Gradjansko vaspitanje kao skolski cas

[Domaci I.]

Ko može da predaje građansko? Pored sociologa, ako je tačno da sociolozi već drže te časove.

[Plodni bizon]

Uglavnom sociolozi drze te casove po srednjim skolama, a u osnovnim mogu i neki drugi. Za jednu skolu sam cuo da gradjansko drzi pop (!!!), za drugu da veronauku drzi profesor filozofije. Izgleda da je sve to izmesano i da nema pravila. Takodje sam cuo za pokret ili udruzenje gradjana za poboljsanje nastave gradjanskog vaspitanja u skolama, a nedavno je tu inicijativu preuzeo na sebe i Fakultet politickih nauka u Beogradu.

[Branko]

   Sociolozi, pedagozi, negde i filozofi, zatim profesori istorije i geografije, čak i profesor stranog jezika, profesori srpskog jezika. Sve je to dovoljno da bi se konkurisalo za profesora građanskog vaspitanja, pre svega u osnovnoj školi, ali mislim da je dovoljan uslov i za srednje, odnosno gimnazije.
   Ono što je važnije od te stručne spreme, jeste polaganje ispita obuke za nastavu građanskog vaspitanja. Ona se polaže posebno, i dobija se sertifikat o položenoj obuci. Postoji obuka za osnovnu školu, ali i za srednju, i to po razredima: za prvi, drugi, treći i četvrti razred. Sve se polaže odvojeno.
   Nadam se da sam bio od koristi.

[modesty]

Izdajnik je pomenuo da bi se trebalo osloboditi hrišćanstva, kada govorimo o sektama... Ne može se to baš tako formulisati, jer svako ima pravo na veroispovest, a ukoliko je ateista, ima pravo i na to i niko nema pravo da bilo koga vredja ili diskriminiše na verskoj osnovi, jer to spada u narušavanje ličnih prava, koja su ograničena jedino u vanrednim okolnostima, recimo u ratnom stanju ili sl. Obzirom na to da svi znamo koje su religije "zvanične", ne možeš reći da bi neko trebalo da te oslobodi hrišćanstva da bi mogao da ti govori nešto o sektama. Imaš pravo da budeš ateista, ali ne možeš iznosizi nešto što ni po zakonu ni kroz istoriju nije tačno. Isto bi bilo kao kada bi sada zabranio ženama da glasaju, zato što nekada nisu mogle...

[Domaci I.]

Svako ima pravo na ono što ne ugrožava druge ili njega samog. Ako se praktikuje hrišćanstvo, i ako ono ne šteti društvu ili pojedincu, ono bi trebalo da bude slobodno za svakoga, i na volji je pojedincu hoće li da mu se prikloni ili bira da bude individualist. Oslobođenje od verske svesti je pitanje kojim se bavimo u temi Ateizam i verska svest: pravdanje vere, tako da ovde neću obimnije o tome.

Obzirom na to da svi znamo koje su religije "zvanične", ne možeš reći da bi neko trebalo da te oslobodi hrišćanstva da bi mogao da ti govori nešto o sektama. Imaš pravo da budeš ateista, ali ne možeš iznosizi nešto što ni po zakonu ni kroz istoriju nije tačno. Isto bi bilo kao kada bi sada zabranio ženama da glasaju, zato što nekada nisu mogle...

Ovde nisi nimalo jasna, pa neću ni da komentarišem. Takođe je nejasno ono sa ženama i glasanjem, jer ne može ni na koji način da se primeni na ono o čemu sam ja govorio.

Sociolozi, pedagozi, negde i filozofi, zatim profesori istorije i geografije, čak i profesor stranog jezika, profesori srpskog jezika. Sve je to dovoljno da bi se konkurisalo za profesora građanskog vaspitanja, pre svega u osnovnoj školi, ali mislim da je dovoljan uslov i za srednje, odnosno gimnazije.

Ako može za građansko da konkuriše profesor istorije ili geografije, onda je verovatno moguće da isti predmet predaje i neko ko se bavi elektronikom, informatikom ili ekonomijom. Zaključiću da je jedino važno položiti stručne ispite, odnosno završiti obuku za profesora građanskog vaspitanja. To je izgleda jedini uslov.