Nase kratke price

[spago]

ma nisam tako ja pričam, a znam za njega čuo sam

[Domaci Zdajnik]

Ova tema više odgovara podforumu Književnost, pa će tamo i biti premeštena u toku sutrašnjeg dana (prošla je ponoć, pa dakle danas).

Pročitao sam sve ovo od datog teksta i moram da razgraničim neke stvari. Pre toga, da naglasim da sam neko ko se zalaže ipak za kakav-takav poredak, da nisam pristalica anarhije shvaćene u onom neakademskom smislu, kao totalna samovolja. Pristalica sam kulturnog anarhizma i volje intelektualnih ljudi koji nemaju razloga da se osvrću na zakone, društva u kojem svako ima pravo da dobrim argumentom promeni zakon (ukoliko ovaj već nije u ljudima).

Što se tiče načina izražavanja, mislim da je autor u ogromnoj meri zadovoljio ono potrebno po čemu bi se ovo delo moglo zvati u najmanju ruku solidnim. Postoji stil, postoji kontinuitet tog stila. Ne vidi se da postoje neki primetni prelazi iz jednog u drugo raspoloženje autora, ne vidi se bilo kakav značajan nedostatak.

Druga je stvar što se tiče uloge ovakve književnosti na ideologiju i političko-društvenu svest čitalaca. Bez obzira što ja nisam naročiti ljubitelj ovakve vrste književnosti, ideološki je uvek opravdavam iz razloga što postavlja pitanja i čini da se neki stereotipi ispitaju. Konkretno, tu ima nekoliko momenata u kojima se mišljenje jednog prosečnog "roba" može pokolebati, tako da sutra kad ode na posao možda zauzme jači stav prema šefu. Budi se taj revolt prema onome što običan čovek oseća kao nepravedni pritisak strukture društva.

Istina. Insistiranje na tome da je sve baš tako, nije preporučljivo, i lako je neke od tih stvari dovesti u pitanje i čak pobiti. Konkretan slučaj je govor o novinaru Anastasijeviću. Kad čovek malo bolje uđe u tu stvar čime se pomenuti bavio, i zašto je zamalo bio ubijen, vidi se da je on upravo jedan od onih koji se žele suprotstaviti tom i takvom sistemu. Napadajući takve ljude autor napada sopstvenu ideologiju. Novinare bi trebalo kritikovati, jer to jeste uglavnom ološ sličan advokatskom ološu, ali zašto baš ovoga koji (baš otud što se razlikuje od mnogih drugih) se našao na meti masovnih ubica i zveri iz velikosrpskih ratova koje sve skupa sistem podržava.

[Miroslav Ibic]

A ti prijatelju stani na neki šalter i zamoli nešto šalterušu, pa ćeš doživeti i videti pravu ljudsku prirodu.

Xaxaxax sad sam sanjala ovo, kao, baka me poslala da zamenim bombone od pet hiljade dinara za neki lek u apoteku, odem tamo, dam te bombone, apotekarka kao sve super, mozhe, i onda odjednom poche neshto ne moozhe i ja joj kazhem da mi vrati pare, a ona se poche smeje, kao, sad mi treba vrati million i po nema shanse, i ja pochnem da je zapitkujem zashto se tako ponasha ovo ono, a ona se samo smeje, i meni na kraj pukne, i uzemem sve shto mi je bilo pri ruku i pochnem da je gadjam, ne znam kako, poshto je bilo staklo izmedju nas, mozhda kroz onu rupu, i sledeca scena, na sred sam ulicu, i dovodi drugarica nekog lepotana, ja se zagledam i kazhem, isti be Leonardo di kaprio, i onda ja i josh neki drugari podjemo po ulicu, zagledjujemo se u dechkovi, ja nadjem jednog shto lichi na dzhordzh klunija, al pobezhe, i nishta, onda kao ce vode oni ovog leonarda di kapria da trazhi pare ljubazno od onu apotekarku.
I kao ja da chekam ispred. I chekam ja, i eto ih oni svi srecni izlaze, vracaju mi pare, kad se ja okrenem, vidim, bili u banku i pochnem da im se derem 

[spago]

spago konopcic ne zna za milost.

[Plodni bizon]

Eeeeej, ljudi! Dosha je Shpago! 

[spago]

BIZON POZDRAV. AKO OVO ŠTO PIŠEM NEKOG ZANIMA MOGU DA OBJAVIM JOŠ, A VALJDA NEĆU ZAGLAVITI ROBIJU. A I DA ZAGLAVIM, JEBI GA ,AL SE JESAM ISPRAZNIO

[Plodni bizon]

Shpago, samo ti jashi. Vidish da te narod voli.  :srbenda:  Rezultat ankete sve govori!

[FinalCutNow]

Deo Prvi: Atinski slučaj

1. Povratak Mažeka

na: http://finalcutnow.blogspot.com/


   

[Monarch]

Krastavac


Krastavac je krenuo u setnju prirodom. Veselo je skakutao po poljani i brao cvetice za svoju dragu. Zna da ce joj se to dopasti, ona voli cvece. I tako je on skakutao i brao, skakutao i brao i bio je veseo i srecan, i veseo i srecan, i brao je cvece u obliku malih zelenih krastavcica iz tegle. I bio je veseo, i nastavio je tako veselo da skakuce po travici. I tako je on nabrao mnogo sareno-zelenih cvetica i krenuo je svojoj kucici. Veselo je skakutao do kuce prozderavajuci svoju predivnu bonzitu, koju je divinizovao. I kad je doskakutao do kucice, prvo je usao i poljubio svoju bubav u obraz i u loknicu i onda joj je dao cvece i ona ga je mirisala i bila je mnogo zelena. I cvece je mirisalo na zeleno. Zeleni mirisi su je cini veselom i radosnom. I onda se ona mnogo lepo smesila, a on je mnogo voleo njen zeleni osmeh... Cvece je bilo mnogo lepo, mnogo, mnogo, mnogo, da se ona toliko raznezila i pretvorila u kolutice.

[UnDead]

Mozda se niko nije pitao ali eto.... ja sam u medjuvremenu napisao 14 epizoda jedne price, i jednu epizodu druge, koja je u stvari nastavak prve price.. ali na engleskom pa ne mogu ovde da postavim  :(

[DramatisPersonae]

Vetar porazeni sakuplja svoju prashinu, i jenjava.
Ostavlja na zemlji samo tragove koji nestaju.
Sa ovim chudnim svitanjem nece vishe biti nekoga ko ce ti trunkama prashine suziti oko.
Vetar je prestao.
Smej se.
Pogledaj, zar nije veseo lavez onog psa shto se igra sa koskom?
Sa svim shto je ostalo od mene.
Bledim.
Sve vishe ispraniji, uskoro ce i moje ime postati talog tvog secanja.
Izgubila si sve ono shto te je chinilo tuznom.
Sada se smej.
Odlazim zauvek.

[lanavi]

"Najdraza,

Trebalo mi je puno snage i hrabrosti da zapocnem ovo pismo. Ne znam ni da li ces ga procitati do kraja. Mozda ces pobeci, onako kako si cinila u poslednje vreme, onako kako te nikad nisam ucio. Secas li se onoga o cemu smo pricali ne tako davno? Pitala si se, zar i muskarci umeju da placu? Da, umeju, zbog sebe, zbog drugih, zbog neceg licnog, neceg uopstenog, neceg skrivenog i tajnog...placu u samoci, onda kada ih niko ne vidi, kada su sigurni da ih niko ne cuje...Onda smo plakali zajedno i nije me bilo stid. Brisali smo jedno drugom suze poljupcima pokusavajuci da speremo tugu i teskobu. Milovala si mi lice, mrsio sam ti kosu, utapali smo svoje beznadje jedno u drugo. Mislio sam da sam dopro do tebe, do onog sto nisi dopustala da se vidi, cuje, oseti...a toliko sam zeleo da to razumes. Otisla si umirena ...a da nisam znao koliko je to bio samo privid. Nisi se javljala danima. Zazalio sam sto su me suze izdale, umanjile u tvojim ocima. Prokleo sam svoju slabost i nemoc, pozeleo sam da nestanem ali da ti najpre trazim izvinjenje...Pobegla si a da nisam znao kuda. Onda si se pojavila, pomalo uplasena ko zna od i zbog cega, i dalje daleka, nedokuciva. Molila si me da te razumem, da te pustim od sebe, da ti oprostim. Oprostim? To sto si me ucinila ljudskim bicem, ranjivim, svesnim sebe i drugih? To sto sam dozvolio sebi da zavolim zivot, ljude i tebe - inspiraciju svega najboljeg u meni? Nisam cak ni stigao da te pitam sta bi to trebalo da ti oprostim jer te posle tih reci vise nisam video.
Zeleo bih da barem jos jednom dodirnem tvoje ruke, promrsim kosu, da ti poljupcem zapusim usta i ne dozvolim im nikada vise nijednu ruznu rec protiv sebe same. Dozvoli mi da barem jos jednom nestanem u tvojim ocima, da te stegnem, zastitim od sveta. Dozvoli mi da se umesto tebe sunovratim u najmracnije kutke, makar se pretvorio u paramparcad. Pusti me da razgrnem oblake i oluju, poplavu i pustinju. Samo mi daj jedan dan, jedan tren a onda idi...nezaboravna, jedina, samo moja.

Vecni cuvar tvoje duse "

...spustila je umornu ruku sa poluizguzvanim i malo pozutelim pismom na kolena. Niz bledi obraz je kliznuo biser. Drhtavom rukom je sklopila papir i gurnula ga u dzep.
"Vreme je za lek a onda u krevet na zasluzeni odmor... i laku noc" - promrmljala je osoba u belom iza njenih ledja a onda tihim korakom izasla i zakljucala vrata bolesnicke sobe.

[lanavi]

Gledam te takvu potistenu i pitam se dokle mislis tako. Zar ne mislis da je bilo dosta? Pa sta, otisao je. I sta onda?  Sad treba da provedes narednih godinu, pet, deset u depresiji zbog toga.  Ma daj, ne budi dete. Mislim, shvatam ja, svidjao ti se, bas onaaaako. Zgodan je tip, visok, ima sarma..uostalom zene se se uvek okretale za njim i to ti je uvek prijalo. Kao, eto bas takav se prilepio za tebe a sve one ti zavide. Divan osecaj, moram da priznam ali...kao nisi kapirala da to ne moze doveka, da ce se kad-tad, onakav neozbiljan, poprilicno narcisoidan i liberalan moram priznati, okrenuti za nekom drugom suknjom i otperjati bez zbogom. Daj ne budi klinka, pa nisi bas toliko glupava da to nisi shvatila od pocetka. Jesi, znam da jesi samo sebi to nisi htela da priznas. Nekako se svaka zena u sebi tesi da ima dovoljno onog neceg sto ce uspeti da priveze muskarca zauvek. Ima, malo sutra. Mislim, to sto si ti mislila da imas, to imaju sve...zato oni i odlete, cisto da uporede a ti posle sedi u cetri zida i oplakuj sudbinu.
Oh boze, kako su zene naivne. Znas, mislila sam ipak da si ti malo bistrija cura nego eto, ljubav nije za dzaba slepa...A opet ispalo nekako da si ti slabovida skoro ceo zivot. Oni dodju, zauzmu ti srce kao tvrdjavu a onda puf - nestanu kao carobnim stapicem odneti.  I uvek sami napuste tu tvrdjavu, nikako da ih ti oteras sama kada vidis da sve krene naopako. Jeste, imas meko srce, ne mozes tek tako da ih pustis, treba im tvoja "majcinska ruka", briga, ljubav...da li si ti normalna??...  Hajde, hajde, obrisi suze, nije tako strasno. Nisam bas tako mislila. Preterala sam, u redu je, oprosti mi! Hocu da ti samo objasnim da moras da se promenis, da budes cvrsca, da malo te kriterijume stavis na visi nivo, da te ne zavede svaka slatka rec i obecanje. Pa nije tako uzasno biti izvesno vreme sam. Eto, mozes da setas, citaj nesto, druzi se sa prijateljima. I ne secam se kada si izasla zadnji put sa nekim neobavezno, da malo protracaris, odsmekas neki zgodan komad na strafti. Zasto uvek gledas da to bude nesto ozbiljno, trajno? Pa zivot je kratak, provedi se, neka idu dodjavola svi ti samozivnici. Pusti, proci ce! Heeej, ja sam tu za tebe, evo obecavam ti da cemo ti i ja da se jako lepo provedemo i bez njega, bez svih njih. Ti si samo sebe ubedila u suprotno...mozes, garant! Sigurna sam da mozes, znam da mozes! Samo ti treba malo vremena za sebe, da se odvojis od losih misli i uspomena. Jaka si ti stara moja, a i ne izgledas uopste lose. Naprotiv! - posla sebi poljubac u ogledalo, prodje prstima kroz kosu, ugasi svetlo i izadje iz sobe...

[lanavi]

-Veruj mi, ovo je poslednji put da te vozim! Nemam ja vremena za gubljenje. Uostalom, mogla je to da uradi i ona tvoja zaludna sestra! – mumlao je krupan, procelav covek natmurenih obrva , cvrsto stezuci volan. Nemilosredno je pri tom pritiskao sirenu kako bi sa puta uklonio druge vozace. Kraj njega je sedela zena, potpuno bleda, zatvorenih ociju i orosena cela. Na licu joj se ocrtavao grc a iz grudi izlazilo priguseno stenjanje. Stiskala je zube trudeci se da prigusi glas presecan razdirucim bolom koji se razlevao iz donjeg dela ledja ka celom telu. Bio je ovo njen cetvrti porodjaj nakon trudnoce koju je jako tesko podnela od samog pocetka. Nepodnosljiva mucnina ju je pratila svih 9 meseci ometajuci je u svakodnevnom napornom poslu oko kuce i 3 devojcice, jos uvek male i zeljne  roditeljske brige i budnog oka.

Uz skripu kocnica auto se zaustavi pred bolnickim krugom. Drzeci se desnom rukom za stomak a levom vukuci kesu sa licnim stvarima, otvori vrata i izadje iz aubomobila bacivsi usplahireni pogled na namrgodjeno muzevljevo lice.
- Nemoj da se vracas kuci bez muskog! – zareza potmuli glas i zalupi joj vrata vozila pred nosom, naglo nagazivsi papucicu za gas.
   
Presamicena u struku, obamrla od bolova, sitnim koracima se uputi ka poznatoj zgradi. Cekala ju je jos jedna neizvesnost a sama pomisao na moguci ishod zamagli joj pogled suzama. Znala je da ce cetvrto dete nezeljenog pola za nju znaciti izbacivanje na ulicu. Tu misao prekinu novi nalet koji je kao noz presecao vec izmuceno telo.
   
-Lepa, zdrava devojcica, cestitamo! – cula je kao kroz maglu glas babice, sada vec stare poznanice koja je u rukama drzala ruzicasto, naborano, kmekavo stvorenje. Jos jedna nesrecnica poput nje…Oseti gusenje i knedlu u grlu i suze koje ovlazise njene umorne obraze. Zazmuri ne zeleci da pogleda prineto dete. Poljubi mu vrh glave i privi nezno na grudi sapcuci nesto samo njoj znano. Babica uze bebu, pomilova zenu po kosi i ode sa zamotuljkom u rukama.
   
Iz polusna prozetog postporodjajnim grcevima i groznicom koja ju je tresla, probudi je neciji nagli ulazak u bolnicku sobu, ispunjen poznatim mumlanjem. Jos uvek omamljena i umorna od porodjaja i proplakane noci, okrenu se ledjima vratima pokusavajuci da se bar nakratko zastiti od ocekivanog besa i izliva ljutnje. Nije ga ocekivala jer nikada do sada nije ni dolazio u posetu. Cak ju je iz bolnice uvek izvodila sestra a ne muz. Zastao joj je dah u iscekivanju nadolazece oluje. Cu njegov duboki glas ispunjen neobjasnjivim tonom, nasta se naglo okrete i ugleda nesto sto u zivotu nikada nije videla. Pred njom je stajao njen zivotni saputnik ozaren, sa ogromnom plisanom igrackom u rukama ali i velikim, skupocenim buketom ruza.
   
-Musko! Sin! Dobio sam kuronju!- vikao je prisavsi i nezgrapno pruzivsi buket sa cvecem koji je sada lezao preko nje dok ga je ona posmatrala razgoracenim ocima.
-Sada ce da ga donesu, moram odmah da ga vidim! –govorio je nerazumljivo.

Otvorise se vrata na kojima se pojavi njen glasnik, andjeo cuvar na svim dosadasnjim porodjajima, babica. U rukama je drzala veknu koja je plakala. Sestra je pruzi ocu koji zbunjenim i upitnim pogledom osmotri bebu prenoseci pogled na bledu zenu u krevetu. Sestra se nasmesi uz objasnjenje da je beba gladna ali da otac moze da je pridrzi dok je ne predaju majci. Zena na bolnickom krevetu bila je nema, oduzeta od slike pred sobom. Muskarac uze nespretno dete u svoje narucje. Po prvi put je drzao bebu u rukama i zacudo, ona odjednom prestade da place. Odrasli muskarac je licio na drvenu lutku, zatecen u ulozi koja mu se nametnula nakon velikih promasaja.
Malo lice se zaceni pa ga on brze-bolje vrati sestri smejuci se. Sestra prihvati bebu a zatim nezno predade majci u krevetu. Njihovi pogledi se ukrstise na sekundu.

Bolnicarka predlozi da se pre dojenja beba presvuce pa se nakon par trenutaka pred njima ukaza malo, zaobljeno telo koje je mlataralo udovima boreci se za vazduh, crveno od placa. Bio je to zdrav, rumeni decak.. Otac se gromoglasno nasmeja pokazujuci na njegovo medjunozje. Vesto i brzo, sestra ga prepovi i pruzi zeni koja je tupim pogledom posmatrala malo bice pred sobom. Babica je ustinu za obraz i blagim tonom opomenu da je beba gladna, zeljna njenog mleka. Muskarac rece da sada mora da ide pa napusti sobu, bez pozdrava, brbljajuci ozaren nesto sebi u bradu. Za njim ode i sestra tiho zatvorivsi vrata za sobom.

Zena pogleda u maleno, od placa zgrceno lice pred sobom, izvadi dojku iz spavacice i gurnu bradavicu bebi u usta koju ova halapljivo prihvati. Nasloni svoju glavi na uzdignut jastuk i duboko uzdahnu. U zivotu nije nikada osetila takvo olaksanje.

[DramatisPersonae]

-Veruj mi, ovo je poslednji put da te vozim! Nemam ja vremena za gubljenje. Uostalom, mogla je to da uradi i ona tvoja zaludna sestra! – mumlao je krupan, procelav covek natmurenih obrva , cvrsto stezuci volan. Nemilosredno je pri tom pritiskao sirenu kako bi sa puta uklonio druge vozace. Kraj njega je sedela zena, potpuno bleda, zatvorenih ociju i orosena cela. Na licu joj se ocrtavao grc a iz grudi izlazilo priguseno stenjanje. Stiskala je zube trudeci se da prigusi glas presecan razdirucim bolom koji se razlevao iz donjeg dela ledja ka celom telu. Bio je ovo njen cetvrti porodjaj nakon trudnoce koju je jako tesko podnela od samog pocetka. Nepodnosljiva mucnina ju je pratila svih 9 meseci ometajuci je u svakodnevnom napornom poslu oko kuce i 3 devojcice, jos uvek male i zeljne  roditeljske brige i budnog oka.

Uz skripu kocnica auto se zaustavi pred bolnickim krugom. Drzeci se desnom rukom za stomak a levom vukuci kesu sa licnim stvarima, otvori vrata i izadje iz aubomobila bacivsi usplahireni pogled na namrgodjeno muzevljevo lice.
- Nemoj da se vracas kuci bez muskog! – zareza potmuli glas i zalupi joj vrata vozila pred nosom, naglo nagazivsi papucicu za gas.
   
Presamicena u struku, obamrla od bolova, sitnim koracima se uputi ka poznatoj zgradi. Cekala ju je jos jedna neizvesnost a sama pomisao na moguci ishod zamagli joj pogled suzama. Znala je da ce cetvrto dete nezeljenog pola za nju znaciti izbacivanje na ulicu. Tu misao prekinu novi nalet koji je kao noz presecao vec izmuceno telo.
   
-Lepa, zdrava devojcica, cestitamo! – cula je kao kroz maglu glas babice, sada vec stare poznanice koja je u rukama drzala ruzicasto, naborano, kmekavo stvorenje. Jos jedna nesrecnica poput nje…Oseti gusenje i knedlu u grlu i suze koje ovlazise njene umorne obraze. Zazmuri ne zeleci da pogleda prineto dete. Poljubi mu vrh glave i privi nezno na grudi sapcuci nesto samo njoj znano. Babica uze bebu, pomilova zenu po kosi i ode sa zamotuljkom u rukama.
   
Iz polusna prozetog postporodjajnim grcevima i groznicom koja ju je tresla, probudi je neciji nagli ulazak u bolnicku sobu, ispunjen poznatim mumlanjem. Jos uvek omamljena i umorna od porodjaja i proplakane noci, okrenu se ledjima vratima pokusavajuci da se bar nakratko zastiti od ocekivanog besa i izliva ljutnje. Nije ga ocekivala jer nikada do sada nije ni dolazio u posetu. Cak ju je iz bolnice uvek izvodila sestra a ne muz. Zastao joj je dah u iscekivanju nadolazece oluje. Cu njegov duboki glas ispunjen neobjasnjivim tonom, nasta se naglo okrete i ugleda nesto sto u zivotu nikada nije videla. Pred njom je stajao njen zivotni saputnik ozaren, sa ogromnom plisanom igrackom u rukama ali i velikim, skupocenim buketom ruza.
   
-Musko! Sin! Dobio sam kuronju!- vikao je prisavsi i nezgrapno pruzivsi buket sa cvecem koji je sada lezao preko nje dok ga je ona posmatrala razgoracenim ocima.
-Sada ce da ga donesu, moram odmah da ga vidim! –govorio je nerazumljivo.

Otvorise se vrata na kojima se pojavi njen glasnik, andjeo cuvar na svim dosadasnjim porodjajima, babica. U rukama je drzala veknu koja je plakala. Sestra je pruzi ocu koji zbunjenim i upitnim pogledom osmotri bebu prenoseci pogled na bledu zenu u krevetu. Sestra se nasmesi uz objasnjenje da je beba gladna ali da otac moze da je pridrzi dok je ne predaju majci. Zena na bolnickom krevetu bila je nema, oduzeta od slike pred sobom. Muskarac uze nespretno dete u svoje narucje. Po prvi put je drzao bebu u rukama i zacudo, ona odjednom prestade da place. Odrasli muskarac je licio na drvenu lutku, zatecen u ulozi koja mu se nametnula nakon velikih promasaja.
Malo lice se zaceni pa ga on brze-bolje vrati sestri smejuci se. Sestra prihvati bebu a zatim nezno predade majci u krevetu. Njihovi pogledi se ukrstise na sekundu.

Bolnicarka predlozi da se pre dojenja beba presvuce pa se nakon par trenutaka pred njima ukaza malo, zaobljeno telo koje je mlataralo udovima boreci se za vazduh, crveno od placa. Bio je to zdrav, rumeni decak.. Otac se gromoglasno nasmeja pokazujuci na njegovo medjunozje. Vesto i brzo, sestra ga prepovi i pruzi zeni koja je tupim pogledom posmatrala malo bice pred sobom. Babica je ustinu za obraz i blagim tonom opomenu da je beba gladna, zeljna njenog mleka. Muskarac rece da sada mora da ide pa napusti sobu, bez pozdrava, brbljajuci ozaren nesto sebi u bradu. Za njim ode i sestra tiho zatvorivsi vrata za sobom.

Zena pogleda u maleno, od placa zgrceno lice pred sobom, izvadi dojku iz spavacice i gurnu bradavicu bebi u usta koju ova halapljivo prihvati. Nasloni svoju glavi na uzdignut jastuk i duboko uzdahnu. U zivotu nije nikada osetila takvo olaksanje.

svidja mi se