Kako bi trebalo da se organizuje gimnazija?

[Plodni bizon]

1. Racionalizacija oblasti interesovanja
2. Racionalizacija pojedinačnih predmeta

Racionalizacija pojedinacnih predmeta - da! Racionalizacija oblasti interesovanja - NE! Obrazlazes tako sto kazes da neke nauke ne uticu na coveka karakterno. Uticu na drugi nacin. Razvija se svestrani i elasticki um. Sta fali uceniku koji dobro zna da se snalazi u matematici kao i u filozofiji? To je kao kad treniras sopstveno telo. Ako treniras samo levu ruku, bices nezgrapno definisan, asimetrican,  neposten prema drugom delu. Sve ove nauke definisu ucenikovo intelektualno bice na odredjen nacin, zato je potrebno jos mozda i svestranije obrazovanje, uvodjenje jos nekih predmeta. Pozdravljam uvodjenje gradjanskog.

A to o profesorima koji lose predaju, druga je prica. Problem kontrole obrazovanja, edukacije profesora... slabe metodike rada.

[Domaci Zdajnik]

I dalje sam pri stavu da je gimnazija ipak opšte mesto u procesu sazrevanja dece, pa je potrebno učenike na neke stvari fokusirati, a ne servirati im sve ili bilo šta. Dolazi u obzir ideja o fakultativnim predmetima, odnosno o izbornom programu rada, uz koji bi išlo i nešto standardno. To standardno je meni važno da bude nešto što će kod te dece razvijati sistem mišljenja, argumentaciju i razumsko rešavanje konflikata. Možda bi, paradoksalno sadašnjem obrazovnom sistemu, jedino siguran i nezamenljiv predmet trebalo da bude građansko vaspitanje (koje je sada fakultativno).

[Silovani_Leptir]

Vjerujem da bi bilo dobro imati logiku i filozofiju u sve četiri godine gimnazije.

[Domaci Zdajnik]

Logiku - da, i to umesto matematike koja u tom uzrastu samo oduzima vreme. Filozofiju... nisam siguran. Zavisi od toga kakav bi program bio. Šta bi učenicima prve godine gimnazije mogao da predstaviš na filozofski način od filozofske materije?

[Silovani_Leptir]

U početku bi bilo najbolje da se potakne interes za filozofiju kod učenika. Koliko mi je poznato, u nekim europskim zemljama, filozofija se uči sve četiri godine.

[selena]

Odgovor Izdajniku:
Slazem se da ima puno stvari koje u svim srednjim skolama (ne samo u gimnaziji) ucimo nepotrebno, ali te iste, nama nepotrebne stvari nekome su od koristi. Moras uzeti u obzir da su deca (tinejdzeri, ucenici) rezliciti i sa razlicitim interesovanjima... Mora se svakome omoguciti da zadovolji svoju osnovnu radoznalost ili bar da im se ponudi mogucnost da saznaju nesto sto inace ne bi imali prilike niti bi im ikada palo na pamet da pitaju... Ne znam jesam li uspela da objasnim ono sto sam zelela da kazem, poenta je dati ljudima izbor i nauciti ih nekim osnovama, tome sluze i osnovna i srednja skola, a onaj ko ne zeli da zna o svemu po malo uvek moze da upise neku drugu malo usmereniju skolu od gimnazije ili da izabere odgovarajuci smer u istoj.
npr. meni ni fizika, ni biologija nikada nisu bile zanimljive ali da bih saznala da mi nisu zanimljive morala sam nesto o njima nauciti... Bilo bi mi zao da nisam naucila nista o filozofiji npr. a mogao je neko smatrati nebitnom i viskom i ukinuti je iz srednjih skola... Budi tolerantniji prema predmetima koje ti ne volis jer postoje ljudi koji ih vole i koje oni zanimaju. Moras priznati da postoji bar jedna stvar u zivotu na koju su te na pocetku jedva naterali a kasnije ti je postala jedna od omiljenih...
s postovanjem, pozdrav svima

[Plodni bizon]

Zato ja kazem da bi trebalo da se znatno smanji obim tih predmeta u osnovnim i srednjim skolama. Pre nekoliko dana gledam decu kako se vracaju iz osnovne skole kucama, svako od tih deteta nosi torbu u koju bi samo moglo da stane. Naravno, torba preteska, a ja se pitam da li su sve te knjige neophodne za to da bi dete naucilo nesto sto je osnova na koju ce iskustvo graditi dalje znanje. Ali dobro sad, ovde se govori o gimnaziji, a one su ipak takve da zahtevaju dubinu znanja.
Neka Izdajnik izlozi koje bi predmete trebalo ukinuti iz danasnje perspektive, i sta bi jos menjao u gimnaziji.

[Branko]

   Uglavnom će moje mišljenje biti slično ovim zadnjim komentarima. Ne bi trebalo ukidati predmete već bi ih trebalo obrađivati slobodnije, dopustiti deci da se vežu za ono što ih može zainteresovati ili bi trebalo da profesori ili timovi na nivou ministarstva proberu iz programa ono što bi se lakše moglo naučiti a što bi bilo značajnije za učenike u gimnaziji.
   Ukratko: Ne trebaju se ukidati predmeti zbog toga što su programi preobimni, nego obrnuto, smanjiti obim na optimalni nivo.

[Otrovni Starac]

U početku bi bilo najbolje da se potakne interes za filozofiju kod učenika. Koliko mi je poznato, u nekim europskim zemljama, filozofija se uči sve četiri godine.

I kakve bi koristi djeca imala od toga? 

Dobro je ovo sto kaze izdajnik, logiku da uce umesto matmatke. A i umjesto filozofije, jer znam da ce se ovaj gore ako odgovori pozvat na to kako filozofija produbljuje svest, nesto na tu foru..  a to nije tacno (ona samo zatupljuje svjest i uci coveka da ne misli nego da drugi misle umesto njega, a u najboljem slucjau da postane eklekticar), to je jedino u stanju donekle uciniti logika koja srecom, nema mnogo veze sa filozofijom, a sa misljenjem (ono o kom sam govorio na temi "mjesto filozofije danas") mnogo.

[Domaci Zdajnik]

Ovo što reče g. Starac je sasvim u redu i sa mog stajališta (ono, istina, i on se tu složio sa mnom). Poenta je svega to da bi filozofsko obrazovanje (ne i znanje) bilo tu potrebno radi sposobnosti da se o svakodnevnim stavovima, kao što je npr. stav svakodnevnog političkog dešavanja, afera, kao i ideoloških stavova može oceniti argumentovano, uzeti u obzir saznanja iz svih oblasti (izuzev iz filozofije jer ona tu nema šta da traži), podvesti ih pod logičke zakone argumentovanja, i doći do bitne društvene istine i tako do političkog stava.

To je ono što je elementarno obrazovanje, elementarno društveno obrazovanje neophodno da deca pokupe iz gimnazije ili druge elitne srednje škole. Sve ostalo je samo poigravanje sa basnama, čitanje pesmica za decu i igranje oko lastriža.

[Nebojsa]

Moras uzeti u obzir da su deca (tinejdzeri, ucenici) rezliciti i sa razlicitim interesovanjima... Mora se svakome omoguciti da zadovolji svoju osnovnu radoznalost ili bar da im se ponudi mogucnost da saznaju nesto sto inace ne bi imali prilike niti bi im ikada palo na pamet da pitaju...

Dobar komentar. Bilo bi optimalno kad bismo mogli da ponudimo u skolama bas sve sto bi deca mogla da pozele, ali to zasad u Srbiji nije moguce iz finansijskih razloga. Dok se ne bude poboljsala ukupna ekonomska situacija u zemlji moramo da se zadovoljimo sa uzim izborom predmeta i pretpostavljam sve gorim pristupom profesora prema svom poslu.

[DaXa]

Video sam Izdajnika kako pishe da razmenimo matematiku i logiku, apsolutno se slazhem sa time, matematika previshe zamara, posebno ako je neko upisao drushtveni smer, pretpostavlja se da je otishao tamo da izbegne matematiku a onda pochnu da te iskompleksirani profesori i tu preopterecavaju. Teshko je zato sto je njima nezanimljivo, video sam udzbenik iz logike i nekako mi deluje bolje i zanimljivije.

[MasterMind]

Dobar školski sistem se zasniva na matematici, logici, fizici, astronomiji i filozofiji. Matematiku treba čak podeliti na dva predmeta: geometriju i analizu sa algebrom.
Komentar onima koji misle da gradivo matematike treba smanjiti: Matematike nikad dosta. Što više matematike to bolje.
Komentar na "matematiku zameniti logikom": Glupost. Matematika je nezamenjiva. Logiku treba izdvojiti kao poseban predmet da bi se ta oblast matematike više i detaljnije izučavala.
Gradivo iz istorije, geografije i biologiji treba svesti na samo malo viši nivo od elementarnog obrazovanja.
Gradivo iz sociologije i psihologije svesti na nivo najelementarnijeg, spojiti u jedan predmet u trajanju od jedne godine.

[Domaci Zdajnik]

U redu, predlog je dobar ako se dobro izloži. Voleo bih kad bi se potrudio da daš objašnjenje. Naime, da odgovoriš na pitanje: šta to matematičko obrazovanje gradi kod mlade osobe. Odnosno - šta se to nadgrađuje (kod mladih ljudi) forsiranjem matematike iznad nivoa poznavanja elementarne logike?

Sa druge strane, valjalo bi odgovoriti i na pitanje: Zašto bi bilo loše forsirati učenje koje kod dece razvija sposobnost kvalitetne komunikacije, razumevanje međuljudskih odnosa i toleranciju? Zar nije upravo ovo ono što ljudsko biće čini čovekom?

[MasterMind]

Matematika razvija logičko razmišljanje a to je ono što čoveka čini čovekom.
Razvoj sposobnosti kvalitetne komunikacije, razumevanja međuljudskih odnosa i tolerancije je svakako izuzetno bitno, ali se te veštine i ta saznanja najbolje stiču kroz iskustvo. "Teorijska" osnova je svakako dobrodošla ali je posle određenog (elementarnog) nivoa nepotrebna. Kako komunicirati sa ljudima se najbolje nauči kroz stvarnu komunikaciju pre nego kroz "teoriju" iste pogotovu što društvena "teorija" nije sasvim dobro razvijena na šta ukazuje i činjenica da se mnogi eksperti iz te oblasti međusobno ne slažu.