Homoseksualnost

[direktor bolnice]

Zbog chega mislite da bi trebalo podrzhati homoseksualce  u njihovim paradama ?
Ako je homoseksualnost bolest onda ajde da vidimo da li parade prave ovi momci koji imaju rak testisa ?
Homoseksualnost je bolest jer niti jedna zhivotinja radi to shto je u stanju da uradi chovek , znachi protiv-prirodno je , a zatim je i kontra-prirode, zato shto bi chovek na taj nachin prestao da postoji. Ni jedna generacija ne bi mogla da nasledi postojetju.
Ako homoseksualac mozhe da postane hetero znachi da je bolest koja se lechi. Znachi treba drushtvo da povede rachuna da njih lechi , a ne da ih predstavlja kao pozheljnu drushtvenu kategoriju.

[Trajkovic]

odakle tebi pravo da nekoga nazivas bolesnim? zasto mislis da je neko bolestan? da li iz razloga sto sam nisi takav pa sve drugacije smatras nastranim?
uvek su me znale zaintrigirati licnosti poput ovih koji druge nazivaju bolesnima a sami pate od nedostatka samopouzdanja, pa samim tim i agresivnosti koju ne mogu drugacije da kanalisu nego da svale svoj kompleks na drugu stranu. bas paradoksalno ta druga strana koja se optuzuje da je bolesna nikako da ispolji tu agresivnost koja mora kad-tad da se pojavi

[direktor bolnice]

Nisam rekao da jurim motkom homoseksualce , uopshte me nije briga za njih i ne tretiram ih kao neku opasnost  ni za sebe ni za drushtvo. Ako si mislio da sam neko takav , to nema veze sa mnom.
Ali ako prichamo o ovome kao nekom fenomenu medju drugim fenomenima , onda daj da vidimo shta znache te parade koje trazhe da organizuju.
Reci ti meni shta znachi parada homoseksualaca?
I shta si uopshte rekao onom zadnjom rechenicom? *bas paradoksalno ta druga strana koja se optuzuje da je bolesna nikako da ispolji tu agresivnost koja mora kad-tad da se pojavi

[FinalCutNow]

Zbog chega mislite da bi trebalo podrzhati homoseksualce  u njihovim paradama ?
Ako je homoseksualnost bolest onda ajde da vidimo da li parade prave ovi momci koji imaju rak testisa ?
Homoseksualnost je bolest jer niti jedna zhivotinja radi to shto je u stanju da uradi chovek , znachi protiv-prirodno je , a zatim je i kontra-prirode, zato shto bi chovek na taj nachin prestao da postoji. Ni jedna generacija ne bi mogla da nasledi postojetju.
Ako homoseksualac mozhe da postane hetero znachi da je bolest koja se lechi. Znachi treba drushtvo da povede rachuna da njih lechi , a ne da ih predstavlja kao pozheljnu drushtvenu kategoriju.

Čoveku ponekad stvarno dođe i da se ispovraċa kad naleti na ovakve i slične komentare. Na njih možda ne treba ni odgovorati, zabeležiti ih samo u nekoj hronološkoj zbirci ljudskih grešaka, gluposti i predrasuda. Dođavola neka idu sad i svi oni veċ davno izrečeni odgovori i konkretni argumenti koji u potpunosti negiraju gore citirano. A to su (nabrojaċu samo neke), biološki netačno je da među životinja nema homoseksualnog ponašanja što je veċ dokazano putem snimaka uživo ( čak i da nema to i dalje nije osnova za dijagnostiku) homosekesulanosti, netačno je teza o suprotstavljenosti prirodi. Priče o tome da bi čovek prestao da postoji (to jest egzistira jer ne može se reċi za čoveka za razliku od životinja da postoji , što filozofi znaju bolje od mene) su apsurdne jer pored homoseksualca postoje i biseksualci i heteroseksualci, a oni obezbeđuju reprodukciju. Drugo, čovekova seksualnost, njen osnovni cilj je reprodukacija samo u biološkom smislu, ali ovom direktoru  ni na pamet ne pada da za čoveka biološke determinisanosti i baze imaju sekundarni, a ne primarni značaj. To je tako od same pojave civilizacije pa sve do današnjeg doba, pogotovu kada je seksualnost u pitanju. Da je direktor pročitao makar jednu relevantnu knjigu o istoriji ljudske seksualnosti ili samo male logicnije razmislio o sopstvenom iskustvu znao bi da kod čoveka primarni ciljevi bilo kojeg oblika seksualnog ponašanja imaju za cilj psihološke faktore zadovoljstva i užitika, a ne biološku reprodukciju. Ako je biološka reprodukcija osnovni cilj činjenice da ljudi mastrubiraju i vode ljubav onda sam ja kvaka na vratima. Dođavola više i oni, veċ pomalo kliše argumenti o raznoraznim i mnoobrojnim pojava homoskesualnosti u našoj istoriji. Pa šta, kaže direktor što su neki od najveċih umova civilizacije kao što su: Sokrat, Platon , Oskar Vajld, Maria Agnesi, Hans Kristijan Anderson, Virdžinija Vulf, i tako dalje , i tako dalje-bili homoskesualci ili biseksualci. Pa šta , to su neki tamo bolesnici nedostojni i obeleženi iz našeg najstrašnijeg užasa, straha od sebe u kompletu s licemernom zaštitom dece, čisto da ih ne iskvare ovi bolesnici iz naše istorije. Dođavola konačno i svetska zdrastvena koja ne priznaje homoseksualnost kao bolest. Ma to je verovatno neki njihov lobi tamo, jao nama zaraziċe nas bolesnici.

Kada su u pitanju parade direktor ih očito meša sa homoseksualnošu uopšte, kao da su svi homoseksualci na svetu učesnici parada i kao da su svi u nekoj zaveri protivu vas tako normalnih, tako zdravih. Ako pak direktora interesuje šta su ciljevi tih parada neka lepo skokne do bilo kog sajta posveċenog LGBT populaciji i tamo ċe , između ostalog, pronaċi jasno definisane ciljeve tih okupljanja. Oni se gotovo u celini svode na potrebu da se državi i njenim stanovnicima ukaže na potrebu zaštite ljudi homoseksualnog opredeljenja i parade se organizuju u skladu s interesom sveke organizovane grupe, čak ne ni to da se isprave krive drine, nego samo da se ukaže na činjenično utvrđeno diskriminaciju i slučajeve divljačkog nasilja. To što heteroseksualci ili “ pacijenti s rakom testisa” ne prave parade ne čini ih “ispravnijim” od homoseksualca veċ to samo znači da oni nemaju potrebu da ih prave. Država i građani ne diskriminišu niti na bilo koji drugi način ugrožavaju prava heteroskesualaca ili ovih pacijenta i čak heteroseksualnost smatraju poželjnim oblikom seksualnosti. Oni nemaju nikakvog razloga da prave parade pa ih očito i ne prave.
Što se tiče ove teze o tome da  čitave strukture u državi ne bi trebalo da homoseksualnost predstavljaju kao poželjni oblik seksualnostii  s tim se u potpunosti slažem. Ali ne samo kada je homoskesualnsot , veċ bilo koja drugi oblik u pitanju. Direktor kao da smatra da je cilj homoseksualca da ih neko predstavlja lepo i svetlucava, a previđa da je ovde samo reč o tome da se utvrdi pravo na izbor svakog pojedinca. Pravo da se opredeli, da sam odlučuje i kreira svoj seksualni identitet onako kako to želi. Naravno da država ne treba da lobira za bilo kakvu grupu niti je to njen posao. Ona samo treba da konstruiše jednake uslove za heteroseksualce i homoseksualce.
I šta sad? Direktor ċe reċi to je bolesno i izopačeno i to ċe ponavljati do kraja kosmičke beskonačnosti ovih svojih iskrivljenih uverenja u svemu. Baš onako, kako i mora da bude.

[FinalCutNow]

Umesto ovih zaluđenosti o pederima, lezbejkama i nekakvom  vrebajuċem lobiju o kojima svedočimo na osnovu postova direktora bolnice, ja ċu vam prepričati jednu vrlo konkretnu, običnu, svakodnevnu i živu sliku o problemima s kojima se mogu sretati seksualno slobodne osobe i to na osnovu ličnog iskustva. Iako je možda suludo što bih na ovom forumu predstavio jednu privatnu, pa ako volite takve nazive i kranje  intimnu stvar , ja to ipak činim s nadom da bi neko od Vas mogao čak i da me posavetuje nakon što sasluša ovo što imam da kažem. Uostalom, mislim da sam na ovom forumu i pokazao do sada u više navrata svoju sklonost da spoljašnje pojave  vrlo često tumačim i kroz svoja unutrašnja stanja i iskustva. Bila bi mi veoma naporna,  naročito teška svaka restrikicija pojedincu uvedena da posredno ili neposredno zabrani njegov govor o sebi i u kranjoj liniji ovaj forum mi se zbog toga i dopao što ne poseduje takve zabrane. Ta vrednost mi više znači od restrikcija Plodnog Bizona i njemu sličnih sagovornika.

Sastavio sam dakle, ovu priču večaras u krajnjoj sublimaciji jedne iznenadne vrste depresije koju nikada do sada nisam imao i koja me je strefila tačno u 01 i 30. nakon što je iz ove moje kuċice na selu izašao momak od 17. godina, klinac, dečak-zovite ga veċ kako hoċete. Pogodila me je kažem depresija, uvukla se maltene i krvotok, iako se celu noċ nalazim pod dejstvom dopa koji je izgleda potpuno nemoċan pred događanjima koji prate moj odnos s ovim momkom veċ duže vreme. Pre nego što pređem na ovo što se večeras dogodilo kod mene, hteo bih da u kratkim crtama naglasim neke detelja iz mojih putešestvija kroz svet homoseksualaca kako bi celokupna slika događaja i posledica bila jasnija. Naime, ja nikad nisam bio pripadnik neke LGBT organizacije, ali kako sam kroz šalu rekao Popivodi na jednom topiku, prvo homoseksualno iskustvo imao sam još s 14 godina. Otada, pa sve do ovih dvadesetih u kojima sam sada, nikada nisam imao seksualni odnos s nekim muškarcem, a da pre toga pouzdano nisam znao da je i on gay ili bi seksualac. Upravo zbog toga ja nikada nisam imao problema da flertujem s nekim tipom ili da jasno izrazim svoju privlačnost ka njemu, kao što nisu ni oni prema meni. Do skora vodio sam vrlo promiskuitetan život kada je gay u pitanju i mogu iskreno reċi da se to događalo jedino iz potreba seksualnog zadovoljstva spojene s detinjastom neozbiljnošċu i da se do pojave ovog sedamnaestogodišnjaka koga ċu ubuduċe zvati Nikola (kako ne bi dolazilo do zabune), nikada nisam iskreno voleo nijednog od svih njih koji su poput blic-kriga prošli kroz svest i iskustvo. Pošto sam rano stekao iskustva vešt sam u skrivanju seksualnosti kada je to potrebno u svakodnevnom životu, pa je za ljude koji me površno poznaju gotovo nemoguċe da uvide razmere jedne tipično antičke-arhaične homoskesualnosti rasprostrane u mojoj ličnosti ili drugim rečima nema šanse da primete  homiċa u meni osim ako to sam ne poželim.
Priča s malim Nikolom počinje od pre par meseci kada sam ga upoznao preko zajedničkog poznanika. Otada, pa do danas i pored mnogobrojnih iskustava, ja sam po prvi put zaljubljen u nekog muškarca i još uvek s njim nisam spavao iako mi je pomisao na seks s ovim likom 24 sata dnevno negde, vreba iz prikrajka svesti. Stvar je u tome što je ovo prva osoba koja nema veze s gay pričom, kojeg sam upoznao u sasvim drugačijim okolnostima tako što je sedeo s mojim osvedočenim “heteroseks” prijateljima u bašti jedne kulturne ustanove.
 Večeras, Nikola je kao što radi bar pet puta u nedelji svakog dana, došao kod mene da igra igrice na kompu, skida muziku, štampa slike ili da mi prosto pomaže svojim prisustvom dok radim. On ne zna niša o mojim homoseksualnim sklonostima , sigurno i ne sanja šta sam sve proživeo na tom polju. Celokupna problematika koja je prouzrokovala moju večarašnju depresiju vrti se oko naizgled jednostavnog pitanja, a ono glasi: Kako priċi ovom momku ili bilo kojem drugom sličnom njemu ako ste imali sličnih iskustava? Prvo što je iskomplikvalo do zla boga ovu moju stvar i što pouzdano znam jeste što je Nikolica neiskusan. Nikada do sada on nije imao odnos sa devojkom, niti sa tipom. Uopšteno posmatrano, predstavlja pravog atipičnog srednjoškolca , nezainteresovanog da bude frajer mada to njemu ne bi predstavljalo problem buduċi da ima gotovo savršen oblik tela i više nego potrebnu inteligenciju za nešto tako. 
Kao što sam i napomenuo za sve muškarace s kojima sam do sada imao seksualne odnose prvobitno sam znao da su gej , tako da je situacija s Nikolom za mene nešto sasvim novo. Naravno, nije to ono što je mene privuklo kod njega i što polako dobija oblike opsesije i posednutosti zbog uporne sublimacije prejakog seksualnog nagona koji me spopada u njegovoj blizini, ali je tu činjenicu o prethodnim gej izletima bitno naglasiti jer problematizuje moj odnos prema njemu nedopuštajuċi pritom da budem sasvim iskren prema jednoj osobi. Dok je sinoċ bio kod mene, u pojedinim trencima kad mi je bio okrenut leđima ludački sam zurio u njega suzdržavajuċi se da ne uradim nešto pogrešno što bi ga moglo uplašiti ili udaljiti od mene. S druge strane, u više navrata na osnovu nekih njegovih postupaka zaključio sam da ima nečeg snažnog gay u njemu, da ga privlačam, da je vrlo verovatno da se plaši i smišlja načine kako da mi priđe, da me jednostavno rečeno želi. Pošto nije imao nikakva isksutva kod njega se to komplikuje na onaj tipično klinački svojstven način. Ipak, uzeo sam u obzir i moguċnost koju svaka gay osoba treba da ima na umu kad se susretne sa STR8-ovima, a to je umišljanje gay sklonosti kod druge ličnosti. Ali, nakon njegovog večerašnjeg boravka ovde, zbog nekih znakova telom,  bliži sam prvom tumačanju i sablazanjava me mogucnost da on sve to prozivljava, istovremeno strahuje od moje rekcije i sto je najgore ja za to ne znam.. Ono što mene brine, a odgovor na ovo pitanje bih posebno voleo da čujem od Stojana P. jeste kako da ja priđem Nikoli? Da li da taj prvi put to učinim verbalno, otvorim mu se u potpunosti i prepričam neke svoja iskustva ili da prosto neverbalno krenem u akciju što bi mi bilo mnogo lakše i lepše. Takođe, me interesuju i mišljenja mlađih ljudi na ovom forumu, onih ispod dvadeset. Ne moraju da budu gay, veċ samo me interesuje njihova reakcija na ovako nešto. Odgovorio bih Vam takođe i na još neka pitanja u vezi s Nikolom, a koja mogu da vam prošire slike o toj osobi i našem odnosu pa bi vam na taj način bilo lakše da date odgovor. Naravno , to ukoliko se pokaže da vas tema interesuje i tada možete i sami da postavite pitanja.

[Truman]

Sta reci...malopre sam postovao na temi o hrabrosti i ova objava se svakako moze nazvati hrabroscu. Inace osecaj heterosexualca kad ga startuje gey je vrlo neprijatan samo da znas tako da dobro razmisli...Mozda je ovaj forum bas poseban zbog ovakvih postova...Slobodno nastavi, niko te nece namlatiti

[Ljubo Gazivoda]

Moj najbolji drug je peder. Oduvek sam mu se rugao i zezao ga da je peško, da bi se na kraju ispostavilo da jeste. Zanimljivo je to kada znaš nekog dovoljno dugo i onda se taj neko "promeni".... S druge strane, kada sam bio baš dečko mene su dva starija momka pokušala da napastvuju pa sam im se nekako iskobeljao i zbrisao. Onda me je kao pubertetliju muvao jedan Bosanac koga je zanimalo da mu pokažem kitu. Budaletina. Nemam neki poseban stav prema homoseksualizmu. Za mene je to normalno u svojoj nenormalnosti. Prvi homoseksualni akt u životu video sam u mojoj 11. godini jer je u kraju gde sam odrastao bilo dosta raznih parova koji nisu imali gde da se privatavaju pa su to činili na nekim alternativnim urbanim lokacijama, potrkovlje, neko skrovito mesto i sl. Mi smo ih kao klinci posmatrali, pa smo tako jednom slučajno nabasali na pedere. Smejuljili smo se i veoma plastično došli do saznanja šta su ti pederi i šta to oni konkretno rade. Mada, kada sad bolje pogledam ponašanje dečaka u mom razredu je sa ove tačke gledišta totalno pedersko. Iz šale smo se vatali za dupe i guzili se jer nam devojčice to nisu dozvoljavale. Pizde!

Sad, ne znam šta da kažem FinalCut-u.... Nikada nisam bio u takvoj dilemi jer nikada nisam muvao muškarce. Mislim, ne znam ni kako to ide sa ženama. Zaista nemam odgovor. To "prilaženje" pa još sa nekim emocijama meni je strano. Kada mi je bilo do seksa pribegavao sam trikovima ali uglavnom sam fokusirao devojke a ne momke. Jesam li ja normalan zato što nisam gej?

Nego Trumane, hoćemo li na gej party?

[FinalCutNow]

Ma Trumane, nije mene strah da ċe me neko namlatiti.Zbog čega misliš da me je strah od nečeg takvog i otkud to sad? To se vidi i po tome što opušteno govorim o ovakvim temama, ali jeste me strah od nečeg drugog. Strah me je u stvari u ovom slučaju momka koga sam opisao, od njegove nepredvidive reakcije jer je osoba s kojom se susreċem nešto sasvim novo za moje iskustvo. Ne zato što se plašim da bi me mogao napustiti.

Ne mora da znači da je on str8. Ja sam to upotrebio samo kao frazu za to što nema nikakvih iskustava. Naravno , da slažem se da u slučaju heteroseksualaca gejevi često budu veoma suptilni ili uopšte ništa ne budu.

To "prilaženje" pa još sa nekim emocijama meni je strano. Kada mi je bilo do seksa pribegavao sam trikovima ali uglavnom sam fokusirao devojke a ne momke. Jesam li ja normalan zato što nisam gej?

To je i meni strano upravo zbog toga i opisujem ovo novo iskustvo koje imam. Pa čuj , ti neosporno imaš nekakve emocije prema osobi s kojom radiš neku stvar, ali dobro. Nego Stojane, moje pitanje u stvari se odnosi na stavljanje sebe u poziciju u kojoj se nalazi Nikola ili ja i to je sve. Upravo zbog toga i govorim o nekoj vrsti običnosti zbog koje mi se ovo dešava. Ja nemam neki poseban romantičarsko-renesansi zanos emocijom samom po sebi, iako sebe posmatram kao vrlo emotivnog čoveka. To što sam ja u odnosu s tim momkom sublimirao sve što mi se učinilo kao zid pristupa njemu, ni najmanje mi se ne dopada i zbog toga sam kroz poseban način krenuo da reševam ovu situaciju odmah brzo posle prvog posta koji sam na ovu temu postovao.
Izgleda mi da magnetska privlačnost i čitavo vezivanje za jednu osobu nosi sa sobom paket zaboravljenih , potisnutih stvari, moguċnost aluzije na prošlost u različitim pojedinačnim slučajevima. Postoji takođe i posebna različito-smernost u takvom vezivanju kod suprotnog i obratno istog pola. Nisam sklon da ovo tumačim kroz posledice specifičnih porodičnih okolnosti, zaostalih nerešenih pitanja ili čitavog niza odbačenih kompleksa kod pojedinaca. Ovo je taj trenutak, sada koji nisam hteo da propustim ili da mu se priklonim u nekom imaginativnom stanju. Za mene je takva vrsta veze zanosvana na priklanjanju, a ne trenutku u kojem zivim, beznedažena i neprirodna. Zbog toga svaka sublimacija kod mene mora biti >>metafizička<< i da dođe poput snažne plime ili isto takve oseke.
Drugo , ne može se u drugoj osobi videti rešenje i veoma me raduje što se ni sam Nikola nije postavio kao rešenje za neki moj problem ili vrstu volje, a takve slučajeve sam veoravali ili ne mogao da vidim kod pojedinih osoba. Način na koji on ume da progutu  izvesnu ljubomoru koju mi je otkrio pojedinim znacima na mene je delovao suprotno očekivanju, krajnje opuštajeċe jer upravo tada sam uvideo taj snažan homoseksualni potencijal u njemu. Tada se, naravno i svaka moja briga po ovom pitanju znatno umanjila.

Moj najbolji drug je peder. Oduvek sam mu se rugao i zezao ga da je peško, da bi se na kraju ispostavilo da jeste.

Rugam se svakakvim stvarima i ljudima, a ruganje pederima samim po sebi mi je smešno. Pedersko ponašanje pak je nešto sasvim drugo i tome sam se često rugao i izvrtao javnom ruglu, preziru i čemu sve ne.

[Ljubo Gazivoda]

Rugam se svakakvim stvarima i ljudima, a ruganje pederima samim po sebi mi je smešno. Pedersko ponašanje pak je nešto sasvim drugo i tome sam se često rugao i izvrtao javnom ruglu, preziru i čemu sve ne.

Nisam se ja mom prijatelju rugao zato što je peder, nego zato što mi je bila smešna njegova mimirkija. Ipak, jedne tople letnje večeri, čisto eksperimenta radi, dok je naša drugarica otišla na pišanje, iznenadio sam ga zahtevom da me dodiruje kao što bi dodirivao ženu. Hmmmm.... malo smo se tako dodirivali a onda se on postideo i smejao....kao neko dete. Moj drugi prijatelj sa kojim sam često spavao (mislim spavao i kao vatao se, ali se nismo kresnuli) recimo uvek je održavao seksualne odnose sa ženama, ali je mene voleo. Dovodili bismo razne devojke kod njega na sex i dosta vremena smo provodili zajedno nagi, ali to je bilo sasvim prirodno stanje neopterećenosti činjenicom da momci to ne rade. Recimo njega nikada nisam zezao da je peder, jer ako je to on onda sam i ja. Mislim, nije mi strano ni zezanje samog sebe, ali taj moj drugi prijatelj jednostavno nije bio gejast, kako da se izrazim. U svakom slučaju, još kao tinejdžer shvatio sam koliko je tanka ta linija između dva seksualna opredeljenja. To jeste opredeljenje, i dosta sam bio blizu te granice, ali je nikad anisam prešao jer prosto nisam takav. Što se tiče "tvog" Nikole, šta vi radite zajedno? Kakav je kvalitet vašeg zajedničkog vremena? Na osnovu toga proceni da li i kako nastupiti. Mislim, samom sebi zvučim glupo dok ovo pišem jer besmisleno je da ja po tom pitanju znam nešto više od tebe.

[Otrovni Starac]

ja pre neku noc sanjo, kao neki momak iz moje gimnazije me zajebava, ne znam na kojim sve osnovama. i ja se iznerviram. Istucem ga dobro a onda ga uvatim ot pozadi pritisnem uza zid i nabijem mu svoj veliki falus u rektum.. mogu vam rec da je bilo uzbudljivo i da mi se nije mnogo gadilo. uzivao sam cak (a valda to tako biva kad god penetriras u nesto, nadrazi se ud, pa ti je sve jedno prodire li u muski il zenski rektum).

ima l ovde neki' frojdovaca da prokomentarisu ovo.

[Truman]

Stojane, ja nikada nisam setao nag sa prijateljem niti sam ikada spavao sa istim u jednom krevetu. Jesam li ja normalan? Covek se zapita...

[Ljubo Gazivoda]

Trumane, ti si sasvim normalan ali si, pomalo nekako.... konzervativan....

[Domaci Zdajnik]

Zbog chega mislite da bi trebalo podrzhati homoseksualce  u njihovim paradama ?

Zbog stavova kao što je ovaj:

- Ako pederi (homoseksualci) smeju da šetaju, zašto ne bi smeli i fašisti (pročitao na forumu GradNiš.net, a taj stav podržava tamo 99,9% ljudi).

Dakle, o tim tzv. pederima ili homoseksualcima oba pola vlada mišljenje da su opasni po društvo iz nekog razloga, da nekome prete, da su nekakav grip ili virus, da će nekoga verovatno ubiti, da mrze pripadnike drugih seksualnih orijentacija, ili pak generalno pripadnike drugih rasa.

Zbog toga bi trebalo podržati homoseksualce onda kad izađu i održe gej paradu. Jer to nije samo parada gej ljudi, to je parada i svih onih koji su zahvaljujući društvenim predrasudama diskriminisani (naveo sam ona mišljenja, a ona su dovoljna da se ljudi tih orijentacija osećaju ugroženo), pogotovo imajući u vidu njihovu potpunu bezopasnost po društvo u kojem žive.

[provincijalac]

Zbog toga bi trebalo podržati homoseksualce onda kad izađu i održe gej paradu.

ili zbog ovoga:
<a href="http://www.youtube.com/v/jr9T1j8vUyM&rel=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/jr9T1j8vUyM&rel=1</a>

za dokonije evo male liste ko je u srbiji homofob a ko tolerantan:
<a href="http://www.youtube.com/v/zKyWyJ96eZA&rel=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/zKyWyJ96eZA&rel=1</a>
primetite samo ideoloshku razliku koja to sve prati

ali su tamo zaboravili palmu (ovo je hit, obavezno pregledajte):
<a href="http://www.youtube.com/v/Is2I-a_-3x4&rel=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/Is2I-a_-3x4&rel=1</a>

[Ljubo Gazivoda]

A smeju li da šetaju pederi-fašisti?