Pesnicka ostvarenja forumasa

[DramatisPersonae]

...lagano...

[Ariel]

Cao svima..ja sam ovde new member i ne znam kako sve ovo funkcionise...pa, da probam. Poklanjam jednu svoju pesmicu 

KROZ VREME

Pusti me da se rađam iz tačke
u kojoj sve počinje i sve se završava.
Maglovit je moj početak.
Kupam se u vetrometini svojih nada,
rizikujući da se svaki pogled zaustavi na meni.
Ti tužni pogledi mimoilaze se kroz beskraj,
kao kakvi vojnici Podzemlja.
Pusti me da sanjam pod tamom našeg neba
kako se pravolinijski let izobličava.
Mislila sam da mogu više,
želela sam da krenem dalje
kroz oblak, kroz oko, kroz vreme.
Sevdalinka se pretvorila
u slamanje tona, poput kosti,
praćenog bitkom između svetova,
bukom u grudima, vriscima iz daljine.
Bila sam sigurna da mogu više,
sa željom da prođem
kroz srce, kroz reči, kroz nebesa.
Pusti me da te rodim
u sutonu svoje pesme.
Kletva se, već spustila na čelo.
Bora je zamrznula trenutak,
u kom se skorila tačka.
Trebalo je da letim više,
kroz vreme, kroz tebe, kroz sebe...
Zgnječili su mi krila...

[Plodni bizon]

Pesma Ariel nije losa. Prema kom pesniku radis? Podseca me na nekog iz srpske knjizevnosti, ali ne mogu da se prisetim na koga.

[Ariel]

Zabrinula me je ta konstatacija.  :sumnjalo: No, odgovoricu...Obicno se ni na koga ne ugledam.Kad pocnem da pisem, nemam ideju ni o cemu bi se moglo raditi, ni kako ce se zvati pesma...naprosto, navire. Pogotovo mi ne padne na pamet da bi mogla liciti na neku drugu pesmu. Trudim se da izgradim svoj stil, s obzirom da se pisanjem bavim od svoje 10. godine...dovoljno sam vas udavila...odoh...
Pozdrav!

[DramatisPersonae]

Zabrinula me je ta konstatacija.  :sumnjalo: No, odgovoricu...Obicno se ni na koga ne ugledam.Kad pocnem da pisem, nemam ideju ni o cemu bi se moglo raditi, ni kako ce se zvati pesma...naprosto, navire. Pogotovo mi ne padne na pamet da bi mogla liciti na neku drugu pesmu. Trudim se da izgradim svoj stil, s obzirom da se pisanjem bavim od svoje 10. godine...dovoljno sam vas udavila...odoh...
Pozdrav!

Shta? Zaradjujesh od pisanja pochevshi od svoje desete godine?
Svaka chast.
Mislim da zaista NIJE bitno kada si pochela da pishesh.
A i vecina neafirmisanih pesnika, (chitaj: pesnika koji nisu pesnici) pishe na takav nachin koji je Ariel opisala.

[Ljubo Gazivoda]

Vidim muve se skupljaju pa rekoh daj da svratim.... da Ariel, odlična pesma.

[fidel]

Poslednja pesma
Ja,destabilizovani lirski subjekt,
pronalazim u svojim mudima
dovoljno snage
da se uhvatim u koštac
sa konstantnim kretanjem ka sakralnom
i pronadjem oslonac
koji će paradoksalno
pronalaženje i odbacivanje
onog vrhunaravnog argumenta
koji osmišljava postojanje poezije
vezan za trajanje u vremenu
dovesti do suštinskog pitanja
ima li sve ovo
ikakvog jebenog smisla...

[Monarch]

Ova Fidelova mi je genijalna. Savrseno ukompovana ona pokrece mnogobrojna pitanja o svrsi egzistencije, a takodje svojim umetnickim pecatom ostavlja jak utisak na citaoca.

[modesty]

Ariel, znaš kako kaže Mirko Iić, "ne daj da ti ukradu snove"... Ima ona zanimljiva slika Biljane Cincarević, kada je vezana, sa anđeoskim krilima, a oko nje neka sranja, tipa "godišnjica skandala", razna ubistva, estrada, a ona vezana u svoj toj gužvanciji... Dok sam čitala tvoju pesmu, njena slika mi je pala na pamet, pronađi je negde, baš bih volela da je vidiš...

Vidim muve se skupljaju pa rekoh daj da svratim.... da Ariel, odlična pesma.

Muve se skupljaju

Vidim, muve se skupljaju,
pa rekoh, daj da svratim...

Sranje je nikad gore,
ali ne vredi mi da patim...

Vidim,
Muva je sve više, i deluju kao bez glave...

Slutim da dobro se ne piše,
ali ponavljam sebi: " Stojane, nemoj sada da te prestrave..."

I zato... "Bičuj, bičuj meeee, bičuj Stojane..."
Ne, ne ne ne... Nisam to mislio ni hteo... Počinjem da ludim...

Ne znam gde sam stao, šta započeo...
Želim samo da se probudim...

Iz ovog užasa, ne znam gde ću pre...
a nekada sam imao snage za sve...

Prošlo je vreme... sada pratim muve...
Asocira me ta muva na Kafku, razmisljam o pouci...

Pouke nema... Ostaje večita dilema...
Da li da se upuštam, za muvama u sranje, da li da pomognem obezglavljenim...

Ili da zadovoljim sopstveni hir?
I postanem leptir?

Leptir... biću ja... Leptir... jer vremena su zla...
Ali herc imam, to znam...

Zato svoje vedre boje, svoje snove...
Ne dam...

Modesty feat. Popivoda :smejanje:

[DramatisPersonae]

If the morning sun rose, all for the glory of thee,
And your vainglore stretches out beyond all this,
If  your protracted arms plants the seed throughout my deeds,
And even mishaps colored grow in heart,
Then I, must be small, before your love.
When darkness gives life to the moon,
And when light is to know it is night,
Upon this endless meadow I wander
Looms the chains of love, to constrict a free man inside a heart.
And oh, sweet defeat, that like tide rises,
Thou art tempest tempting, to whom last drop of blood is given,
Thou art of us a part, which we give, and strive for back.
And if this grey scene, rocks like a boat full of pain,
And if Time's pawns scar my legs, so I could not walk,
If strength that I used and gained from other things,
And if essence of all would somehow get rusted,
There would still be enough of those silvery strings
With whom I could pull back time, and tap into strength
That lies beyond this realm, where a river of thousand suns flows into velvet lining ocean.
And where on sky, stars are paths, from whom magic of your smile descends,
But the Sounding of your smile,
It resounds in my chests, in a shape of a heart...
The universe itself is a place inside your eyes, from where of all love starts.

[DramatisPersonae]

Boredom lines...
If there ever was anything that was bestowed with my surety, than by this abstract beauty of having not, yet seeing it where mostly ordinary eyes would slide, there seems to have been little more than the next ordinary thing.
'Cos my alter self which beholds path of fate I walk, alerts me, that your footstep will cross mine,
And therefore I strive throughout these boredom lines...

[DramatisPersonae]

Gde bi stala sva imena lepote, ili pak kapi rose gde bi zavrshile?
Koja grana drveta sa pet lista obuhvata sunce, ili pak svet drzashe?
Milovashe me ta nezna brdashca, shto po mojoj kozi uporno klize,
Gde sam svoje ognjishte zapalio, i njinim opojnim mirisom uspavao.
I sanjao sam.
Kroz maglu se obrisi usana javljashe, bledo bele kao od oblaka, shaputashe njeno ime,
i iz njih crvena reka nabujashe, kroz moje blede, suve vene.
Sanjao sam, neko groblje shto je ostalo bez kapija, boje razne prepunishe, i kao onog dana, iz zemlje nicale su latice.
Sve je bilo tu, pod oblakom usana, igrale su vile, vetrovi i svetla mochvare; jorgovan je mirisao, a bubice su pevale.
Sanjao sam i more, kucu kraj reke, kraj reke shume, u shumi sove i veverice.
I u snu i sam postadoh muzika i drvece, konstantno menjajuci oblike, dok svoje prve zrake veliko crveno srce po oblacima ne prospe.
Budila si me.
Osmehom si mi grejala posteljinu, i svojim rukama pruzala voce.
Nasmeshila si se i rekla: "zaboraviti". I kao predosecaj, u kome dusi me prolaze, svezi mirisi me gone. Uzeh pak, taj svet shto mi dajesh, zagledah se nad ljudima - crvima, gde mi pak neko drvo na vrata uma zakuca. Ali pod crvenim oblacima - tvojim usnama, u meni se javishe tvoje blage zelene ochi u kojim krochim, na kojim procvashe nasha ljubav, i tada bejah siguran, svojim ognjem okruzen, da nikad necu lutati vishe.
Sva moja platna, boje kojim sam obojio svet, sada bejah uveren da put ka Ljubavi u njima, vodio je do Tebe.
Znao sam.
Svesniji no ikad, "zaboraviti", hodali smo putevima vetra, stalno okrenute glave ka izlogu prirode, gde se josh i nudi neki sklad od jezera i ka mesecu okrenute zabe.
Zaboraviti.
Dok zagrljeni slushamo pesme iz nashih ustiju, shto se bore, preplicu, nismo li zaboravili na otkucaje nashih srca, shto zajedno ka mesecu sada podsecashe na zabe?
Na zabe iz izloga u kojem smo hvatali jedno drugom odraz?
Priznacu ti draga; budila si me.
I drago mi je zbog toga.
U toj jednoj tvojoj rechi, kao da sam postao svesniji kilometara pejzaza shto obrcem; kao da sam se u snu probudio, i video baladu koja me ubija.
Kako lepota ima puno imena, od kojih su sva osim jednog - laz,
kako olako chovek nosi i oslikava jad i tugu, i u tome uziva.
Gde sam sanjao oblake, krv je iz njih lila, gde su bile reke - otrovi u zilama,
Otvorena groblja chekala su sunce, dok mrtvi iz zemlje kao trnje iznikoshe.
Sanjao sam da  lezim, pokoshen sa palim jorgovanom, bubice shto me pozdravishe, ljuspice moga tela odneshe.
Izgubio sam se.
Seta je polako menjala kostur mojeg tela. Dok se stomak prazan od bola grchio, srce se pak od nadutosti deformisalo, dok je kao kisha more, samo sebe hranilo.
Kroz sve ogoljene planine, zamrle shume, velike peshchanog sata pustinje...
Sledio sam prave, pogreshno primenjene puteve, kao travka izmedju 2 kamena shto niche...
Budila si me.
I shaputala: "zaboraviti, je ono shto radja."
I zaista, moja smrt je bila odvec predugachka, jer zaboravio sam da smrt smrti zivot radja. A ti si pak oduvek bila tu, nudila si ono jedino shto si znala. Svo vreme, znao sam, i iako slep, uz tebe video sam da umesto da ja stopama ljubavi koracham, ja je okovanu u tamnici zakljuchavam.
"Smej se." Rekao sam, i zagrljeni postali smo noc i dan.

[Ljubo Gazivoda]

Muve se skupljaju

Vidim, muve se skupljaju,
pa rekoh, daj da svratim...

Sranje je nikad gore,
ali ne vredi mi da patim...

Vidim,
Muva je sve više, i deluju kao bez glave...

Slutim da dobro se ne piše,
ali ponavljam sebi: " Stojane, nemoj sada da te prestrave..."

I zato... "Bičuj, bičuj meeee, bičuj Stojane..."
Ne, ne ne ne... Nisam to mislio ni hteo... Počinjem da ludim...

Ne znam gde sam stao, šta započeo...
Želim samo da se probudim...

Iz ovog užasa, ne znam gde ću pre...
a nekada sam imao snage za sve...

Prošlo je vreme... sada pratim muve...
Asocira me ta muva na Kafku, razmisljam o pouci...

Pouke nema... Ostaje večita dilema...
Da li da se upuštam, za muvama u sranje, da li da pomognem obezglavljenim...

Ili da zadovoljim sopstveni hir?
I postanem leptir?

Leptir... biću ja... Leptir... jer vremena su zla...
Ali herc imam, to znam...

Zato svoje vedre boje, svoje snove...
Ne dam...

Modesty feat. Popivoda

 :zaboga:
Kakve su ovo fuckin perverzije!!!!!!!
Tek sada vidim ovo sa bičevanjem. Nisam znao da to tako može.... A prema kom pesniku radiš, to sa bičevanjem?


P.S. Sad mi nešto na um pade, kad me vide on zastade... deder to za pijenje čaja, mogli bismo da ga popijemo pa da pričamo posle Zdajniku kako je bilo, a on nek se izede...
Odavno sam planirao da te zovnem, ali
NA PP NE ODGOVARAŠ
E-MAIL NE DAŠ
PA KAKO ONDA?
DA UČITE NEĆETE
U APSANI SPAVATE
PO KUĆAMA KRADETE
NIJEDAN ĐAK PERV NEĆE BITI
I KAKO SAD JA, KAKO?

[modesty]

hahahahaha

Kuda

Kuda ideš?
Kuda ideš, jel' znaš?
Ja ne... iako, kao da mi je na raspolaganju sve...

Zašto ne znaš kuda ideš?
Zašto ne znaš kuda ideš, jel' znaš?
Ja ne... a trebalo bi da imam odgovor, skoro na sve...

Zašto misliš da nije OK nemati odgovor, skoro na sve?
Zašto misliš tako, jel' znaš?
Možda... zato što nemaš šta da daš...

Ne uzimaš, ne reaguješ, ne istraješ...
Ipak, pratiš sve pomno...
Ništa i ne odbacuješ... ništa ti i nije sporno...

[Morella]

Modesty u ovom trenu ima 666 postova.... :jezik:

Evil I tell you.....

Pises li prozu Mod?