Patriotizam i nacionalizam niskog intenziteta

[Plodni bizon]

Erih From, Zdravo drustvo, Naprijed, Zagreb, 1986:

U razvitku ljudskog roda stepen do koga čovek postaje svestan sebe kao posebnog "ja" zavisi od toga u kolikoj je meri on izašao iz plemena, koliko se proces individualizacije razvio. član primitivnog plemena može da izrazi svoje osećanje identiteta u formuli "ja sam mi"; on ne može još sebe da shvati kao "individuu" koja postoji odvojeno od njegove grupe. U srednjem veku individua se identifikovala sa društvenom ulogom feudalne hijerarhije. Seljak nije bio čovek koji je slučajno bio seljak, feudalac nije bio čovek koji je slučajno bio feudalac. On je bio seljak ili feudalac, i ovo osećanje njegovog nepromenljivog položaja bilo je suštinski deo njegovog osećanja identiteta.

***

Razvitak zapadne kulture išao je u pravcu stvaranja osnove za potpuno doživljavanje individualnosti. Smatralo se da će pojedinac moći da oseća "sebe" kao da je centar i aktivni subjekt svojih moći kada se oslobodi politički i ekonomski, kada se nauči da misli o sebi i kada se oslobodi autoritarnog pritiska.

***

Tražene su i naðene mnoge zamene za pravo individualno osećanje identiteta. Nacija, religija, klasa i zanimanje služe da obezbede osećanje identiteta. "Ja sam Amerikanac", "ja sam protestant", "ja sam trgovac", to su formule koje pomažu čoveku da doživi osećanje identiteta pošto je izgubio prvobitni identitet sa plemenom, a još nije stekao pravo individualno osećanje identiteta.

[alltheweb]

"Шиптари су болест! Позовите доктора Национални строј"

a gde im je originalnost 

I posle neka me ubedi neki nacionalista da nisu ubice , prvobitni slogan koji su oni prepravili glasi

"Terorizam je bolest! Pozovite doktora - JSO"
sa slikom besnog vucka i crvenom beretkom

hmmm pitam se pitam da malo kopiram i ja "Nacionalizam je bolest! Dr. Alltheweb preporucuje Vam 14 x dnevno  , valjda ce Vam biti bolje,u svakom slucaju sto vise puta  ...nekome ce sigurno biti bolje"

[Domaci Zdajnik]

Albert Einstein:
Nacionalizam je dečja bolest. To su ospice čovečanstva.

Enes Kišević:
Ne postoji hrvatska, srpska, židovska, bošnjačka ili bilo čija nacionalna smrt. Smrt je – smrt. Kao što je život – život. Moj život je u svakom čovjeku, prema tome i moja smrt je u svakom čovjeku. Sve što se svijetu događa i meni se događa. Jedini nacionalizam, koji po meni nije primitivizam, jest pripadnost ljudskoj dobroti i ljudskom srcu.

Savko Kadrić:
Nacionalizmom se naprosto zeli jedna nacija pretpostaviti drugoj ili drugima radi prisvajanja njihovog viska rada (znoja, truda, znanja, materijalnih dobara, prostora na kom zive i sl.). Nacin na koji se to zeli ostvariti je sila.

Petar Luković:
Nacionalizam iskljucuje svaku dublju odgovornost prema zlocinu, i to upravo zato sto je krajnje selektivan. Takvim se pokazuje i u odnosu na sopstvene zlocince. (Ili cak pre svega u tom odnosu). Nema izmirenja izmedu nacionalizma i odgovornosti. Pogledajte samo kako se takozvani 'nacionalni ponos' iskazuje danas pokusajem zastite zlocinaca sopstvene nacije, i to tako kao da je svaki takav zlocinac mera tvog nacionalnog ponosa. Kao da je on tvoj i, sto je jos gore, jos malo pa kao da si ti on sam, tako da ti, braneci njega, branis sebe.


Uskoro i o onima koji imaju reči hvale o nacionalizmu. Pa ćemo uporediti argumente, ako budemo našli takve izjave.

[Lvzifer]

Jedna stvar, nacionalizam, fasizam, komunizam itd politicko-ideoloski izmi imaju svoje negativne i pozitivne strane.
Recimo religija ona daje neku veru u neki progres na nekom planu slepo verovanje itd poboljsava rad drzave, takodje i nacionalizam ako je ljudima stalo do Srbije i Srpstva recimo oni ce da rade na tom. Komunizam isto, kao pokretachki motiv. O fasizmu da ne pricam to je lek za drustvo pogledajte starogrcke Spartance u kojima je "rodjen" fasizam, bila je poprilichno mocna drzava.

Negativne strane svega toga su opet brojne kao pozitivne (nisam ni pozitivnih nabrojao mnogo samo osnovu) recimo ti kad se rodish u komunistickoj drzavi da li ti zelis da to bude tvoj izbor ? Ukida ti slobodu, takodje u nacionalistichkoj, ti moras da VOLIS tu zemlju. To je sve lepo i krasno al za srednji vek ali ovo je drugo vreme i mislim da treba da se ima jedan drugaciji pristup.

Najveci problem kod svega toga jeste sto ono sto smatramo neprijateljem sveta u kome zivimo- MRZIMO. I iz te mrznje radjaju se neke pacenicke ideje tipa ubistva ratovi.

AKo nas jebe kapitalizam, borimo se njihovim sretstvima, oni nas napadaju svojim multinacionalnim proizvodima mi ih bojkotujemo i odlucimo se za drugo. Nijedna ideja nije pogresna niti u teoriju losa a u praksi svaka ima rupa. Najveci problem je u nacinu borbe protiv stvari koje smatramo losim, stavovima i mentalitetu prema svemu tome.

[Domaci Zdajnik]

Jedna stvar, nacionalizam, fasizam, komunizam itd politicko-ideoloski izmi imaju svoje negativne i pozitivne strane.

Koja je pozitivna strana fašizma?

Recimo religija ona daje neku veru u neki progres na nekom planu slepo verovanje itd poboljsava rad drzave, takodje i nacionalizam ako je ljudima stalo do Srbije i Srpstva recimo oni ce da rade na tom.

Šta to znači kad je nekome stalo do "srpstva"? Šta je srpstvo? Na koji način nacionalizam gradi danas Srbiju?

O fasizmu da ne pricam to je lek za drustvo pogledajte starogrcke Spartance u kojima je "rodjen" fasizam, bila je poprilichno mocna drzava.

Čak sam mislio da otvorim temu o Spartancima. Oni su mislili da su vrsta ljudi iznad svih ostalih, da su polubogovi naspram smrtnika koje čine predstavnici drugih naroda. Na primeru Sparte (kao i Staljinove Rusije) možemo da uvidimo čemu vodi militaristička politika i život za državu naspram života za sebe i svoje bližnje. Plemensko (R. Konstantinović za isto kaže da je to palanačko) razumevanje života nasuprot egzistencijalističkom.

Negativne strane svega toga su opet brojne kao pozitivne (nisam ni pozitivnih nabrojao mnogo samo osnovu) recimo ti kad se rodish u komunistickoj drzavi da li ti zelis da to bude tvoj izbor ? Ukida ti slobodu, takodje u nacionalistichkoj, ti moras da VOLIS tu zemlju. To je sve lepo i krasno al za srednji vek ali ovo je drugo vreme i mislim da treba da se ima jedan drugaciji pristup.

Dobro si rekao - moraš da voliš tu zemlju. A ja bih dodao: moraš da je voliš i budeš joj pokoran, da budeš jedna cigla u njenom zidu (prema ostalim zemljama i narodima), da budeš pion u rukama jednog kretena koji bi se mogao zvati vladarom te države i naroda. I to ne pripada jednom "drugom vremenu", već nepoštovanju čoveka kao živog i svesnog bića, to pripada neljudskom dobu, koje je i danas prisutno u nekim zemljama, a u nekim igra opozicionu ulogu i čeka na to da preuzme vlast (u Srbiji radikali i mračne sile koje pokorni narod obožava).

Najveci problem kod svega toga jeste sto ono sto smatramo neprijateljem sveta u kome zivimo- MRZIMO. I iz te mrznje radjaju se neke pacenicke ideje tipa ubistva ratovi.

Vidi sad, dao si dobre primere navodeći Spartu, a ja sam te hteo podsetiti na Staljina, i pre njega na Hitlerovu Nemačku. To su države koje su gomilale svoje naoružanje, veličali svoju državu (ili komunizam), naciju, i radili na tome da je ojačaju ali ne u onom ekonomskom smislu tako da njeni građani mogu dobro da žive, već su, kao što rekoh, razvijali vojnu industriju, odnosno pripremali svoj narod za napad na druge narode ili države. Ako takva država ne iskoristi ono u šta je uložila godine napora (kao Rusija), ona propada (kao što je Rusija zapala u veliku krizu s obzirom na to što ništa nije razvijala sem vojske). Ona je obavezna da počne ratovati protiv drugih, i to je nužan proizvod nacionalističke politike.

S druge strane, izgradnja mira, stabilnosti prema drugim narodima, i pre svega unutar svog naroda blagostanje, ekonomsku razvijenost i razvoj privrede, moguće je jedino uz slobodne građane, a najpovoljnije bez nacionalnih obeležja i bez vojnog opterećenja. Tome teži savremena Evropa (Zapad). Sve to, pak, nije moguće do kraja ostvariti dok god postoje oni koji bi silom rešavali probleme, i koji se boje drugih naroda, pa tako sebe nazivaju nebeskim, i govore o osvajanju okolnih država, nazivajući ih svojim. To proizvodi rat, a ne demokratija i zdravo društvo, zdravih ljudi koji ne poznaju plemensku (nacionalističku, državnu) svest.

Ako nas jebe kapitalizam, borimo se njihovim sretstvima, oni nas napadaju svojim multinacionalnim proizvodima mi ih bojkotujemo i odlucimo se za drugo. Nijedna ideja nije pogresna niti u teoriju losa a u praksi svaka ima rupa. Najveci problem je u nacinu borbe protiv stvari koje smatramo losim, stavovima i mentalitetu prema svemu tome.

To je veštački nametnuto u ovoj zemlji neprijateljstvo prema stranim proizvodima, da bi se zaštitila domaća privreda. Ne samo da nema veze sa nacionalizmom o kome govorimo, nego je i u ekonomskom smislu ideja bezobrazna (ako bi je izrekao državnik, i ako je upućena građanima). Strani proizvodi, konkurencija, obaraju cenu proizvoda. No, to je off-topic.

[Lvzifer]

Koja je pozitivna strana fašizma?

Malo sam rasut i kratak samo cu ti odgovoriti na ovo jer mi je najlakse a ostalo sredi posle. Pogledaj znaci StaroGrcku Spartu. Eleminisali su sve sto im nije u skladu sa ideologijom i ciljem razvoja drzave. Fasizam bi bio brutalan lek razvoja drzava koji danas na svu srecu nebi funkcionisao. Ali pogledaj nemacku za vreme hitlera i italiju pokrenu ih taj fasizam i porobise pola sveta na neko vreme sa tom snagom u srcu. Eto to je bila pozitivna strana sto naravno ne znaci da treba da imamo fasisticki ideal. Boze sacuvaj.

evo ostatka :

Šta to znači kad je nekome stalo do "srpstva"? Šta je srpstvo? Na koji način nacionalizam gradi danas Srbiju?

Pa recimo odrede se neki kriterijumu, narod, granica zemlje, istorija, politika, stanje,  spomenici, religija itd itd...  <-- Evo ovaj smile je SPRSTVO!  ::) :)
ALi opet ja sam protiv toga jer sam za "slobodu"
Kada se rodis u zemlji sa nekom vladajucom ideologijom ti bi trebalo da je pokoris ali ja sm protiv toga jako.

Satan Panonski je imao jedan fin stih za komunisticki rezim u kome se on rodio

Kada sam imao sedam godina
oko vrata mi stavili crvenu maramu
ona me stezala-ja se davio
pa jos i danas imam traumu

Genrealno problem u ovom covecanstvu jeste to sto nema "kodekse". Bio covek ratnik, inzinjer, djubretar on mora da ima neki moralni kodeks. Np samurajski kodeksi, viteski kodeksi itd... Generalno ljudima danas nedostaje postovanje prema drugim ljudima koje ne poznaju, iskrenost takodje itd.. sve bi to trebalo da budu pokretaci jednog zdravog sveta nazalost lako su iskoristivi:
Ti nekog postujes- on se pravi da te postuje pa te zajebe
Ti si prema nekom iskren - on iskoristi tvoju iskrenost i praveci se iskren a bivajuci neiskren zajebe te

Evo uzmi ovo sto smo pricali i otvori temu o Spartancima i staroj Grckoj uopste. Anticka istorrija je najistinitija. Pobednici pisu istoriju a koga briga da laze o antici tako da tu imamo neke najbolje istoriske primere radjanja politike, drzave, filozofije, itd... sve ostalo posle toga je licimerno i cesto diskutabilno tachno zbog toga sto neke stvari i danas imaju uticaja (np Hriscanstvo i crkva pocevsi od Rimskog Carstva )

To je veštački nametnuto u ovoj zemlji neprijateljstvo prema stranim proizvodima, da bi se zaštitila domaća privreda. Ne samo da nema veze sa nacionalizmom o kome govorimo, nego je i u ekonomskom smislu ideja bezobrazna (ako bi je izrekao državnik, i ako je upućena građanima). Strani proizvodi, konkurencija, obaraju cenu proizvoda. No, to je off-topic.

Forum nebi bio forum kad nebi imalo malo offtopica pa ajd da otpostujemo!  :'(
Ovako ne samo tu, anarhisti koji nemaju veze sa nacionalizmom generalno bojkotuju multinacionalne kompanije i njihove proizvode. Ja se gadim Nike patika, mcdonaldsove hrane i cocacole. Hehe cak sam imao i neke spotove anarho pank bendova u kom su anarhisticke demonstracije, tuce sa policijom i ima snimak kako demoliraju McDonalds!   :-X

[Domaci Zdajnik]

Eleminisali su sve sto im nije u skladu sa ideologijom i ciljem razvoja drzave.

Eliminisali su ljudske slobode, slobode pojedinaca, slobodu čoveka, zarad bogatstva jednog čoveka (ili vlasti) koji je personifikacija nacije, društva ili sistema (Hitler, Staljin). To nije razvoj društva, to je žrtvovanje građana.

Fasizam bi bio brutalan lek razvoja drzava koji danas na svu srecu nebi funkcionisao.

Fašizam bi bio način da se dokrajiči jedna posrnula nacija, kakva je srpska recimo.

Pa recimo odrede se neki kriterijumu, narod, granica zemlje, istorija, politika, stanje,  spomenici, religija itd itd...

Za to da ratujem, da se tome radujem? To da VOLIM? Hvala, ali ne.


No, kako ne bi bilo nesporazuma o tome šta je fašizam, prenosim šta kaže
- Vujaklija:

Fašizam (lat. fascis svežanj pruća iz koga je strčala sekira, kao znak gospodarske vlasti, koji su liktori nosili ispred rimskih vlastodržaca kada su se ovi javno pojavljivali, ital. fascismo) sistem državnog kapitalizma i nacionalistička, imeprijalistička, antidemokratska, aristokratska i apsolutistička ideologija i politika.


- Vikipedia:

Fašizam je naziv za ideologije i pokrete koji smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti nadzirati svaki aspekt društvenog života.

Fašizam se često opisuje kao ekstremni oblik nacionalizma, s obzirom da su većina država u kojima se pojavio bile nacionalne države. U višeetničkim sredinama se fašizam često manifestirao kroz etničku, rasnu i vjersku netoleranciju, čiji je krajnji izraz bio Holokaust.

Fašizam se danas uglavnom koristi kao pejorativan termin kojim se neki režim, institucija ili pojedinac opisuje kao neopravdano represivan.

[Domaci Zdajnik]

Dobar tekst, izašao u dnevnom listu Danas. O nacionalizmu koji kulja u primitivnoj Srbiji. Valja primetiti i to što su ti ispadi uglavnom u nerazvijenim delovima Srbije, a ne u Beogradu.


Nož, žica, Srbijica

Grafiti "Nož, žica, Srebrenica" u Kragujevcu i "Tadića pored Đinđića" u Ćupriji, Surdulici i Jagodini, zapaljen oltar u adventističkoj crkvi u Staparu i oskrnavljena katolička crkva u Subotici, najnoviji su javni bilans revanšističko-šovinističkih ispada u Srbiji. Uklopljeni u razuzdanu prazničnu atmosferu, ako se tretiraju kao prekršaj javnog reda i mira, ekcesi su gotovo zanemarljivi, tim pre što su neki od izvršilaca privedeni zakonu. Pitanje je, međutim, ima li Srbija prava da takve ispade tretira isto kao ispisivanje lascivnih poruka i narušavanje kućnog reda? Odgovor je, naravno, odrečan.

Nabrojani ekcesi u izvesnoj meri nusproizvod su produženih praznika, potpomognutih rekom alkohola i ubojitom pirotehnikom, a još više predizbornom kampanjom. Nesporan je i uticaj medija, naročito elektronskih, koji suprotno božićnim porukama mira i sloge, favorizuju "naše" praznike i srpstvo kao najvažniji kolektivni kvalitet. Posmatrani kroz ovu prizmu, ispadi nisu ni malobrojni ni bezopasni. Naprotiv, previše ih je, posebno kada se zna da među akterima ima maloletnika, već pijanih i već zadojenih mržnjom, sviklih na postratnu i tranzicionu "pravdu" koja krivca za sopstvenu sudbinu nepogrešivo nalazi među - drugima i drugačijima. Takvoj logici svejedno je što teško žive i oni koji slave drugog boga i oni to čine po drugom kalendaru; što deca onih koji više vole "crvene", "žute" ili "crne", imaju istu muku sa zdravljem, školom i izlascima; što i roditelji "drugih" umiru bolesni i napušteni. Drugačiji, misle oni, uvek imaju mogućnost više - da odu u maticu - a iracionalna osećanja tu mogućnost neretko pretvaraju u izvesnost.

Sociolozi, sociopatolozi i istoričari znaju da su u osnovi svake kolektivne mržnje neznanje i strah zasnovan na tom neznanju, a manjine svih vrsta prve su na udaru. Drugi svetski rat je najveća pokazna vežba principa potiranja drugosti, a nedavni ratovi na području bivše SFRJ njen su surovi eho. Upravo stoga "Nož, žica, Srebrenica" u centru "slobodarskog" Kragujevca nije puki prekršaj javnog reda i mira koji se rešava krečenjem, već nastavak politike koja osporava ratne zločine; zato "Tadića pored Đinđića" nije nekorektna politička poruka za koju je, opet, kreč jedini lek, već nastavak politike nekažnjivih zločina; zato požar u adventističkoj crkvi i izmet u katoličkoj nisu učinak maloletničke delinkvencije koji se sanira vodom, već produkt sistema koji počiva na osporavanju. Sistemsko i sistematsko minimiziranje ispada i tiho saučesništvo vlasti u njima, kako su to ocenile vojvođanske nevladine organizacije, zakonito vode do izopštavanja zemlje iz zajednice modernih, a oči zatvorene za "Nož, žicu, Srebrenicu" neće videti pretvaranje "slavodobitne" poruke u samouništavajuću - "Nož, žica, Srbijica".

[Shumadija do Tokija]

Zanimljiva stvar ja sam taj grafit (Nož, Žica, Srebrenica) video minimum 5 dana pre nego što su to objavili mediji. Nalazio se na kući u mom komšiluku. Baš sam bio popizdeo i hteo sam ovde nešto da napišem na tu temu, ali sam toga dana bio neviđeno u gužvi na poslu, a posle sam na to zaboravio. Inače pored ovog grafita istoga dana su osvanula još dva grafita na kućama pored (od kojih je jedna kuća zapravo obdanište):
1) Srbin Srbinu
2) Srbija 1389.
Inače tekst je dobar, ne sviđa mi se jedino što novinar, opravi moj grad našivajući mu pridev slobodarski (pa još pod znacima navoda). Mora da je iz beograda. 

[Domaci Zdajnik]

Pogledajte sada jedan pokušaj prirodnjaka da govori o nacionalizmu, sa željom da ublaži one koji ga napadaju, da kaže kako to nije ništa loše i da se ne tiče mržnje prema drugim narodima, već je to nekakva nužnost - biti nacionalno obeležen. Autor je nekakav prof. dr Zoran Nikolić, a ja ću izlagati one ključne rečenice i analizirati za vas.

Nacionalizam je odrednica koja znači naklonost i odanost prema svojoj naciji koja proishodi iz kulturno-duhovne, istorijski formirane samosvijesti o svom nacionalnom identitetu.

Govori o "istorijski" formiranoj "samosvesti". To (u prevodu, mada nema potrebe za tolikom ozbiljnošću pred ovakvim redovima) znači da ova samosvest nije sama formirana, nego je istorijski zasnovana, ali i dalje samo-svest. Ta svest je nešto što kao istorijsko nužno baš svakog čoveka zahvata, ali se - po mišljenju istoga čoveka! - ova svest istovremeno zasniva od sebe, što će reći da je to njen slobodan izbor. Pa, dakle, trebalo bi pitati ovoga gospodina da li je nacionalna svest nešto što je samosvesno (što se bira) ili je istorijsko (nasleđeno, nužno)!

Dio autora se bavi tzv. gradiranjem ove naklonosti i odanosti svojoj naciji ne vodeći računa o osnovnim principima naučnog saznanja, a to je definisanje kriterijuma prilikom tipologizacije bilo koje vrste.

Verujte mi, ništa ne stoji između ovih rečenica (gore citiranog i ovog sada)! Ovo je produžetak gornje izjave, i potiče od istog nosioca dr titule. Čovek govori o "principima NAUČNOG saznanja" odnoseći se prema pojmu "nacionalnosti" i "nacionalne pripadnosti". Ovom tako fleksibilnom pojmu ovaj pristupa sa "naučne odskočnice", i to obrazlažući time što u nauci sve nalazi svoj jasan pojam, svoju drugost u odnosu prema onom što nije. Koliko je ovo opasno pokazuju najekstremniji vidovi nacionalizma, koji su još u Hitlerovoj Nemačkoj na naučnoj osnovi ustanovljavali potrebu za eugenikom. Ovaj ovde nema nikakve veze sa naučnošću, već navodi ka onom stavu koji su konstatovali i Kiš i Konstantinović - da je nacionalizam bolest palanačkog uma, odnosno kolektivna paranoja.

U ovom slučaju, graduiranje kvantuma i kvaliteta odanosti, privrženosti i naklonosti svojoj naciji podrazumijevalo bi svrstavanje različitih nivoa u tipove ili modele, pa bi se, stoga, moglo govoriti o tipologizaciji različitih gradiranih stepena nacionalizma u kojem je sadržana nekakva, metaforička bojazan od nje, može biti posljedica ideološko-političke navike uobličavane dugogodišnjim životom u onim socijalnim uslovima u kojima se zarad drugih principa nacionalizam predstavlja kao preteća jeres. Razlozi za ovakav odnos prema jednom terminu mogu biti i druge, uglavnom srodne prirode. Sigurno je, sa druge strane, da je kod pojedinaca više ili manje izražen ovaj osjećaj, dok su drugi, moguće je, potpuno indiferentni prema bilo kakvoj nacionalnoj pripadnosti. Nauka nije tu da sudi i presuđuje već da konstatuje, deskriptuje i objašnjava. Jednostavno, reč nacionalizam ima takvo značenje, a drugi je problem koji se tiče zloupotrebe i instrumentalizacije ovog nacionalnog osjećanja u različite ali ponajprije političko-ideološke ili čak vojne svrhe. Dakle, besmisleno je baviti se kojekakvom gradacijom nacionalnih osjećanja kao osjećanja zajedničke nacionalne pripadnosti, privrženosti i odanosti svojoj naciji, bez valjanih parametara i potrebe.

Olakšaću: kaže kako je nacionalizam pojam koji u sebi sabira različite nivoe osećanja nacionalne pripadnosti i zajedništva, pa je neosnovano napadati ga kao nešto što preti zajednici ili drugim nacijama. Hoće (doduše na smešan način, svodeći ovaj diskurs na "naučni") da omekša nacionalizam do te mere da se takvim naziva bilo kakva (pa i minimalna) ljubav prema svojoj prošlosti, ili čemu god što vezuje jedan narod. Na toj konstataciji možemo da klimnemo potvrdno glavom, mada se ne bismo zadovoljili jer takav pojedinac ne bi bio do kraja slobodan i sopstven. No, ovaj momak/čovek/gospodin tvrdi da je besmisleno baviti se oslobađanjem od ovoga, jer je tobože čoveku ovo potrebno. Ne pita se šta JEST čovek koji je oslobođen naciona, i s druge strane, šta MOŽE DA POSTANE onaj koji ovoga NIJE OSLOBOĐEN. Odnosno, kakva je opasnost po društvo od onoga ko je nacionalno indiferentan, a kakva od onoga ko je u "iks" nivou zainteresovan za nacion, i ovome je ODAN ili DUŽAN.

[provincijalac]

U pravu je ovaj Nikolic da postoji dimenzija nacionalizma.

Tako u knjizi ili bolje receno u udzbeniku - Milovan Vukovic, Andon Konstadinovic, Aleksandra Kostadinovic: Osnovi sociologije, Grafozig, Beograd, 2005, deli oblike nacionalizma u sledece kategorije:

Sovinizam (nacionalna iskljucivost, shvatanje svoje nacije kao nadmocne nad drugima), Separatizam (tezi nacionalno-etnickim podelama), Iredentizam (varijanta separatizma: podela i pripajanje drugoj drzavi), Etnocentrizam (tefisizacija etnosa I nipodastavanje kulture, tradicije, vrednosti ostalih naroda i nacija), Ksenofobija (oblik nacionalne mrznje koji se ispoljava kao strah od stranaca) i Unitarizam (zanemaruje interese drugih nacija unutar jedne drzave i uspostavlja centralisticki drzavno-birokratski aparat i vlast).

[Domaci Zdajnik]

Dobro si se setio, Kvisling, da izvadiš iz udžbenika sta piše, to je ono čime vaspitavaju budućnost ove države. Inače, sjajan prikaz dimenzija nacionalizma, kojim se pokazuje da je svaki nacionalizam loš, što onaj čovečuljak - Nikolić - ne može da skonta u potpunosti.

Vođen istom idejom, izvlačim šta kaže udžbenik koji sam ja imao da koristim u srednjoj školi (ili moj brat, ne znam, ali evo tu je pred mnom): M. Mitrović, S. Petrović, Sociologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. (Izgleda da je ipak ovo moj brat koristio, jer sam ja u to doba već upisao fakultet.)

Citira (i prevodi) deo knjige Antoni Smit, Nacionalni identitet:

Iza suparničkih modela nacije nalaze (se) izvesna zajednička verovanja o tome šta sačinjava naciju nasuprot svakoj drugoj vrsti kolektivnog kulturnog identiteta...
... Postojanje tih zajedničkih pretpostavki omogućava nam da kao bitna obeležja nacionalnog identiteta navedemo sledeća:
1. istorijska teritorija, odnosno domovina;
2. zajednički mitovi i istorijska sećanja;
3. zajednička masovna javna kultura;
4. zajednička zakonska prava i dužnosti svih pripadnika nacije;
5. zajednička ekonomija, s teritorijalnom mobilnišću pripadnika nacije.

Ja ovde moram da zastanem na trenutak i upitam se po čemu je ovaj deo Srbije (a, u stvari, mogu da mislim na čitavu Centralnu Srbiju) istodobno deo one "glavnine" srpskog naroda ili srpske nacionalnosti, ako nas spaja jedino istorijska teritorija, zajednički mitovi i istorijsko sećanje:

- nemamo istu masovnu javnu kulturu - jedno je belgrade urban culture i beogradski (urbani) mediji, a drugo kultura provincije,
- nemamo zakonska prava i dužnosti - što se manifestuje kroz odliv našeg novca za potrebe onih u Beogradu,
- nemamo zajedničku ekonomiju - u jednu se investira, druga zapostavlja.

No, ovo možda i nije za ovaj deo foruma.

Jedan interesantan uhod gospodina Milovana Mitrovića, na strani 93:

Paradoksalno je samo da je pred kraj 20. veka, kada se tako glasno govori o ujedinjenju multietničke Evrope, razbijana multietnička Jugoslavija, da bi se (u duhu 19. veka) na njenim prostorima stvarale nacionalne države.

Dakle, ovde M. Mitrović priznaje da su nacionalne države tvorevine ili recidivi 19. veka, a ne savremenog doba. Na tome mu čestitamo.

Još na strani 94. se kaže:

Moderna organizacija države, naročito u nacionalno i verski izmešanim društvima, mora da se oslanja na ono što prevazilazi nacionalnu i versku isključivost. To je u savremenim društvima građanin, kao slobodan pojedinac sa svim svojim pravima i obavezama, koji je jedini (i najvažniji) "zajednički sadržilac" svake nacije i svake veroispovesti.

Iako mi se ovo "najmanji zajednički sadržilac" na šta svodi građanina Milovan Mitrović - ne dopada, i iako to zaslužuje ozbiljnu kritiku, kad se sve uzme u obzir, ovaj udžbenik ne gaji preteranu nacionalističku pretenziju i ne indoktriniše u onoj meri mlade ljude (učenike u školi) na onaj način i u onoj meri u kojoj to čine udžbenici i programi predmeta Književnost i srpski jezik.



@ Truman, slobodno postavi ovo što ja pišem kao da ti pišeš, mislim, nema potrebe mene da citiraš. Ja ionako ne želim tamo da se svađam sa nacošima. Ovde makar ima smisla jer ima ko da pročita i nešto nauči.

[provincijalac]

Iskopao sam malo i o etnocentrizmu pa da prilozim.

Srđan Barušić, Istraživanje o mladima, BOŠ

Takođe, značajna povezanost etnocentrizma sa autoritarnošću i religioznošću potvrđena je kao i u brojnim istraživanjima obavljenim pre.

Na razvoj etnocentrizma , takođe, značajno utiče i porodica , tačnije porodični odnosi . Etnocentrizam je bio manji kod mladih koji su odrastali u boljim porodičnim uslovima (manje međusobnih sukoba, srdačniji odnosi roditelja prema deci, odnosi zasnovani na podsticanju samostalnosti, a ne poslušnosti, kao i onih mladih čiji su roditelji bili višeg obrazovanja). Takođe isticanje važnosti nacionalne pripadnosti u porodici pogodovalo je razvoju etnocentrizma.

Srpska Vikipedia

Etnocentrizam je sindrom stavova ili čitava ideologija u čijem je središtu precenjivanje i idealizovanje pripadnika sopstvene nacije i, istovremeno, potcenjivanje pripadnika drugih, naroda ili nacionalnih manjina. Sindrom je karakterističan za autoritarnu ličnost, a tipičan je i retko se javlja kod demokratske ličnosti.

[Domaci Zdajnik]

Obećani odgovor sa topica Manifest NVO Differentia:

Zašto se zalagati za čoveka bez nacionalnog opredeljenja? Ako se neko izjašnjava kao Srbin, to mu valjda ne smeta da bude dobar čovek. Naravno potrebno je paziti na redosled, ja sam pre svega Čovek, a zatim sam i Srbin i to ne zato što time želim nekoga (ko nije Srbin) da uvredim ili ugrozim, već naprosto zato što je to činjenica. Pa nisam Laponac valjda. Isto tako ako je neko Čovek, a Hrvat je, ja ću mu prvi stisnuti ruku i biti njegov prijatelj. Niti će njemu (ako je Čovek) smetati što sam ja Srbin, niti će meni smetati što je on Hrvat. Naprotiv uživaćemo u upoznavanju kultura, poštovanju različitosti, ..., u nacionalnim jelima u krajnjoj liniji. Isto tako ako neko ne želi da bude nacionalno opredeljen (a.k.a neopredeljen) to je savršeno OK, sve dotle dok se opredelio da bude Čovek.

Nacionalno određenje, biranje nacionalnosti, ne mora da bude odraz mržnje prema drugim narodima i pripadnicima ovih. Umerenim nacionalizmom zove se ona vrsta osećanja prema sopstvenoj naciji koja ne tangira ni na koji način pripadnike drugih nacionalnosti. Problem nastaje, međutim, u nečem drugom, i on nema konkretne i neposredne veze sa sociološkim ili političkim problemom koji nacionalizam može da donese. Radi se o tom da čovek koji sebe nacionalno karakteriše ispušta da obezbedi sebi razloge za to karakterisanje. Drugim rečima, on ne bi znao da odgovori na pitanje po čemu je on Srbin a neko ko živi u Srbiji, premda su mu majka i otac živeli u Španiji ili Zairu, dakle, po čemu taj neko ne bi bio Srbin? Ili ako bi neko bio Srbin po tome što su mu roditelji bili takvi da su se izjašnjavali kao Srbi pri svakom popisu, šta je onaj koji živi u Srbiji a roditelji mu se izjašnjavaju kao Indijanci, Aboridžini, Šveđani, Vikinzi ili Maje? Ili još gore: šta je onaj koji živi u Srbiji, ne izjašnjava se kao Srbin, a roditelji mu se tako izjašnjavaju?

Sva ova pitanja svode se na jedno: Šta je to što nacionalista - a ovde mislimo na onog umerenog koji želi da se izjasni kao Srbin, a da pri tom ne vređa pripadnike drugih nacionalnosti - misli kad kaže da pripada jednoj naciji, pre nego neko drugi, koga zove pripadnikom neke druge? Kakvu vrstu različitosti priznaje ovaj umereni nacionalista, istovremeno poštujući pripadnike nekog drugog naciona? I kakva je to vrsta poštovanja? Ako nacionalist insistira na nacionalnoj različitosti u sferi poštovanja ovih razlika, nezgodno bi mu bilo kad bismo ga pitali: Kako, dragi naš sagovorniče, smete tako paušalno da drugoga obeležite kao Aboridžina, i šta pod tim podrazumevate? Isto tako, možemo ga pitati šta podrazumeva pod tim "biti Srbinom", odnosno pripadnikom one nacije koju sebi pribavlja.

Ako je osnovno obeležje nacionalne različitosti kultura, jezik i istorija jednog naroda, kako ovi tvrde, dva problema mogu da iskrsnu:

1. Šta je sa onima koji su nacionalna manjina a žive u državi koja je nacionalna - npr. u Rusiji? Da li oni i dalje nose to obeležje sopstvene nacionalnosti? Recimo, ako bi u Turskoj živeo neko ko se zove Srbinom, i njegovi roditelji živeli ovde, u kom smislu bi onaj Turčin koji ga svakodnevno sreće o ovome mislio kao o Srbinu? Šta bi tu podrazumevao? Koju različitost bi mogao da poštuje kod ovoga Srbina, koga - time što ga zove Srbinom - smatra drugačijim po nacionalnoj osnovi?

2. Mora li neko ko je potomak roditelja koji se izjašnjavaju kao Srbi da bude Srbin, ako ne usvaja ovu istoriju, ne prihvata je, ne smatra je istorijom sebe kao slobodne ličnosti? Ako ono što zovu nacionalnom kulturom odbija da prihvati kao instrument izgradnje sebe kroz život, po čemu bi trebalo još da se zove pripadnikom takve nacije? Ili bilo koje druge nacionalnosti.

Ovde sam razmatrao samo one razloge koji se tiču nepreciznosti i iracionalnosti prozivanja nekoga pod velom naciona. Priča, međutim, može da krene u drugom pravcu, koji govori o slobodnoj ličnosti, onoj koja ne uživa predrasude, i koja ne dozvoljava da se svodi niti na prezime, niti na sredinu u kojoj nastaje, niti na nacionalnost.

[Shumadija do Tokija]

Pokušaču da opet budem konkretan. Moje shvatanje nacionalnosti je više nekako istorijsko-kulturološko-folklornog karaktera. Dakle ja se izjašnjavam kao Srbin. Moj pradeda je bio solunac, moj deda je učestvovao u II svetskom ratu (bio partizan). Volim da odem u svet i probam neka druga jela, ali najčešće jedem i najvise uživam u našim. Ne volim narodnu muziku (generalno), ali ako bih morao da biram draža mi je naša, od nemačke narodne muzike npr. Ponekad, na svadbama, kada dobro popijem (a sviđa mi se i rakija i viski, i jelen i heineken), počnem i sam da pevam narodnjake i da se veselim uz njih (još ako orkestar zna neku dalmatinsku, padam u nesvest). Rekoh volim da otputujem negde, ali se najlepše osećam među šumadijskim plavičastim brdima i u svom gradu. Nikoga ne mrzim, pogotovo ne samo zato što je druge nacionalnosti. Kada pišem rukom, pišem pisanom ćirilicom (tako sam u školi naučio). Pričam srpski i mislim da je to jako lep i melodičan jezik. Pored toga volim (i govorim) engleski, i italijanski (ne govorim). I francuski mi je lep, onako dok ga slušam, mada ga isto tako ne govorim.
Imam problem sa novijom istorijom srpskog naroda. Smatram da smo za mnoge stvari, koje nas sada muče, sami krivi. Ne optužujem nikoga drugog osim nas samih. Ili što bi rekao Balašević: "Krivi smo mi, što smo ćutali". Ja ću probati da više ne ćutim. I probaću da menjam stvari (koliko je u mojoj moći) koje mi se ne sviđaju.
Kada za nekog mog prijatelja, kažem da je on Aboridžanin, onda mislim upravo to (on govori aboridžanskim jezikom on peva aboridžanske pesme, jede aboridžansku hranu, ima istorijski kontekst u kome je odrastao, njegov pradeda čuvao koze npr., deda uvećao stado, a otac ima farmu i bavi se privatnim biznisom - ko je nama kriv što smo bili na vetrometini istorije, pa našu istoriju povezujemo sa ratovima), Povezuju nas McDonalds, koka-kola, Rolling Stones, želja za ugodnim životom, obojica volimo otpozadi (što bi Popivoda rekao) :).
Mog prijatelja, koje je rođen u Srbiji, kome se otac i majka izjašnjavaju kao srbi, a koji se zbog neslaganja sa istorijom svog naroda, izjašnjava kao indijanac, prihvatam kao različitog, zanimljivog lika, sa kojim ću rado popiti pivo i biti mu drug. Ne vidim problem. Pa ne pričamo ja i on samo o istoriji srpskog naroda, nije nam to jedina sfera intersovanja. Ako ima nešto u čemu smo različiti, to samo može da bude zanimljivije. Ukoliko je to što nas odvaja isuviše teško, ako mi je stalo do njega, fokusiraću se na ono što nas spaja. Ali, imao bih veliki problem ukoliko bi on pokušao da me ubeđuje kako ne valja izjašnjavati se kao Srbin, da je tanka linija između osećanja pripadnosti naciji i nacionalizma. Kao što rekoh izjašnjavanje o nacionalnosti i versko opredeljenje su duboko lične stvari i neuputno je, čak rekao bih i nepristojno raspravljati o tome. To bi bilo isto kao kada bi me pitao, šta sam našao u svojoj supruzi, šta me k njoj privlači kada je po tvom mišljenju ona ružna i glupa.
I još jednom apel! Ne stavljaj denacifikaciju u program (ili manifest) Differentia-e! Ima srbendi koji mnogo više vole svoje selo od Beograda i pojam decentralizacije im je blizak. Ali ako hoćeš u paketu da mu kažeš da on u stvari ne treba da bude Srbin (da slučajno ne bi postao nacionalista), izgubićeš njegov glas! Ja nisam problem i razumem šta hoćeš da kažeš, ali ti usput biraš ciljeve, kojima otupljuješ oštricu, našeg opravdanog nezadovoljstva. Stvarno počinjem da se pitam da li je ZAISTA cilj tvog delovanja i NVO koju predvodiš, decentralizacija i regionalizacija? Ako da, zašto sečeš granu na kojoj sediš? Želiš da regionalizuješ Srbiju, a ne izjašnjavaš se kao Srbin. Pa, ko si onda ti? Ti si neki mnogo veći izdajnik nego što sam mislio! :) (nemoj da se ljutiš, ne mislim ovo ozbiljno, samo sam citirao balkanskog špijuna , u stvari ovime sam hteo samo citirati prosečnog srbina-paora, da bih ti plastično predočio odjek tvojih reči)