Gradjansko vaspitanje kao skolski cas

[Domaci I.]

Svakako, ali ako primetis da vecina dece nisu zainteresovana za to razmisljanje ispod povrsine ili jednostavno nisu sposobna za to sta ces onda?

Profesor i jeste tu za slučaj da učenici nisu zainteresovani da uče, i da im je materija po defaultu dosadna. Njegov zadatak nije da govori o onome što se zatiče u udžbeniku, već da se ono iz udžbenika - na drugačiji način nego što je obično čitanje - približi učeniku, ali ne i da se samo prenese. Znanje nema taj karakter da se prenosi ili prelepljuje sa jednog objekta na drugi. Znanje se usvaja, kako to veli Aristotel na početku prve knjige Metafizike, tako što se usvajaju principi onoga što se saznaje. Takav pristup je ujedno kritički pristup materiji. O ovome se profesori, odnosno budući profesori, obučavaju na fakultetu, tačnije na završnoj godini fakulteta, na predmetu "Metodika nastave". Problem je u tom što se toga niko ne pridržava, a može biti da su i udžbenici Metodike nastave loše koncipirani, o čemu sam isto tako slušao na fakultetu. Imali smo da čitamo primer loše koncipiranog udžbenika i loše nastave predmeta Metodike nastave književnosti koja ima za cilj da osposobi buduće profesore književnosti za nastavu u srednjoj školi. Čitajući to štivo (taj određeni udžbenik) dolazi se do zaključka da bi profesor trebalo da iz učenika izvlači ono što ne zahteva nikakav intelektualni napor, izuzev onog koji se tiče pamćenja nekih činjenica iz književnog dela. To je ono što profesora baš ne bi trebalo da zanima.

Nastava građanskog vaspitanja se od drugih razlikuje, prema mom mišljenju, upravo iz razloga što se u njoj nudi bogatstvo situacija u kojima profesor može od učenika izvući najbolje, i naučiti ih kritičkom mišljenju pre nego u bilo kojoj drugoj oblasti.

Mislim da se po gimnazijama cak i mogu naci profesori kakve ti smatras dobrim, ali omladina je jako inertna i kako kaze jedan moj profa iz gimnazije": -vas nista ne zanima osim sporta i jurenja suprotnog pola. I te kako je u pravu...

To je drugi problem. Omladina generalno jeste jako loša. Masa ili gomila nikad i ne može biti dobra. O tome su pisali svi veliki ljudi koji su se žalili da su neshvaćeni. Problem je možda što danas i onaj prosečni intelektualac, dakle ništa posebno nadaren i uredan pametnjaković, ne bi mogao da bude shvaćen od gomile, pošto je ova sasvim devalvirala. Postoje brojni uzroci za to stanje, a jedan od  njih su, opet prema mom mišljenju, mediji i nedostatak kvalitetne medijske politike od strane države. Takođe, nedostatak kulturne svesti, politički kvalitetnog programa, slab profesorski kadar u školi, itd. O tome možda na drugoj temi.

[Plodni bizon]

Veceras sam malo perverzniji nego obicno pa mi je pala na pamet neverovatan hibrid: fasista i gradjansko vaspitanje. Moze li iko da zamisli na sta bi licio predmet gradjansko vaspitanje kad bi ga predavao jedan radikalski profesor ili profesorka fasistkinja? Drzim da ih nije malo. Svaki treci Srbin koga politika zanima je fasista, sudeci prema izborima iz 2007. godine. Zasto neko od takvih ne bi bio profesor?

[Ljubo Gazivoda]

U pravu si, devojcice....

Tako je govorio i onaj čika, pa ga posle uhapsiše....

[provincijalac]

- Šta se radi (materija: obim, reference)?

neke teme su:
- Tolerancija i diskriminacija
- Dijalog i debata
- Stilovi postupanja u konfliktima

preuzeto iz knjige: Vodič za nastavnike "Građansko vaspitanje" za I razred srednje škole, Ministarstvo prosvete i sporta, Republika Srbija

TOLERANCIJA I DISKRIMINACIJA
Cilj je da se učenicima približe pojmovi diskriminacije i tolerancije. Zadatak je pojasniti pojmove diskriminacije i tolerancije, sagledati prirodu i poreklo diskriminacije i sagledati posledice netolerancije na različitiosti. Šta utiče na ponašanje ljudi? Da li je sve određeno prošlošću, sadašnjošću ili budućnošću ili nekim spoljnim faktorima ili je sve slučajno? Utvrditi odnos: determinizam i indeterminizam, kauzalni i teleološki. Da li diskriminaciju mogu da odražavaju i oni koji nemaju predrasuda? Da li je svaka tolerancija dobra? Može li se tolerisati i nasilje? Kako bi oni postupili u sličnoj situaciji i zašto?

DIJALOG I DEBATA
Cilj je da učenici kroz igru uloga u kojima se sukobljavaju stavovi i mišljenja sagledaju razliku toka i ishoda dva stila javnih rasprava, dijaloga i debate. Zadaci učenika su prepoznavanje tokova i aspekata polemika, debate i dijaloga, osvešćivanje mogućih ishoda neke rasprave i praktikovanje komunikacionih tehnika i veština koje su učili na prethodnom času. Težište nije na tome ko je kriv, već na tome kako da se izgradi poštovanje prema demokratskim principima, ljudskim pravima i mirnom rešavanju sukoba sa ciljem da se društvo unapredi. Učenici u debati i dijalogu treba da izraze svoja mišljenja argumentovano. Treba da se ponašaju u skladu sa postavljenim ciljevima i da uvide razliku između dijaloga i debate.

STILOVI POSTUPANJA U KONFLIKTIMA
Cilj je da učenici steknu bolji uvid u faktore koji utiču na ponašanje u konfliktnim situacijama. Zadatak je da kroz analizu date situacije učenici uočavaju dimenzije koje određuju ponašanje u situaciji sukoba i ukazivanje na različite stilove postupanja u situaciji sukoba. Koje su vrste konflikata? Od Kurta Levina, Brauna i Milera se izučavaju konflikti. Konflikti u grupi (oko statusa, moći, interesa, lojalnosti, itd), interpersonalni konflikti (konflikti vrednosnih sistema, motivacioni, emocionalni, između želja i tuđih vrednosnih stavova, itd), intrapersonalni konflikti (između želje i zabrane, želje i mogućnosti, konflikt autentičnosti, itd). Koje su reakcije na konflikte? Koji su mehanizmi odbrane? Kako se konflikti razrešavaju? Šta je Facilitator i mediator? Učenici treba da uvide postojanje pet načina postupanja u konfliktima:
1. Povlačenje (ako jedna strana ne pokazuje brigu za svoje niti interese druge strane)
2. Popuštanje (više vodi računa o potrebama druge strane nego o svojim)
3. Nadmetanje (vođenje računa samo o svojim potrebama a zanemarivanje druge strane)
4. Rešavanje problema (u isto vreme se vodi računa i o vlastitim interesima i o interesima druge strane)
5. Kompromis (vodimo polovičnu brigu i o svojoj i o tuđoj strani)

[debeli dud]

neke teme su:
- Tolerancija i diskriminacija
- Dijalog i debata
- Stilovi postupanja u konfliktima

Istim temama se bavi i veronauka, ali ima drugaciji pristup. Inace treba i gradjansko pa neka deca sama odluce.

[Plodni bizon]

Ovo gore sto je navedeno je prvo sto deci treba objasniti i prvo sto bi trebalo da uce u skolama, pocevsi od prvog osnovne pa do cetvrtog srednje. Tek na osnovu znanja iz prakticne mudrosti -fronezis?- moze da se kaze da su sazreli kao ljudi, da su ljudska bica. Kod nas nedostaje takav pogled na svet, dakle dijalog, tolerancija, lepo ponasanje u drustvu, civilizovano resavanje problema, pa odatle dolaze i bolesne politicke ideologije ubijanja i mrznje prema drugima.

Istim temama se bavi i veronauka, ali ima drugaciji pristup. Inace treba i gradjansko pa neka deca sama odluce.

Da li bi mogao bar jednom da ne zagadis neku temu tom veronaucnom bolescu?

[DaXa]

Da. Debeli ti imash nekad i dobre pozitivne misli al ih na kraju stvarno "zagadish" tim sadrzhajima.

A sad da vam kazhem imali smo chas o toj diskriminaciji i toleranciji. Na nekoliko papirica smo napisali odredjene grupe ljudi a zatim je svako napisao zashto mu se svidjaju/ne svidjaju i na kraju je profesorka to ischitavala ali naravno to je bila anonimno, nakon toga smo razmatrali razloge o nekom svidjanju ili ne svidjanju ;]

[Domaci I.]

Na nekoliko papirica smo napisali odredjene grupe ljudi a zatim je svako napisao zashto mu se svidjaju/ne svidjaju i na kraju je profesorka to ischitavala ali naravno to je bila anonimno, nakon toga smo razmatrali razloge o nekom svidjanju ili ne svidjanju

Čitali ste zašto vam se dopadaju ili ne dopadaju neki ljudi? Da li je neko napisao zašto mu se ne dopadaju Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Albanci? Romi? Pripadnici nekih sekti? O crnoputim ljudima? O invalidima? O Kinezima? O kome su pisali i na koji način? Kakva tu ljubav ili kakva mržnja tu postoji među mladim ljudima prema ovim manjinskim (uslovno rečeno) grupama?

[Odradek]

Radije bih bio na casovima marksizma, jer, kako mi se cini, nekadasnji casovi marksizma su u manjoj meri propagirali vladajucu ideologiju, nego casovi gradjanskog.

[Domaci I.]

A koju to ideologiju propagiraju časovi građanskog, g. Nihilist? Ako mislite na "ideologiju tolerancije" onda bih voleo da taj problem opišete opširnije, jer oni koji se ne bi slagali sa politikom (to i nije ideologija, već stanje zdrave, zrele svesti svake individue) tolerancije prema drugome bili bi ksenofobi, koji svoj strah i mržnju izražavaju stavljajući sebe na stranu rasista, neonacista, šovinista i sličnih idiota.

Mene zanima da li biste vi sebe stavili na to mesto, i ako je odgovor potvrdan, da li ste svesni da je to danas mainstream, te da je danas vaš zamišljeni "Če" u stvari na strani tolerancije i brige o drugima? Svet nije ružičast, svet je upravo bolesno mesto u kojem caruje bolest, strah i mržnja, podela po svim mogućim i nemogućim osnovama. Biti tolerantan je revolucionarni stav.

[Nebojsa]

Biti tolerantan je revolucionarni stav.

Ali je i u modi. Sad je nekako bas kul biti tolerantan a ne zna se ni zbog cega je to dobro.

[DaXa]

Čitali ste zašto vam se dopadaju ili ne dopadaju neki ljudi? Da li je neko napisao zašto mu se ne dopadaju Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Albanci? Romi? Pripadnici nekih sekti? O crnoputim ljudima? O invalidima? O Kinezima? O kome su pisali i na koji način? Kakva tu ljubav ili kakva mržnja tu postoji među mladim ljudima prema ovim manjinskim (uslovno rečeno) grupama?

E tako neshto, bilo tu kao Romi, Albanci(ovde su bili Siptari), rasisti sad ne mogu se setim dal' bejahu i politichari. I sad bilo mi zanimljivo kad, pretpostavljam ovi iz Bujanovca napisashe: "To nije narod!", "Mrzim ih zato shto su zli i zhele da nam otmu zemlju", a ovi shto su kao mrzeli cigane: "Smrde", "Neradnici". A posle je profesorka govorila o toleranciji i kako ne bi trebalo da imamo stereotipe prema tim zajednicama, ja nisam za nikog nishta napisao, nekako mi bilo debilno da komentarishem neku grupaciju, ajd da je politichka al ovako ko narod ne bih mogao.

[Odradek]

Znate kako, mozda to nije svuda slucaj, ali moja iskustva sa casovima gradjanskog su uzasna. Obicno se prica o velicini demokratije i pljuje socijalizam na sva usta. Malo mi je muka zbog toga. Inace, ne znam kako bi trebalo da izgleda jedan cas gradjanskog vaspitanja.

[Trajkovic]

predavati gradjansko vaspitanje i politiku kao deo tog predmeta je mnogo tezhe nego shto se obichno misli.
izmedju ostalog, obradjuju se i osnovni politichki pojmovi, u toku koje cilj nije samo kao kod mnogih drugih predmeta prenoshenje znanja. materija je osetljivija jer se znanje iz ove oblasti direktno primenjuje po izlasku iz shkole.

[direktor bolnice]

Definitivno tju svoje dete , kad ga budem imao    poslati na gradjansko. Informisao sam se ovih dana malo vishe o predavanju veronauke , mada mi nije bila namera i vishe ne nameravam da uopshte razmishljam o toj mogutjnosti.
Za gradjansko sam obaveshten da se prouchavaju i manipulacije medija , uochavanje manipulacija i nedozvoljavanje da se bude obmanut od strane bilo koga iz drushtva. Predavachi su uglavnom diplomirani sociolozi.