Nepismeni u Srbiji

[Plodni bizon]

Iako je pohađanje osnovne škole obavezno, još mnogo nepismenih u Srbiji
Bez osnovnog obrazovanja više od milion Srba

Više od 70 odsto nepismenog stanovništva su građani stariji od 65 godina. Ostali su mnogo mlađi ljudi koji su prekinuli školovanje, a najveći broj su Romi koji školu napuštaju između 10. i 15. godine života

BEOGRAD - Iako je pohađanje osam razreda škole već više od 50 godina obavezno za sve stanovnike u Srbiji, poslednji popis stanovništva iz 2002. godine pokazao je da oko 1,3 miliona ljudi u Srbiji nije završilo osnovnu školu, a oko milion i po stanovnika ima samo diplomu osmoletke. Više od 70 odsto nepismenog stanovništva su građani stariji od 65 godina. Ostatalo predstavljaju mnogo mlađi ljudi koji su prekinuli školovanje, a najveći broj njih su Romi koji školu napuštaju između 10. i 15. godine života.

Dušanka Vuković, pedagog u Centru za socijalni rad u Beogradu, kaže da je tokom svog dugogodišnjeg iskustva srela mnogo dece koja ne pohađaju školu jer se roditelji razvode, pa menjaju mesto boravka i školu ili često izostaju sa nastave.

- Neki roditelji rade, pa onda starija deca moraju da čuvaju mlađu braću i sestre i zbog toga ne idu u školu. Ipak, najveći procenat su romska dece koja ne pohađa školu, a najčešći razlog je siromaštvo. Oni nemaju osnovne uslove za život, roditelji nemaju novca da kupe udžbenike i odelo deci. Centar za socijalni rad pokušava savetodavnim metodama da roditeljima približi potrebu deteta kako bi se uključilo u obrazovni proces, a često im pomažemo materijalno. Dajemo im jednokratnu novčanu pomoć ili pomažemo da izvade potrebnu dokumentaciju za upis u školu - krštenicu, državljanstvo... Pored Roma imamo dosta raseljenih osoba koja nemaju svu potrebnu dokumentaciju da bi se deca upisala u školu - objašnjava Vukovićeva.

Centru za socijalni rad najčešće stižu prijave iz škola da neko dete izostaje s časova.

- Stručne službe škola nas zovu kada deca mnogo izostaju ili se čudno ponašaju. Zanemarivanje dece često prijavljuju i komšije ili rođaci, ali mi moramo svaku tu prijavu da proverimo. Desi se da baka prijavi zanemarivanje unuka, a onda se ispostavi da ona nije bila u dobrim odnosima sa snajom pa je zato prijavila - objašnjava Vukovićeva.

Tačan broj dece koja ne pohađaju školu nije poznat, a neke orijentacione spiskove potencijalnih učenika imaju opštine.
- Opština Palilula nam svakog februara šalje spisak dece koja bi trebalo da se upišu u našu školu. Kada se završi upis, mi proveravamo svako dete sa spiska. Neka deca se upišu u neku drugu školu jer nije zakonski regulisano da mora ići kod nas. Ako utvrdimo da dete nije ni u jednoj drugoj školi, naše stručne službe pokušavaju da stupe u kontakt sa roditeljima. Šaljemo im pozive, proveravamo adresu na kojoj je porodica prijavljena i pokušavamo kroz razgovor sa njima da im objasnimo kako deca treba da idu u školu jer je to jedno od osnovnih prava svakog deteta. Ako ne uspemo da stupimo u kontakt sa roditeljima ili roditelji i dalje ne daju deci da idu u školu, onda kontaktiramo s Gradskim sekretarijatatom za dečju zaštitu i Centrom za socijalni rad - objašnjava Rada Nikolić, učiteljica u OŠ "Stevan Dukić" u Beogradu.

M. J.
Glas javnosti

[provincijalac]

„Blic“ istražuje: Koji je nivo obrazovanja i kulture u Srbiji
Mladima je škola dosadna
Autor: Svetlana Palić, Violeta Nedeljković | 01.10.2007 - 08:20

Daleko od Evrope
Pre pola veka Srbija je imala 25 odsto nepismenih, a 2002. godine 3,45 odsto ili 232.925 ljudi. Međutim, to je daleko od evropskog proseka gde je nepismenost ispod jedan odsto ili je potpuno iskorenjena.

Čita se lako štivo
Srbija nije zemlja u kojoj se knjige uopšte ne čitaju i ne kupuju. Prema istraživanju koje je poručila Narodna biblioteka 2006. godine, 45 odsto ljudi u Srbiji kupilo je za poslednjih godinu dana jednu ili više knjiga, a 57 odsto je i pročitalo. Međutim, knjige koje se kupuju su većinom lako štivo, beletristika, ljubavni i SF romani, najčešće domaćih autora, i nisu skuplji od 400 dinara po primerku.

Milion bez osnovne škole
Nikada nisu išli u školu 5,66%
Nisu završili osnovnu školu 16,18%
Imaju završenu osnovnu školu 23,88%
Završili srednju školu 41,07%
Završili višu školu 4,51%
Završili fakultet 6,52%
*(Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2002. godine bilo oko milion stanovnika bez završene osnovne škole)

Nepismeno stanovništvo
(popisi 1953-2002)
1953. - 24,82%
1961. - 20,71%
1971. - 15,27%
1981. - 9,72%
1991. - 6,10%
2002. - 3,45%
(*Podaci Republičkog zavoda za statistiku za Srbiju, bez Kosova i Metohije. Najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitorađa, Trgovište, Merošina i Crna Trava (više od 10 odsto), a najmanje u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar (ispod 0,40 odsto).

[Domaci Zdajnik]

Kad se kaže da se čita lako štivo i navode SF romani, podseća me na one novije generacije tzv. nerdova, buntovnika nove vrste, koji se okreću SF i EF žanrovima kao alternativnim. Baš nasuprot njihovim pretpostavkama, književni kritičari te žanrove uglavnom ubrajaju u one lake, popularne žanrove, pa tako i nekvalitetne (premda je moguće naći i nešto kvalitetno). To je jedan mali ekskurs, tek da primetimo tu praksu kod tzv. mladih buntovnika, a u stvari pozera.

Podatak da je u Srbiji svega 3% nepismeno je neodgovarajući s obzirom na stvarno političko stanje srpskog stanovništva. Nepismeni u ovom Blicovom istraživanju su jedino oni koji nemaju ni osnovnu školu završenu, pa bi valjalo odrediti i kategoriju "neobrazovanih" kakvim bi se smatrali svi oni koji nemaju barem četvorogodišnju srednju školu. Smatram da bi tek taj procenat pokazao onaj procenat koliko u Srbiji ima birača SRS, Nove Srbije i DSS-a.

[provincijalac]

Smatram da bi tek taj procenat pokazao onaj procenat koliko u Srbiji ima birača SRS, Nove Srbije i DSS-a.

mislim da nema veze to ko je kakvog obrazovanja, koliko razreda skole zavrsio sa tim za koga glasa i da li uopste glasa. stavio sam onaj tekst da bi pokazao koliko u stvari malo drzava vodi racuna o obrazovanju njenih gradjana, i da smo jedni od najneobrazovanijih naroda u evropi.

[FinalCutNow]

Kad se kaže da se čita lako štivo i navode SF romani, podseća me na one novije generacije tzv. nerdova, buntovnika nove vrste, koji se okreću SF i EF žanrovima kao alternativnim. Baš nasuprot njihovim pretpostavkama, književni kritičari te žanrove uglavnom ubrajaju u one lake, popularne žanrove, pa tako i nekvalitetne (premda je moguće naći i nešto kvalitetno). To je jedan mali ekskurs, tek da primetimo tu praksu kod tzv. mladih buntovnika, a u stvari pozera.

SF i EF romani nisu lako štivo, pogotovo ne SF. Samo saga o Arakisu (Herbert) i čuveni Klark dovoljni su pa da uvidimo sve moguċnosti i alternativu koju nudi SF u literaturi, a oni su samo jedni od mnogih. U Americi je ova vrsta posebno cenjena i velik broj prestižnih književnih nagrada kod njih osvojili su upravo SF romani.
Prvi put čujem od tebe da kritičari gledaju s nipodaštavanjem na ove pravce. Naravno da među njima ima plitikih, pa i komercijalnih dela kao ona pisana za potrebe holivudskih producenata, ali to nisu reprezenti samog žanra. Ustalom toga ima u svakoj književnoj podvrsti.

[Plodni bizon]

mislim da nema veze to ko je kakvog obrazovanja, koliko razreda skole zavrsio sa tim za koga glasa i da li uopste glasa. stavio sam onaj tekst da bi pokazao koliko u stvari malo drzava vodi racuna o obrazovanju njenih gradjana, i da smo jedni od najneobrazovanijih naroda u evropi.

Ja bih ipak rekao da ima, ali ne preterane veze. Ima sa jedne strane te veze sto neobrazovani sigurno nece da glasaju za LDP, a mozda jedva neko da glas DS-u od takvih ljudi. Ali kad obrnemo pa gledamo ove desno orijentisane stranke, medju njima nisu iskljucivo neobrazovani u tehnickom smislu reci, nego ima i onih koji su visokog akademskog obrazovanja, sto je zaprepascujuce, ali i logicno posto su to karakteri koji bi da se okoriste populistickom politikom pa makar i na stetu drzave u kojoj zive i u kojoj se navodno bave politikom.

[Trajkovic]

Nepismeni u ovom Blicovom istraživanju su jedino oni koji nemaju ni osnovnu školu završenu, pa bi valjalo odrediti i kategoriju "neobrazovanih" kakvim bi se smatrali svi oni koji nemaju barem četvorogodišnju srednju školu.

mislis na one koji imaju samo trogodisnju srednju skolu i nize od toga? onda bi blizu 50% ljudi bilo neobrazovano... ne samo u srbiji nego bilo gde. znam da je oko polovina iz  osnovne upisala cetvorogodisnje, a ostalo je otislo na tri godine skole.

[provincijalac]

neverovatan podatak iz narodnih novina 15. oktobra... i posle se chudimo shto budale vode zemlju...

Prokuplje: Svaki deseti stanovnik nepismen

Svaki deseti stanovnik opštine Prokuplje ne ume da se potpiše, navodi se u podacima lokalne samouprave. Prema njima u opštini je nepismeno oko 3.000 meštana. Od toga broja, čak 85 odsto nepismenih su žene. Inače, pismenim se smatraju svi koji su završili bar jedan razred osnovne škole, odnosno svi koji mogu čitko da napišu i pročitaju svoje ime i prezime ili informativni tekst iz svakodnevnog života.

[Nebojsa]

Znao sam da su ljudi dole neobrazovani ali ne da su toliko zatucani. Ne znam da li su ona plemena iz Afrike sa zadrzanim tradicionalnim nacinom zivota po satorima od slame i koze obrazovaniji od ovih ljudi iz Prokuplja.
Valjda je i drzava propisala da ljudi moraju zavrsiti bar osnovnu skolu. Ili ne?!

[Plodni bizon]

Svaki deseti stanovnik opštine Prokuplje ne ume da se potpiše

Prokuplje je pri svemu tome politicki, cini mi se, prosveceniji grad od Nisa. Voleo bih, a dobro bi bilo kad bismo mi mogli da dodjemo do tih podataka, ispitati koliko je procentualno nepismenih u Nisu. A jos bolje bi bilo uporediti citavu jugoistocnu Srbiju sa Beogradom.

[Nebojsa]

A jos bolje bi bilo uporediti citavu jugoistocnu Srbiju sa Beogradom.

Imas gore u drugoj poruci, tvoj drugar provincijalac je postavio: *Podaci Republičkog zavoda za statistiku za Srbiju, bez Kosova i Metohije. Najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitorađa, Trgovište, Merošina i Crna Trava (više od 10 odsto), a najmanje u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar (ispod 0,40 odsto).

[debeli dud]

Odnos nepismenih se prema teritorijama poklapa sa zivotnim standardom u tim opstinama. Znaci kako budemo isli napred i razvijali se kao zemlja tako ce i nepismenost da nas napusta. Imajmo malo optimizma. Siguran sam da nikad nismo ni bili u boljoj situaciji po tom pitanju, a da cemo biti sve bolji kako vreme bude odmicalo. Sem toga ne treba da zaboravimo da je veliki broj Srba koji su visokoskolovani i talentovani u nauci izbegli tamo gde mogu vise da pokazu. Nije mali broj ni takvih.

[Domaci Zdajnik]

Izašao je jedan jako interesantan tekst u današnjem broju Blica (ovaj koji izlazi od ponoći pa važi za 1. jun 2008). Naslov i podnaslov glase:

Šta je pokazalo istraživanje o potrebi reforme našeg obrazovnog sistema
Samo polovina Srbije pismena
Autor: A. Nikolić | 01.06.2008 - 00:02

Dalje se u tekstu kaže:

Grupa profesorki sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta upozorava da oko 24 odsto stanovništva ima završenu samo osnovnu školu, dok 20 odsto nema ni to, odnosno petina građana Srbije nema zakonom obavezno obrazovanje. Nešto više od pet odsto mališana u gradu ne upiše osnovnu školu, dok se taj procenat u seoskoj sredini penje na preko 20 odsto. Dobro poznati rezultati PISA testiranja smestili su Srbiju po pismenosti na poražavajuće 37. mesto liste od 41 zemlje, što je već treći put zaredom ispod proseka OSCD-a.

To su, rekao bih, strašni podaci. Ali da vidimo dalje:

Nešto manje od 30 odsto učenika u Srbiji bilo je ispod elementarne pismenosti, što je očekivani podatak za zemlju u kojoj je oko četiri odsto stanovništva potpuno nepismeno na način da ne poznaje slovne znake te nije u stanju da se potpiše.

Onda imamo tabelu prema procentu sasvim nepismenih prema zemljama:

Srbija oko 4%
Španija 3%
Francuska manje od 1%
Italija 2%
Grčka 4%
Mađarska 2%
Hrvatska 2,4%
Bugarska 2,4%
Slovenija 0,5%

Sledi tabela stope završavanja visokog obrazovanja:

Srbija oko 55%
Španija 75%
Francuska 79%
Češka 63%
Grčka 56%
Poljska 66%
Portugal 66%
Irska 78%
Finska 71%

Rezultati istraživanja iz 2007. godine svrstavaju akademski kadar u Srbiji na začelje evropske liste. Oko 45 odsto studenata kod nas nikad ne završi studije, što je nezamislivo na evropskim univerzitetima, gde broj diplomiranih raste i do 79 odsto. Uz to, prosek studiranja u Srbiji je osam godina, pa se dešava da evropski vršnjaci stiču master diplome kada njihove kolege u Srbiji hvataju uslov za drugu godinu osnovnih studija. Tek 11 odsto građana Srbije ima visokoškolsko obrazovanje, dok diplomu univerziteta ima samo sedam odsto stanovnika.

Svaka čast Blicu što se dao na opis stanja, ali ima li komentara na sve ovo?