Nase kratke price

[Lvzifer]

Ova me zadnja parabola podsjetila na stihove o Sigi, Stojana Vučićevića

Sad klečim za spiljom, sad vapijem bozi
Sad iz petnih žila proklinjem znamjenje
Što to kletvom pada, tko to mene nosi -
Blažena je voda što rađa kamenje.

Opa nekom se i svidja ili mi se cini? Super su ti stihovi, moram da nadjem tog lika da citam malo.

[Aleksandar]

Lezao je polu-go, raskopčanih pantalona, delimično pokriven čarsavom na kojem je bilo razmazanih tragova sreće.

Večeri, kada je smisao morala nestao u nastaloj atmosferi, poznata dama, odlučila je da sa svojim rasnim ljubimcem prekorači prag koji razlikuje biološke vrste i rodove.

Ali, ono sto mu je zaista privuklo pažnju, nije bio pozdrav plave devojčice, već neočekivana sličnost izmedju sjaja njenih i očiju pseta.

Potom je vratio pogled prema plavoj devojčici, mahnuo joj čudno se smeseći i konačno nestao, dok je svet oko njega osećao snažnu želju za razmnožavanjem...

Sjajno! Dobijam želju da reaktiviram projekat časopisa, s tim što bi bio elektronski (za šta trenutno nemamo dizajnera). Ovo bi mogao da bude manifest mizoginih genija (MMG) udruženja naturalnih elitista (UNE), ili skraćeno MMGUNE. 

[Lvzifer]

Sjajno! Dobijam želju da reaktiviram projekat časopisa, s tim što bi bio elektronski (za šta trenutno nemamo dizajnera). Ovo bi mogao da bude manifest mizoginih genija (MMG) udruženja naturalnih elitista (UNE), ili skraćeno MMGUNE. 

Ja vece radim elektronski casopis, tako da mozete da nam se pridruzite.
samo vec ima ime, zlo i naopako :)

[Ruze vetrova Vinika]

DANI RASKLOPLjENIH KREVETA

Lenčarili smo. Hrane je bilo u izobilju. Večno proleće je lelujalo bezazlenom šumom.

- Ovde je kao  u Raju!- Smejale su se devojke iz naše posade od sveg srca.

Mirisni oblaci ispunjavali su nas blaženstvom. Polako smo zaboravili kada je naš istraživački brod sleteo na ovu pustu planetu.

Počeo sam da sumnjam da je ovo zaista Raj kad je nestao Moravski. Iz čista mira istopio se u blaženstvu. Ubrzo su nestali poručnik Kolubarski i astronavigator Savka. Podigao sam uzbunu prvog stepena:

- Marš u brod! Marš! Marš!

Posada je blenula u mene ne shvatajući, okrećući se u hiperudobnim krevetima. Nevoljno su se odvukli u brod i kroz sat vremena bili smo na bezbednoj udaljenosti od Raja.

- Kapetane Nerski, objasnite, zašto smo napustili Raj. Zar to nije bio cilj našeg istraživanja.- prekorevala me je posada.

Ja nisam neki govornik, ali sam ispričao jedno sećanje iz detinjstva:

- Sto je bio prepun đakonija svake vrste. Ručali smo u bašti, vreme prelepo.Onda je majka spazila mrave na stolu. Možete da zamislite sreću mrava u izobilju mrva na belom ispeglanom stolnjaku, njihovo radosno trčkaranje između tanjira sa kolačima. Ja sam zgnječio jednog. U njihovom dvodimenzionalnom svetu pojavio se prst ni iz čega. Shvatate. Bogovi u ovom Raju ne shvataju naše male misli, naše male želje. Bolje je da nađemo neku manje udobnu planetu.-

[maelstrom]

Opa nekom se i svidja ili mi se cini? Super su ti stihovi, moram da nadjem tog lika da citam malo.

Nije da mi se sviđa, preapokaliptično je za moj ukus, ali kao parabola funkcionira.

[Otrovni Starac]

Otvaram ovu temu, i istovremeno je blagosiljam, da traje vecno i da donese opstu dobrobit ovoj mesnoj zajednici. Ove je, dakle, tema, na kojoj cete publikovati pisma koja ste uputili nekim prijateljima, a za koja smatrate da vredi da ih i drugi procitaju. Mada, ja iskreno ne znam sto vredi procitati ovo pismo koje sam malo pre poslao jednoj individui, ali verujem da za to ipak ima neki razlog, i da ako on trenutno objektivno ne postoji, da ce se kasnijer neki izmisliti.

---------------------------------------------

Pismo gospodinu M.
Datum: 13.4.2007. oko 16:00 h.




Presveti gospodine M,

toliko dugo sa vama ne razmenih koju rec. No, cesto mislim na vas, znate, i setim se nekih smesnih trenutaka iz proslosti, kada ste umeli da me bacite na pod vasom teatralnom i genijalnom demagogijom. Takodje se neretko  setim neke mudrosti koja je proizisla iz vasega uma a koju je doslovce bilo vredno zapamtiti. Ne znam sto je to tako. Valjda otud sto sam ovde jako sam, i nemam zaista nikoga, nikoga koga bih mogao da nazovem prijateljem, i ko bi to svojom umnoscu zavredio, pa pronalazim utehu u tim piktoresknim trenucima iz davnina. To me katkad ispuni, jedno obicno secanje, ko da sam se ne znam koliko s kim u stvarnosti druzio i misli razmenio.
Shvatam koliko su umni ljudi retki, koliko su dragoceni; ranije sam se mozda cesto nehajno ophodio prema takvima, a sada shvatam koliko je takva prijateljstva vazno negovati. Jer covek, koliki god mizantrop bio, ukoliko u njemu jos uvek ima trunke ljudskosti, ne moze da bude kurjak i da pri tom bude srecan. Potrebno je katkad s nekim prozboriti, cuti drugacije reci od svojih, uveriti se da u ovome smrdljivom svetu u kome vlada bagra, nisi sasvim sam. Da ima jos ko slican tebi, pred cijim licem bi se zamislio i naposletku trgnuo, shvativsi da s tim covekom govoris isti jezik.
E tako je to gospodine M.
Znate, ja sam sada potpuno iznuren, nocas sam spavao sat, dva, imao sam neki glupavi ispit jutros i to mi je za ceo dan pomutilo razum. Tako da sumnjam da cu jos mnogo sta napisati. Ali evo, da Vam kazem da ova strvina od semestra polako trune i nestaje, jedva cekam svrsetak te da svu ovu uzasavajucu prasku akademsku svakodnevicu spakujem u zaborav. Jer  ovde, u ovoj instituciji, kao sto i sami znate, covek je sputan i ponizavan, i zbog tako teskih kompromisa koje mora da pravi, oseca se naposletku veoma umorno. Kao da je na grbaci nosio vola pola zivota.
Sto se tice tog snupija, skipija ili kako vec, ja sam o tome vec cuo od nekoga, i shvatam da je to postala neka mnogo popularna stvar, skoro kao onaj es-em-es. Ali avaj, ja to ovde i da ocu ne mogu da instaliram! Jer bagra administratorska se potrudila da ukine pravo studentu da on instalira tu neke programe. Smatraju oni, imas studentu sve sto t' treba, a i da nemas, tu ti ne mozemo pomoci, vec ti samo mozemo odmoci. Jer necemo da menjamo zakone koje smo sami propisali. Kada ti budes vlas', onda ti pisi svoje zakone. E, tako oni misle. Dva kompjuterska pacova koja kradu zivot na cetvrtom spratu ove ubudjale zgrade u prostoriji od dva kvadratna metra. U kojoj kao da je utociste pronasla sva dosada ovog sveta.
Pisacu Vam gospodine jos ako za takvu plemenitu rabotu nadjem jos snage. Dotle vas pozdravljam i odlazim s groznom mislju da za ovaj vikend imam da pisem stotinu neki' seminarskih budalastina.

[Shomi-]

0:14 je izgleda , osetjam kako mi se pamet pomera , ali bukvalno.Iznutra me sve izjeda.Gushim se u naletu uzbudjenja, ne obichng nego najjacheg uzbudjenja dosada, uzbudjenja mrzhnje ,razocharenja.Neverujem da se ovo dogadja , ali izgleda da tje se vecheras desiti neshto samnom pa sam zato morao ovo da napishem kao dokaz samom sebi.Evo uzbudjenje josh vishe raste..ne mogu odlazim

[Odradek]

Stepenice

Bio sam svega stepenik ispod, ali sam i dalje molio. Mozda me isprva nije cuo, ali, bio sam uporan. Moze biti da sam mu dosadio, kada se okrenuo prema meni i pitao me "Sta zelis, zaboga?". "Mogu li da se popnem za jedan stepenik?", pitao sam savrseno mekim glasom. "Ti nemas noge, sine. Patrljcima se ne moze ici stepenicama!". Pogledao sam svoja otekla kolena, priljubljena uz patos. Imala su izgled agonije i sazaljenja. Lagao je. "Ali, zasto mi nisi to rekao ranije, oce? Gde su nestale moje noge?". "Kada si bio sasvim mali", rekao je, "morali smo da ih slomimo. Bio si previse nestasno dete, mogao si pobeci stepenicama negde daleko, gde te niko ne bi nasao.". Plasilo me je njegovo lice, pa sam molecivo gledao metalnu ogradu na stepenicama. Zakleo bih se da je bila toplija od njegovog lica. Nisam mogao zeleti nista vise u tom trenutku, samo sam upitao : "Posto ne mogu gore, mogu li nesto da ucinim odavde?". "Naravno. Ruke su ti jos uvek zdrave, pomozi mi da se popnem jos malo". Podredio sam mu ruke. Podredio sebe. Stao sam na uslugu svom stvaraocu, kako on nikada i nikome nije. Bila je to moja svrha, uloga za koju sam stvoren. I tako sam se trudio, gurao ga snazno, ali on nikada nije isao gore. Ja sam isao dole. A jedina stvar koja se menjala bila je razdaljina medju nama. Na kraju, bio je tako daleko da ga nisam mogao vise videti. Ostao sam na svom stepeniku sa patrljcima i rukama opustenim, dugim do visine svoga stvaraoca. Samo me je ponor i dalje mutno gledao.

[Aleksandar]

Brb

Aha! Čitamo Barbosu i slušamo Najdžela. Trljamo jedni drugima laktove. Aha! Braća i psi. Bratoubilački zahod. A-a-a-a-a-ah! Glava pada, ruke su nam tihe, velike, monaške. Mašemo telima, svako za sebe, i svi u jednom. Violinist proba. Hitamo u stranu, vraćamo se na levo, u desno, levo, desno, njihovo, tamo, zvezde. Tam. Dam. Tam. Tandara-mandara. Ljubopitljivost. Svakodnevica trtljanja. Lažna lažirana smrt. Dosadni filozof-trtljar. Šlic poskakuje od kretanja autobusa. Gospodin vlasnik čita Blic i boli ga kurac. Čovek u šesiru je čovek pod šeširom. Čovek do njega  nosi šal, karirani šal - Ludak. Glave im poskakuju familijarno. Istovremeno.  To ih jedino veže. Gospodin hoće da izađe, ali nije dobio dozvolu. Ruka na ruci, dobronameran poziv na ustupak. Vratite se gospodine, mi ćemo se pobrinuti za sve.

[Odradek]

Govno

Imam govno na glavi. Ogromno je, kosa skoro da mi se i ne vidi. Ne secam se otkad je tu, ali ga se stidim, iako je izvesno da je moje.
Obicno hodam sa kesom na glavi, brinu me ljudski pogledi i osude. Bezim od pogleda, u sustini, rekao bih da sam rodjen za ignorisanje. Govno smrdi, zato ljudi bese od njega.

[spago]

Prvo delo Špaga Konopčića


KOGA, BRE, BOLI KURAC ?!!!!!!!!!?


 E baš tako, bre , koga boli , bre, kurac. I pun mi je kurac i onih, kao romana, kao, joj što smo fini, vidi kako se izražavamo, jao , keve mi školovani smo vidi nas, mi smo se, bre, obrazovali. Ma, nosite se, bre, u pičku materinu. I bre, pun kurac onih kvaziintelektualaca, kao pisci modernog doba, sad će oni meni da otvore oči, da mi objasne pozadinu i otkriju veliku istinu. More, marš, bre i vi u pičku materinu.

Evo knjige koju Srbija nije bre videla i baš me boli kurac dal ću da zaradim neku kintu. Na, načitajte se mamu Vam jebem zatucanu svima. Mozgovi isprani. E, sad kad me je malo prošla inspiracija da psujem mogao bih nešto ozbiljno da napišem. Šta ja sa ovim hoću da kažem i uradim? Jebi ga, ništa, nisam ja glup pa da ne znam da neću ništa da postignem ovim, al mi je baš stalo da kažem šta mislim, jer mi je pun kurac da se ćuti i trpi. Trpim bre od osnovne škole. Ma kurac od osnovne trpim od obdaništa ni tamo nisam hteo da idem. Tad nisam znao da o tome razmišljam, al danas braćo da pošalješ dete u obdanište treba ili da te boli kurac za detetom ili  da si budala. Vaspitačice zaražene svim mogućim seksualno prenosivim virusima, sinoć radile ko kurve, a sutra spremaju hranu za tvoje dete. Jebi ga, pa onda vaspitači pedofili i bolesnici svih vrsta. Pa ti trpaju detetu bensedine u hranu ili ga vežu širokim selotejpom. Al ja to kad sam bio mali nisam znao, al svejedno nisam voleo da idem tamo. Verovatno je to bio jedan od prvih znakova asocijalnog ponašanja, kako bi ga školovani pederčići nazvali. Jebali im asocijalni mamu.
Ne, treba da se uklopim, da budem u trendu, da budem IN. I da se ponašaš socijalno da si društven i da priznaješ ljudske vrednosti. Kakvi su to licemeri. Tate i mame su im pre 20 godina mahali crvenim zastavicama i pozdravljali smrt fašizmu, dede su im išli u crkvu, a sad bi mi trebali nešto novo, kao evropske vrednosti svi se volimo, joj što smo dobri, dole svi oni koji nisu ko mi. A u Evropu samo sa hrvatskim pasošem ili ako izmoliš vizu. A ko dobije vizu, može slobodno da igra i loto taličan je do jaja. Međutim nisu to krivi ni roditelji ni dede i babe, geneza je jako duboka i seže u daleku daleku prošlost. Jer i u prvim zajednicama trebalo je napraviti kontrolu jednih nad drugima, a sve u cilju da bi jedan manji deo živeo dobro na račun ostalih, a kao, to će sve regulisati nekim pravilima, a ta pravila su se posle prozvali ZAKONI.
Al će braćo da ih zaboli sve ako ovu knjigu budu čitali oni dušebrižnici koji se brinu kao o moralnoj čistini nacije, pa će da boli pedere i kurve, jer ću da ih okrpim ko blesav, ma sve ću da okrpim, a ako ne pričam istinu nek me svako pljune. Pljunem ja njima kevi u facu koja ih je debile rodila i debile odgojila.
Sve sad ovo izgleda malo zbrkano al sve će doći na red polako i sistematski, pa ću do detalja objasniti sve. Ali ne ono kako uspeti u životu, kako da budem srećan ili slična sranja, nego kao bre ne vidim, a ako vidim zašto me zent i zašto sam se i ja uklopio u šemu. Ja, bre, neću šemu ni za život, pa mogu da mi rade šta hoće. Ali neću, to sigurno neću, da prestanem da se BORIM. Da bi se uspešno borio u ovakvom smradovskom vremenu treba da naučiš veštine koje su neophodne za borbu. A to je da ne pristaneš na njihova pravila i da naučiš kako da ih što bolje izbegavaš i da kroz život prođeš što lakše i sa što manje ustajanja ujutro i sa što manje odlazaka na posao. Kome se bre sviđa da ustaje ujutro i da ide na posao za bedu od para, pa da ako dočeka penziju, ode u istu sa pola one bede od para koju je zarađivao. I ko vam kaže da je radostan što mu je život tako prošao, dok dva dilera prolaze u mečki koja košta ko njegova garsonjera za koju je šljakao ceo život ili bre laže ili je glup ko dupe. A pare i stan nije zarađivao nego ih je siromah robovao a nije bio ni svestan da robuje, jer mu je od detinjstva govoreno – ne stidi se nikakvog posla, svaki pošteno zarađen dinar je dobar, miran san nema cenu i slična sranja. Pa onda u školi nemoj da se družiš sa ovim on je jediničar, jebi ga da nam ne pokvari dete. Sećam se jednom kad sam bio klinac u četvrtom razredu i učitelj nam rekao da za vreme velikog raspusta moramo da pišemo dnevnik. Ja jebi ga bio na selu ceo raspust, malo išao na more kad su stigli roditelji, pa šta koji kurac da pišem. Pa onda izmišljam priče, a kurac bih ja to sve pisao da me nisu terali matorci. I dođe septembar i da vidimo dnevnike i moj drug iz klupe kaže učitelju ja nisam pisao dnevnik. Ovaj ga pita što, a on kaže zaboravio sam. Dobro sedi. I ja dođem kući i kažem da sam džaba pisao dnevnik i kažem šta se desilo a oni mi kažu neka, ti moraš. A što sam bre morao. Kao da dobijam neke radne navike. Evo danas radnih navika, sav crkavam kako sam naviknut na rad. Da se razumemo braćo, ja nisam nimalo lenj da zaradim pare i kad je potrebno raditi nešto za moj račun, lično moje, ali te kao opšte stvari i zaposlenje i to, na to ja mislim, to - nikad. Ma ne jednom nikad, sto puta nikad.      

[spago]

Mi, čim se rodimo osuđeni smo na istu ili sličnu sudbinu svojih roditelja. I to ne mislim u materijalnom smislu jer tu može doći do velikih razlika, već u celokupnom poimanju i primanju svih načina ponašanja i pravila koja ti se serviraju još dok si dete, jer ko te uči prvi - roditelji.A posle sistem. A sad ako poneko shvati u čemu je fora i počne da se ponaša drugačije, a nema političku pozadinu i ne štiti ga neko iz murje sigurno će da zaglavi zatvor. Kad tad. Al jebi ga on je probao, a to je vredno hvale.
A onaj drugi deo koji na ovaj ili na onaj način ima leđa zarađuje silne pare i svo ostali rade za njega, robuju mu, al njega ne zovu robovlasnik i ekploatator nego biznismen i ližu mu bulju svuda i uvek. A ti prijatelju stani na neki šalter i zamoli nešto šalterušu, pa ćeš doživeti i videti pravu ljudsku prirodu. A jebi ga, mi o tome ni ne razmišljamo, ali stvarno je istina, to se tada vidi, kada nekoj debiluši daju malo vlasti i ti je bednicu vidiš kako se nesretnica uživela, pa komanduje, pa drka, pa neće da primi, a sve vreme sa tobom na VI. Mamicu im jebem svima takvima, a zamisli tek da im daš pušku u ruke. Takvi kompleksaši i pederi kao malopre spomenute persone u suštini i upravljaju većinom ljudi. A šta sa onim ljudima koji su u stanju da joj čisto zato što ih takva krava zajebava, provuku ruku kroz onaj šalterski prozorčić i iščupaju joj grkljan i pojedu ga pred njom dok pseto još ispušta dušu. E njih bre treba na robiju, manijake. I to onda klikću svi uglas sudite ga na četrdeset godina jer je napao na predstavnika sistema, dok je obavljala svoj posao , da je majka dvoje dece i slično. Jadna ona ispade svetica, majku joj jebem. Baš ću se radovati ako uskoro vidim da je neko tako kaznio kako dolikuje pseta koja se iživljavaju kako stignu, zato što je sistem iza njih. I ovo ako lažem braćo, pljunite me. Ko ovo nije makar jednom doživeo. Ma i ja serem šta jednom, svi znate da je ovo istina.
A malopre sam pominjao robovlasnike i političare. Osnovno je da se koristi glupost i naivnost običnog sveta, koji nema mogućnosti da se drugačije ponaša. Jer pazi foru, sve je ekstra smišljeno. Za sve ti trebaju pare i to ti trebaju stalno. Pa da zaboraviš pare za hranu, svaki mesec te podsećaju računima – telefon, komunalno, infostan, struja. A ako nemaš jebi ga, doći će da ti iznesu stvari iz kuće. E brate, al ti ,dok ti nose tvoje stvari za koje si crnčio ko budala ili rizikovao robiju, mada ovi koji su rizikovali robiju znaju dobro šta pričam, ne zaboravi da treba da se volimo, ljudska prava i to. A ako popisivač tvojih stvari bude Rom, ti nemoj slučajno da mu psuješ mamu cigansku. Jebi ga, globalizacija, braćo. A zamislite braćo kako bi bilo da mi iznesemo nečiji TV u Indiji. Boli te kurac što su ti izneli TV i veš mašinu. I ovo što sam pomenuo Cigane to nije ništa protiv njih niti neki nacionalizam, jer se meni i ovi naši gade, već je to još jedna fora za skretanje pažnje sa bitnih stvari. Koga bre boli kurac za Cigane? I kad su oni bili mučeni? I šta im ja mogu što se jebu pod kartonom, pa se kote po zečevi, pa ih ima milion? Pa sad Romska partija, pa gde će da žive i to? Ma šta me boli kurac, meni je stalo da znam gde ću ja da živim. I hoću ja da imam hleba da jedem i to više od drugih. Sad ću da razmišljam o Ciganima, boli me kurac.

[spago]

E sad sam se setio i za sigurnu žensku kuću me boli kurac. Jebala ih sigurna kuća, primaju kurvetine koju su se rešile da promene makroa, pa se setile fore kako da ga pošalju na robiju. Jadna naterana. Kurac naterana. Nema 2 posto nateranih i to kad je neko na to stvarno nateran to nije za robiju nego za streljanje i to dvaput. Jebi ga, ali zato bakama što gledaju brazilske serije to sve izgleda istina. Pa jebo te bilo je na TV-u. A ona fuksetina daje izjavu, kao sakrili joj lik i promenili joj glas, da je ne prepoznaju krimosi. Ali ni to nije tačno, krimosi dobro znaju ko je ona, njeno ime mora da bude na optužnici, a i znaju ljudi ko ih zašta namešta u policiju. Već je ona maskirana da je ne bi prepoznalo onih 4 hiljade muškaraca sa kojima je bila do tada i kako ne bi javili kako im je razdragano naplaćivala dodatnih 20 evra za seks bez prezervativa i oralnu završnicu. I da kažu kako je to bilo pre dve godine i da tada nije pominjala da ju je neko naterao na prostituciju.
Sve se vrti oko fore koju su izmislii još stari rimljani HLEBA I IGARA. Mada mora se priznati tada su igre bile malo zanimljivije nego danas, jer su se ljudi borili na život i smrt, opet se mora reći da je to bio jedan od sistema kontrole i da se sličan sistem primenjuje do današnjih dana. Napoj stoku, daj joj da jede i neka se malo zabave, pa neće mnogo talasati po štali.
A oni što se prave najveći moralisti i kao najbolji su i najviše drže predavanja sa TV-a i raznih tribina, najviše su se kurvi naručivali i najboljeg kokaina našmrkali. A onda onim rukama kojim su hvatali sifilisnu, kondilomnu, hepatitisnu, odvratnu kurvu dođu kući pa ušuškaju decu pred spavanje. A šta zna dete, ono ljubi tatu, to je njegov tata, a bacili samo lete po dečjoj sobi. Pa onda ako ima još snage ili žena traži, pa on šta će, mora, skoči da odradi i nju pa malo virusa i njoj prenese. Jebi ga, ne skida tuš sve. A onda se njoj za petnest dana promeni sekret, pa počne sva da smrdi. Al ne sme njega da napadne, jer se seća i ona onoga sa šefom i da nisu imali kurton u kancelariji. Pa brže bolje, oboje kod doktora, kad smrad postane užasan, a kondilomi samo cvetaju. A doktori, u vrhu liste ljudskoga ološa, koji u tebi vide 50 evra kad udješ na vrata, a za hipokrata su čuli u kvizu, kažu nije to ništa, to može da se dobije preko bazena, peškira i slično. A ovo dvoje jedva to dočekali samo klimaju glavama, kao jeste jeste bili smo na bazenu, to je to. Na doktore ću se vratiti kasnije.
E to su vam primeri ljudske bede i biće ih još dosta i svi će da budu ovakvi. A jel ovo dosad nije istina?
E sad da se vratimo na ono dete koje je tata ljubio pred spavanje. Ono sutra ustane ode u školu i uči, obrazuje se i sprema za život. To traje brate najmanje osam godina, ej osam godina detinjstva da bi se zaposlio kao đubretar ili fizikalac. Pa još četiri godine od 14 - 18 da bi mogao da se zaposliš u nekom daktilo birou ili da budeš na kasi. A ko će na fakultet to je još 4-5 godina znači do 23-24-25 i onda ajde, kad si se tako lepo nasedeo na bulji, ajde sada prošetaj do biroa za nezaposlene i predaj diplome što imaš. A to što nema posla nemoj da se slučajno nerviraš, to je samo jedna mala tranzicija. Ma koja bre tranzicija ja sam, bre, gladan. Ej prijatelju polako, to što si učio 12 ili 16 godina samo te svrstava u podobne da ćeš da staneš u red pred kazanom u kome se nešto kuva, al koliko će u tvoju porciju da upadne i kad ćeš doći na red to ti niko ne garantuje. I pazi idu godine i niko te ne jebe dva posto. A tvoji kući već počinju mogli bi polako da imate decu, da vam posle ne bude kasno, pa već ste dugo zajedno. Oću kurac da pravim decu nije mi dosta što sam dosada robijao. Nego da natovarim još jednu bedu na vrat, pa da dete unesrećim, ko svi što smo usrani. A za ovo učenje od malopre i čekanje na redu pred kazanom, to se ljudi njima sami javljaju da robuju. Pa i oni crnci bre iz Afrike što su ih dovukli u Ameriku su se borili da ne rade za đzaba, a mi idemo i trčimo sve u nadi da će ti neko dati posao negde. Ma može i da se volontira, možda ostaviš utisak na gazdu ili direktora, kada vidi kako si ti sposoban i predan. Al on kad sedne u klimatizovanog audija i vidi tebe kako puhćeš po vrućini dok vučeš papire, on se u sebi nasmeje i kaže hvala bogu što ima budala. Jer kad ne bi bilo budala u suštini sve bi stalo. Kad bi svi razmišljali ovako kao ja niko ne bi radio u elektrani, ne bi bilo vodovoda, niko ne bi ustao u 2 ujutro da ide da mesi hleb i slično. Pa bi time prestao život kakav mi poznajemo. Al jebi ga, ja hoću bolje od ustajanja ujutro. Hoću da radim malo, a imam puno, a to je kontra od onog što te uče, da se sve stvara napornim radom. Mnogi su probali da ne stoje pred kazanom, nego da na silu napune svoju porciju i plus dve kante što su poneli od kuće. Neki su uspeli, a neki su zaglavili zatvor. A najtužnije je što oni iz reda kažu mamicu mu oće da otima, a mi smo glupi što ovde čekamo. Razočaraću ove iz reda u kome se čeka, ali jesu glupi, a možda su i svesni toga, ali nemaju muda. Ja se iskreno baš radujem kad čujem da je negde opljačkana neka banka, a da počinioci nisu uhvaćeni. Sam sam bio dvaput u banci da tražim kredit, jer naravno nisam imao para i dok mi je onaj njihov referent uzimao podatke za peto koleno, tako mi je došlo da ga olupam utokom po glavi i da mu sve uzmem. Ma i da ga ubijem. Ajde neko ko je dizao kredit neka kaže dal je ovo pomislio? Kurac nije.

[spago]

Malopre sam pomenuo zatvor. E pošteno da kažem i plašio sam se zatvora dok u njega nisam otišao. Ali kad sam video zašto sam dopao zatvora i zašta sve leže ljudi u zatvoru, shvatio sam da je to sve samo predstava i sredstvo za ispunjavanje nekakve kvote. A neko bi pomislio da je na robiji teško. Kurac teško za pravog čoveka. Jeste da ne možeš da ideš gde hoćeš, al zato piješ kafu, igraš karte i ćorave bake, ma zabavište, a oni koji su bili znaju šta pričam. Pogotovo beogradski CZ, jer tu sam nekoliko puta boravio.
Zatvor je mesto gde se pored manijaka koji tu treba opravdano da borave ili da budu streljani što je bolja opcija, smeštaju ljudi koji ovo što ja mislim i sada pišem sprovode u delo, a iza sebe nemaju ujku i striku u vladi ili na položaju. Ako ih uhvate. A mogu da te povuku za kurac. I ako nisi na robiji, ako živiš po njihovom, tada ne robijaš nego robuješ. Opet isto. I sad će neko da kaže šta ovaj kenja, šta je on postigao u životu? Da je on nešto postigao ne bi bio ovako ozlojeđen i odakle mu uopšte vreme da ovo piše? Njima ću da kažem da zahvaljujući sopstvenom zalaganju da živim kako živim i da imam vremena da ovo pišem, nije prethodilo nesretno detinjstvo, tata alkos i slična sranja, nego želja koja me je stalno vukla da ne bude uvek kao drugi hoće. Ja sam godinama radio na tome da postanem NERADNIK, po njihovim shvatanjima. I mogu oni da pričaju šta kod hoće, ali svi bi oni voleli da kao ja spavaju do 11, a da gledaju filmove do tri i da ne moraju da misle kad će vikend, a kad odmor. Meni je, bre, svaki dan vikend. Moram da gledam u mobilni da bih video koji je dan danas. Boli me kurac za šefa. A boleo me kurac i za učenje. Ali to ne znači da se može biti neobrazovan. To je vrlo bitno biti, jer je to jedan od preduslova da dok sve ovo sprovodiš ne budeš uhvaćen. A ako budeš uhvaćen da znaš kako da se braniš na sudu i da izvrdavaš zakon. A ne kao ja da mi u početku silne pare odu na advokate koji u suštini ništa nisu uradili. Onda kad sam izašao, seo sam za komp i skinuo sve zakone koji se tiču krivično procesnog prava koje važi kod nas. I jebo sam im kevu i spasao se sve robije koju su mi pakovali. A to sam radio jer sam bio siguran da sam bolji i pametniji od tih nacifranih pedera, koji se kao zalaže i brani te i uzima silne pare, a posle se dogovara sa sudijom i tužiocem kako će da dele pare koje su ti oteli. I posle pedofila, garant su advokati u vrhu lestvice šljama. Ja bih mogao da otmem pare bilo kome, ali da nesretnika iza rešetaka ucenjujem, ej to mogu samo teški bezdušnici. Al jebi ga, u današnje vreme njihova profesija se smatra časnom, a kad se nečija ćerka udaje za advokata, svi pucaju od sreće i hvale se rodbini i prijateljima. A ono im u kuću došla bitanga belosvetska, krvopija i parazit. Advokati kao pripadnici sistema i tzv. više klase, zalažu se za primenu zakona i vladavinu prava, jel tako? A što onda oni, kad su takvi čistunci i dobrice, uzimaju pare od kriminalaca, pa ih brane na sudu, a znaju kako je krimos te pare zaradio? Pa to bi trebalo da je prljav novac i onda advokat kao moralni čistunac ne bi smeo te pare da pipne, a kamoli da svoje dete nahrani tim parama. A oni bi na to odgovorili kako svako ima pravo na odbranu po zakonu? Pa advokati to je nesporno, ali opet vi radite za prljav novac, a to bi trebalo da bude ispod vašeg dostojanstva. Ne serite, foliranti jedni, toliko ste bedni kad vas gledam u sudnici da sam se spasao od kad sam naučio ZKP i KZRS. A da ne pominjem fore oko traumiranja rodbine onog nesretnika što je u zatvoru, posebno roditelja , ako krvopija oseti da im je do deteta stalo. Pa im priča kako je to jako teško delo, pa teško će izaći na slobodu, ali možda će on moći nekim nadljudskim naporom da uspe da ga oslobodi, ako uspe da sudsko veće ubedi, a to će da košta toliko i toliko. I kad ovi skupe pare pa mu daju, on onda nabroji dva tri člana ZKP-a u nekom podnesku sudu, pa kao sredi da im dete izađe iz pritvora, koji je svejedno morao biti ukinut. Kao rešio je on to, dobar je sa sudijom. A ima i tih slučajeva, da jeste dobar sa sudijom. Sudije su isto posebna fela, masovnih kompleksaša i bednih službenika. Ej znate ko su sudije, to su oni koji smo mučili na velikim odmorima, zato što su uvek imali petice i sedeli u prvoj klupi i javljali se šta god učiteljica pita. A najviše su voleli da cinkare, pa su zato najviše i lešeni. A što se tuča tiče u njima su učestvovali, kad se pojavio komodor 64, pa im ga mame i tate buržuji kupe, a oni razbiju sve u sreet fighteru. E takav lik koji je kao takav proživeo teško detinjstvo, a u vojsku otišao sa 25 godina, kao intelektualac i istu odslužio u nekom mestu blizu Beograda u rodu veza ili slično, što su opet sredili roditelji buržuji, e taj i takav lik vam sedi za onim sudijskim stolom i presuđuje i odlučuje koliko češ ti da provedeš u kavezu. Pa je on onda strog, pa traži da se izjašnjavaš, da poštuješ red i da ustaješ kad uđe ta ljudska veličina. A stvarno se ponašaju ko da su zemlju oslobodili. Jel nije ovo istina, braćo?
Znači dotakli smo pravosudni sistem i delimično obradili advokate i sudije. Ajde malo da pričam o ljudskim vrednostima koje su sada moderne i ko bi trebalo njih da pronosi? Naravno TV, novine i radio. A ko u njima radi? NOVINARI. E to je tek šljam koji zaslužuje posebnu pažnju. Stoka koja nije mogla da nađe neki normalan posao, sedi za kompjuterom i kuca svakakve gadosti i sve vreme kenja, kao narod treba da bude informisan. Pa jedva čekaju da neko ubije ženu ili neka pljačka sa smrtnim ishodom da se desi, pa da onda oni bolesnici, snimaju ožalošćenu porodicu, paradiraju kamerama po sahrani ko da ih je neko zvao. Pa ti bre duše nemaju. A ono u dnevniku kad gledam izraze lica i naglašavanje posebnih slogova, kad nam oni objašnjavaju šta koji događaj znači, pa to ne mogu da verujem, uživeli su ljudi, pa prave face ko da su se u gaće usrali. Ma da mi je samo jednom da uđem sa automatom u neku TV stanicu, pa da im pokažem udarnu vest. Jedva čekaju kad treba da jave za neko ubistvo i pitaju se koje je to ubistvo po redu u glavnom gradu i šta će preduzeti policija, a kad pukne bomba pod prozor nekom od njih, zato što brate stvarno nervira i ide na kurac koliko je dosadan i koliko se pravi pametan ili što hoće ljude da otera na robiju, zato što mu se digo kurac da to uradi, e onda svi skoče pa kukaju, pa osuđuju napad, pa to je strašno i nedopustivo. Je li novinari, tad vam nije do slikanja rodbine na sahranama, jebeno je kad umesto izveštača postaneš žrtva. Pa kao kaže nije se uplašio, ali mu je stalo do porodice, za njih se brine. E moj prijatelju, o porodici si trebao da misliš pre nego što si počeo da kopaš po govnima, a ne da i njih, ti veliki frajer, tragač za istinom, beskompromisni mudonja, ugrožavaš. A misliš li ti care kad nekog tvojim tekstovima guraš sve dublje i pakuješ mu što težu robiju, da kod njega nema kolateralne štete, da njegovoj deci ne fali tata, a da se njegovoj ženi sviđa da se viđa sa mužem preko stakla. Al kad su tvoji u pitanju, tad se jebi ga brineš. E, braćo, jel i ovo nije istina?
E, zaboravio sam našu diku - POLICIJU. Evo oglasa za prijem u policiju. Ko je seljak i kome se ne radi poljoprivreda, ko ume da se potpiše, koga su ponižavali u životu i želi da se oseća velik i jak kad obuče plavu uniformu, zapaše pištolj i pendrek i ima zaštitu još hiljadu debila, kao što je on, neka se prijavi na konkurs u MUP. Ako može da hoda i maše rukama, bez obzira na inteligenciju i duševno stanje u kome se nalazi biće PRIMLJEN. E, braćo, od policije nema organizovanije bande nigde na svetu. Pazi, oslobođeni su robije kad biju, muče i pucaju. Pa imaju vozila, oružje, radio vezu, svoje prostorije, stalno finansiranje i ima ih MNOGO. I drže se mamicu im jebem. Oni kao objavljuju uhvatili su ovog ili onog, priveden ovaj zbog mita, a onaj jer je sredio ispit na faksu. A oni prijatelju, diluju gudru pa se razbijaju. Pa kad im dosade dileri sa kojima su sarađivali, oni zovnu kolege da ih uhapse, a oni mu se kao pravdaju, jebi ga ne mogu da ti pomognem. Pa nađu nove dilere, pa sve ispočetka. Jer logika je vrlo jasna. Šta mislite koliko ima narkomana kod nas. Ne znam tačno ali ih ima MNOGO. I sad zamislite te gomile zombija, da jedno dva dana ostanu bez potrebne doze, pa napali bi na sve apoteke i bolnice i poharali sve trodone i slične narkoleptičke lekove. A pojedini znaju šta je sve u stanju da uradi narkoman koji krizira. A sad gde je fora? Država zna da narkomani postoje i da ih ima, a svesni su problema kad bi ovi ostali bez dragocene supstance.  I onda razmišljaju da je greota da i oni ne zarade tu koji euro. I tako dolazi do malopre pomenute saradnje. A policija zauzvrat hapsi dilere koji ne rade pod njihovom kontrolom i prikazuju sebe kao dobre i kažu mi nećemo tolerisati drogu na ulicama. Ali ne kažu da neće tolerisati gudru nad kojom oni nemaju kontrolu. Sad naravno i ovaj biznis mora da ima granice, jer ako previše stanovništva počne da koristi opojna sredstva, bilo bi sve manje onih što ujutro ustaju da rade, a red pred kazanom bi postajao sve manji, a onih preko reda bi bilo sve više. Ne znam sve finese po kojima ovi rade, ali, ne žalite ih ni malo dok pište ispred vlade i traže veću platu, oni su vam se svima već dobro naplatili. Jel ovo istina?

[FinalCutNow]

Jel si citao nekad Bukovskog? Nisam ljubitelj, ali nikada do sada nisam video toliku slicnost s njegovim stilom izrazavanja.