|
Miroslav Ibic
|
 |
« Odgovor #12 poslato: 09.06.2008. 19:45 » |
|
PRIČA O TRUMANOVOM ZLU
U jednoj zemlji, u kojoj su živeli ljudi koji nikada za radost nisu čuli, živeo je, i gospodario jedan zli gospodar Truman.
Uvidjujete, kako bi i trebalo, vezu izmedju ova dva faktora, Trumana, i radosti za koje podanici njegovi nikada nisu čuli. Truman je bio taj, koji je zabranio da se narodom širi vest o postojanju radosti, i svi njegovi podanici, su se radjali, i umirali, u ubedjenju, da je to što su proživeli, jedino moguće što su mogli.
Nikada nisu oni čuli za tu reč, nikada nisu osetili to osećanje.
Truman je takodje i zabranio toplu vodu, vekovima pre, tako da niko nije ni znao za nju, i niko nije mogao da otkrije „toplu vodu“.
Sve je već otkriveno, pričao je Truman, i to što je otkriveno, nije otkrio, niko drugi, nego on.
Truman je bio jedan Cigan, imao je zlatnu minjdjušicu koja je sijala u svom tom mraku od njegove države, najsjajnije, jer tamo je i sunce bilo samo žućkasto. Ne, nije bilo ni cveća, ni ničeg šarenog. Svi ljudi su bili popovi, i svi su imali prasiće, koje su posle nekoliko meseci tovljenja u svojim blatnjavim dvorištima, na najodvratnije načine mučili, a onda jeli, jer su bili bezosećajni, kako ih je Truman naučio, a on je uživao u tome, uživao je u bezosećajnosti i mučenju slatkih malih životinja.
On je bio crn u licu, i imao je bele zube, jer ih je prao pastom kolgejt, koju je uvozio preko tajnih puteva, koji su išli preko neba, jer tako ih niko nije mogao naću, i samo ih je on prao. Svi ostali njegovi podanici nisu imali zube, i smrdelo im ke iz usta.
I tako je Truman živeo svoj jadni život, igrao se sa crvima, i probadao ih velikim iglama, kada dodje neki glasnik, i reče da će njegovu zemlju posetiti kakva Diva iz drugoga sveta. Truman je rekao „Nema šanse“, i nastavio da se igra sa svojim crvićem, okrenuvši se prema prozoru, da bi bolje video, ali, kada mu je glasnik pokazao Divinu predivnu sliku, sliku sa koje se je smešila jedna velika, debela i raskošna osoba, ogromnih obraza i velikih količina sala, odmah potpade pod čari tih boja, ali pre svega, debljinom dotične Dive, pa reče da ta Diva može doći i postetiti njegovu zemlju, kroz hladan znoj, jer to je bila prilika koju je dugo čekao, oduvek je hteo da muči takvu osobu.... Pohlepa njegova koštaće ga glave!
I tako je Truman već napravio zao plan, on će tu šarenu pticu zatvoriti u kavez jedan koji čuva u podrumu svoga zamka i staviti je da visi u njegovoj sobi za zezanje, gde će ga ona zabavljati. Ali, možemo samo pretpostavljati kakva bi to zabava bila... na kakvu je zabavu truman mislio.... to bi bila zabava okrutna, gde bi je on probadao užarenim iglama, i puštao bubašvabe na nju, a ona bi skakutala, da joj se ne bi popele uz debele nožice, i gricnule je.
Ali, prevario se je Truman, jer kada je Diva došla, ona je bila tako divna i zabavna, i stalno je pričala o nekom Gorančetu, da je taj Truman, zao, mislio, zašto ne bi tako pričala i o meni...ja sam savrshen....svi dvorani su se smejali i tapšali joj dok je pričala o gorančetu... zašto i on ne bi dobio komadić slave, i onda je zatvorio u kavez i rekao da neće izaći dok ne počne da priča i o njemu takve divne stvari, kao o tom „Goranchetu“.
Nije hteo da je pusti iz kaveza, i nije dao divnoj Divi da jede, tako da je ona umrla od tuge i od gladi, kao kakva tužna ptica, koja je zadnji put klonula glavom, daleko, od Gorancheta....
Diva, koja je uspela da dvorane očara svojim izgledom, dobrotom, glasom, i pričom, je počela da im nedostaje, i svima su pričali o njenoj dobroti, i kako li mora izgledati svet odakle ona dolazi, tako da, kada su čuli šta je njihov zli gospodar uradio sa njihovim andjelom, skuvali su ga u velikom loncu i onda bacili svinjama, i potrčali ka njegovim odajama.
Tamo su našli stepenice ka nebu, popeli se, i videli veliku stazu, koja se gubi u oblacima belim na plavome nebu, i svi su onako dronajvi, i prljavi i masnih kosa, i s prljavštinom pod noktima potrčali kao kakvi hromi gubavci, u bolji svet...
|
