Da li je prijemni ispit merilo znanja?

[provincijalac]

Šta pokazuju ovi rezultati i da li se na osnovu njih, kao i na osnovu prosečnih ocena u školi, može reći koje su najbolje, a koje najlošije osmoletke? Da li prilikom vrednovanja škola treba da se gledaju rezultati učenika na gradskim i republičkim takmičenjima?

– Nadmetanja mogu biti pokazatelji, ali mnoga od njih nisu baš profesionalno organizovana – kaže za naš list Snežana Lukić, direktorka Osnovne škole „Karađorđe” iz Ostružnice.

Prema mišljenju Gorana Vilotijevića, pedagoga i direktora Osnovne škole „Banović Strahinja”, na takmičenja idu darovita deca, a talenat bi trebalo da dođe do izražaja bez obzira na trud nastavnika. I on, međutim, smatra da je bitno koliko škola ima takve dece, jer ti učenici i ostale đake „vuku” napred.

Oba naša sagovornika smatraju da ni rezultati na kvalifikacionim ispitima, ni ocene u školi ne mogu biti merodavni i jedini pokazatelji na osnovu kojih bi se vrednovale i rangirale škole, jer su kriterijumi ocenjivanja znatno niži i nejednaki po školama. Mnogi profesori ne poštuju pravilnik o ocenjivanju.

– Događa se da budu čak tri, četiri učenika generacije u jednoj školi. To je apsurd. Ima i škola gde ima po 200 i više odličnih učenika u generaciji. I po desetak „vukovaca”. To je sve nerealno. Realno je imati u generaciji do četiri učenika sa diplomom „Vuk Karadžić” i od četiri do pet odličnih đaka u odeljenju. Može da se dogodi da neka generacija „iskoči”, da bude natprosečna, kao što je to bilo lane u mojoj školi. Tada smo bili i treći u gradu po broju poena osvojenih na kvalifikacionim ispitima (34,30) – objašnjava direktorka škole „Karađorđe”.

Njen kolega sa Banovog brda Vilotijević za „Politiku” ukazuje da je nerealno da dete na kvalifikacionom ispitu zaradi, na primer, 40, a na osnovu uspeha iz škole ima samo 30 poena. A to se, kaže, događalo.

– Realan prosečan rezultat na prijemnom ispitu je onaj koji se kreće između 25 i 30 bodova – ocenjuje Vilotijević.

I on, kao i direktorka „Karađorđa”, smatra da bi kvalifikacioni ispiti trebalo da budu teži, a da „prag znanja” mora da bude viši. Ne bi smeo da bude niži od pet poena po testu.

– Valjalo bi u kvalifikacione ispite  uključiti i test za stručne škole koji bi se polagao trećeg dana – veli Snežana Lukić.

Direktor škole na Banovom brdu se zalaže za uvođenje završnog ispita ili „male mature” na nacionalnom nivou koja bi bila ulaznica za gimnazije i stručne srednje škole.

– U sadašnjem sistemu kvalifikacionih ispita lošiji đaci mogu da se spreme i da bolje urade test od onih koji su sistematski radili i zaista imaju znanja. Bolji đaci mogu od treme i da se zablokiraju – kaže Kristina Krdžavac, koja je ove godine, kao nosilac „Vukove” diplome, završila osmi razred u Osnovnoj školi „Banović Strahinja”. Njena majka Mirjana smatra da su rezultati sa kvalifikacionih ispita veoma varljivi, jer mnogu decu trema parališe.

(A. Brkic, Politika, ali nebitno... Komentar?)

[Domaci Zdajnik]

Šta pokazuju ovi rezultati i da li se na osnovu njih, kao i na osnovu prosečnih ocena u školi, može reći koje su najbolje, a koje najlošije osmoletke?

Trebalo bi da može, ali ne na osnovu njihovih kriterijuma.

Da li prilikom vrednovanja škola treba da se gledaju rezultati učenika na gradskim i republičkim takmičenjima?

Ta takmičenja su toliko idiotska da je to strašno. Samo se produbljuje gnoj pokvarenog školskog sistema. Nema on veze sa pravim obrazovanjem. A takmičenja bukvalno ništa drugo ne proveravaju sem pozitivno znanje učenika, koje je bolje da ne postoji.

Prema mišljenju Gorana Vilotijevića, pedagoga i direktora Osnovne škole „Banović Strahinja”, na takmičenja idu darovita deca, a talenat bi trebalo da dođe do izražaja bez obzira na trud nastavnika. I on, međutim, smatra da je bitno koliko škola ima takve dece, jer ti učenici i ostale đake „vuku” napred.

Radikalna klišeizacija školskog sistema. Ovo što je rekao je sasvim van pameti. Prvo talenat nije nešto što se ispoljava u svakom slučaju, nego je potrebno isprovocirati ga. Ovaj način rada škole ne podrazumeva baš nikakvu provokaciju talenta, ništa što bi moglo pravi talenat da podigne na videlo. A što se takmičenja tiče, tamo odlaze ne najdarovitija deca, nego ona, kao što rekoh, koja su dovoljno primitivna da bi potrošila svoje vreme u učenju pozitivnih stvari, kao onaj koji planira da ode na Milijunaša, pa počne da lista enciklopedije tzv. znanja.

Oba naša sagovornika smatraju da ni rezultati na kvalifikacionim ispitima, ni ocene u školi ne mogu biti merodavni i jedini pokazatelji na osnovu kojih bi se vrednovale i rangirale škole.

Prijemni ispit je upravo finiširanje i u onom stilu u kojem je školski sistem hteo da osposobi učenike. On ih je osposobio da misle u slikama, pozitivno, i to će tražiti na testovima. Najbolji pokazatelj toga je test opšte informisanosti pri upisu na fakultet. Kao da je važno da li budući student filozofije ili sociologije zna kad i gde će se održati sledeće olimpijske igre. Koga boli kurac gde će da se održe sledeće olimpijske igre! Jebo olimpijske igre! (Stvarno besnim!) Ako je neko uspeo da nauči suštinu Platonove filozofije, Aristotelove, Sartra i drugo... postaviti mu pitanje o idiotskim igrama. Pa onaj ko baš zdušno ulazi u nešto tako ozbiljno kao što je novinarstvo, književnost, filozofija, politika ili sociologija, neće imati vremena da se bavi sportom ili da pamti koje godine je Uroš Nejaki ispušio od Turaka ili Aboridžina.

Kad se kreatorima školskog sistema to prezentuje, jedino što mogu da kažu, i da pritom budu iskreni, jeste da ne žele da od te dece izađu mladi kritičari, ljudi koji vide, nego propagatori daljeg pozitivnog učenja, i tako nesposobnosti za bilo kakav kritički uvid. Ta nesposobnost generiše i podržava idiotsku političku garnituru na vlasti.

[Lvzifer]

A da li je to znanje neophodno za odredjene skole? Doubt. Ti ces da odes u bilo koju skolu i neces imati problema da pratis bilo koje gradivo. Ne vidim sto bi se bolji djaci u osnovnoj ( ali cuj bolji djaci u osnovnoj hah) cimali oko tih prijemnih ispita? Na fakultetu je sasvim druga prica. I kakvo to "znanje" znaju deca iz osnovne? Pa ko moz da nauci da spremi prijemni opet zna neko znanje, osnovna je vise tu da te uvede u sam proces ucenja i rada kroz neke osnove matematike, srpskog, fizike, istorije, itd...Malte ne pruza opstu kulturu.

[debeli dud]

Izdajnice ti si izgubio vezu sa realnim svetom. Kakvo je to idealno skolstvo, da li podrazumeva uopste znanje necega ili se samo postavljaju pitanja? Kako bi ti proverio znanje ucenika za fakultet ili srednju skolu?

[Domaci Zdajnik]

Da bi moja teza o prijemnom imala smisla potrebno je izmeniti kompletno školski sistem. Jer ono što se traži u srednjoj školi, biće potrebno potražiti i na prijemnom za fakultet. Isto važi i prilikom upisa u srednje: ono što se traži u osnovnim biće traženo na prijemnom za gimnaziju. No, ako govorimo o školama kakve su sad, i u funkciji kakva im je data, onda je ovo što se radi otkako obrazovni sistem u Srbiji postoji - sasvim u redu. Ništa se ne nauči u srednjoj, ništa se na prijemnom ne traži. Zato je i moguće da neko u pink pantalonicama može uraditi bolje test i bići bolje kotiran na listi nego neko ko se nije u životu odmakao od knjige, i ko je baš debelo u datoj materiji.

[maelstrom]

Uzgred rečeno, prijamni mi je u petak, a još moram proći čitavu hrvatsku gramatiku koja je vjerojatno napornija od srpske i to zato što ste nas ugnjetavali pa smo kroz minulo stoljeće imali značajnu potrebu za distingviranjem jezika. Do najmanjih detalja. Jebite se. :jezik:

Neću spominjati koliko je bezrazložno napamet znati sva ta pravila. Pismen čovjek ne mora znati naizust sve slučajeve u kojima se koriste odnosne zamjenice. To odpismenjava.

[Domaci Zdajnik]

Pri učenju gramatike sopstvenog ili stranog jezika svakako se čovek mora osećati kao idiot. No, to je neka druga tema. Samo sam pomenuo jer mi se učinilo da bi to moglo biti paradigma za način učenja svega što se uči u srednjoj školi danas, pod našim školskim sistemima. A to se, konačno, i traži na prijemnim ispitima.

Ovo sa hrvatskim jezikom i diferenciranjem u odnosu na srpski je isto tako zanimljiva tema. Postoje primeri u kojima je srpski jezik građen rečima koji su pozajmljene iz hrvatskog, koji su danas standardni u srpskom, a od kojih se sada hrvatska želi oprostiti ne bi li izgradila novi jezički identitet. No drugi put, na drugom mestu (da ne oftopikujemo).

[debeli dud]

Da bi moja teza o prijemnom imala smisla potrebno je izmeniti kompletno školski sistem.

Znaci ipak testovi pokazuju realno znanje ucenika? Sve ostalo je sta bi bilo kad bi bilo. Zato kazem samo da se malo spustimo na zemlju, sa nje da gledamo na stvari, mnogo cemo biti realniji, a i diskusija bi imala vise smisla nego da se zamisljamo u nekom fantasticnom romanu.

[Domaci Zdajnik]

Testovi prikazuju realno stanje školskog sistema koji ih je sastavljao četiri (ukoliko je reč o fakultetu) ili osam godina (ukoliko je reč o upisu u srednju školu). Da li je to prikaz realnog znanja? - Ne. Zašto? - Zato što je to test napravljen po principu "ko je koliko zapamtio", a ne "ko koliko zna". No, složio bih se s tim da je bolje da nekakva škola i školski sistem postoji, nego da ne postoji baš ništa, i da se deca uopšte ne upućuju u škole, niti bilo šta uče. Kraj ovakvih roditelja kakav je prosečan balkanski roditelj, sva ta deca postala bi krvnici koje bi teško bilo razlikovati od najagresinije zveri.

[debeli dud]

Testovi prikazuju realno stanje školskog sistema koji ih je sastavljao četiri (ukoliko je reč o fakultetu) ili osam godina (ukoliko je reč o upisu u srednju školu). Da li je to prikaz realnog znanja? - Ne. Zašto? - Zato što je to test napravljen po principu "ko je koliko zapamtio", a ne "ko koliko zna".

Slazes se ipak da bolji odmer znanja na postoji. Kakvo god to znanje bilo.

Kraj ovakvih roditelja kakav je prosečan balkanski roditelj, sva ta deca postala bi krvnici koje bi teško bilo razlikovati od najagresinije zveri.

Homo homini lupus est - po prirodi? Vise sam uz Rusoa nego uz Hobsa. 

[Plodni bizon]

Znanje nekom metodom mora da se utvrdi, a kako drugacije nego konkretnim ispitom? Najbolje bi bilo da moze neki profesor da ispita sve, da udje u dusu ucenika, da bi shvatio sve njegove potencijale i odredio koju srednju bi trebalo da upise, i da li zasluzuje pre nego neki drugi ucenik. Ali za to se nema vremena, prakticno je neizvodljivo sem ako bi prijemni trajali deset, petnaest dana.

Ovako je jednostavnije, a ucenici koji zaista zele da upisu, to ce i uspeti zato sto oni uvek mogu da se potrude toliko da savladaju cak i neku dodatnu prepreku.