Kultura provincije

[Plodni bizon]

Naisao sam na neki tekst koji govori o tome moze li Gucha da postane brend, i odgovor je negativan.


Glas javnosti, 5.9.2006.
Posle Sabora trubača, ponovo otvoreno pitanje našeg brenda
Truba i Guča ipak nisu brend

Šljivovicom se već diče Nemci i Hrvati, oko ajvara se spore Slovenci i Makedonci, pa bi barem kajmak i burek trebalo što pre zaštititi

Mnogi narodi na svetu imaju svoj brend. Nešto po čemu su prepoznatljivi u svetu. Primeri su "koka-kola", "marlboro", "mercedes", kubanske cigare, škotski viski... Srbija, nažalost, nema nijedan takav proizvod, ali se o srpskim brendovima poslednjih godina često priča. I stručnjaci, a i oni nestručni neprestano tvrde kako je brend neophodan i stiče se utisak da bez tog brenda ne može ni da se živi.

Kako je 46. sabor trubača u Guči završen prekjuče, u ovoj priči o brendovima Srbije on je najaktuelniji. Guča je srpski brend, kažu. Neki dodaju da su to Guča i Egzit, dva različita događaja koja privlače i domaće i strane goste i koji se nalaze u mnogim svetskim turističkim vodičima. Na njima se, objašnjavaju, vidi da Srbi nisu samo oni koji ratuju (a tako nas mnogi u svetu doživljavaju), već i ljudi koji se vesele, kao i svi ostali.

Sama reč "brend" je engleska i znači žig. Počela je da se upotrebljava u Americi 19. veka kada su kauboji svojim kravama utiskivali žig kako bi se njihove krave razlikovale od drugih. Vremenom, dobila je drugo značenje, ali suština je, koliko god to smešno zvučalo, slična. Brend je nešto čime će se vaš proizvod razlikovati od drugih. Da li Srbija ima takvih proizvoda?

- Bitno je da Srbija ima brend, ali brend nije ni malina, ni jabuka, a ni Guča. Brend nije nešto što se nalazi u izlogu ili na policama u prodavnicama. Mnogi ljudi proizvodima daju elemente robne marke i kažu da je to brend, ali brend je nešto više. On se stvara u svesti potrošača - objašnjava Vlada čef iz agencije "Profajl". On je dodao da neki ljudi umeju da kažu da je Tito srpski brend, ali da on to takođe nije. On može samo da bude zaštitni znak nekog vremena.

- Festival u Guči ima elemente brenda kada bi neke stvari tu bile sređene, ali još uvek nije definisan. Primeri brendova su "koka-kola", "mercedes", "nokija"... U Srbiji se za sada tek stvaraju neki brendovi. "Nekst" i "nektar" su primeri robnih marki koje bi mogle postati brend, a tu je i "plazma", kod koje se mešaju elementi voljene marke i brenda - objašnjava čef.

Guča je sjajan događaj, dodaje čef, koji donekle liči na mnoge druge festivale u svetu. Sličan je Oktoberfest, koji je festival piva, dok je Guča festival trube. Tu su karneval u Riju, Palio u Sijeni... To su sjajni događaji koji privlače pažnju turista, ali ne mogu se okarakterisati kao brendovi.

Sa druge strane, čini se da je raspisan konkurs za srpskim brendovima. Panično se juri za tim famoznim "brendom", pa čak i država ulaže novac u "brendiranje" Srbije. U ovoj priči najčešće se nabrajaju mnogi specijaliteti domaće kuhinje koji bi mogli dobiti ovaj status - od kajmaka i bureka do šljivovice. Ipak, neke od ovih proizvoda preuzeli su drugi, a drugi nisu, pak, tako autentično srpski koliko se obično misli.

Do sada su šljivovicu "prisvojili" Nemci i Hrvati, a oko ajvara se spore Slovenci i Makedonci, pa mnogi kažu da bi trebalo što pre zaštititi kajmak ili burek kako nas ponovo ne bi neko pretekao. Ipak, nijedan od ovih proizvoda nije još uvek zaštićen kao srpska robna marka.

POLA VEKA FESTIVALA

Festival u Guči se održava od oktobra 1961. godine. Počeo je skromno, sa četiri orkestra da hi postao jedna od najposećenijih manifestacija u zemlji. Sama truba je jedan od instrumenata koji postoje od nastanka čovečanstva i nije nešto specifično za Srbiju. U našoj zemlji sviranje trubom postalo je posebno popularno posle srpsko-turskih ratova kada su se vojnici vratili svojim kućama svirajući omiljena kola na ovom do tad isključivo vojničkom instrumentu.


Enivej, ovde sam mislio da govorimo uopste o tom fenomenu kakav je Gucha ali i njemu slicne: rostiljijada (Leskovac), kobasicijada (neko selo u Vojvodini), buregdzijada (Nis), itd.

Da li je zaista toliko tesko organizovati kvalitetan kulturni program u ovim oblastima (provincijskim) ili se narodu pruza ono sto iskonski zeli? Ako je ovo drugo, moze li se nekako uticati na to da njegove zelje ipak postanu primerenije?

[Beli Orao]

A da nisi možda za Egzit? Jesu li i tebe zvali Igla ili te još uvek tako zovu?

[provincijalac]

Da li je zaista toliko tesko organizovati kvalitetan kulturni program u ovim oblastima (provincijskim) ili se narodu pruza ono sto iskonski zeli? Ako je ovo drugo, moze li se nekako uticati na to da njegove zelje ipak postanu primerenije?

Jel znas da su juce neki studenti slali materijal i ovi sa Kopernikus televizije pustali snimak sa rostiljijade u Leskovcu? neki tip ide od standa do standa i postavlja idiotska pitanja, ali bilo je smesno i zabavno kad ovi sa standa pocnu da govore i izgovaraju onaj smesni nislijsko-leskovacki akcenat i pri svakoj drugoj reci pogrese u padezu. Zamisljao sam kako to brzo dosadi jer covek se najede brzo pa i nema sta vise tu da trazi, onda mu sigurno ta parada mlevenog mesa izgleda kao nesto od cega bi jedino mogao da se zgrazava.
Na buregdzijadu nisam isao, a nisam ni bio u gradu u to vreme.

[Barbarus]

Moram da priznam da sam primetio kako se sve vise govori juznjackim akcentom ovde u Beogradu. Turi, kude, sa(s), a-be, (ho)cu si idem, itd. Znam da cete me kritikovati ali moram da kazem da mi smeta. Smeta zato sto su to stvarno ljudi koji jedino sto rade jeste da zagadjuju i prljaju ulice. Ne bih da shvatite kao da mrzim juznjake, jer imam puno prijatelja dole, nego da jezik mora da se sacuva od provincijalizma, ne moze da ga "krasi" nesto sto je nepravilno a da se to ne zeli ispraviti.
Nadam se da shvatate sta sam hteo da kazem, jer ne govorim samo zato sto meni ovde smeta nego zato sto sigurno to i vama smeta u vasem gradu.

[Plodni bizon]

Turi, kude, sa(s), a-be, (ho)cu si idem, itd.

Nije "(ho)cu si idem" nego "(o)cu si idem", jer kad bi ovde rekao "hocu" pomislili bi da si Beogradjanin. Jednom sam isao sa prijateljima (a bio i Mizant tu) da igramo kosarku tu u jednom perifernom naselju u Nisu, a posto nije bilo kosha (skinuli ga lokalni dripci) krenemo mi dalje, u jos vecu vukoyebinu, i popnemo se na neko brdasce gde se nalazilo neko selo sa skolskim dvoristem gde je bilo kosha, ali i neke dece koja su tuda (d)zvirela. Kako smo mi govorili medju sobom opushteno ali ipak ne tako kao sto je obicno govor u toj zabiti, ovi klinci se cude i odjednom neka devojcica iz te grupe klinaca pita: a 'el ste vi Beogradjani?

Jos jedna simpaticna stvarica vezana s tim gostovanjem je da kad prolazis kroz takvu pustinju mladi izadju na kapije i gledaju ko je sad ovaj sto im prolazi ulicom. A onda sapucu mudju sobom kao da se radi o nekakvom dogadjaju. To je sve provincijalizam i kultura palanke. Govor je posebna prica i dobro si rekao da i nama to ovde smeta.

[direktor bolnice]

Takozvani "dan seljaka". Samo da ima vise "dana gradjana" u gradu i zadovoljan sam.

[provincijalac]

Jel znate da je Gucha proglasena za naj festival u svetu na nekom americkom sajtu?

Objasnjenje treba da se trazi u tome sto je Amerima i Evropljanima zanimljivo da gledaju ljude kako se valjaju u blatu i pevaju. Tako nesto nigde u svetu ne mogu da vide.

[Truman]

Tako nesto nigde u svetu ne mogu da vide.

Da se ne lazemo ne gledaju oni samo, nego se i sami valjaju. A i imas i u svetu, npr. onaj festial gde se gadjaju paradajizima.

[Plodni bizon]

 

Dajte slike, slike!  Hocu da se smejem tim primatima!

[Beli Orao]

Ne čudi me. Ko ne voli Srbiju ne voli ni Guču.

[Lookey]

Beli,hoces reci da Vojvodina i Istocna Srbija nesto manje vrede jer Gucha tamo nema veliku prodju (mislim na Guchu zarad trube i muzike,a ne Guchu gde se jede i pije,na takvu Guchu bi svi dosli). Svaki deo Srbije je specifican,posebno se kulturno razvijao i ne prija mi takva generalizacija stvari. Recimo u gore pomenutim delovima Srbije truba nije tradicionalan instrument,pa mislis da bi onda oni trebalo da pohrle u Guchu (sem ako nece da jedu i piju,naravno!)? Ja sam iz Sumadije,ali mi takodje truba nije nesto posebno. To vise zbog mog izbora muzike koju slusam,a ne nekog kulturno-istorijskiog nasledja,posto je truba Sumadiju odrzala (njojzi hvala!).
Nisam rekao da ne volim Guchu,ali ovakva uopstavanja u stilu Kostunice daleko su od realnog stanja stvari,moras priznati.

[Plodni bizon]

Beli,hoces reci da Vojvodina i Istocna Srbija nesto manje vrede jer Gucha tamo nema veliku prodju (mislim na Guchu zarad trube i muzike,a ne Guchu gde se jede i pije,na takvu Guchu bi svi dosli).

Ko kaze da na istoku nema veliku prodju? Pa ovde, na jugoistoku (jugu i istoku) na sve strane samo trubaci i kobasice. Ovo je provincija da ne moze biti gore. Pogledaj lokalne TV stanice... da bi se uverio koliko ovo zivlje zudi za Guchom.

[Plodni bizon]

To vise zbog mog izbora muzike koju slusam,a ne nekog kulturno-istorijskiog nasledja,posto je truba Sumadiju odrzala (njojzi hvala!).

Ma kakva truba... Sumadija (i ostatak Srbije) nije uopste odrzana, vec propada, kao sto propada Srbija juzno od Beograda. Jebi ga, mora to da se menja, ali ne trubom, ili u pluralu.

[svetac38]

Enivej, ovde sam mislio da govorimo uopste o tom fenomenu kakav je Gucha ali i njemu slicne: rostiljijada (Leskovac), kobasicijada (neko selo u Vojvodini), buregdzijada (Nis), itd.

Da li je zaista toliko tesko organizovati kvalitetan kulturni program u ovim oblastima (provincijskim) ili se narodu pruza ono sto iskonski zeli? Ako je ovo drugo, moze li se nekako uticati na to da njegove zelje ipak postanu primerenije?

..........polako upoznajem i sam forum i pokušavam da ukapirim i NVO mada mi ne pomažete.......... da li u komentarima o Guči, bureku, kobasicama, ćevapima preovejava kompleks ili neznanje. Sve ove manifestacije donose materijalnu korist (gradovima, selima) tamo gde se održavaju. I svi ti događaji imaju svoje nus-produkte (previše alkohola, loše muzike, jeftini opijati) kako u Guči (truba) tako u Novom Sadu (exit) ili ti festivali piva po Nemačkoj.............

[provincijalac]

da li u komentarima o Guči, bureku, kobasicama, ćevapima preovejava kompleks ili neznanje.

O kakvom se kompleksu radi ako je kompleks u pitanju?

Sve ove manifestacije donose materijalnu korist (gradovima, selima) tamo gde se održavaju.

Donose zato sto drzava ulozi u njihovu organizaciju. Ali pitanje je zasto u centralnoj Srbiji forsiraju Guchu i Buregdzijadu dok u Beogradu ipak nesto koliko toliko boljeg kulturnog sadrzaja, a da ne pominjem Exit. Sve to trazi dosta para i za sve je drzava tu, osim kad treba da se pomogne neki kulturni dogadjaj juzno. Evo sta rade sa Nisvilom, a da ne navodimo onu jadnu Nisomniju. Dali su para koliko iznose tri dnevnice jednog republickog skupstinara. To se zove dirigovana i centralizovana kulturna politika.