Pitanje odgoja: Branko Kockica ili Pokemoni

[Plodni bizon]

vasa potraga za intelektualizmom je poprimila takve razmere da verojatno kad naidjete na baceni kurton na ulici, stanete i duboko se zamislite, kao onaj rodenov.

Ne samo da se zamislim, nego ga, ako izmozgam da je prihvatljivo, podignem i dobro onjusim.

a shta biste rekli na crtac happy tree friends? za koga je pravljen?

Rekao bih da je pravljen za decu, ali nesto matoriju od toga. Za likove koji vole da gledaju vajlens-crtace ali da to na njih ipak ne utice tako da i sami postanu agresivni.

[debeli dud]

a shta biste rekli na crtac happy tree friends?

Takvi crtani filmovi uticu da deca postanu agresivna. Ne vidim poentu. Stvarno. Ako cemo tako da ih ucimo da se ponasaju, ne trebaju nam crtani filmovi nego neka uzmu da gledaju americke akcione filmove.
Zar je toliko tesko napraviti normalan crtani film koji bi imao ulogu da razvije dobre osobine kod dece?

[DaXa]

Bash nije tako, uopshte ne deluje na decu da budu agresivna a to i nije namenjeno deci od 5 neko za neke zrelije, kao shto reche PB, tako da bash i ne mozhe da deluje da budu agresivna.

[Morella]

Ni Teletabisi nisu nasilni pa ona deca skocise u bunar jer se igrala teletabisa

[DaXa]

Ma pusti ga vidish da lupa... Chisto da nadje neko sranje da kazhe e to ne valja to je americhko...

[lanavi]

Da li uopste iko primecuje da ne postoji normalan skolski program za decu osnovnoskolskog i srednjoskolskog uzrasta? Za razliku od nekadasnjih vremena kada je prvi program (a onda i drugi u popodnevnim casovima, kao repriza zbog skolskih smena) drzavne televizije prezentovao kvalitetan program ispunjen blokovima namenjenim savladjivanju maternjeg i stranih jezika, matematike, fizike, sa Kockicom i ostalim emisijicama edukativnog karaktera, sada se na kanalima vrte maratonske sednice sa polupismenim prostacima, polugolim  pevaljkama, polusvetom. Onda neko cudjenje sa kakvim recnikom i ponasanjem se sudaramo u svakodnevnom zivotu. Komedija izvrnuta u tragediju.

[Domaci izdajnik]

Izgleda da je odgoj ili vaspitanje dece putem medija bilo na višem nivou devedesetih nego danas, a možda je devedesetih školski program (i program za decu) na državnoj televiziji bio jedino što valja.
Branko Kockica je odlično koncipiran program koji deci na najbolji mogući način budi onu upitanost koju čak i filozofska metodika preporučuje.

Trebalo bi tražiti povratak nečeg što bi imalo sličan koncept kao što je imala emisija koju je vodio Branko Kockica (on je danas mator i ne verujem da bi mogao da je vodi, ali neko živahan i ko dobro poznaje decu - zašto da ne).