepenom biće valjda nekakvi bačelori (ili srpski prevod), ovi drugi masteri ili magistri (u SLO napravili su razliku da se magistar po starom piše ISPRED, a po novom IZA imena i prezimena).

Ti kao da kazes da su master i magistar isto. To se ne isplati nama koji smo zavrsili po starom programu...

[shkavel]

a) Pa, mislio sam na stari program koji je trajao 4 godine. Sta se dogadja sa tim? Kazes da moze da se bira da li ces studirati po starom ili po novom?
b) Znaci, meni je ovde sumnjivo to sto sad ja koji sam zavrsio 4 godine fakulteta sada upisujem jos 2 godine - magistarske studije, pa je to ukupno 6 godina studiranja, i dobijam zvanje magistra kad to zavrsim; onaj drugi koji studira po novom zavrsi 3 godine osnovnih studija, plus 2 godine mastera i dobija zvanje koje je master. Ta dva zvanja da li su izjednacena pri zaposljavanju ili ne? Da li vise vredi master ili magistar ili su istog znacaja? Zasto onda ja studiram 6 godina a onaj po novom programu 5?
c) Ti kao da kazes da su master i magistar isto. To se ne isplati nama koji smo zavrsili po starom programu...

a) Mislim da postoji neki rok i da neće biti nikakvog "vakumskog perioda" u kome bi postojali i stari i novi programi. Pošto sam ja studirao u Sloveniji, mogu da dajem informacije samo tumačeći njihovu reformu (mada mislim da će svugde biti isto, jer će se svi poslužiti proverenih metoda - osim ako dobri stari umni Srbi opet nešto ne iskomplikuju do besvesti.) - kod njih nisi mogao da biraš hoćeš li studirati po starom ili novom programu, već se jednostavno jednu godinu uveli novi programi. Oni koji su u to vreme bili 2. god. starog sistema normalno će završiti studije po starom (mislim da su im dali posle 3. godine mogućnost prepisa na novi master, ali to je nebitno), dok ovi novi studiraju po novom. I to je to. Rez.
b) generalno se onima sa 4 god. fakulteta ne isplati upisati master. To rade oni sa visokom školom iz starog sistema (3 god.) + možda neki dopunski ispiti. A mislim da će onima sa 4 god. fakulteta biti data mogućnost da se upišu na 3. stepen (doktorat) ili direktno ili uz ispunjavanje određenih uslova (kreditni poeni, bibliografija isl.)
c) Nisu isto. Ali u pravu si, mislim da se onima sa 4 god. fakulteta ne isplati novi master već je bolje da proučiš nove doktorske programe. A možeš da pogledaš još koji stari magistarski program - jer mislim da se neće tretirati kao isto. A u svakom slučaju, ako imaš stari magisterij onda si automatski primljen u doktorske studije, i mislim da ti se čak priznaje određeni broj kreditnih bodova - znači već si ispunio deo obaveza doktorskih studija.

[provincijalac]

24 sata i danas objavljuju betinu informaciju:

Član Izvršnog odbora Studentske unije Srbije Nemanja Stamenčić poručio je juče studentima koji su već diplomirali da ne upisuju master studije i tako bespotrebno troše svoj novac.
On je naveo da je glasanje o izjednačenju statusa diplomiranih studenata i onih koji stiču zvanje mastera, koje se očekuje na prvom redovnom zasedanju Skupštine Srbije, puka formalnost, pošto je Zakonodavni odbor već doneo autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju kojim se to potvrđuje.
- Prema našim nezvaničnim informacijama prvo redovno zasedanje Skupštine na kojem bi trebalo da se glasa o izjednačenju statusa moglo bi da se održi u ponedeljak 1. oktobra, ali još nismo dobili konkretnu potvrdu takve informacije - kazao je Stamenčić agenciji Beta. On je naveo da postoji sumnja u to da univerzitetska zajednica pokušava da izdejstvuje prolongiranje odluke o izjednačavanju statusa diplomiranih i studenata sa zvanjem mastera kako bi ostavarila svoje interese.

samo je pitanje da li to vredi za sve diplomirane i kad god su diplomirali, i za one koji ce diplomirati po starom programu?

[provincijalac]

eh, a sta bi bilo da su neki upisali master ove godine, studirali bi bez potrebe duze za stvar koju neki drugi imaju i bez tog studiranja... svasta... sve zbog kasnjenja sa ovom sednicom koja je izgleda puka formalnost.

Master i diplomirani konačno na dnevnom redu Skupštine
Beta | 02.10.2007.

Ministar prosvete Zoran Lončar veruje da će parlament otkloniti nejasnoće koje se odnose na problem izjednačavanja diploma.
- Nadam se da će svi oni koji nose odgovornost za rad Narodne skupštine shvatiti koliko je ovo, u ovom trenutku, jedno od najvažnijih pitanja za normalno funkcionisanje akademskog života u Srbiji i da će tome dati prioritet u radu - rekao je Lončar.
Prema njegovim rečima, Skupština Srbije je jedino mesto na kome pomenute nejasnoće mogu da se otklone, budući da je na istom mestu takva, nejasna odredba zakona usvojena. Zakonodavni odbor Skupštine Srbije je u julu dao tumačenje sporne odredbe člana 127 Zakona o visokom obrazovanju, prema kome se te dve diplome izjednačuju.
- Lica koja su stekla sedmi - jedan stepen stručne spreme (diplomirani pravnik, diplomirani inženjer...) izjednačena su sa licima koja steknu zvanje master - navodi se u autentičnom tumačenju Odbora.
Ukoliko Skupština podrži takvo tumačenje, diplomci koji su završili fakultet po starom programu moći će da dobiju zvanje mastera.
Studenti očekuju da će se „njihova tačka dnevnog reda" pred poslanicima naći za pet, šest dana.
- Dotle, još jednom savetujemo studente da ne upisuju master studije i ne troše novac bespotrebno – kažu iz Studentske unije Srbije.
Sledeći korak studentskih organizacija - SUS i Saveza studenata Beograda je zahtev za izmenu člana 123 Zakona o visokom obrazovanju. Izmenom ovog člana bio bi produžen rok studentima koji su upisali studije pre 2001. godine, da ih završe do 2011. godine. Državni fakulteti već su prihvatili ovaj predlog pre nekoliko meseci, ali da bi odluka postala pravosnažna, republički poslanici moraju da je izglasaju.

[Plodni bizon]

U ovakvoj drzavi cesto ne znas sta je bolje za tebe, da li da se usavrsavas ili da stagniras. Naravno, meni odgovara to sto ce verovatno da izglasaju izjednacavanje diploma mastera i nas koji smo zavrsili po starom programu osnovne studije, ali nije posteno prema ljudima koji su upisali master i imaju stare osnovne studije. Drzava je (ne)odgovorna.