|
Domaci I.
|
 |
« Odgovor #44 poslato: 09.11.2007. 22:28 » |
|
Uvod u delo o nišlejskom jeziku, sa podnaslovom Govori o seksu u tri i po čina.
Predgovor
Smatram ovo delo fantastičnim spojem Sremčevog okrutnog realizma i stila gospodina Bukovskog. Delo nije genijalno, ali je svakako prosečno i kad se stavi pored savremenih književnih ostvarenja izgleda kao nabrekli, ljubičasti kurac. U uratku su namerno korišćene gramatički nepravilne konstrukcije, jer se time čini realnijim razgovor dvojice južnjačkih građana.
Govori o seksu u tri i po čina
Uloge: Ed, Mo.
Mesto: Po volji.
Ed: Idem da kenjam, brate.
Mo: Aj, čekam te.
Ed: Brate, evo me.
Mo: A, brate? Tu si, brate? Do jaja. Meni je muka, ekstra.
Ed: Što ti je muka, be, da ga jebem? Brate, naš šta sam svatio? Svatio sam da je za mene najveća mora upravo zamisao seksa neke cure sa nekim frajerom, ili čovekom.
Mo: Svašta sam strpao u stomak kad mi je bilo malo muka, i kurac. Najveća mora, kažeš, a.
Ed: Jes, brate.
Mo: A kako onda želis da trpaš? Ti bi želeo to. Kako želiš a sama zamisao ti je košmar?
Ed: Pa naravno, to je način da se prevaziđe ta trauma. Moras da budeš jedan od njih da bi prestalo, brate.
Mo: Ma, sve je to sperma.
Ed: Nisi vido moju današnju iluminaciju...
Mo: Znam, brate. Džinovski falus penetrira kontinuirano u džinovsku vulvu. Ne znam brate... Ovako da se zajebavam i ložim mogu. Ali da stvarno... mislim da zaista ne bih mogao.
Ed: Kako be da se ložiš?
Mo: Meso u meso... to je to. I ništa više.
Ed: O čemu pričaš, brate?
Mo: O tom jebanju.
Ed: Kako bre meso u meso? Ne bi mogo meso u meso ili bi mogo?
Mo: Pa ne bih mogao, jer čuješ šta ti pričam. Možda može da mi ponekad deluje kao lepo, i slično. Ali sve dokle god ne počnem da razmišljam o tome.
Ed: Brate, jednom kažeš da bi mogo, a jednom da ne bi.
Mo: Nisi me lepo skontao.
Ed: Ko te jebe, brate. O tome ne treba misliš. Ako misliš će se sjebeš ko ja.
Mo: Kažem da mogu ovako da kenjam o tome, da se zajebavam oko toga, kenjam kako se ložim, kao na primer danas za onu malu, ali da zaista to uradim, to bi mi bilo ogavno.
Ed: Ne bi ti bilo ogavno da je sa nekom normalnom ribom, brate. Ali ti i ja sad možemo da nađemo samo neke teške polovnjače, kurvetine... koje su prošle pola grada... koje su pune bacila i virusa... kojekakvih...
Mo: Ma i to je i dalje meso.
Ed: Koje su pušile i pušile stotine kurčeva, brate.
Mo: Normalna cura isto ima pičku; pička, isto što i meso. Kurac, isto što i meso. To je samo stavljanja mesa u meso.
Ed: Brate, nije baš tako...
Mo: Meso.
Ed: Pogledaj ti nečiji kurac pa reci da li bi stavljao svoj na mesto gde je ovaj gurao ili još gore, gledaj nju kako uživa dok joj je onaj njegov kurac ušao do želudac. I, pazi sad, brate, onda ti dođe i ti treba da je poljubiš. Oćeš kurac... nema šanse, brate. Ja ne bi mogo.
Mo: Jer su sve to samo gomile gnusnog mesa.
Ed: Bacili, brate. Bacili.
Mo: Meso nakupljeno bacilima.
Ed: Nije isto kad ribi stavlja neki matori lik kurčinu od pola metra u grlo i kad ona to pamti čitavog života kao najbolju stvar koja joj se dogodila u životu.
Mo: Isto je. Ću ti objasnim i kako.
Ed: Kako može da bude isto, brate?
Mo: Ću ti objasnim, brate. Polagačke.
Ed: Ne može. Ne može riba koja se trese dok je jebe pedesetogodišnjak, i vuče joj kosu, govori joj da je kurva, da bude cura koju će voliš, brate. Mora prvo da joj izvučeš taj matori kurac iz bulje, grla, vulve... jer taj fantastični kurac je zauvek u njoj, pazi šta ti govorim.
Mo: Matori primitivni debil-lik trpa kurčinu u kurvu. Čestiti mladić trpa zaprani kurčić u "normalnu" devojku. I jedan i drugi imaju kurac koji je meso, a ove dve takođe pičke koje su od mesa. To su samo gomile mesa koje penetriraju u druge gomile mesa.
Ed: Brate, ne mogu da se složim.
Mo: A svaki kurac koji uđe u nju, zauvek ostaje u njoj. To je tačno.
Ed: Gledaj, brate, šta se događa kad je ovaj trpa. Gledaj i pamti zbog čega je njoj bitno da baš to radi. Misliš da neće od to da priča posle? Misliš neće da pamti? Koliko puta i kako bi trebalo da je natrpaš da bi ispravio i izvukao taj matori kurac iz nje? Ne vredi, brate. Ne vredi. Mi smo osuđeni na epizodiste koji će povremeno da trpaju kurve.
Mo: Ama ti mene ne razumeš. To su samo gomile mesa, i ništa drugo do gomiletine ogavnoga mesa, ali to za njih nije tako jer ne razmišljaju. Oni su svinje lišene svake umnosti i njihov doživljaj je drugačiji. Ta predstava o tom svinjskome činu je za njih jedina prava, vredna i ispravna predstava.
Ed: Bitan je taj doživljaj, brate... između ovog sa bacilima. To ti ja kažem, i to ćeš ti da shvatiš kad budeš vido ribu kako svršava.
Mo: No, oni su debili, bagra, pa to nije tako. To je meso koje svršava sekrete.
Ed: Brate, u njihovim glavama to je kao najbolja droga koju im taj matorac stavlja u glavu, kojom ih hrani kao roditelj nad roditeljima. Brate, to je kao da ih bog častio novim životom u tom trenutku.
Mo: Pa da. U njihovim glavama.
Ed: Ne vredi, brate.
Mo: U njihovim praznim lobanjama. Zato se to čini takvih kakvim se čini, ali zapravo nije to tako kakvim se čini, jer je kurac.
Ed: Brate, ako nije to kakvim se njima čini, nego je drugačije, koga to drugačije zanima? Boga možda? Mora se bog ubaci kao glavni lik ako će da se vadimo, a to je trulo. Trulo je, brate.
Mo: Ne Boga. Nego nas. A nas ko jebe.
Ed: Koje nas, brate?
Mo: Tako da si u pravu.
Ed: Brate, nema tu šta da se radi više. Čovek bez čoveka je dno. Čovek uz umetnost je isto kao čovek narkoman, nema on veze sa pravim zadovoljstvom.
Mo: Čovek bez čoveka je nešto veliko i preuzvišeno. Ali to ljudi ne vide. Tako da je čovek bez čoveka kurac.
Ed: Pravo zadovoljstvo je da postaneš bog umesto ubijenoga boga, brate. A to je jedino ako imaš golemu kurčinu i čašćavaš njime mlade nevine pičiće. Pazi šta ti govorim, brate.
Mo: Pazim.
Ed: Brate, pričao sam već jednom o tome kako sam pomislio da bih mogao biti serijski ubica, monstrum...
Mo: A ja sam jedini u pravu i kažem da je to meso a ostali su glupi pa ne kontaju, a za njih me boli kurac.
Ed: I to nije tako netačno, brate. Ozbiljan sam. A znaš što bih postao ubica, brate?
Mo: Zašto, brate?
Ed: Taj osećaj je osećaj koji imaju oni jebači, matori, iskusni jebači i klipani koji ne znaju ništa u životu ali znaju da jebu i sve im se daje pred kurcem.
Ed: Znači, to je taj osećaj kad ona vrišti, kad je kontrolišeš. Znaš, brate, to je osećaj koji ima bog kad stvara i ubija čoveka. To je to, to je ubijanje govana, biti monstrum. Ista stvar, ista kao jebač, ista kao svevišnji bog koji nas izdrkava, bog svemoćni.
Mo: Pa da. Ubijanje je isto što i jebanje. Logično.
Ed: Ne volim pojednostavljivanje, brate, o ovome trebamo da pišemo i razmišljamo i svršavamo nad svim tim. Ja ima recimo nekontrolisanu želju da budem bog. Razmisli. Možda sam preterano iskompleksiran, ali to je svršena stvar, sa tim nema kompromisa. Samo je pitanje sredstva. Treba razmišljamo i pišemo ali o detaljisanju kako da se postane bog, odnosno serijski ubica, metafizički jebač. Dabome, brate. Hoću da ti kažem da je ubistvo alternativa. Vidiš, ti time postižeš dve stvari: prvo, lišavaš da onaj matori bude bog za bilo koga - nju, a drugo, postaješ u momentu bog njenog života, kontrolišeš jednim zamahom oštrila sve njene iluzije. Sve to radi jedan jebač a da ne bude kriv. Zato treba jebati, brate. Zato. I jedino zato.
Mo: Zabodeš joj nož u pičku, i šta onda biva? Ujedno si je pojebao i ubio i postao serijski jebač.
Ed: To zapamti. Ne jebe se meni zbog toga što bih mogao lakše da svršim, brate. Ko jebe svršavanje, mene to ne interesuje. Mene zanima kako ona izgleda dok je bodem, razumeš.
Mo: Naravno. A najbolji bodež je kurac.
Ed: Naravno, brate. Kurac koji jebe ne da bi svršio, nego da bi video bol na njenom licu, bol koji ti daje status boga. Boga za nju. To je ono što ti daje trajan status. Ubistvo je trenutno. Slabo. Kao svršavanje. Ali ako ne možeš da trpaš, brate... ubijaj!
Mo: Kurcem! Izmrcvariti totalno. One su entiteti dostojni svakog uništenja, kurcem.
Ed: Razumljivo. Nažalost, ovaj naš koncept se njima ne bi dopao. One to smatraju predigrom. Oću da kažem, za njih ovaj religiozan seks nema veze sa onim o čemu mi govorimo. Za njih je to doživljaj koji traje ovog momenta, u kojem će se dobro zabave, i pamte do kraja života. Razumeš, brate.
Mo: Brate, kako ne.
Pauza.
Ed: El ti se sviđa, brate?
Mo: Sviđa mi se. Totalno.
Kraj, brate.
Zahvaljujem se na saradnji gospodinu kurčevitom Đoletu. Zime ili jeseni gospodnje 2007.
|
