Neonacizam u Srbiji

[Domaci Zdajnik]

Neonacizam, kako ti rekoh, ne mora da bude preslikani Hitlerov fašizam. To je osnova. Ako to ne prihvataš ja ne znam kako da dalje razgovaramo o neonacizmu. Neo znači nov, a nov je upravo zbog toga što je revidiran.

Tačno je to da se uglavnom zasniva na krvi, odnosno na rasi, ali nije isključeno da se zasniva i na naciji, odnosno supremaciji ne rase, već nacije. To je takođe neonacistička ideologija, i zbog toga stoji u njegovim stranačkim zastupnicima ono "Nacional...", pri pojmu "nacional-socijalizma".

[Mike Oldfield]

Neonacizam, kako ti rekoh, ne mora da bude preslikani Hitlerov fašizam. To je osnova. Ako to ne prihvataš ja ne znam kako da dalje razgovaramo o neonacizmu. Neo znači nov, a nov je upravo zbog toga što je revidiran.

Tačno je to da se uglavnom zasniva na krvi, odnosno na rasi, ali nije isključeno da se zasniva i na naciji, odnosno supremaciji ne rase, već nacije. To je takođe neonacistička ideologija, i zbog toga stoji u njegovim stranačkim zastupnicima ono "Nacional...", pri pojmu "nacional-socijalizma".

e, stvarno ništa ne znaš...

nastaviću ovu polemiku sa tobom kad se budeš malo edukovao, ovako nema smisla.

[ZileZilet]

Neonacizam je politička ideologija i pokreti koji reafirmišu ideje i praksu Nacionalsocijalističke partije Nemačkog Trećeg Rajha u novim okolnostima, identifikujući je sa idejama lokalnog nacionalizma. U Nemačkoj i drugim zemljama, iskazivanje ove idelogije je zabranjeno. Veliki deo svojih aktivnosti neonacisti obavljaju kroz neformalne i tajne grupe.

[Domaci Zdajnik]

Tako je, Žile. Ali ništa manje nisu opasni ovi koji relativizuju njihovo prisustvo u Srbiji. A to rade narodnjaci, narodnjački mediji i evo sada vidimo - Dexa. Da li je neznanje u pitanju ili bezosećajnost za ljude koje neonacizam može da povredi, još nisam siguran.

[svetac38]

NIŠ - Niška policija privela je radi utvrđivanja identiteta u nedelju po podne 24 osobe iz nekoliko gradova u Srbiji, aktere neprijavljenog skupa na mestu zvanom Srećkovo vrelo, nedaleko od sela Kamenica - saopšteno je juče u Policijskoj upravi Niša.

Reakcija policije usledila je nakon prijave uznemirenih meštana ovog niškog sela da su na pomenutom mestu viđena neonacistička obeležja. Kako saznaje „Blic“, privedeni su negirali da su proslavljali 20. april - rođendan vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera, već su tvrdili da su bili na najobičnijem pikniku.

........zar ti ovo podvučeno i boldirano ne govori sve o "stanju svesti" u Srbiji. Među tim meštanima ima glasača i radikala i narodnjaka. Ili zaista veruješ u to da si bogomdan da prepoznaš zlo dok ostali plivaju u istom......

[Mike Oldfield]

Tako je, Žile. Ali ništa manje nisu opasni ovi koji relativizuju njihovo prisustvo u Srbiji. A to rade narodnjaci, narodnjački mediji i evo sada vidimo - Dexa. Da li je neznanje u pitanju ili bezosećajnost za ljude koje neonacizam može da povredi, još nisam siguran.

Ne znam šta je zaista opasno. Moje relativizovanje skingeda ili tvoje konstantno naduvavanje njihove brojnosti i moći.  :sumnjalo:

[provincijalac]

Jurom: Neonacisti deluju u Srbiji
4. maj 2008. | 11:42 | Izvor: Beta

Niš -- Predsednik Izvršnog odbora Jurom centra iz Niša Osman Balić ocenio je povodom Dana pobede nad fašizmom da u Srbiji nacističke organizacije slobodno deluju.

"Nacističke organizacije slobodno deluju u Srbiji. Romi su zabrinuti zbog neefikasnosti organa bezbednosti i kalkulantske uzdržanosti političkih stranaka", rekao je Balić danas agenciji Beta.

On je naveo da su Romi uznemireni jer političke stranke u Srbiji nisu osudile nedavno okupljanje nacista u selu pored Niša.

Balić koji je i koordinator Lige za dekadu Roma kazao je da obeležavanje Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope u zemljama zapadnog Balkana iziskuje naglašavanje antifašističkog i antinacionalnog karaktera ovih praznika.

"Bez isticanja antifašizma obeležavanje ovog dana izokreće se u parodiju i samo su još jedan dokaz suštinske, duhovne i mentalne udaljenosti od Evrope. Ne može se u današnju Evropu, sve dotle dok su nacionalizam i tzv. patriotizam ispred svih drugih vrednosti, a pre svega vrednosti demokratije", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, Srbija i nije u Evropi upravo zato što je zaboravila na svoju antifašističku tradiciju u kojoj su bivši partizani i građani Srbije, danas u situaciji da se pravdaju što su učestovali na strani koja je pobedila i čija se pobeda danas slavi.

[Domaci Zdajnik]

Ne znam šta je zaista opasno. Moje relativizovanje skingeda ili tvoje konstantno naduvavanje njihove brojnosti i moći.  :sumnjalo:

Ja kijavicu ozbiljno shvatam, pa odlazim kod lekara da to sto pre izleci, kako se stanje ne bi pogorsalo. Pritom, stanje sa neonacistima u Srbiji nije bas u rangu kijavice. Pre ce biti da je doslo do stadijuma bronhitisa, i da bi se valjalo cuvati od moguce upale pluca.

Uvek sam bio i bicu ubuduce - za preventivu, kad god su teske bolesti u pitanju. Sa tim nema igranja.

Predsednik Izvršnog odbora Jurom centra iz Niša Osman Balić ocenio je povodom Dana pobede nad fašizmom da u Srbiji nacističke organizacije slobodno deluju.

Nema potrebe da ocenjuje. Neka pogleda samo kako policija reaguje na promovisanje fasistickih vrednosti i simbola po Srbiji, pogotovo po Nisu, i bice sve jasno. Ako tuzilac ne moze da krene da radi posao koji njegove kolege u EU moraju da rade, onda je to dobar indikator da zivimo u neuredjenoj, divljoj, bolesnoj drzavi.

[svetac38]

čitam danas, da je neko   kamenovao dopisništvo Večernjih novosti u Nišu. Umalo kamen nije strefio jednu od zaposlenih dama..... Da li su to ti neonacisti o kojima se ovde piše? :zbunjen:

[Domaci Zdajnik]

Ja nisam čuo za to kamenovanje dopisništva "Večernjih". A ako se to i desilo, sigurno nisu neonacisti, jer je taj list uglavnom nacionalistički orijentisan, tako da nema potrebe da uništavaju svoje medije (Kurir, Pravdu, Press, Večernje novosti, ili časopise kao što su Svedok ili Pečat).

[svetac38]

he, he, kako si predvidljiv. Poruka koja je pronađena na papiru kojim je bio uvijen kamen upravo je slična tvojoj poruci u prethodnom postu. Zapitaš li se ponekad, da li su takve stvari i inspirisane tvojim govorom mržnje, koji je prisutan uvek kada govoriš o nečemu što se tebi ne sviđa. Uopšte ti nije bitno, što je tom prilikom mogla da nastrada nedužna osoba. Boriš se protiv neonacizma nacističkim metodama.

Pogledaj na "humoru" temu "Antihoroskop"
".....posao: posao vam ne dozvoljava da mislite na ljubav,
ljubav: ljubav  vam ne dozvoljava da mislite na posao,
pobogu čime se vi to bavite... ":zaboga:

da li se prepoznaješ?

[Domaci Zdajnik]

Dakle, ti misliš (kao i mnogi drugi, poučeni savetima iz tabora Velje Ilića i Andrije Mladenovića) da je osuda i napad na fašizam (kritikom, antifašizam) u stvari isto što i fašizam?

Lepo, lepo. Ali nemojte posle da se čudite kad međunarodni faktori i OEBS ocene kako je u Srbiji stanje po pitanju ljudskih prava nezadovoljavajuće. Pravdajući fašizam, primitivizam, širenje mržnje među nacijama (što čini već godinama list Večernje novosti, zajedno sa drugim pobrojanim listovima) vi niste daleko od onih koji sve to otvoreno i agresivno propagiraju. Za mene ste podjednako opasni i trebalo bi vas držati na oku, i uvesti zakone koji će konačno da od ove zemlje naprave državu za poštovanje, a vas, i navedene listove, kažnjavaju za svaki primitivni izlet u fašizam.

Dakle, nakon svega ovog navedenog, ja Večernje novosti nikada ne bih žalio. Oni su zaslužili da ih država opomene ili naplati penale za sve ono što su zagovarali ovih godina. Ipak, to se nije činilo jer ne postoje zakoni protiv takvog ponašanja medija. Na kraju, to kamenovanje predstavništva u Nišu trebalo bi jedino SUP da osudi i sprovede istragu, a ja kao neko ko se ideološki suprotstavlja Večernjim, nemam nikakvih razloga da ih žalim ili branim.

[provincijalac]

Zloupotreba slobode
Koreni desničarskog ekstremizma

O ideologiji Dimitrija Ljotića i njegovoj organizaciji ZBOR

Zavisno od stajne tačke, neko će reći da desničarski ekstremizam, koji se preliva u fašizam ili nacizam, u Srbiji nema bogatu istoriju, mada ima i autora koji takvu tvrdnju poriču. U socijalnim naukama i u istoriografiji decenijama je dominiralo stanovište da takvo određenje pripada Jugoslovenskom narodnom pokretu ZBOR, koji je Dimitrije Ljotić (1891-1945) osnovao početkom 1935. godine u Ljubljani, ali se unazad petnaestak godina ovakvo stanovište sve više relativizuje.
Iza akronima ZBOR skriva se puni naziv Ljotićeve organizacije Združena Borbena Organizacija Rada, koja je od osnivanja do početka okupacije Jugoslavije u aprilu 1941. godine imala izrazito marginalnu ulogu na političkoj sceni.
Na izborima 1935. godine, ZBOR je osvojio samo 0,84 odsto glasova, a i potonji rezultat pokazao je da ova organizacija nema dublje socijalne, političke i ideološke korene u izbornom telu.
Ideološka i politička pozicija Dimitrija Ljotića bila je neodvojiva od njegovog dubokog, može se čak reći fanatičnog religioznog osećanja i ukorenjenosti u patrijarhalnu tradiciju. Ljotićevo političko sazrevanje oblikovano je kroz približavanje različitim koncepcijama i kroz udaljavanje od njih, od tolstojevskog anarhizma do radikalnog protivljenja državi, od pacifizma do vegetarijanstva, od ideje da se zamonaši, do bavljenja advokaturom i organizovanja zadružnog života.
Protivnik načela demokratije i njenih ustanova, partijsko delovanje nije smatrao za značajno, ali je ipak postao član Narodne radikalne stranke 1920. godine i predsednik njene omladine, potom je postao disident, napustio je stranku 1926, a u vreme kraljevske diktature bio je ministar pravde u vladi generala Petra Živkovića.
Jugoslovenskog opredeljenja, Ljotić je ZBOR postavio kao jugoslovensku organizaciju, a izostanak uspeha na parlamentarnim izborima, njeni članovi su u raznim prilikama, naročito na Beogradskom univerzitetu, nadomeštali nasilnim akcijama protiv levičarskih studentskih grupa, pogotovo onih koje su bile pod direktnim uticajem ilegalne Komunističke partije.
Do pred Drugi svetski rat, u organizaciji ZBOR je sve snažnije ispoljavan antisemitizam, svakako i zato što je sam Ljotić bio uveren u postojanje navodnog jevrejskog plana za vladanje svetom. Generalni sekretar ZBOR-a Milorad Mojić preveo je i zloglasni falsifikat, „Protokole sionskih mudraca”, uz zalaganje da se ,,jevrejstvo mora brzo i energično likvidirati”.
Posle okupacije, Ljotić je prihvatio saradnju sa nacističkim okupacionim vlastima i formirao Srpski dobrovoljački korpus, paravojne formacije ZBOR-a, namenjene borbi protiv partizana i komunista. Ovim korpusom komandovalo je zapovedništvo 113. nemačke divizije.
Osim u borbama protiv partizana, pripadnici Srpskog dobrovoljačkog korpusa, sarađivali su sa nacističkim okupatorom u akcijama okupatorske odmazde nad nevinim civilnim stanovništvom (Kragujevac).
Ostaci ovih formacija i sam Ljotić povukli su se krajem rata u Sloveniju, gde je krajem aprila 1945. godine ideolog i vođa ZBOR-a poginuo u saobraćajnoj nesreći. Nad njegovim odrom posmrtnu besedu je održao vladika Nikolaj Velimirović.
U potonjem stradanju na Kočevskom rogu, kada su partizani streljali pripadnike odbeglih i kolaboracionističkih formacija, likvidirano je i oko dve i po hiljade ljotićevaca.
U godinama pre Drugog svetskog rata, Dimitrije Ljotić je s raznih strana političkog i partijskog spektra označavan kao fašista a njegova organizacija ZBOR kao fašistička.
Svojevremeno je Desimir Tošić ukazivao da je Ljotićeva ideologija oslonjena na francuskog desničara Šarla Morasa, a da su trajna obeležja Ljotićeve ideologije zalaganje za državu staleža, antikomunizam, borba protiv plutokratije s akcentom na antijevrejsku retoriku i antimasonstvo, kao i borba protiv demokratije.
Tošić je smatrao da je Ljotićev pokret imao uzor mnogo više u italijanskom fašizmu nego u nemačkom nacizmu, a „velika razlika između ljotićevaca i hitlerovaca je što su ljotićevci bili religiozni i bogomoljci, a Hitlerovi nacisti su u osnovi bili ateisti”.

Sl. Kljakić

Kod:

www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Koreni-desnicharskog-ekstremizma.lt.html

obraz i dveri su nastavljachi ljoticeve ideologije danas u srbiji, i niko ih ne dira