Gradjansko vaspitanje kao skolski cas

[Domaci Zdajnik]

Ko može da predaje građansko? Pored sociologa, ako je tačno da sociolozi već drže te časove.

[Plodni bizon]

Uglavnom sociolozi drze te casove po srednjim skolama, a u osnovnim mogu i neki drugi. Za jednu skolu sam cuo da gradjansko drzi pop (!!!), za drugu da veronauku drzi profesor filozofije. Izgleda da je sve to izmesano i da nema pravila. Takodje sam cuo za pokret ili udruzenje gradjana za poboljsanje nastave gradjanskog vaspitanja u skolama, a nedavno je tu inicijativu preuzeo na sebe i Fakultet politickih nauka u Beogradu.

[Branko]

   Sociolozi, pedagozi, negde i filozofi, zatim profesori istorije i geografije, čak i profesor stranog jezika, profesori srpskog jezika. Sve je to dovoljno da bi se konkurisalo za profesora građanskog vaspitanja, pre svega u osnovnoj školi, ali mislim da je dovoljan uslov i za srednje, odnosno gimnazije.
   Ono što je važnije od te stručne spreme, jeste polaganje ispita obuke za nastavu građanskog vaspitanja. Ona se polaže posebno, i dobija se sertifikat o položenoj obuci. Postoji obuka za osnovnu školu, ali i za srednju, i to po razredima: za prvi, drugi, treći i četvrti razred. Sve se polaže odvojeno.
   Nadam se da sam bio od koristi.

[modesty]

Izdajnik je pomenuo da bi se trebalo osloboditi hrišćanstva, kada govorimo o sektama... Ne može se to baš tako formulisati, jer svako ima pravo na veroispovest, a ukoliko je ateista, ima pravo i na to i niko nema pravo da bilo koga vredja ili diskriminiše na verskoj osnovi, jer to spada u narušavanje ličnih prava, koja su ograničena jedino u vanrednim okolnostima, recimo u ratnom stanju ili sl. Obzirom na to da svi znamo koje su religije "zvanične", ne možeš reći da bi neko trebalo da te oslobodi hrišćanstva da bi mogao da ti govori nešto o sektama. Imaš pravo da budeš ateista, ali ne možeš iznosizi nešto što ni po zakonu ni kroz istoriju nije tačno. Isto bi bilo kao kada bi sada zabranio ženama da glasaju, zato što nekada nisu mogle...

[Domaci Zdajnik]

Svako ima pravo na ono što ne ugrožava druge ili njega samog. Ako se praktikuje hrišćanstvo, i ako ono ne šteti društvu ili pojedincu, ono bi trebalo da bude slobodno za svakoga, i na volji je pojedincu hoće li da mu se prikloni ili bira da bude individualist. Oslobođenje od verske svesti je pitanje kojim se bavimo u temi Ateizam i verska svest: pravdanje vere, tako da ovde neću obimnije o tome.

Obzirom na to da svi znamo koje su religije "zvanične", ne možeš reći da bi neko trebalo da te oslobodi hrišćanstva da bi mogao da ti govori nešto o sektama. Imaš pravo da budeš ateista, ali ne možeš iznosizi nešto što ni po zakonu ni kroz istoriju nije tačno. Isto bi bilo kao kada bi sada zabranio ženama da glasaju, zato što nekada nisu mogle...

Ovde nisi nimalo jasna, pa neću ni da komentarišem. Takođe je nejasno ono sa ženama i glasanjem, jer ne može ni na koji način da se primeni na ono o čemu sam ja govorio.

Sociolozi, pedagozi, negde i filozofi, zatim profesori istorije i geografije, čak i profesor stranog jezika, profesori srpskog jezika. Sve je to dovoljno da bi se konkurisalo za profesora građanskog vaspitanja, pre svega u osnovnoj školi, ali mislim da je dovoljan uslov i za srednje, odnosno gimnazije.

Ako može za građansko da konkuriše profesor istorije ili geografije, onda je verovatno moguće da isti predmet predaje i neko ko se bavi elektronikom, informatikom ili ekonomijom. Zaključiću da je jedino važno položiti stručne ispite, odnosno završiti obuku za profesora građanskog vaspitanja. To je izgleda jedini uslov.

[Domaci Zdajnik]

Pošto je građansko vaspitanje (mada bi lepše bilo da se predmet zove "Građanska kultura") predmet koji profesoru daje dosta slobode pri određivanju plana i programa, i pošto dobar broj ljudi na forumu studira ili je završio filozofiju, a znamo dobro da profesor filozofije (ili dipl. filozof) može da predaje i građansko vaspitanje, zanima me kako biste vi uredili program rada. Pretpostavimo da dobijete posao u srednjoj školi, a ne u osnovnoj. Dakle, građansko u srednjoj školi. Kako urediti program rada? Šta staviti kao centralni problem oko kojeg bi valjalo vaspitavati učenike?

Ja ću se izjasniti kasnije, imam tu privilegiju pošto sam prvi postavio ovo pitanje. 

[Miroslav Ibic]

ta deca su najgori ljudski shljam i ja nikada ne bih radila kao bilo kakav profesor

[Domaci Zdajnik]

Negde gore je rečeno da ljudi, roditelji te dece koja polaze u srednju ili osnovnu školu, često ne znaju šta znači uopšte to građansko vaspitanje. Misle, kako se u tom članku navodi, da je reč o predmetu za decu iz grada, kako se ponašati u gradu... učiti o nekakvom gradskom vaspitanju. A nije tako. I kao primer toga šta se izučava na građanskom navodi se kako su deca neke osnovne škole na tom času naučila da sprovode u delo projekat izgradnje česme za školsko dvorište. Navodno to je ono što se uči na predmetu građanskog vaspitanja.

Ja bih učio decu nečemu drugom. Pogotovo ovu koja pohađaju srednju školu. Njima je potrebno znanje koje će poneti na ulicu iz škole, koje će ih makar nečemu u životu stvarno naučiti i služiti nadalje. To znanje je ono koje može da im obezbedi građansko. To je znanje koje može da ih učini boljim ljudima. Drugim rečima, učio bih tu decu tome kako da budu građani nasuprot nacionalistima, učio bih tu decu toleranciji, pojmovima interkulturalizma, ljubavi prema drugim narodima, tome da bi trebalo da kad odrastu brišu granice među ljudima koje su postavile vera i politika. Učio bih tu decu tome kako da postanu građani sveta. Zatim kako da tretiraju politiku, da se ona uvek pita o njihovim životima, čak i kada se deca ne pitaju o politici.

Mislim da bi ta deca upamtila i profesora i taj čas kao nešto izuzetno što im se dogodilo u životu.

[Otrovni Starac]

Gledam vas već neko vreme šta i kako govorite. U šta se pretvarate. U stvari, već je sasvim izvesno da ste poprimili glas jednog od onih smarača što djeci po školama drže slovo pred tablom. Djelujete kao kakav pajac koji se zanosi nekakvim devetnestovekovnim idealima, smrdite na red i čistoću, iritirate Nas nekom suvoparnom brižljivošću i pedanterijom u govoru, riječima uvijek usmerenih k još jednoj dosadnoj, arhaičnoj, da ne kažem - anahronoj parabolici.

Ha, učiti djecu građanskoj kuljturi! Kakav ste vi zanesenjak. I oni će kao da vas slušaju i klimaju svojim pametnim glavicama. Pa dobro, možda i oće, taj dan, a sjutra će već sve zaboraviti. Učilli su nas još od prvog osnovne šta je kuljtura, šta je moral, ali to majmune nije sprečilo da postanu ono što su teli ili ono što im je suđeno, prirodom karaktera uslovljeno. Dolazili su na časove čitave delegacije stručnjaka da pričaju o pušenju i narkomaniji, pa je na kraju sva ta gamad ipak propušila i bar jednom ušmrkala neku od onih supstanci, opojnih. Da ne pričam o raznim delikventnim radnjama, psovanju, bacanju smeća po ulici, napavstovanju djevojaka iz odeljenja, iako im je još od prvog osnovne, u bukvaru pisalo kako nije lepo da se lastama ruši gnezdo sa sve crtežičima malih razbojnika koji to čine,  iako su učili o lijepoj riječi, iako se uvijek govorilo: poštuj druga svog. I sada ćete vi dođete tamo negde, u neku školu, i da kenjuckate o svim ovim stvarima, i ta djeca će da vam se dive. Pa vi ste.. Vi ste jedan Don Kihot.

I pravo da vam kažem, ja sam pre nekoliko godina srušio lasti gnezdo, koje je bilo ovde, u jednom ćošku terase. Uzeo sam motku i krvnilčki mu potkopo temelje. Palo je u mrvama na pod i od jaja koja su bila u nj napravila se kajgana. Sjećam se te večeri kada sam legnuo u krevet, čuo sam laste roditelje kako izbezumljeno piskaju tražeći svoj dom, svoje nesuđeno potomstvo.

[Morella]

Drugim rečima, učio bih tu decu tome kako da budu građani nasuprot nacionalistima, učio bih tu decu toleranciji, pojmovima interkulturalizma, ljubavi prema drugim narodima, tome da bi trebalo da kad odrastu brišu granice među ljudima koje su postavile vera i politika. Učio bih tu decu tome kako da postanu građani sveta.

To su stvari koje se trebaju uciti od malih nogu.
Takvi obrasci krecu iz porodice - skola treba da pruzi samo dodatne informacije.
Srednjoskolci su mnogo bandoglava stvorenja .