pazi srbin je srbin, Ne postoji veci Srbin i manji Srbin. ILi veci madjar i manji madjar.
Dobro, kako bi ti znao za nekoga da je Hrvat ili Srbin, ako bi govorio oba jezika? Na osnovu čega bi tvrdio da je neko Hrvat, a drugi Srbin? Na osnovu krvi? Ako je to, onda reci. Tako bismo se vratili do nivoa divljaštva, koji ne želim da komentarišem. Tada si na onom nivou na kom su ona deca iz Krvi i časti. A to je nivo čoveka sa IQ-om ispod 90, i obrazovanja osnovne škole.
No, ako hoćeš da pobijem tezu o "krvi", pošto očekujem da se njome poslužiš, reći ću ti da napraviš analizu "dnk" nekog Hrvata, Srbina, Bošnjaka, Crnogorca, Slovenca, Mađara, Makedonca, Grka... Videćeš da nema pravila. Rekao bih ti da o tome pitaš nekog ko se time stručno bavi, a ti tako i učini ako ne budeš osećao sramotu, jer postaviti to pitanje već jeste idiotska stvar.
Ako, pak, govoriš o nacionalnosti kao nekom kvalitetu, onda je jasno da postoji neko ko je više Srbin i neko ko je manje. Recimo, ako definišeš Srbina kao nekoga ko govori srpskim jezikom, ko je odrastao pod srpskom kulturom i ko je naučio srpsku istoriju, onda ćeš reći da je onaj ko je najviše od toga upio veći od drugog Srbina. No, ja sam u onom tekstu koji očigledno nisi čitao upravo pisao o tome: Šta ako neki aboridžinski par dođe u Srbiju, donese na svet malog Aboridžina koji odmah počinje da uči srpski jezik, srpsku kulturu, srpsku istoriju - i to čini intenzivnije nego deca srpskih roditelja. Je li on manji ili veći Srbin od ovih Srba čiji su roditelji Srbi? Ili on, po teoriji "krvi" uopšte nije Srbin?
Budi oprezan pri odgovoru na to pitanje jer ćeš tu lako sebe okarakterisati kao fašistu, a s druge strane imaš velike šanse upasti u kontradikciju.
To je grupacija cije si ti deo... i ona je jedan deo tebe. Kao sto rekoh u sebi nosish nesto njihovo. Isto ti je recimo.. kao sto sam ja anarhista, znaci ja sam deo te grupacije, nosim i lose i dobro iz nje.
Vidiš, već si upao u kontradikciju. Ti kažeš da si anarhista (stavovi su ti daleko od stavova anarhiste, jer anarhista ne priznaje veru, naciju i slična palanačka bremena), iako ti možda roditelji nisu bili anarhisti. Isto tako, pojam anarhiste sadrži nešto u sebi, neku definiciju anarhiste, neko razumevanje tog pojma. Iz tog pojma izvuci da li se on stiče po rođenju ili je stvar izbora. Videćeš da je biti anarhistom stvar izbora. Isto tako je stvar izbora i nacionalnost, odnosno anacionalnost. Sem u slučaju da se radi o "teoriji krvi i gena". Ali onda sigurno ti nećeš moći za sebe da kažeš da si anarhista, jer ja mogu da to prisvojim i kažem: Anarhisti su oni koji imaju moju krv.
Dakle, budi oprezniji s pojmovima. Ne samo ti, nego uopšte, ljudi su uglavnom površni pa olako shvataju stvar nacionalnosti. Iz nužde, doduše. Pošto se nemaju čime individualnim pohvaliti.
Ja ti i on imamo roditelje koji su srbi, i njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja. (doduse ti polu madjarske ali to je sad nebitno. Kao takvi pripadamo naciji Srba. Tu nasu naciju cine Kultura, jezik i istorija. I to je ono sto nosimo sa sobom kao Srbi! Nista vise, ne nosimo razne istorijske neprijatelje (turke nemce hrvatae ) nista nista..
Obrati pažnju na ono što sam gore objašnjavao, povodom tvoje prve teorije - teorije o krvi i genima, gde se slažeš sa Šrafcigerom. I onda odgovori na pitanje vezano za "malog Aboridžina".
Kekenj rekao sam ti.
1. Covecanstvo
2 .Moji bliznji
3. Srbija
4. Ja
Pojasni ovaj stubac da ne bih naslepo kritikovao.
STo znaci ako su meni Srbija i SRbi u interesu.. ne znaci da cu sad ja da krenem da se bijem za kosovo sa albancima. Boli me dupe.. ali ja sam pripadnik toga.. stalo mi je da odrzim kulturu, jezik i ostale stvari koje cine srbiju. Naravno ako neko napdne moju zemlju, pre cu da se borim nego da pustim da mi neko siluje sestru. Itd..
Dobro. Sve je to u redu, sem ove zadnje rečenice. Ako ti neko napadne zemlju, kao što je bila napadnuta '99-e godine, potrebno je najpre da razmisliš zašto je napadnuta, potom ko je dozvolio i zašto da bude napadnuta, pa tek onda da odlučiš hoćeš li je braniti. Razlika između svesnog građanina i slepog nacionaliste je u tom što prvi razmišlja, a drugi dela poput životinje, s tim što čovek ima izraženiji nagon za ubijanjem drugog čoveka.
Sto se srafcigera tiche, kao svaki NS fasista ide u krajnjosti neke. Preteruje i narusava intelektualnu konverzaciju svojim odgovorm. Inache vecina tih fasista, kao sto sam ti rekao na pp-u su uglavnom pametni ljudi koji su iz potrebe bunta izabrali fasizam. Zaboravili da su LJUDI pre svega. Samim tim poceli da se ponasaju nehumano. Ti isti fasisti bi (da zivimo u fasizmu) iz istih buntova bili nesto drugo.
Fašisti su pametni ljudi koji su izabrali fašizam kao bunt? Mislim, ne znam kako da ti odgovorim na ovo a da se ne spustim dovoljno nisko. Fašizam kao izraz bunta? Fašizam je pre svega bolest, bolesna svest, želja za dominacijom nad drugima, aktivan strah prema drugačijem, različitom, agresivnost prema svemu što ne liči na njega samog, i izraz je pre svega nedostatka pameti ili velike traume.
Nego, razmišljam sad malo... Čoveče, gde ja živim... Borim se protiv centralizacije, iz Niša. Pišem tekstove, sprovodim monitoring centralizma, borim se da nešto para ostane i ovde, i indirektno (mada mi to nije ni posredno cilj) zagovaram jaku Srbiju, koja je moguća samo sa jakim periferijama (i da ne ponavljam tu staru poznatu priču). Srbija kakvu žele ovi fašisti, koja ima jak Beograd i Novi Sad, i pustoš na jugu i jugoistoku (ovaj retard garantovano nema pojma o tome koliko ljudi se iselilo sa juga i jugoistoka u Beograd), postaće lak plen za albansko stanovništvo koje već uveliko naseljava Vranje i okolne opštine na jugu. Tako ja, boreći se za jug, borim se za Srbiju, ali da bih pokrenuo ljude da se bore za Niš, moram da im kažem kako ne sme Srbija generalno da ih zanima. Zašto? Zato što nas je do sada generalno zanimala, do sada smo strepeli kako se nema para, dok se Beograd gradio. Nismo videli problem. Zato ja navodno pozivam protiv Srbije, ne bi li se ovi retardi malo zapitali: "Dobro, bre, šta ovaj govori? Zašto ovako priča? Pa ima li smisla biti Antisrbin u Srbiji, u Nišu?" i tada došli do saznanja o tom zašto sve to radim. Ne shvataju ni to da svaki uspeh u sportu Srbije jeste pomak političke Srbije niže, jer se nacionalnisti slade time, i namireni su toliko da država može slobodno da poveća cenu hleba, porez i slično; oni se neće pobuniti, zadovoljni su jer je Srbija na nekom tamo nebitnom planu došla do uspeha.
Upravo u tom pozivanju čoveka da dođe sebi jeste moja misija. Da se zapita o tome kako je moguće da se njegov lični život poboljša, dobije na kvalitetu, a država je tu da te uslove obezbedi. Drkati uz sopstvenu nacionalnost priča je za umove bitno ograničene, koji pritom nemaju ničeg u sebi, i ne mogu računati na individualni uspeh u životu, te im je ostavljeno da se raduju nečemu kolektivnom. Među kolektivnim entitetima najbliža je nacionalna i verska identifikacija. I tu dolazimo do savremenih nacionalista, neonacista.
Ništa, bitno sam razočaran. Ovoliko borbe, ovoliko volje, ovoliko želje i angažmana... Očekujem svakog dana kako će se pojaviti neko i reći: "Druže, sjajno je to što radiš. Daj da pomognem, daj da uradimo nešto za naš Niš, daj da se izborimo za život. Jedan je, hajde da ne dozvolimo više da nas jebu u našoj zemlji. Daj da se organizujemo, da napravimo od Niša metropolu!" A dolaze fašisti da mi prete. Dobijam podrške studenata Univerziteta u Beogradu, koji su inače iz Niša, koji pitaju ili
"Zašto se bre ne odseliš iz tog sela?", dok drugi govore:
"Ne mogu da verujem koliko se u Nišu ništa ne događa! Ovo je neverovatno. Moramo nešto da menjamo! Ja ne mogu ovde da ostanem ni dva dana, po povratku iz Beograda. Ovo je drugi svet! Beda!" Zainteresovaniji su studenti iz Beograda za Niš nego same Nišlije. Hej, gde ja živim!
No, dobro, ovo drugo je tekst za neku drugu temu. Samo htedoh da prokomentarišem razočarenje ovim Nišlijom, još jednim retardom u nizu Nišlija.
