Kvalitet studentskog zivota

[Domaci I.]

Namerno stoji "jednog" jer ne želim da generalizujem, najpre iz razloga što mislim da važni problemi takvim postaju s obzirom na njihovo 'lukavstvo' da se održe kao problemi, kao nešto što se provlači neopaženo. Da sam napisao "Problemi prilikom studiranja", verujem da bi bile navoðene same trivijalnosti (mada, priznajem, na našem forumu to je izuzeto s obzirom na kvalitetan sastav). Neko je rekao da je lakše prevariti gomilu neg' jednog čoveka (ponovljeno i u nekom akcionom filmu).

Malo ću odstupiti i ostati nedorečen, jer me zanima kako bi ko drugi pokrenuo priču. Ako se to ne desi, pokušaću ubrzo da približim kako vidim problem studiranja u Nišu (kao neko ko prilično odstupa od klasičnog studenta kome je sve dobro ili ništa ne valja), naročito sa osvrtom na ono što sam studiram.

[iva]

Orijentisanost na studenta od strane profesora, a ne na samog sebe je, po mom misljenju, jedan od najvaznijih faktora koji uslovljavaju kvalitet studija. Cini mi se da to nekako lezi u osnovi pedagosko-prosvetiteljske uloge profesora koji vrednujuci i postovajuci svoje studente moze da ostvari prosperitet u sopstvenoj profesiji.

Ovakvo odredjenje profesora je u teoriji veoma logicno, ali u praksi mozemo naici na takve profesore kod kojih preovladavaju drugaciji motivi i nacin rada. Konkretno, na studijskoj grupi za psihologiju na fil.fakultetu u Nisu, profesorski kadar je vrlo nisko na lestvici ne samo prosvetiteljskog delovanja, vec i moralnosti. Pored medjusobnog trvenja, takmicenja i ogovaranja (koji se odrazavaju i na odnose sa studentima), postoji niz drugih faktora koji mogu biti manje-vise individualni. Tako, npr. imamo jednog profesora koji dolazi na ispit pijan, drugog koji je ozenjen, a startuje studentkinje kad god mu se pruzi prilika ("koleginice, sto bih ja voleo da vas vidim na svojoj katedri" ili, eksplicitnije "mozemo o tom problemu da porazgovaramo uz kaficu kod mene u stanu", itd.). A ima puno onih koji kasne po sat,dva ili uopste i ne dodju na zakazani ispit (a posebno konsultacije). Rec "izvinite" kao da ne postoji u njihovom recniku.

Kad je rec o sadrzajima predavanja, i tu se malo toga pohvalnog moze reci. U radu psihologa je jako bitna praksa, a ona se svodi na nekoliko vezbi u Zavodu za mentalno zdravlje i dusevnoj bolnici u Toponici. Kada sam apsolvirala (prosle godine), morala sa jednim kolegom da jurim po gradu i molim da me negde prime da obavim strucnu praksu, koja je neobavezna, ali sustinski neophodna da bih se bolje upoznala sa radom psihologa u nekoj ustanovi. Sva sreca da su nas primili u Regrutnom centru gde smo se vise upoznali sa problemima vojne psihologije.
Koliko znam, na studijskoj grupi za psihologiju u Novom Sadu i Beogradu je sve tako lepo regulisano da se studenti vise skoncentrisu na prakticnu nastavu i samim tim imaju bolju predstavu i veca znanja od nishkih studenata psihologije. Cak im je i program totalno drugaciji, da ako bi neko hteo da se prebaci tamo (kao jedna moja koleginica), ne bi mu bilo dopusteno, osim ako ne zeli da upise studije od samog pocetka.

Naravno, u ovoj svojoj kritici sam generalizovala, jer nije bas sve tako crno sto se tice studiranja psihologije u Nisu, ima i profesorа koji su istinski predani svom pozivu i obavljaju ga krajnje profesionalno i odgovorno. Ipak, oni su u manjini. Kada se sumira sveukupna situacija, rezultat moze biti jedino blago razocarenje.

I za kraj, nadam se da nisam promasila smisao teme. A ako jesam, onda je kriv autor sto je ostao nedorecen i nije kanalisao unapred odgovore koje je zeleo dobiti. :)
Pozdrav!

[Domaci I.]

Tako, npr. imamo jednog profesora koji dolazi na ispit pijan, drugog koji je ozenjen, a startuje studentkinje kad god mu se pruzi prilika ("koleginice, sto bih ja voleo da vas vidim na svojoj katedri" ili, eksplicitnije "mozemo o tom problemu da porazgovaramo uz kaficu kod mene u stanu", itd.).

I šta još reći... eto, takav neko predaje na fakultetu... takav neko je nekim ljudima autoritet... umesto da leži iza rešetaka. Da, ja bih takvog izbacio s fakulteta i stavio u zatvor. Da sam neko ko je to lično čuo, i ako bih imao još jednog ili - još bolje - više svedoka, ne bi taj više mogao da predaje na fakultetu koji ja pohaðam.

Voleo bih da znam da je makar to rekao oči u oči, a ne pred čitavom grupom.

O odnosu izmeðu beograda (i Novog Sada) sa Nišom, i našim fakultetom, ne vredi trošiti reči. Razlika je nepojmljiva, mada ne verujem da je onaj odande nužno bolji student. Ali uslovi su daleko bolji. Tu nema govora.

Još uvek se ne kanim napisati svoju priču. Uskoro.

[Reefer]

I šta još reći... eto, takav neko predaje na fakultetu...

Mizante lako je tebi da kritikujes, stavi se u poziciju profesora, zamisli da si ceo svoj zivot okruzen devojkama koje su u najboljim godinama...
Ne znam, meni bi bilo zaista tesko... narocito sto znam da drustvene nauke pretezno devojke studiraju.
Zasto da ne pokusa, mozda se posreci? 

[provincijalac]

sve je za ljude, a i ti ces miz da budes takav kad porastes. znam takve kao ti, jedva cekaju da se docepaju vlasti da bi mogli da diktiraraju s platforme.
ako bih mu bio desna ruka bas bih voleo da vidim dal bih dobio mrvice sa njegova stola

dajte bre neki interesantniji smajli repertoar da ne zapocnem seriju linkovanja s drugih servisa  ( uh, odvratano! )

[sensej]

Valentin-dan, koji ovdje pod Alpe slave kao dan prijateljstva, molim da i Vama ostvaruje i najmanje zelje !

[Domaci I.]

Pokušaću da pojasnim svoju situaciju.

često me mladi sa interneta (uglavnom maturanti gimnazija) pitaju da li da upišu studij filozofije, kako je tamo, jesam li zadovoljan, jesam li se pokajao, da li bih šta drugo upisao kad bih mogao ponovo da biram, itd.

Nije jednostavno odgovoriti. Ali ne iz razloga što ja ne znam da li vredi upisati filozofiju, niti iz razloga što je bitno kakav je u stvari onaj ko postavlja pitanje o studiju (ne može postojati univerzalan odgovor). Radi se o još jednoj važnoj stvari: okruženju u kome se studira filozofija.

Ako studij posmatram kao nešto što upisujem jer tu disciplinu volim više od drugih, što sebe vidim kao nekog ko bi se u toj stvari mogao nalaziti čitavog (ili možda - ostalog) života, i pri tom ne razmišljam ni o jednom faktoru koji se tiče druge stvari do ljubavi prema predmetu moje mišljene pažnje, tada mi se ništa ne bi moglo usprotiviti studiranju filozofije. Za takvoga znam da kažem da mu više nema povratka. Neće takav neko biti zadovoljan studijama nečeg drugog. A neće biti zadovoljan ni životom provedenim na način svakidašnjeg čoveka. Sartr bi rekao da je takav spreman na večnu mučninu. Mučnina je vrsta odgovornosti. Filozofska odgovornost; ali u ovom slučaju i odgovornost čoveka da se odazove pozivu filozofa.

I tada više ne pokušavam da odvojim mladog čoveka od upisa studija filozofije, jer za njega ne postoji drugi put. Ostaje mi samo da objasnim šta su povoljnosti a šta nepovoljnosti takvog poziva.

Nagovestio sam osvrt na sredinu u kojoj učiš, studiraš. Ne može biti isto studirati filozofiju koja zahteva komunikaciju, dijalog, stalan odnos i stalno nutrenje mišljenja, studirati je uz gomilu knjiga na nekoj udaljenoj planini i učiti je u nekom jakom univerzitetskom centru. Filozofija traži komunikaciju, ona postoji na način prenošenja i to specifičnog prenošenja njenog specifičnog toka (znanja). Ne radi se ovde o pozitivnom znanju da bi se ono moglo napisati kao jednačina i izučavati u kakvim god okolnostima, pri čemu postoji samo jedno rešenje i gde je ono unapred shvaćeno kao jedini zahtev.

Studirati u Nišu filozofiju jest s jedne strane odabir najvišeg od sveg što je moguće studirati, ili bi tako nominalno izgledalo. O kadru neću da govorim, reći ću samo da je izuzetno slab, ali da ne mora biti odlučujući faktor prilikom biranja univerzitetskog centra. Bitno je može li sredina da podnese čoveka koji vidi stvari tako isposredovano, tako komplexno, kako je to slučaj s filozofskim okom. U sredini koja ne misli, koja intelektualno tone bez ikakvih trzaja, kad se alternativom naziva novi pseudoprojekat... Nekome to sve izgleda suviše transparentno, a u tom i nepodnošljivo, neverovatno, mučno do ludila.

Ljudi mogu sve... najčešće da upropaste.


Razmišljam i naprosto ne vidim čime bi se studentski život u Nišu razlikovao od monotonije u stalnom učenju i povremenim druženjem sa jednim do par kolega ili starijih prijatelja sa kojima se (naročito ako studirate nešto kompleksnije, kakvo je npr. filozofija) ionako najčešće ne vidite kao valjanim sagovornikom...

Drugačije je u Beogradu i Novom Sadu, te je jasno zašto čitava centralna Srbija ide tamo da studira. No, može li se u Nišu (i kako?) promeniti situacija?

[Truman]

Mislim da nisi u pravu sto se tice razloga zasto mladi idu u Bg i Novi Sad. Iskreno, mislim da bi tebi bilo tesko da nadjes pravo drustvo i u Beogradu. I ovde se skoro sve zasniva na izlaske u kafice i klubove, na bavljenje nekim temama koje bi ti verovatno smatrao trivijalnim. Mladi ovde dolaze zbog velicine gradova ( u prevodu mesta za izlaske ) kao i zbog mogucnosti da nadju bolje zaposlenje. Takodje, kada bi neko ko je dosta drustven iz Bg - a sada dosao u Nis mislim da ne bi imao nikakvih problema da nadje drustvo.

[Domaci I.]

Nikako ne mogu da se složim s tim što si naveo. Najpre, u bgd-u sam mogao da - kad god je trebalo par dana tamo da provedem - odem u pozorište, i to nekoliko (da biram), pokažem index i puste besplatno; mogao sam da biram koji ću film u bioskopu da gledam, mogao sam da biram na koje ću predavanje da odem (van fakulteta)... To nisu kafići, a moglo bi da me zanima. Toga u Nišu nema. Ne postoji ni volja da toga bude. To poražava.

Istina je da bi se neki površnjak iz bgd-a lako snašao u Nišu, mnogo lakše od mene koji ovde živim. No, ja govorim o čoveku koji razmišlja. On u Nišu ne može da bude zadovoljan, makar gradom. čak sam govorio (a imam i dokaze u nekim ljudima koji su otišli tamo) da u bgd-u čovek mnogo teže može da postane depresivan, s obzirom na mogućnosti koje su mu u svakom trenutku dostupne. Ne može da bude sam. Smešno je kad se kaže da metropola (kako mi je gadno izgovoriti to i misliti na bgd) može da proguta 'stranca'.

[Truman]

U pravu si sto se tice pozorista, bioskopa, muzeja... Ali ja sam hteo reci da bez obzira na sve to ne postoji neka velika razlika izmedju vecine mladih u Nisu i u Beogradu. No, mozda to nije tema...

[provincijalac]

uglavnom se slazem s trumanom, sem

Mladi ovde dolaze zbog velicine gradova ( u prevodu mesta za izlaske ) kao i zbog mogucnosti da nadju bolje zaposlenje.

jer mislim da i u nisu ima mnogo tih mesta za izlaske, mada verovatno su drugacijeg kvaliteta. a ni velicina novog sada ne moze da bude presudna, s obzirom na to da su ns i nis kad je velicina u pitanju tu negde.

[Res, rei, f.]

Da, vrlo je zanimljivo sto medju onima koji ne zive u Beogradu vlada misljenje da se u njemu gotovo deli pamet na svakom cosku. Nazalost, nije istina. Ovde za pamet treba po coskovima zavirivati. Najcesce se ni tamo ne nadje nista vredno tog zavirivanja. No, kao mladi student psihologije Beogradskog univerziteta ne mogu da ne uputim tihu pobunjenicku kritiku velikom broju profesora Filozofskog fakulteta sa katedre za psihologiju. Ne mogu uporedjivati stanje dva fakulteta s obzirom da studiram samo na jednom, ali o ovom svakako ne mislim nista lepo. Nalazim da je situacija vrlo kriticna jer se cak i ova grana 'nauke' ponudila kao plodno tle trzista u kome je statistika ono cime bi se jedan covek kog zanima 'psiholoski zivot coveka' trebalo baviti. Eksperimentalna psihologija je u svojoj samozivoj ekspanziji, tako da bilo kakvom kritickom raciu u tom domenu nema mesta. Sve se svodi na racunanje pomocu metoda najmanjih kvadrata. Odnos profesor-student NE POSTOJI. Bez ikakve interakcije, koju su neki zeljni znanja ocekivali, zavrsavamo prvu godinu psihologije. Postoji mozda par profesora, teoreticara psihologije, koji su tu negde kroz rupicu uspeli da isijaju malo dubljeg pogleda na pojavu, ali ostalo... Naginje sto vecoj objasnjenoj varijabilnosti. :?
Mozda je jos rano da sudim o studijama psihologije, ali posle prve godine gotovo da nemam sta lepo reci. Ucenje od A do S, od S do A.
Filozofija... Cujem da ni tamo nije stanje onakvo kakvog bismo ga puni ceznje ocekivali, ali to vec ne bih mogla s iskustvom komentarisati, osim sto sam posecivala predavanja prof. Kozomare, koja mogu smatrati izuzetno dobrim.
Sto se tice bilo kakvih kulturnih uzdizanja, ne bih rekla da Beograd nudi nekakav zadovoljavajuci program, ali pretpostavljam da je stanje u ostalim gradovima kudikamo gore. Na ovdasnjim tribinama se meta ne postavlja dalje od one koju su nekad neki postavili. Sve to dodje kao neko sarlatanstvo, povrsno, u vidu bednog pokusaja. Mozda sam ja bila na pogresnim tribinama, ali sa svake nosim takav utisak.
Depresija... Lako je imati i u Beogradu. Ovde je jos mnogo vise onih koji preslikavaju vrednosti kolotecine kulture koja nam se propagira.

Pozdrav onima koji mogu da uvide mogucnost za kritiku!

[Boat on the River]

Ipak Beograd nudi najvise u Srbiji. Zato se valjda kaze da je tamo sve iako bas ne mora da znaci da je bilo cega toliko koliko bi smo voleli da bude. Meni se Beograd dopada zato sto sam iz malog mesta, mozda je vama u Beogradu dosadan posto ga gledate svakog dana.

[Res, rei, f.]

Da, dosadan... Nekako se trudim da zavirim pod njegove skute, a to podrazumeva radijalno sirenje krugova oko centra. Naravno, to ni nije bas nesto posebno zanimljivo, ali ostale price su ispricane, svaki odlazak do centra podrazumeva Knez Mihajlovu. :?
A kulturni zivot... Ima tu neceg, svakako vise nego u manjem mestu, ali ne onoliko koliko ja ocekujem. Koliko sam ocekivala bar. :cry:

[Domaci I.]

Imam pitanje za Res, Rei, f., ali nemoj to shvatiti kao napad, već me samo zanima, pogotovo jer sam te (a verujem da su i ostali) shvatio iz tvoje prve poruke kao ozbiljnog sagovornika koji ima mnogo toga interesantnog da nam kaže i svojim prisustvom uzdigne forum na viši nivo. Zanima me kako bi odgovorila kad bi ti ko ponudio da studiraš u Nišu, pod uslovom da po završetku studija (psihologije npr.) nužno dobijaš ponudu za posao u nekoj od značajnijih državnih institucija u gradu. Zanima me jer bi te to dovelo u pitanje - da li žrtvovati standard (studentski, pa i gradski, jer zna se šta je Beograd a šta Niš) za siguran posao.