Kako bi trebalo da se organizuje gimnazija?

[Domaci Zdajnik]

Evo kako sam zamislio da bi trebalo da izgleda jedna utopijska, a ipak mnogo realnija i čoveku/detetu primerenija škola.


1. Racionalizacija oblasti interesovanja

Namerno kažem racionalizacija a ne redukcija, jer se radi o tom da zaista postoje neke stvari koje u srednjoj školi učima, a da nam ni u kom slučaju kasnije nisu potrebne, te ih potom brzo i zaboravimo, usled neaktivnosti na planu prakse. Jer čovek i ne pamti, ne drži u svesti, ono čime se dugo ne služi. Pitanje je čemu učiti nešto takvo, ako se potom time nećemo služiti, a kao takvo ne razvija ništa u čoveku dok se o tom informišemo.

Korpus ovakvih predmeta obuhvata sledeće:

- Matematika - Pustimo Platona i njegovu Akademiju na kojoj piše da ko ne zna matematiku ne ulazi u školu. Matematika kakvu je on imao u vidu deca uče u osnovnoj školi. Dakle, stvar je u tom da se nauči princip, a to u stvari znači znati princip da je sabiranje zbrajanje najmanje dva člana, da je operacija oduzimanja pak razdvajanje od jednog člana nekog njegovog dela, itd. Sve to deca nauče u osnovnoj školi, a još se takvi pojmovi i radnje, kao principi, daju tek ponoviti u nekom drugoj oblasti, koja bi obuhvatala slična principijelna znanja.

- Fizika - Na koji način fizika utiče na razvoj mog duha? Ja ne poznajem definiciju niti jednog fizičkog zakona, pa me to ne umanjuje kao čoveka, niti moj duh čini inferiornijim pred duhom nekog fizičara koji predstavlja svetsku veličinu u toj oblasti. Čak ne postoje razlozi da se ni principi fizičkih zakona uče, sem možda neki baš osnovni (gravitacija npr.).

- Hemija - Važi isto što je rečeno za Fiziku, s tim što u hemiji ne postoji baš nikakav princip koji bi bio vredan pomena.

- Strani jezik - Naime, nema razloga učiti ono što nije nužno takvo da razvija duh osobe. Ako je jezik nešto što pridolazi neobavezno, i što čoveku nije nužno da bi razvijao dalje svoje vrednosne stavove, tada bi bilo logično prepustiti taj posao privatnim školama, specijalizovanim za podučavanje stranim jezicima.

- Srpski (maternji) jezik - Čemu? Prva je pretpostavka da su se osnove ovog jezika učile u osnovnoj školi (nivo pozitivnog znanja, tamo gde je naučeno nekoliko zakona matematike i fizike)? Ukoliko na svakom drugom predavanju u srednjoj školi (gimnaziji) postoje rasprave koje uključuju aktivno razumevanje pravila sopstvenog jezika, i ako je uslov da bi se govorilo o duhu ipak poznavanje pravila sopstvenog jezika, onda je jasno da se predmetom "srpski jezik" dupliraju zahtevi škole.

- Biologija - Važi sve što je rečeno za Fiziku.

- Istorija i geografija - Prvi razlog za njihovo ukidanje je to što uče pozitivnom znanju i tako štete razvoju principijelnog mišljenja. Drugi je taj što se informacije (pozitivno znanje) iz ovih mogu koristiti kao usputne prilikom učenja neke druge oblasti. Time se ne obraća mnogo pažnje na informacije koje dolaze na pozitivan način, i ne tretiraju se kao znanje (što i jeste koncept znanja kao mehanizma principijelnog poznavanja i definisanja stvari).


2. Racionalizacija pojedinačnih predmeta

Navešću samo predmet filozofije kao primer, ali će ovo važiti za sve oblasti koje se imaju izučavati na ovoj, ovako zamišljenoj, srednjoj školi. Predmet filozofije ne bi imao istorijski pristup, već problemski. Svi problemi koji iskrsavaju na polju filozofije imali bi se prezentovati, i dati relevantne informacije o tom kako je problem nastao, te u kom pravcu bi trebalo ići da bi se rešio. Problemi koji ne bi uticali na razvoj duha mladih osoba, učenika, ne bi trebalo da se nađu kao sadržaj problemske filozofije u srednjoj školi.

Kod izučavanja književnosti je stvar možda još jasnija. Ne bi bilo časova u kojima profesor pita učenika da prepriča neko delo, i onda daje peticu zato što je ustanovljeno da je učenik pročitao i zapamtio fabulu nekog teksta. Poštovalo bi se i ocenjivalo to što je učenik pronašao između redova, tako da je pri odgovaranju bolje ne pomenuti ništa iz fabule, a ipak reći sve o tom šta se u delu nalazi kao književno vredno. Profesor bi bio tu da nauči učenike zašto književnost čine upravo ti kvaliteti koje će učenik imati da objasni u pojedinačnim delima.

[Truman]

Izdajnice, uopste se ne slazem sa tim tvojim novim konceptom. Vidi se da si filozof i da ti je  "razvoj duha" malo zamutio pogled i da malo hodas po oblacima. Prvo, zato sto se po tvom principu pogotovu iz prirodnih nauka ne bi nista naucilo ( a to sto ti prirodne nauke podcenjujes je tvoj problem ), drugo zato sto bi se uopste mnogo manje naucilo, a i pored tvog napora cisto sumnjam da bi uspeo razviti kriticku duh tim konceptom kod mladih ljudi. Ukinuti istoriju i geografiju, ccc kako nadmeno i kako bi to samo produbilo neznanje o svetu oko sebe ( makar i fizickom svetu ). Lepo ti je Starac odgovorio kada si poceo pljuvati istorijsku nauku. Izvini, ali tvoj koncept mi deluje dosta besmisleno.

[modesty]

Izdajnik me ja podsetio na mog nastavnika biologije iz osnovne skole, zvali smo ga Baltazar. On je stalno govorio da istorija nije nauka  :jezik: Nisam nikada mogla da razgranicim da li je radila sujeta, zato sto smo svi jako voleli nastavnika istorije koji nam je postavio sjajne temelje. Kada sam polagala opstu pravnu istoriju na faxu, pricala sam o detaljima vezanim za Spartu, koje nam je on pominjao jos u 5. osnovne i crtao po tabli razne formacije grcke i rimske vojske. Zove se Dejan Borisogljepski i fantastican je. Iako se ne slazem sa Izdajnikom, trebalo bi da zna da nije usamljen, eto ima jos ljudi i to sa iskustvom koji njegovo misljenje dele. Ipak, ne bi ta reforma bila bas sjajna. Kada sam zivela u Sacramentu, jedan moj prijatelj, naturalizovani Amer, poreklom Rus, bio je zaprepascen kada sam mu pokazala da znam gde je Sibir. Pitao me je sta oni nama to rade u tim srpskim skolama. Smejala sam se setivsi se da mi ucimo mnogo sitnije detalje, a kada ne bi umeo da pokazes gde je Sibir, pao bi godinu najverovatnije. Jedan gospodin koji mo je predlagao da ostanem u US-u mi je ipak malo otvorio oci pitajuci kakva mi je buducnost u Srbiji. Odgovorila sam mu da volim svoju zemlju i da mi imamo jake skole. Na to mi je odgovorio da se to i ocekuje od nas obzirom na to gde smo trenutno. Nisam bas sigurna da bi umeo da pokaze gde smo  ali, hteo je da kaze, da verovatno i nismo toliko bitni kada ne zna gde smo  Naravno da ovo pokazuje njihovu oskudni geografiju koja je BTW izborni predmet! Ipak, njima to i nije tako strasno, jer su ogromna zemlja sa nizom drugih mogucnosti, a iskreno mislim da bi nama manjak obrazovanja naskodio. Mladi , obrazovani ljudi, koji govore i po vise jezika jedva nalaze poslove u struci, a kamoli neko sa osnovnom ili srednjom skolom. Moja reforma bi podrazumevala casove fizickog kao obavezne svakog dana. Umetnicke predmete bih navela kao izborne. Uvela bih savetnike u skolama koji bi pratili svakog ucenika pojedinacno. Ja sam imala u SAD-u svog savetnika.  Ne bih izbacivala predmete koji su u skolama i do sada postojali, jedino bih veronauku, gradjansko vaspitanje i umetnicke stavila pod izborne. Povecala bih fond casova iz informatike i uverila se da ko nema mogusnosti da vezba kod kuce ima obezbedjeno vreme za kompom u skoli. Ja sam u Sacramentu od skole dobila lap-top na koriscenje na godinu dana. Takodje bih uvela casove bontona. Nase obrazovnje je ipak Ok jos uvek, osetila sam to na svojoj kozi i osecala sam se kao ambasador nase zemlje 2003-04 skolske godine u Sacramentu. To je bila 4. godina gimnazije. Trebalo bi sto vise studenata i ucenika da ide na razmenu, tako se najbolje stice utisak o tome gde smo i sta treba da promenimo, a sta da zadrzimo u mnogim sferama.

[Truman]

Naravno, jedina sansa malih zemalja za razvoj je u obrazovanim ljudima jer to privlaci i strane investitore ( pored toga sto se te osobe i grade uz obrazovanje ), a i ostavlja dobar utisak o zemlji. Kakvo crno ukidanje geografije i istorije, to sto americka elita zatupljuje svoje stado je njihov problem i jednom ce morati da im se obije o glavu. Nase osnovno i srednje obrazovanje ipak i pored svih nedostataka moze dati odredjeno obrazovanje. Najbolji su mi ovi sa fix-idejama koji bi da ruse sve sto je postojalo pre njih, kao da su bogovi a da se pre njih niko uman nije rodio. Bolje da stanem.

[Domaci Zdajnik]

Vidi se da si filozof i da ti je  "razvoj duha" malo zamutio pogled i da malo hodas po oblacima.

Pretpostavljam da je pojam razvoj duha nejasan pa da je to razlog da "hodam po oblacima". Razvoj duha je razvoj principijelne svesti. A principijelna svest se slikovito ovako može opisati (na početku Aristotelove Metafizike ima tih nekakvih primera): Znati uzrok bolesti, i na osnovu toga uzroka doći do rešenja o postupku lečenja. Kod pozitivnog znanja (prirodno-naučnog koje se forsira u srednjim školama, gimnazijama) ne postoji principijelno učenje, ili nije zastupljeno na tom nivou izučavanja. Dakle, prirodna nauka se može ili učiti principijelno, a to znači specijalizovati se u nekoj prirodno-naučnoj oblasti, ili je sasvim zanemariti. U prvom slučaju dobijamo čoveka koji je sposoban protumačiti i objasniti prirodno-naučne fenomene, baviti se njima, dok je u drugom učenik oslobođen nepotrebnog i beskorisnog (trenutnog) pozitivnog znanja o tim stvarima.

U još jednom slikovitom prevodu to se može opisati ovako: U srednjim školama kakve su sada učenik će naučiti da rekonstruiše postupak lečenja (ono pojavno, fizičko), ali neće znati kako se ti postupci realizuju kao postupci lečenja.

Dakle, takav je postupak potpuno beznačajan, jer na nivou koji srednjoškolac ima, uz znanje koje na taj način ponese, bolje je da ne praktikuje ono što je na taj način naučio.

zato sto bi se uopste mnogo manje naucilo

Problem je u tom što ti ne shvataš šta je stvarno znanje, a šta je pozitivno sećanje (pamćenje). Ono što ti ovde shvataš naučenim je upravo ono pozitivno zapamćeno. Takve stvari na njega utiču kao na sredstvo, odnosno on postaje specijalizovan da nešto čini, ali se u sebi ne menja. Tako možeš obrazovati nekog čoveka da postane savršeni ekonomista, bankar ili inžinjer elektronike, a da pokraj toga ostane idiot za komunikaciju, za empatiju, za šira društvena pitanja, za sve što se tiče njega kao ljudskog bića. On je postao čovek-sredstvo, šraf u ogromnoj mašini u kojoj svako služi služenog. Tako je život sasvim na drugoj strani, njihov intimni život odvojen od posla, odnosno duša odvojena od specijalizovanog znanja. To je problem koji upravo iskrsava u kapitalizmu koji zahteva ekonomsku radnu snagu kao presudnu i nikad dovoljnu. To je glavni razlog da se kritikuje američko društvo, i da se prema takvom društvu pruža otpor. Ništa ja tu novo nisam rekao. Govorim nešto što je čovečanstvu bilo poznato pre dve i po hiljade godina: teorija i praksa moraju se stopiti u čoveku, a ne odvajati ono delatno od mišljenog, znanje od psihe (duha).

a i pored tvog napora cisto sumnjam da bi uspeo razviti kriticku duh tim konceptom kod mladih ljudi.

Razvoj bi bio u mnogo boljoj situaciji, a škola bi dobila na smislu (koji, uzgred, danas nema). Stvar realizacije zamisli prepustila bi se profesorima. Mnogo toga zavisi od metode, a ne od samog okvira i naziva predmeta.

Ukinuti istoriju i geografiju, ccc kako nadmeno i kako bi to samo produbilo neznanje o svetu oko sebe.

Nije nadmena nego filantropska i optimistička ideja. A kad kažeš da bi produbilo neznanje... Znanje koje se stiče u geografiji nema dubinu (baš zato što je pozitivno i nikako ne može biti ništa drugo). S druge strane, zapitaj se koliko je bitno onoj deci u školskoj klupi to što poznaju kako se zove glavni grad Brazila. Svi oni znaju odgovor na to pitanje, dok mnogo slabije poznaju logiku argumentacije, vođenja dijaloga, građanske vrednosti, principe dijaloga... Šta je tu korisnije (ne mislim na korisno u smislu materijalne proizvodnje, nego korisno za duh)?

[modesty]

Mislim da prakticno znanje i teorija idu zajedno, naravno, ali od osobe jako mnogo zavisi koliko ce pokazati volju za usavrsavanjam svojih komunikacijskih vestina i probuditi zelju za citanjem stiva koje nija pod obaveznim. Studiram Pravo i ponekad mi je stvarno bez veze kada cujem jako oskudan vokabular prilikom odgovaranja pojedinih kolega. Jednom je profesorka Todorovic, predaje sociologiju, rekla studentkinji da bi trebalo vise da cita. Strasno je kada ti to kaze profesor na faxu. Najgore od svega je sto je devojka studentkinja prava, a ne tehnologije. Motivacija, radoznalost i glad za knjigama, casopisima, novinama se nekako ima ili nema. Moze i da se nauci u odredjenim slucajevima. Meni je citanje svega i svacega navika od ranog detinjstva, kopirala sam kao mala mamu, a onda sam prosto zavolela...

[Lvzifer]

- Fizika - Na koji način fizika utiče na razvoj mog duha? Ja ne poznajem definiciju niti jednog fizičkog zakona, pa me to ne umanjuje kao čoveka, niti moj duh čini inferiornijim pred duhom nekog fizičara koji predstavlja svetsku veličinu u toj oblasti. Čak ne postoje razlozi da se ni principi fizičkih zakona uče, sem možda neki baš osnovni (gravitacija npr.).

Gravitacija je najneproucenija i najneshvacenija oblast u fizici.  Gravitacija je perpetum mobile sila. Fizika se samo u gimnazijama i u strucnim skolama uci tamo gde treba i koliko treba. U gimnazijama mozda cak i previse. Ako hoces da razvijes duh imas manastir, u skolu se ide da bi se steklo znanje i uvezbala misao i memorija(bar tako treba da bude a sad sto nije )

- Hemija - Važi isto što je rečeno za Fiziku, s tim što u hemiji ne postoji baš nikakav princip koji bi bio vredan pomena.

Isti ti je i odgovor samo sto iz hemije ucimo mnogo vise nego sto nam treba u gimnazijama.

- Strani jezik - Naime, nema razloga učiti ono što nije nužno takvo da razvija duh osobe. Ako je jezik nešto što pridolazi neobavezno, i što čoveku nije nužno da bi razvijao dalje svoje vrednosne stavove, tada bi bilo logično prepustiti taj posao privatnim školama, specijalizovanim za podučavanje stranim jezicima.

A kako ces da se produbuljes ako ne bez knjiga? A jel imas sve knjige stampane na Srpskom?  Najgovoreniji strani jezici su preko potrebni, sto zbog snalazenja sto zbog edukacije sto zbog vezbanja memorije i misli.

- Srpski (maternji) jezik - Čemu? Prva je pretpostavka da su se osnove ovog jezika učile u osnovnoj školi (nivo pozitivnog znanja, tamo gde je naučeno nekoliko zakona matematike i fizike)? Ukoliko na svakom drugom predavanju u srednjoj školi (gimnaziji) postoje rasprave koje uključuju aktivno razumevanje pravila sopstvenog jezika, i ako je uslov da bi se govorilo o duhu ipak poznavanje pravila sopstvenog jezika, onda je jasno da se predmetom "srpski jezik" dupliraju zahtevi škole.

U gimnaziji se vise uci Knjizevnost, nego sam srpski jezik. Osnovna gramatika se uci osnovnoj. U sustini, i srpski je preteran. Ako hoce da ga pricam pravilno ne moram ja da ucim napamet sve glasovne promene, sva gramtichka pravila. Dovoljno je da mi daju test pismenosti. Mnogi znaju svu gramatiku pa ga ne pricaju pravilno.

- Biologija - Važi sve što je rečeno za Fiziku.

Biologija opet josh jedan preteran predmet, potreban ali prefosiran.

- Istorija i geografija - Prvi razlog za njihovo ukidanje je to što uče pozitivnom znanju i tako štete razvoju principijelnog mišljenja. Drugi je taj što se informacije (pozitivno znanje) iz ovih mogu koristiti kao usputne prilikom učenja neke druge oblasti. Time se ne obraća mnogo pažnje na informacije koje dolaze na pozitivan način, i ne tretiraju se kao znanje (što i jeste koncept znanja kao mehanizma principijelnog poznavanja i definisanja stvari).

Ne razumem te bash najbolje. Istorija i geografija su korisni i uce se u meri u kojoj trebaju da se uche.

[Truman]

Izdajnice, prirodne nauke upravo uce kritickog misljenju, logickom razmisljanju i vaganju na osnovu dokaza. Dokaz za to je da ljudi koji poznaju makar osnove prirodnih nauka su manje religiozni ( ovo bi takodje trebalo biti dobar argument za tebe ). Opet, slazem se da se u nasim skolama stvari previse zasnivaju na reprodukciji ali sto vise ucis i sto vise znanja imas ( i iz geografije i istorije! ) manje su sanse da ce te neko preveslati, a naravno uz ucenje ide i povecanje vokabulara, zatim svest o postojanju i drugih oblasti zivota koje mogu da zainteresuju mlade ljude, a znam odredjen broj mladih koje zanimaju i istorija i geografija. Dakle, ti nemas nikakvo pravo da ukidas te oblasti. Upravo je geografija ( "Zemlja je okrugla", Kopernikanski ort ) dovela do potiskivanja crkvene dogme i usmeravanja ljudi ka pravim znanjima. Slazemo se sto si tice surovog kapitalizma u Americi, recimo nemacki kapitalizam mi je dosta blizi i blizi je socijalnom mada i tom sistemu ima sta da se zamera. Da se ja pitam, samo bih povecao broj izbornih predmeta, izmedju ostalog i ekonomiju, da mladi vec u gimnazijama ( uzmimo ih kao primer ) krenu da produbljuju znanje iz onoga sto ih zanima. Naravno da je i knjizevnost jako potrebna jer se u srednjim skolama pretezno svodi na citanje. Sto se tice filozofije i sociologije za nizak renome tih predmeta po skolama po mom misljenju krivi su pre svega nastavnici ne uspevaju sustinski da objasne deci koja je svrha tih oblasti i zasto su one vazne.

[Domaci Zdajnik]

Ako hoces da razvijes duh imas manastir, u skolu se ide da bi se steklo znanje i uvezbala misao i memorija.

U školu se ide da bi se uvežbala misao? Može li to malo preciznije? A memorija se ne stiče u školi, niti je škola zadužena za razvitak memorije. Ono o manastiru deluje kao komičan momenat.

Ne razumem te bash najbolje. Istorija i geografija su korisni i uce se u meri u kojoj trebaju da se uche.

Pročitaj čitavu diskusiju pa ćeš naći odgovor na pitanja tipa "ovo je potrebno, ono je potrebno, zašto onda to izbaciti?".

Izdajnice, prirodne nauke upravo uce kritickog misljenju, logickom razmisljanju i vaganju na osnovu dokaza.

Možeš li na primeru pokazati kako će biologija naučiti kritičkom mišljenju? Ili hemija, fizika, matematika... Uzmi bilo koju od ovih i pokaži na primeru njihove prakse kako se to razvija u učeniku kritičko mišljenje pri učenju o ovim stvarima.

Pomoći ću ti, pošto izgleda da i dalje ne razumeš (kao i drugi diskutanti na ovoj temi) šta znači pozitivno znanje. Pozitivno znanje postoji i u filozofiji, ali filozofija za razliku od prirodnih nauka ima drugi cilj, te je njen metod imanentan njoj kao disciplini kritičkog mišljenja, tako da iako poseduje pozitivne stavove, njoj nije svrha da ih prezentuje/pokaže. Pozitivno znanje biće ovo:

- U matematici: Zbir dva broja od kojih je jedan broj 2, a drugi broj 3, daju ukupno broj 5.
- U biologiji: Kit je najveći sisar koji živi u okeanima.
- U hemiji: Voda je jedinjenje 2 atoma vodonika koji se nalazi u I grupi periodnog sistema i jednog atoma kiseonika iz VI grupe periodnog sistema.
- U geografiji: Erozija je prirodni proces pomicanja čvrstih tvari (zemlje, blata, kamena, itd.) kroz uticaj vetra, vode, ili pomicanja koja su uslovljena silom gravitacije.

Izvedite, gospodine Truman, iz ovih stavova kritičko mišljenje.

Dokaz za to je da ljudi koji poznaju makar osnove prirodnih nauka su manje religiozni (ovo bi takodje trebalo biti dobar argument za tebe).

Ti induktivni zaključci su uvek labilni. Ja mogu da se pozovem na onaj jalov argument protiv ateizma koji je primenio gospodin Pantelija, pa da kažem kako su veliki fizičari, matematičari i slično, bili vernici, te da možda oborim vašu tezu. No, reći ću drugu stvar. Naime, ja visoko cenim ljude koji se bave prirodnom naukom, i nisam nigde tvrdio da bi prirodnu nauku trebalo zabraniti. Naprotiv, ja sam je svrstao u red zanimanja koja zahtevaju usku specijalizaciju i konkretno usmerenje. Moja je zamisao ove škole prvenstveno se odnosila na gimnaziju kao škole iz koje je potrebno izaći nesposoban za stručna zanimanja, ali sposoban za mišljenje kao mišljenje (da ne kažem ono smešno "takvo"). Dakle, prirodnjaci bi imali mesta na svetu, dakako, čak bi imali status koji danas imaju (a on je viši od statusa onih koji se bave društvenim naukama), jer smatram da je njihovo zanimanje prilično odbojno i njima samima, pošto nije imanentno ljudskim osnovnim potrebama, koja je potreba za mišljenjem o čoveku. Čovek koji se bavi društvenim pitanjima je čovek koji je uvek kod kuće, dok je čovek prirodnjak uvek u izgnanstvu, pošto se ne bavi sobom i ljudima.

Pošto smo razrešili status prirodnjaka, mene sada zanima kako da objasnim ateizam (relativno čest) kod onih koji se bave prirodnom naukom. Ne smatram da je to izraz naročitog kritičkog mišljenja, koliko privrženost prirodnim, materijalnim stvarima. Fizičar nije navikao da spekuliše, da misli o tom kako filozof ateista razmišlja o nepostojanju boga, odnosno o apsolutnoj nemogućnosti za božjim postojanjem. Fizičar odustaje od boga jer veruje da je svet satkan od onoga čime on operiše, i tako se njegova misao zaustavlja na onom čime i sama fizika operiše - materijalu. Dok je kod filozofa stvar mišljenja, i spekulacije, te tako i kritike koja dovodi do ateizma.

Opet, slazem se da se u nasim skolama stvari previse zasnivaju na reprodukciji ali sto vise ucis i sto vise znanja imas ( i iz geografije i istorije! ) manje su sanse da ce te neko preveslati, a naravno uz ucenje ide i povecanje vokabulara, zatim svest o postojanju i drugih oblasti zivota koje mogu da zainteresuju mlade ljude, a znam odredjen broj mladih koje zanimaju i istorija i geografija.

Znam i ja mlade ljude koji se bave geografijom i istorijom. Čak mi je jedna komšinica, izuzetna učenica, šahistkinja i osvajačica bitnih medalja na takmičenjima iz hemije, fizike, matematike, maternjeg jezika i drugih predmeta na republičkim takmičenjima upisala istoriju. Strašno. No, svakako za poštovanje, jer ne možeš tek tako kao svesna osoba odlučiti da život posvetiš pozitivnom znanju, koje je, kao što rekoh, takvo da ne zahteva ono odomaćivanje, prožimanje ličnosti i predmeta učenja. Ne postoji onaj ljubavnički interes i zanos kakav može biti kod onih disciplina u kojima se čovek pita o sebi na najneposredniji način (psihologija, sociologija, filozofska antropologija).

Dakle, ti nemas nikakvo pravo da ukidas te oblasti.

I ne ukidam ih. Samo ih izbacujem iz gimnazije kao škole u kojoj se stiče opšte obrazovanje, a to će reći opšte kritičko mišljenje.

Da se ja pitam, samo bih povecao broj izbornih predmeta, izmedju ostalog i ekonomiju, da mladi vec u gimnazijama ( uzmimo ih kao primer ) krenu da produbljuju znanje iz onoga sto ih zanima.

Stvar je u tom da se mladi rasterete, a ne da im povećaš fond časova. Rasterećenje u školi, i pravo školsko usmerenje ka razvoju mladih ljudi u kritičke umove, jest rešenje koje će omogućiti i uzgredno šire obrazovanje. Ukidajući pozitivno znanje iz gimnazija, ukidam nepotrebno trošenje vremena u školskim učionicama, a namesto toga uvodim slobodno vreme koje će kod kuće ovi mladi ljudi, poučeni u školi kritičkom mišljenju, znati da usmere ka samorazvoju. To znači da bismo imali pune biblioteke gimnazijalaca koji posle škole odlaze da pronađu još nešto, jer su gladni pravog znanja, prevashodno zainteresovani za sebe i čoveka.

[Truman]

Gospodine Izdajnice, upravo se mnogi prirodnjaci sa strascu bave tim naukama jer je upravo njihov cilj istina kojom dolaze na drugaciji nacin od filozofa. Uzmimo primer astrofizicara Stivena Hokinga koji je citav svoj zivot posvetio proucavanju nastanka kosmosa i trazenju porekla zivota, smisla isl. Zar nije i Ajnstajn trazio boga u vasioni. Zar to isto ne radi i biolozi geneticari koji pokasavaju uci u srz genetskog i nastanka ljudske rase? Ima li viseg cilja od toga? Mozda, ali nema ih puno. Zar tu ne vidite dodirne tacke sa filozofijom? Vi cete sada reci -ne, to ne moze da se poredi sa filozofijom koja je spekulativna, a neki prirodnjak ce vam reci - ne filozofija upravo ne vodi do pravih znanja i osvescenu coveka kroz shvatanje svog polozaja u kosmosu. Treba i jednima i drugima dati podjednak prostor da se dokazuju i ruse postojece granice, a ne da jedna strana uskracuje drugu ( a izbacivanje iz srednjih skola ili znatno redukovanje to i jeste jer se mladi upravo tu "vrbuju" za oblasti kojima ce se baviti ). Dakle, nemojte pogresno shvatiti da se ja sa vama ni u cemu ne slazem, ali postoji i potpuno drugaciji pogled na svet koji je mozda mehanisticki kod onih koji sa na naucnoj lestvici pri dnu ( kao recimo moj profesor fizike iz srednje - zakleti ateista ), ali za one koji su na vrhu (navedena imena sa pocetka ovog posta ) slika je mnogo sira, granice su mnogo dalje. Dakle, ja se samo zalazem za to da se daju sanse i jednima i drugima, a ne da neki "diktator" propisuje sta je bolje.
A kako nauka sluzi logickom i kritickom promisljanju? Pa pokusajte samo resiti neki malo slozeniji zadatak iz fizike ( koji nije cist sablon ) pa cete videti koliko je promisljanja i izvodjenja zakljucaka za to potrebno. Bez obzira sto to nema direktno veze sa "razvojem duha".

[maelstrom]

- U matematici: Zbir dva broja od kojih je jedan broj 2, a drugi broj 3, daju ukupno broj 5.
- U biologiji: Kit je najveći sisar koji živi u okeanima.
- U hemiji: Voda je jedinjenje 2 atoma vodonika koji se nalazi u I grupi periodnog sistema i jednog atoma kiseonika iz VI grupe periodnog sistema.
- U geografiji: Erozija je prirodni proces pomicanja čvrstih tvari (zemlje, blata, kamena, itd.) kroz uticaj vetra, vode, ili pomicanja koja su uslovljena silom gravitacije.

KRITIČKO MIŠLJENJE

Matematika: Poznato, kantovski. Kako su uopće mogući sintetički sudovi a priori?
Biologija: A dakle, i mi i kitovi smo sisavci? Kako je Bog mogao tako suludo pogriješiti. Valja mi o ovome promisliti.
Kemija: Voda nisu Božje suze?
Geografija: Zar erozija nije ono kad se slonovi pomiču, ma oni slonovi na koje je položena Zemljina ploča. . .

Nastavni predmeti trebaju biti zadržani, ali sam pristup njima mora biti aktivniji. Potrebno je smanjenje opsega gradiva, a povećanje dubine izučavanja. Da, izučavanja, a ne štrebanja. Razumijevanja, ne pukog memoriranja.

[Lvzifer]

U školu se ide da bi se uvežbala misao? Može li to malo preciznije? A memorija se ne stiče u školi, niti je škola zadužena za razvitak memorije. Ono o manastiru deluje kao komičan momenat.

Pricamo o osnovnim i srednjim skolama, zar ne? Da se uvezba razmisljanje i gledanje na stvari, da se vidi da nije sve onak kako se cini, da se razvije memorija koja se inache razvija ucenjem i citanjem i da bi se stekle radne navike koje se sticu tokom detinjstva da bi kasnije mogli ozbiljnije da pridjemo tezoj i obomnijoj temi. Duhovscu uci religija a ne nauka. Doduse razumem tvoj pogled, ipak su filozofi tezili da prodru u sve pore ali ne mozes stvoriti utopijsku skolu u neutopjskom drustvu ili drustvo koje nije ni blizu nekog  utopijskog.

Tako da skola treba da radi na onome sto sam rekao. "razvijanje memorije i kritickog misljenja"

[Domaci Zdajnik]

Gospodine Izdajnice, upravo se mnogi prirodnjaci sa strascu bave tim naukama jer je upravo njihov cilj istina kojom dolaze na drugaciji nacin od filozofa.

Ne dodiruje moju tezu o potrebi društva i samih mladih ljudi za razvojem to što se neki stručnjak u oblasti fizike ili prirodnih nauka rado bavi tim poslom. Moguće je da neko uživa u tome (postoje ljudi koji uživaju u sasvim običnim stvarima koja su meni dosadne, tako da ne mogu na taj način praviti ograničenja), no ja govorim o tom šta je imanentno čoveku, i kako se to imanentno može iskoristiti da bi se dete usmerilo na pravi način ka nauci i dalje ka opštoj kritičkoj svesti. Država i školski sistem trenutno nemaju želju da stvore kritičare, ljude koji se znaju suprotstaviti samom tom sistemu i državi, tako da joj/mu odgovara što mladi ništa ne uspevaju valjano naučiti i poneti iz gimnazija.

Zar to isto ne radi i biolozi geneticari koji pokasavaju uci u srz genetskog i nastanka ljudske rase? Ima li viseg cilja od toga?

Vidite, vi ovde pretpostavljate da se filozofija koju ja zagovaram da bi je trebalo učiti u srednjoj školi uči na taj način što bi se učenicima prezentovala istorija filozofije, nekakvo znanje koje je slično onom u naukama koje sam naveo. To znanje o filozofiji ne bi bilo filozofsko, nego pozitivno, i evo kako ono izgleda (ono koje vi pretpostavljate):

- Tales je učio da je voda u osnovi sveta.

Zbilja, ovakav iskaz neće nimalo pokrenuti decu na kritičko mišljenje. No, ako se to postavi u formi pitanja (o ovome u prirodnim naukama govoriću kad budem davao odgovor na Maelstromovu primedbu), te iziskuje razmišljanje u pravcu onoga što bi moglo činiti osnovu sveta, bez odgovora o tom šta je Tales predložio, deca bi se mogla uključiti u to na kritički način, razviti dijalog, i uspostaviti simulaciju jedne egzistencijalne svakodnevice posredovane mišljenjem.

Problem koji vi ovde ne shvatate jeste taj što je metod kojim se ovo čini par excellence - FILOZOFIJA. Filozofija nije filozofsko znanje (ono ne postoji), nego put, dakle, samo filozofiranje. Jeste li znali da postaviti pitanje koje glasi:

- Šta je matematika/geografija/istorija/književnost/biologija?

... jeste filozofsko, pre nego da pripada ovim nabrojanim disciplinama. Postavljanje (u odgovarajuću podlogu, pripremu) ovakvih (egzistencijalnih) pitanja (u formi: Šta je...?) jedno je od puteva ka razvoju kritičke svesti.

Zar tu ne vidite dodirne tacke sa filozofijom? Vi cete sada reci -ne, to ne moze da se poredi sa filozofijom koja je spekulativna, a neki prirodnjak ce vam reci - ne filozofija upravo ne vodi do pravih znanja i osvescenu coveka kroz shvatanje svog polozaja u kosmosu.

Rekoh vam, ja ne zalazim u prirodu znanja, ja se nalazim ispred znanja, još znanje ne dolazi do mene, ako znanje pretpostavimo kao pozitivno (to znači konačno, zrelo). Pretpostavljam da se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazi učenik. Njemu je potrebno da se razvije u čoveka koji zna da misli, koji dobro argumentuje, koji ima kritičku svest. Neka naša misao ide sada ka tom da se on obrazuje na način koji vi pretpostavljate: uči se pozitivnom znanju, preskače onaj kritički put, uči napamet definicije, i tako posredno stiče nekakvu sliku sveta, nekakvu slagalicu uspeva sklopiti, slagalicu fizičkog sveta. On još uvek ne poznaje uzroke, ali se može dobro orijentisati u tom svetu. Vi sada govorite kako je taj čovek sposoban promišljati bolje nego neki divljak/primitivac. Istina, ovaj će znalac znati da poveže neka pozitivna znanja i doći do nekih vlastitih istina (kao da je kritički mislilac), ali njemu je taj posao moguć tek slučajno, nakon gomilanja slučajnog iskustva u kojima se pozitivna znanja prepliću, dovode u vezu, te inteligencija čoveka iskrsava i tvori kritički momenat. Taj je čovek tek na momente zbilja svestan, i sasvim slučajno dospeva u takvu situaciju.

S druge strane je filozofski obrazovana osoba, koja se već u školi uči dobroj argumentaciji (primer loše argumentacije, nedisciplinovanog uma, ovde na forumu možete naći u prvim porukama Dexe Pantelejskog, koje nisam hteo iz tog razloga niti da komentarišem), ali ne na izjave drugih, već se tom mehanizmu postavljanja pitanja i davanja odgovora na njih, te novih pretpostavljenih pitanja (dijalektička disciplina), uči zrelosti argumentacije, i tako gradi svest koja posreduje stvari mnogo dublje od bilo kog prirodno-naučnog znalca. Sve to se može odvijati i učiti tako što će učenik biti neposredno zainteresovan za sebe (tu se radi o izboru materije koja će poslužiti za razgovor, diskusiju, vežbu).

Dakle, ja se samo zalazem za to da se daju sanse i jednima i drugima, a ne da neki "diktator" propisuje sta je bolje.

Ja sam, gospodine Truman, završio svoje srednjoškolsko školovanje i meni ništa ne znači ta promena školskog sistema neposredno. Meni bi značilo samo u tom smislu što bih tada mogao da se obratim svesnim ljudima, a ne robotima koje je moguće naviknuti na torturu, na potčinjenost, na diktaturu. Ovo što ja propagiram mlade bi izgradilo u "opasne ljude", ljude koji grizu intelektom, a ne strojeve koji kažu: ćuti, dobro je da sam živ i zdrav.

Inače, ništa ja tu ne ukidam. Ovde sam govorio o gimnazijama, a vi ako želite možete svoje dete poslati u stručnu srednju školu za bankare, za metalostrugare, za elektronce, za menadžere, hemičare, matematičare i slično, što i danas imate. Gimnazija bi bila specijalna škola za mlade ljude koji žele postati mislioci, što bi u stvari trebalo da svi roditelji žele. No, i svakom je detetu bliža ona upitnost o tom šta je šta, nego pitanje o tom kako glasi šifra za amortizovana osnovna sredstva u računovodstvenim sistemima.

A kako nauka sluzi logickom i kritickom promisljanju? Pa pokusajte samo resiti neki malo slozeniji zadatak iz fizike ( koji nije cist sablon ) pa cete videti koliko je promisljanja i izvodjenja zakljucaka za to potrebno. Bez obzira sto to nema direktno veze sa "razvojem duha".

Prirodna nauka, sem u istraživačkim sferama, dakle, prirodne nauke u srednjim školama, ne uče ničemu što bi zahtevalo postavljanje filozofskog pitanja. Radi se o čistoj računici i memoriji. I tu je onaj momenat koji razvija memoriju, iako to nije uopšte ideja školskog sistema, nego prosta reprodukcija pozitivnog znanja u prirodnim naukama.

Matematika: Poznato, kantovski. Kako su uopće mogući sintetički sudovi a priori?
Biologija: A dakle, i mi i kitovi smo sisavci? Kako je Bog mogao tako suludo pogriješiti. Valja mi o ovome promisliti.
Kemija: Voda nisu Božje suze?
Geografija: Zar erozija nije ono kad se slonovi pomiču, ma oni slonovi na koje je položena Zemljina ploča. . .

Cenjeni gospodine Maelstrom, sva ova pitanja koja ste postavili su ili besmislena ili filozofska. U naukama koje ste pretpostavili ne postavljaju se pitanja takve vrste. Posebno je onaj primer koji ste navodno vezali za matematiku potpuno van matematike, i kao što to sigurno znate, pripada filozofiji.

Duhovnosti uci religija a ne nauka.

Religija može da uči dvema stvarima: veri i pozitivnom (istorijskom) znanju. Duh kao svest nema veze sa religijom, a pojam "duhovnog" koji se može sresti u religioznoj literaturi bezobrazno se koristi od strane prepotentnih vernika.

[modesty]

Pre nekoliko dana mi je odlican prijatelj koga poznejem jos od osnovne skole rekao da se oseca kao tuzan covek koji glumi srecu. Pozalio se da se oseca kao da luta bez cilja od kako je upisao fax. Mislim da generalno, jos od gimnazije pored reforme gradiva, trebalo bi uvesti, ono so sam u nekom prethodnom topicu navela, savetnike. Savetnici moraju pratiti ucenika svakog za sebe i pomagati mu u postavljanju i realizaciji ciljeva vezanih za dalje obrazovanje. Psiholog i pedagog kao tu funkciju i vrse, ali u vecini slucajeva nedovoljno efikasno. Pomaze centar za orijentaciju, profesionalnu, ali ga mnogi i ne posete, vec podju linijom manjeg otpora, ne bi li se odmorili od preforsiranog rada na predmetima koji i nisu od posebnog interesa za pojedine ucenike. Zbog toga smatram da pored obaveznih bi trebalo uvesti izborne predmete u koje bi mogli da se ubroje umetnicki. Fizicko bih stavila kao obavezno i to svakog dana. Ostali predmeti bi ostali obavezni. Pomenula sam i veronauku i gradjansko vaspitanje kao izborne, a ja bih vratila i prvu pomoc, stavila bih polaganje vozackog ispita u okviru poslednje godine gimnazije pri skolama ili barem pohadjanje casova voznje do punoletstva i kao sto sam pomenula, bonton bi bio obavezan. Mislim da bi i kulinarstvo kao izborni dobro dosao i momcima i devojkama.

[maelstrom]

Ovo što ja propagiram mlade bi izgradilo u "opasne ljude", ljude koji grizu intelektom, a ne strojeve koji kažu: ćuti, dobro je da sam živ i zdrav.

I što bi onda bilo? Onako, sa svijetom. Primjerena školska nastava, onakva kakvu ti predlažeš, može čovjeka naučiti služiti se kritičkom oštricom uma, ali ne može mu značajno promijeniti karakter ili, bolje rečeno, temperament. Za neke je ipak bolje da nikad ne izrone iz te baruštine pozitivnog "znanja".

Cenjeni gospodine Maelstrom, sva ova pitanja koja ste postavili su ili besmislena ili filozofska. U naukama koje ste pretpostavili ne postavljaju se pitanja takve vrste. Posebno je onaj primer koji ste navodno vezali za matematiku potpuno van matematike, i kao što to sigurno znate, pripada filozofiji.

Ne postavljaju u ovom sustavu obrazovanja, ali nauka znači elavaciju ljudske svijesti na razinu iznad praznovjerja, i unatoč mojoj ljubavi prema filozofiji morat ću priznati da su učenja jednog Darwina ili Newtona za mladog čovjeka neposredno važnija nego npr. Hegelova. Ne možemo govoriti o uzrocima ako ne poznajemo svijet oko nas s njegovom zakonima, ne možemo tvoriti zakone ako ne poznajemo one nepromjenljive, govoriti o metafizici bez dostatnog poznavanja fizike je djetinjasto. A upravo ovo razgraničavanje disciplina trebalo bi se provoditi malo manje radikalno, trebalo bi bolje sintetizirati gradiva pojedinih predmeta. Profesor matematike trebao bi znati ponešto o ostalim predmetima, tako da učenicima može predstaviti primjenu gradiva koje trenutno uče. Npr. moj profesor nije baš nešto što se tiče oprimjerivanja, uglavnom učimo principe rješavanja i to je to, ali pošto je sam završio srednju školu za geodeta, kad smo učili trigonometriju tada je bio mnogo življi jer nam je mnogo pričao o primjeni tih zadataka koji tako prestaju biti mrtve brojke na papiru. To bi trebalo vrijediti za svako gradivo u matematici, pa tako i za njezine filozofske osnove. Tako bi učenici, kako sam kažeš, bolje "posložili kockice svijeta oko sebe".

Religija može da uči dvema stvarima: veri i pozitivnom (istorijskom) znanju. Duh kao svest nema veze sa religijom, a pojam "duhovnog" koji se može sresti u religioznoj literaturi bezobrazno se koristi od strane prepotentnih vernika.

Religijsku bi nastavu trebalo ukomponirati u historijsku jer jedino je tamo mjesto religiji. Zajedno s drugim neslavnim epizodama naše historije.