Subverzivni, dva dana čitanja o ovim stvarima, pa makar pronašao nekog konzervativnog autora koji bi branio to stanovište (kao što Slobodan Antonić proziva DSS i SRS legitimnim slobodarskim/demokratskim partijama, iako konzervativnim), ne pomaže pri pokušaju da se napravi revolucionarni, istorijski, civilizacijski obrt koji bi kazao da je građansko isto što i konzervativno društvo. Morao si nešto da napišeš, to je jasno, da braniš onu ranije, iz gluposti ili neznanja, zauzetu poziciju. Ali tvoj pokušaj da približiš konzervativizam ideji građanskog društva je sličan pokušaju nekog deteta da od kvadrata napravi trougao, a onda kaže kako je svojstvo kvadrata da ima tri ugla: pokušaš li da set vrednosti svojstvenih konzervativizmu prevedeš u građanske, moraš se oprostiti od vrednosti koje si prethodno zastupao. Tako ni kvadrat koji sečeš dijagonalom ne može ostati to što je ranije bio, nego mora postati trokut. To su osnovi, kao što je osnovno da su 1+1 ukupno 2. Ali to bi sada tebi trebalo obrazložiti, i to ću da učinim preneseno na političku stvar o kojoj se ovde govori.
evo, SAD su odlican primer, posto su razlike izmedju konzervativizma i liberalizma tamo najmanje, bas zato sto je sloboda najjaca americka tradicija.
Od toga koliko ne shvataš šta znači tradicija u smislu u kojem taj pojam upotrebljavaš u daljem tekstu, preko
izraza "najjača tradicija", pa sve do toga kada pojam slobode opet tretiraš na način svakodnevnog govora (pa tako i onaj kvadrat može da 'slobodno' postane trougao, i opet - iz slobode - da se zove kvadratom)?
No u oko mi najsnažnije zadire ovo nerazumevanje pojma "konzevravitivizam" pri ovom razglabanju i čak njegovog dovođenja u vezu sa građanskim društvom: upotrebljava se u značenju u kojem se on izjednačava sa tradicijom kao nekakvim "vrednostima od davnina" (što nema veze sa tradicijom koju poznaje politička teorija i filozofija, već sa svakodnevnim razumevanjem ovog pojma). Pobijaću ovaj tretman više puta, ali za početak da vidimo šta kaže, na prvo tendenciozno guglanje, o tome dr Žarko Trebješanin:
"Zato smatram da jedan od važnijih i dugoročnih zadataka nove vlasti - ukoliko joj je stalo do izgradnje nepatvorenog građanskog društva - predstavlja iskorenjivanje podaničke svesti, kao i izgradnja građanske svesti i autentične demokratske političke kulture, a to podrazumeva: racionalno i kritičko mišljenje, tolerantnost prema drugim gledištima i uverenjima, uvažavanje slobode i dostojanstva druge ličnosti, elastičnost u prosuđivanju, intelektualnu i moralnu hrabrost itd."Bilo bi izuzetno zanimljivo primetiti kako bi jedan konzervativist, pogotovo srpski, koji se zalaže za centralizam i očuvanje korenova kroz ćirilicu i dizanje važnosti Crkve u društvu, mogao da ispuni ove podvučene zahteve: da zasnuje kritičko mišljenje, da uvažava slobodu i dostojanstvo druge ličnosti (kako bi se srpski patrijarhat sa tim složio, zatim crkveno društvo, svojstveno balkanskim konzervativistima) i, konačno, da bude elastičan u prosuđivanju. Sve su to, bez ikakve dileme, proizvodi drugačijeg shvatanja kulture, druga filozofija politike, drugi, u potpunosti drugačiji set vrednosti, koji nema nikakve veze sa konzervativnim načinom mišljenja, dragi Subverzivni elementu. Ali mlad si, imaš tek 18 godina, i mene čudi otkud uopšte interesovanje za ovakvim stvarima u takvoj mladosti kod tebe.
Sada prelazimo na komentarisanje američkih konzervativaca, da vidimo koliko su oni bliski ideji građanske države i građanskih vrednosti:
Bush calls for constitutional amendment to ban gay marriage
Bush called for a constitutional amendment to ban gay marriage, saying that's the only way to protect "the most fundamental institution of civilization" from activist judges. "If we are to prevent the meaning of marriage from being changed forever, our nation must enact a constitutional amendment," Bush said. "The union of a man and woman is the most enduring human institution... honored and encouraged in all cultures and by every religious faith."
Uz ovo, da te podsetim, u Americi je do pre 150 godina postojalo ropstvo, a do pre 50 godina – segregacija. Koliko to daje za pravo Americi da se ova naziva "od davnina slobodarskom" ili zemljom koja je "tradicionalno demokratska", građanska?
Treba li da navodim one Murove genijalne filmove koji govore o potpuno drugačijoj slici SAD-a u odnosu na ono za šta se predstavlja? Informacije od važnosti - nedostupne (kao u Srbiji), mediji tek delimično slobodni, a da ne razgovaramo o tome što se ni propagiranje fašizma u SAD-u ne sankcioniše kako se čini recimo u Nemačkoj. Ali to su već detalji, suptilni momenti građanskog društva koje je rano navoditi u ovako ranoj fazi opisivanja razlika između konzervativnog i građanskog (otvorenog) društva.
Konačno, na šta liči SAD sa "patriotskim zakonom" (ili amandman) nakon 9/11? Na građansku državu? I to su samo neki momenti, a pošto rasprava nije o Americi neću se zadržavati na njima. Samo sam želeo da razbijem predrasudu o Americi kao građanskoj državi, jer upitno je čak i to da li je ona demokratska. (Uz sve ovo, čak nisam ni naglasio ono što sam smatram ključnim razlogom zašto SAD ne bi trebalo smatrati građanskom, ali, kao što sam negde već najavio, to bi bilo suviše suptilno razgrađivanje problema.)
ja sam spomenuo konzervativnu desnicu u EU, dakle u zemljama u kojima tradicionalni modeli ponasanja vec imaju bitno uporiste u liberalnim i demokratskim idejama. u takvim uslovima razliku izmedju konzervativnih i liberalnih=gradjanskih vrednosti je vrlo tesko napraviti
Ovde se vidi nepoznavanje pojmova "tradicija" i "konzervativna desnica", kao i nerazumevanje procesa implementacije onog što se zove tradicijom u moderne, demokratske institucije (nastanak političkih vrednosti). Opet onaj primer sa kvadratom i trokutom može da posluži, jer tradicija koja se implementira u nešto drugo, ona koja se podvrgava promeni, ne zadržava stare kvalitete, već je tek pomogla razvoj nečeg novog. Pri svemu tom, "tradicija" nije ono što si ti očekivao da bude (npr. nošnja opanaka, neupotrebljivo ali staro pismo, crkva kao temelj državnosti, itd) već znanje, primenjeno na političku teoriju - političko iskustvo koje se stalno prilagođava, menja oblike, i dobija novi kvalitet. U tom smislu je tradicija deo liberalnih vrednosti, ali takva (više) nema nikakvih veza sa konzervativizmom.
to nam dalje govori da ako je jedan tradicionalni model ponasanja opstao verovatno ima neku pozitivnu vrednost, cak iako je mi ne mozemo odmah opaziti.
To zaista i jeste Hajek (čudi me da si uopšte čuo za dotičnog, a još ga parafraziraš; iz kog udžbenika?), ali citirano nije temelj liberalizma, nije nužna postavka liberalizma, a najmanje savremene ideje građanskog društva, bar ne u smislu koji ti hoćeš da provučeš (tumačeći tradiciju na način svakodnevnog razumevanja). Slobodno (otvoreno), građansko, civilno društvo je ideal koji teško da bi ikada mogao biti postignut budući da se radi o nečemu što stalno napreduje, što se menja (i u tom smislu u suprotnosti sa konzervativnim idejama, tek usput da kažem), u zavisnosti od toga kako filozofija morala, filozofija slobode uspeva da sagleda društvo i njegovo uređenje kao ono koje će garantovati najbolji odnos između građanskih sloboda i društvenog prosperiteta (prosperiteta zajednice). U tom smislu opstanak neke tradicionalne vrednosti mora biti uslovljen njenim slobodarskim karakterom, a to znači nadalje - suprotstavljati se konzervativnim idejama zatvorenog društva.
tradicionalne vrednosti su stoga nesto sto se pretpostavlja napretku (naravno ne i suprotstavlja i ovde treba napraviti kljucnu razliku, ali tradicija je u toj prici savremenih konzervativaca ono sto predstavlja polaznu osnovu). dobar ili dovoljan razlog se mora dati jedino za njihovo ukidanje posto su unapred vec prihvacene i pretpostavljene kao pozitivne. na tom principu funkcionise konzervativna desnica u savremenoj Evropi i to nije nesto sto se suprotstavlja liberalizmu i gradjanskim vrednostima vec naprotiv pomaze u sto efikasnijoj primeni onog principa tolerancije.
Sa ovim što si ovde kazao se donekle slažem. Slažem se u onom delu kada opisuješ današnje tzv. evropske konzervativce (izuzev braće Kaćinski, i neonacističkih organizacija u Italiji koje preuzimaju vlast), da postoje i takvi koji kritički gledaju na stare vrednosti, ali moram da dodam da to nisu uistinu konzervativci, ako ćemo konzervativcima zvati braću Kaćinski (oni su zaista ekstreman primer, tako da ćeš ih verovatno isključiti iz ovog opisa konzervativnih političkih struja u Evropi). A onda mogu lagodno da pozovem da se pozabavimo njihovim kritičkim stanovištem. Njihovim "preispitivanjem tradicije". Koje građanske slobode i koje kritičko mišljenje podstiče njihov program i vrednosti koje su propagirali? Ili hajde da razgovaramo o konzervativcima u Srbiji. U Srbiji se konzervativnim nazivaju partije desnog bloka i desnog centra (DSS, NS, SRS, SPS; za ove poslednje neko bi kazao da su levičari, ali setimo se SPS-a pre sporazuma sa DS-om). Partije koje su izdejstvovale ukidanje latinice (a to je nešto najbezbolnije u čitavoj priči; decentraliste boli njihov paranoičan odnos prema decentralizaciji ponajviše), a protiv čega si i sam ustao, pozivajući se kritički na neke praktične koristi tog ukinutog pisma. Gde su tu kritička preispitivanja na delu od strane konzervativaca? Gde je tu elemenat građanskog, slobodarskog, otvorenog?
Britanija je tipican primer drustva koje funkcionise na takvoj sprezi konzervativizma i liberalizma. jer, buduci da pojedinci nikada nisu imuni na pogresne ideje i zakljucke, neophodna je rigorozna selekcija ideja, i to je osnovni princip na kojem liberalno drustvo pociva.
Dragi Konzervativni Elementu, ti si pomešao pojmove iz prakse i teorije, pomešao si i sisteme u državama, nazvao ih najpre građanskim bez ikakvih razloga, a onda i ono što je u njima negrađansko ili čak antigrađansko (a toga ima u svim evropskim zemljama, zbog čega sam i kazao da je građanska država ideja koja se stvara kroz istoriju, makar onamo gde ne postoje konzervativne snage, gde se još uvek događa proizvodnja ideja) nesrećno smutio u čorbu od konzervativaca i liberala. Ja ću samo da razdvojim te sastojke da bih ti ukazao bolje na taj nedostatak analitičnosti: u tim čorbama od država nalaze se i konzervativni elementi, i liberalni, i baš zbog toga te države nisu građanske. Primenjeno na Srbiju: konzervativni elementi u ovoj zemlji su oni sa zvaničnim pismom (tu si se sam složio tako da nema potrebe da ovo izostavim), i, na primer (jer ima puno više toga, ali smo se uhvatili samo za ova dva), centralizam (sa unitarizmom). Zašto je ovo zadržano (ili uvedeno) u ovoj zemlji? Da li je to prošlo ili prolazi od strane konzervativaca kritičko preispitivanje? Da te podsetim, ti si gore kazao da se konzervativci bave kritičkim preispitivanjem starih vrednosti, pa ako se nađe bolje, oni bi to usvojili (i tako si stavio znak jednakosti između liberala i konzervativista, što je nebuloza nedelje, bar za mene), onako kako se nauka razvija na temeljima tradicije.
sto se tice nacionalizma, tamo gde postoji drzavotvorna ideja mora postojati i ideja zastite nacionalnih=drzavnih interesa.to je neodvojivo jedno od drugog, i uopste nema veze sa tim u kolikoj je meri civilni sektor nezavisan od drzave ili na primer u kolikoj je meri drzava decentralizovana.
Video sam nakratko da si i na raspravi o nacionalizmu izgrešio značajno što se tiče razumevanja pojma nacionalizma, tako da ću kritiku na račun ovoga da sprovedem na toj raspravi. Ovde ću samo reći da si napravio ogromnu grešku, i da me baš zanima ko te je to lagao ili kod koga si ti to čitao da je nacionalizam ovo što ovde i na onoj raspravi spočitavaš.
Nezadovoljan sam što u daljem tekstu navodiš opet pogrešnu interpretaciju istog pojma pa još nacionalizam (konzervativizam, sličan braći Kaćinski) SRS-a i DSS-a zoveš legitimnim. On, doduše, jeste legalan, pa čak i legitiman u konzervativnoj državi koja ne stremi građanskim slobodama, ali svakako da ne može biti u duhu liberalnih ideja, i to je jasno svakome ko razume šta one predstavljaju, ali i svakome ko je razjasnio u sebi šta znači zaštita nacionalnih interesa, a šta nacionalizam.
