Srpsko, suvise srpsko

[strangelove]

Dakle, ovi sa sajta obraza su necuveni...

Pogledajte ovo

Predsednik Glavnog odbora Otačastvenog pokreta Obraz

MLADEN OBRADOVIĆ

Postojanje i delovanje Otačastvenog pokreta Obraz jeste činjenica koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, nepobitno svedočeći da se, umnoženjem Božije blagodati, sve snažnije i razgovetnije čuje glas zavetnog Srbstva, glas srbske Srbije, i, što je naročito bitno, glas mlade Srbije.

Nije nimalo slučajno što preko dve trećine članova Otačastvenog pokreta Obraz čine upravo mladi Srbi i Srbkinje. Mlada Srbija zaista traži promene, ali promene koje neće značiti puki prelazak sa jedne stranputice na drugu, već istinski povratak na svetosavski zavetni Put. Samosvesna, savesna i odgovorna, jednom rečju – slovesna srbska omladina stremi životu u zdravom srbskom društvu i u bogatoj i snažnoj državi Srbiji, ne prihvatajući da, po receptu Novog doba, vegetira u nekakvom građanskom otvorenom društvu; ona ne želi da trune po kafićima i budžacima, već da izgara za Krst Časni i Slobodu Zlatnu. Nije, dakle, srbska omladina u Obrazu i sa Obrazom zbog besomučnih narko-žurki; ona je tu jer zna da jedino sa Obrazom može doći do duhovne i državotvorne obnove Srbstva i to upravo zato što Otačastveni pokret Obraz nije nikakva nije nikakva partijaška klika niti sektaška bulumenta, nego ozbiljna i odgovorna politička organizacija koja ispoveda, svedoči i sabira.

Obraz ispoveda veru u Boga Živog i Istinitog i u Srbstvo Živo i Istinito, svestan da je, bez vere u Boga, Srbstvo samo obezglavljena i obezdušena rulja, a ne snažna i složna zavetna zajednica.

Obraz svedoči da, po rečima Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, Srbstvu ne može dobra doneti ni teokratija, ni autokratija, niti demokratija, nego samo i jedino teodulija, odnosno služba Bogu.

Najzad, Obraz sabira sve one koji se, znajući da ne pobeđuje broj, već soj, nepokolebivo bore za Državu sa Božijim blagoslovom, politiku sa poštenjem, vojsku sa rodoljubljem i školu sa pravoslavnom verom.

Ako, dakle, i vi podvizima stremite da budete "so zemlji i svetlost svetu", ako se ne povodite za većinom, već za istinom, ako ne želite da budete mlaki simpatizeri, već ognjeni borci, pozivamo vas da nam se pridružite, jer samo  oboženi, složni i umnoženi možemo odoleti svim iskušenjima i opstati na svetskoj vetrometini.

[Plodni bizon]

Samosvesna, savesna i odgovorna, jednom rečju – slovesna srbska omladina stremi životu u zdravom srbskom društvu i u bogatoj i snažnoj državi Srbiji, ne prihvatajući da, po receptu Novog doba, vegetira u nekakvom građanskom otvorenom društvu

Obraz svedoči da, po rečima Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, Srbstvu ne može dobra doneti ni teokratija, ni autokratija, niti demokratija, nego samo i jedino teodulija, odnosno služba Bogu.

Nije, dakle, srbska omladina u Obrazu i sa Obrazom zbog besomučnih narko-žurki; ona je tu jer zna da jedino sa Obrazom može doći do duhovne i državotvorne obnove Srbstva i to upravo zato što Otačastveni pokret Obraz nije nikakva nije nikakva partijaška klika niti sektaška bulumenta, nego ozbiljna i odgovorna politička organizacija koja ispoveda, svedoči i sabira.

[Truman]

Samo da li je taj Nacrt usvojen? Ako jeste onda su neki organi zakazali jer nisu zabranili rad Obraza, Nacionalnog stroja i jos nekih neonacistickih organizacija.

Ne samo da ih nisu zabranili nego i dozvoljavaju otvaranje novih.

Evo samo nekih linkova ka takvim organizacijama uopste:


1. Sajt srpskog narodnog pokreta - Svetozar Miletic: http://www.snp-miletic.org.yu (bilo bi interesantno kad bismo imali coveka na njihovom forumu)


2. Udruzenje studenata - sveti Justin Filozof http://www.svetijustin.cjb.net (hej, studenti!?)


3. Narodni pokret 1389 http://www.1389.org.yu (ovo je nesto od strane mladih, kao mi sto radimo, samo oni u obratnom pravcu)

Vezanao za SNP Miletic - registrovao sam se davno na tom forumu, ni ja se ne secam zbog cega...pa ako imas neki predlog za neku akciju reci!

[Plodni bizon]

Sad sam gledao malo taj zverinjak kao i slicne... bolje da se ne mesamo. Ono su neke bas divlje zivuljke.

Evo samo nesto iz njihovog arsenala:


Vranac:
Tadić je sve žešćiji u svojoj izdajničkoj i antisrpskoj histeriji. Najnovije zalaganje mu je da u naš novi ustav uđe uz ćirilicu i latinica kao zvanično srpsko pismo!

Činjenica je da je DS-u cilj potpuno uništenje srpske nacionalne kulture.


Radovan:
Šta očekivati od ustaše... Sanja čovek šahovnice po celoj Srbiji, pa naravno da želi latinicu.


Lukasenko:
Obećavajući da će potpuno rasturiti vojsku, Tadić za uzvrat traži
da ga Izraelci podrže u američkom Kongresu !?

Šta oko njega i njegove prljave antispske uloge još nije jasno?


Andrew:
Ko piše latinicom, morao bi da se kazni. Zar nisu tako nešto Bugari i Rusi uradili?


Rosic:
Mы Slavяne! Mы pravoslavnыe! V osnove našeй tыsяčeletneй kulьturы ležit pismennostь na osnove kirilicы ! Kirilica i tolьko kirillica!


Incubus:
Rosic, mind your own business.

There is and will be no pan-slavic unity.
Serbia will be part of European Union and western world.


Andrew:
Kakva si ti kretenčina inkubuse... To majka samo jednom može da okoti...
Rosic, Srbima su duhovne vrednosti oduvek bile ispred materijalnih, a ovaj bolesnik je u velikoj manjini u Srbiji tako da njegovo mišljenje ne bi trebalo preterano da te pogodi.


Chicha:
Ne treba da bude nikakva slovenska unija nego pravoslavna,a EU ko je..


NenadC (o Tadicu):
Govno bio, govno ost`o!
Sram ga bilo!


Andrew:
Da su pisma ravnopravna, opet ne bi bilo u redu, jer Srbi, kao velika većina u matičnoj državi, uživaju pravo da njihovo pismo bude primarno, dakle, SRPSKA ĆIRILICA
. Ali, problem je u tome što ćirilica nestaje, što se na bilbordima bukvalno ne može videti ćirilica, što se na oglasnim tablama kuća(bilo da se prodaje kuća, jaja ili nešto treće)nalazi latinica.
O ovome(nestanku nacionalnog identiteta i zaboravljanju sopstvene istorije i jezika) odlično je govorio i pokojni predsednik Milošević


Vemavuk:
Ćirilica je jedno od glavnih obeležja SRBA zato iš bre, idi kod Čede praška i duvajte dok ne odapnete bolesni.


Kameni:
Kome smeta ćirilica i Srbija, neka ide u Krvatsku i tamo piše hrvatsko pismo.

Zato stvorimo Srbiju. Hoćemo ćirilicu, hoćemo jaku srpsku vojsku, hoćemo rat za Kosovo, hoćemo Mladića i Karadžića kao počasne građane srpskog naroda, hoćemo srpsku industriju, hoćemo Srbiju do Knina i Prilepa, hoćemo uniju sa majkom Rusijom, ruske vojnike u Srbiji i ruski kapital.


Vemavuk:
A šta je to, ako ne protivljenje statusu ćirilice kakav jedino može biti, kada narodna kancelarija predlaže ravnopravna pisma-ćirilica i latinica. To u prevodu znači: ravnopravni moravac ili šumadinac sa ustaškom potpredsednicom koja ide na zborove zengi i pljuje po Koštunici.


Marija:
Pa baci pogled na natpise u srpskoj prestonici i biće ti jasno da je neko sve vreme neprimetno (nama koji spavamo) izbacio ćirilicu iz upotrebe.
E sad ko je to tačno, ne bih znala.

ps a ovaj jadni predlog, da rame uz rame idu oba pisma, isto je kao kada bi dozvolili svojim ženama (ovi koji to predlažu), da pored sebe imaju još jednog muža, u ovom slučaju ljubavnika.
Izgleda da je i radikal naucio da koristi kompjuter i da se zakaci na net.

[sAngiE]

Ono sto me je nedavno zapanjilo jeste kolicina Srbshtine (koristim taj termin jer mi nije ni jedan drugi prigodan za objasnjavanje fenomena).

Treba li brendovanje pasulja, luka (crnog i belog u velikim kolicinama...) i kobasica prihvatiti?
Da li je pitanje tresenja mrvica preko prozora, u kadu... i sl. pitanje koje nas definise kao pripadnike srpskog naroda?
Da li je sajkaca simbol koji treba vratiti u modu?

Da li je pametnije prisvajati sve tradicije naseg seljackog (bez uvrede, ali vecinom je tako) porekla (kao nacije) ili novonastalih trendova - Grand, sitno-sitno Folk-a i Cece (citati engleski izgovor)?

[Plodni bizon]

Dobro dosla u klub mrzitelja srpstva! sto ne znaci da smo mrzitelji Srbije

Gledam danas onu Guchu, blenem u RTS1 i razmisljam sta li se tu krije, sta to ne shvatam pa se ljudi tu skupljaju i vitlaju onim srpskim zastavama.

A to za brendove mi je palo na pamet kad sam slusao o nishkom brendu - bureku. Onda ima onaj valjda nacionalni brend - sljiva i sljivovica. Sve neke namirnice.

[sAngiE]

Nije da ne volim ili volim srbovanje, ovo je objektivni osvrt na fenomen!  

Imamo onu tipicnu srpsku:"Zdravlje na usta ulazi...", pa mi nije jasno zasto smo onda toliko "oboleli" kao nacija.

Pitam se, mozda je paranoja da nas truju Ameri iz vazduha?
Da nije mozda negativna energija iz Hrvatske...?

Gledam danas onu Guchu, blenem u RTS1 i razmisljam sta li se tu krije, sta to ne shvatam pa se ljudi tu skupljaju i vitlaju onim srpskim zastavama.

Da, Gucha kao autenticnost, ali cega? I sta se tamo uopste radi? Pitam se da li je mozda ispijanje piva i skakanje uz neko kolce upravo ono sto bi trebalo rasprostraniti kako bismo se malo iz stanja depresije prebacili u stanje manije...

A to za brendove mi je palo na pamet kad sam slusao o nishkom brendu - bureku

Idem gradom preksinoc i ne mogu da verujem - treci dan burekdzijade, a  po ko zna koji put?! Ljudi se skupljaju da kupe burek po nizim cenama, a kada se raspise referendum, opoziv ili kada su izbori, ne moze ih niko isterati napolje. Nije mi najjasnije sta je to u hrani sto tera Srbe da trce brze nego kada ih juri policija... kada ih je jurila na protestima proteklih godina... valjda poremecaj neke vrste - sada kada je otvoren pod-forum za psihologe, mozda ce neko detaljnije objasniti. Do tada ostaje da se trujemo sljivovicom - od nje se lakse spava, pretpostavljam.

[Plodni bizon]

Ja mislim da su to fenomeni samo unutrasnjosti Srbije, provincije. Kad bi neko napravio festival bureka u Beogradu video bi da se to ne bi ovako primilo, a tacno bi znao ko bi i tamo dosao - oni sto su u prolazu, oni sto su otisli na dan-dva da napare oci u prestonicu.

Mislim da ce Beograd uskoro da zatrazi da njegovu kulturu, koju sad nazivaju na b92 urbanom beogradskom kulturom (sto je i zasticen naziv), od ove kulture koju nazivaju srpskom, jer se ova potonja odnosi samo na ono sto je oko Beograda a ne i na njega.

Gucha bi se npr. odlicno primila u Nishu, mislim na to duvanje u trube i sta znam cega vec tamo ima, ali se sigurno ne bi primilo u opstini Stari Grad ili Novi Beograd.

Zakljucak je da se protiv ovog fenomena koji si pomenula u naslovu topica mozemo boriti zajedno sa beogradskom omladinom koja je isto tako znacajno istupila protiv poseljacenja njihovog grada.

[sAngiE]

Upravo!

Beogradjani rade na tome da stvore elitu, kakvu-god, hibrid, svoju vrstu, ali elitu, a mi taj cilj pred sobom i nemamo. Ljudi iz unutrasnjosti imaju klasican snobovski problem - idu u Beograd da gledaju Madonu ne zato sto to slusaju nego zato sto je to "in"... lokalne "happening-e" prate zato sto su to radili od kada znaju za sebe i to im je utisnuto zajedno sa datumom proizvodnje... biti veliki znaci biti materijalno obezbedjen, pa samim tim i duhovno "miran".

[Truman]

Mislim da ste preuvelicali stvar - BG ima festival piva, mada to nije hrana i tamo se luduje. Nasi "seljaci" ne razlikuju se toliko od svetskih. Svuda ljudi vole da popiju, pojedu...Guca jeste seljana, ali je i brend preko koga mozemo biti predstavljeni kao pozitivno, zabavno mesta za ljude iz sveta zeljne provoda. Dakle, moj odgovor je - DA, treba brendirati i Gucu, i rakiju, i kobasicu i pasulj i sve po cemu mozemo postati prepoznatljivi u svetu, a da nisu neka mracna desavanja...Pretpostavljam da mi sleduje linc  
A sto se tice te Bg kulture - i Beogradjani vole Gucu, pa cak i B 92 naveliko i sa osmehom bez kritike pise o ovom karnevalu. Nista od te "elitne kulture" kako neki misle da cveta u Bg-u.

[sAngiE]

Ma daleko si ti od lincha, Trumane... :) Nije poenta u tome sto Beogradjani vole da se povremeno opuste uz neku vrstu, oprostite, ali meni primitivne zabave, vec je problem sto je to na jugu poprimilo sire razmere pa je to ostalo kao jedina i najcenjenija vrsta zabave.

Ne vidim nista svetlo u tome sto bi se ljudi do iznemoglosti napijali i "najedali".

[strangelove]

Bitno je razumeti ovo sto Vam kaze Truman i jeste u pravu po tom pitanju. "Elitnu kulturu" necete naci u Beogradu, daleko je prestonica od elite.
Cak je sam fenomen Srbovanja u mnogim crtama  lansiran iz samog Beograda, u ovom ili onom smislu...

[sAngiE]

Ne sumnjam ja da je stepen seljacizma u dovoljnoj meri i u Beogradu, ali mene plasi to sto Nis generalno i nema sta drugo da ponudi trenutno - ne zato sto ne poseduje resurse ili "materijal" vec zato sto ljudi nisu zainteresovani.

[Plodni bizon]

Mislim da ste preuvelicali stvar - BG ima festival piva, mada to nije hrana i tamo se luduje.

I dalje smatram da je tamosnje "ludovanje" ipak pod nekim drugacijim uslovima, a ne uz valjanje u blatu kao sto je u Guchi ili u umakanju prstiju u ogroman burek kako je bilo na nekoj nishkoj buregdzijadi. Sem toga na festivalu piva nastupaju poznatiji rock bendovi dok se u Guchi cuje "autenticno srpski zvuk". Sta ces dalje?

[Domaci Zdajnik]

Ovo čime vas želim iznenaditi je tekst preuzet odnekud i okačen na forumu Krstarice pod odeljkom za Politiku. Još će vas više zainteresovati ako saznate da je postavljač teme devojka "radikalka", jer će to značiti da je tekst pisan bez ironije. Unapred se izvinjavam što nemam načina da tekst koji je pisan u ćiriličnom pismu prevedem u latinično. čitav post "radikalke" stavljam u format koji je uvučen:

S obzirom da pojedini diskutanti ovde nemaju elementarnih znanja o prošlosti Srba i njihovim prezimenima, evo jednog veoma poučnog i stručnog teksta na tu temu.

SRPSKI TIĆ PREZIVA SE NA IĆ
piše: Trifun Pavlović

Iako se smatra da prava srpska prezimena moraju da se završavaju na "ić" to nije tačno. Mnoge ličnosti poznate u srpskoj istoriji, iz porodica rodom iz Srbije, nemaju prezimena na "ić": Milutin Garašanin, Milojko Liješanin, Milivoje Blaznavac...
Prezimena u srpskom narodu su brojna i raznovrsna. Stvarana su u različitim političko-istorijskim i društveno-ekonomskim uslovima. Postojalo je više različitih načina (principa) za njihovo formiranje.
Posebnu grupu srpskih prezimena sačinjavaju ona, koja su stvorena pomoću nastavaka - ović, ević ili - ić.
Prezimena sačinjena na ovaj način, po pravilu, sadrže tri elementa: prezimensku osnovu, prisvojni dodatak - ov ili - ev i deminutivni nastavak- ić.
Prezimenska osnova može da bude različita.
Najčešće je to lično ime rodonačelnika određene familije. U najvećem broju slučajeva to je očevo, dedino ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva, javlja se samo u izuzetnim slučajevima. "Osnivač prezimena" ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj i dr).
Jedno od tipičnih prezimena ove grupe jeste patronim Jovanović. Za njega se smatra da je najčešće (ili jedno od najčešćih) i najtipičnijih srpskih prezimena.
Po imenu muškog pretka prezimena duža, po "ženskoj liniji" kraća

Strani državni činovnici su često kao oficijelna prezimena upisivali lične ili porodične nadimke, naročito one koji su imali pogrdno i uvredljivo značenje. Tako su postala prezimena tipa Nakarada, Poplašen, Ušljebrka, Klipa... Otud i razlike u prezimenima Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva - jedna su formirale strane vlasti, a druge srpska vlast, u skladu sa narodnom tradicijom.

Prezimensku osnovu Jovanovića čini rodonačelnikovo lično ime Jovan. Na njega je dodat posesivni nastavak -ov, koji označava pripadanje. Potom je pridodan i deminutivni nastavak - ić, koji znači maleni, mladi. Prema tome, u konkretnom slučaju Jovanović je "Jovanov mladenac, mali, tj. sin, potomak."
Osim nastavka -ov, primenjuje se i prisvojni dodatak - ev, koji ima isto značenje. Koji će nastavak biti primenjen zavisi od ličnog imena od koga se formira prezime. U slučaju da se rodonačelnik određene familije zvao, na primer Radič, primeniće se prisvojni nastavak -ev, a potom i deminutivni dodatak - ić. Tako je nastalo prezime Radičević.
Osim ličnog imena, prezimensku osnovu mogu da čine i drugi faktori. Najčešće se javljaju: zanimanje rodonačelnika određene familije (kovač, kolar), njegove lične osobine (ćosa, brka), etnička pripadnost (Bugarin, Ciganin), vojno zvanje (kaplar, kapetan), crkvena jerarhija (pop, klisar), mesto odakle je doseljen (Erdelj, Srem) itd. I u ovim slučajevima prezimena se izvode po istom principu, kao i kada je u pitanju lično ime. Stoga se u konkretnim uslovima javljaju prezimena: Kovačević i Kolarević, Ćosović i Brković, Bugarinović i Ciganović, Kaplarević i Kapetanović, Popović i Klisarević, Erdeljanović i Sremčević, itd.
Ponekad se odstupa od ovog "uobičajenog" načina građenja prezimena i ona se formiraju po "skraćenom postupku". U tom slučaju se izostavlja ovaj srednji element (prisvojni pridev - ov ili - ev) i odmah se dodaje deminutivni dodatak - ić. Tada se umesto uobičajenih prezimena Jovanović, sreće skraćeni oblik Jovanić, Stamenović - Stamenić, Bojanović - Bojanić, itd. Skraćena prezimena su skoro pravilo, kada se izvode iz hipokoristika (ime od mila) i to u onim sredinama gde se ona završavaju na - a (npr: Đura, Pera, Jova). Tada se javljaju prezimena Đurić, Perić, Jović. To je slučaj i sa muškim ličnim imenima (kao osnovom prezimena) kada se menjaju po takozvanoj ženskoj deklinaciji: Ivo,e; Luka,e; Nemanja,e, itd. U sredinama gde se hipokoristična imena završavaju na - o (tzv. "erski krajevi") - Đuro, Pero, Jovo, u prezimenima su sadržana sva tri pomenuta elementa. U ovom slučaju javljaju se prezimena Đurović, Perović, Jovović.
Kada su u pitanju matronimi (prezimena nastala po ženskom pretku), "skraćena procedura" predstavlja opšte pravilo. Na žensko lično ime dodaje se samo deminutivni dodatak- ić i prezime je gotovo. Ovaj princip dosledno se primenjuje i kada su u pitanju iizvorna narodna imena i kalendarski antroponimi. Od nekih slovenskih imena izvedena su prezimena - Zorić (Zor(a)+ić - Zorić), Višnjić, Nadeždić i druga, a od kalendarskih - Sarić (Sar (a)+ić - Sarić), Marić, Femić i druga.
Ovo je samo jedan od načina za formiranje srpskih prezimena. U srpskom imenoslovu postoji još različitih obrazaca za njihovo stvaranje. Osim toga, on nije svojstven samo Srbima, već ga koriste (u manjem ili većem obimu) i ostali slovenski narodi. Ova vrsta prezimena frekventna je i kod Hrvata jer su gotovo identična sa srpskim, s tim što se kod njih češće sreću skraćeni oblici prezimena - Ivanić, Radić, Pavletić, itd. Kod slovenačkih prezimena (Primkov Slovencev) javlja se na kraju prezimena - č, s obzirom da Slovenci nemaju glas - ć (Filipčič, Kovačič, Kocijančič). Rusi na ovaj način grade svoje tzv. "srednje przime". Ono se javlja između ličnog imena i prezimena i izvodi se od očevog imena. Na primer, Anton Pavlović Čehov. Ovaj način za pravljenje prezimena koriste i ostali Sloveni, ali u znatno manjoj meri.

Mađarski način: prvo prezime pa ime
Bez obzira što ovu vrstu prezimena imaju i ostali slovenski narodi, ona su u sprskom narodu najčešća i najbrojnija. Zbog toga ona uveliko asociraju na "Srbe i srpstvo", a neki ih doživljavaju i kao sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta.
To je bio razlog što je tuđinska vlast pod svojom jurisdikcijom nastojala da kod Srba eliminiše (ili bar smanji) ovu vrstu prezimena "koja su odisala na srpstvo i slovenstvo". Pri tome su korišćene razne metode. Prilikom vođenja službene administracije (matične knjige i druga oficijelna dokumenta), prezimena na - ić su izbegavana i potiskivana na razne načine. Jačanje mađarskog uticaja može se lako pratiti na imenima i prezimenima komoranskih Srba. Srbi u Komoranu počinju da se zovu i pišu Antal Janoš, Lasko (Lu-ci), Mikloš, Peter, Sigismond, Hitok, Demeter, itd. Jedan od pisara zabeležio je ime Demeter, imajući pred sobom sliku ove reči kako se piše na mađarskom kao Demeter (Domotor). Obično su se potpisivali, pa i ćirilicom, na mađarsku način, naime, prvo prezimenom pa imenom (Pešti Tomaš).
Štaviše, državne vlasti su izričito administrativnim putem (normativnim aktom) zabranjivale postojanje ove vrste prezimena kod Srba. Vlasti su 1817. godine izdale naređenje, po kojem Srbi u Austriji nisu smeli da nose prezimena sa završetkom na -ić, što je na području Ugarske posebno strogo sprovođeno.
Ovom naredbom odstranjen je deminutivni prezimenski dodatak - ić. Njegovim izostavljanjem kod tzv. "potpunih prezimena", koja sadrže sva tri pomenuta elementa, uz prezimensku osnovu ostaje samo prisvojni dodatak - ov ili - ev, na koji se prezime sada i završava. Sada se umesto uobičajenih prezimena Jovanović, Radičević, Kovačević, Kolarević, javljaju oblici Jovanov, Radičev, Kovačev, Kolarev, itd. Kod prezimena gde je deminutivni dodatak - ić direktno pridodat na prezimensku osnovu (izostavljanjem prisvojnog nastavka -ov ili - ev), zabranjeni prezimenski dodatak - ić zamenjivan je sa nastakvom - in. Ovom prilikom se umesto prezimena Jović, Glišić, Lazić, javljaju slična, ali ne i ista, izmenjena prezimena Jovin, Glišin, Lazin, itd. Prezimena koja se nisu završavala na - ić nisu menjana, a bilo je i takvih, kao i u ostalim srpskim sredinama.
Ovim se ujedno objašnjavaju i neki drugi važni momenti u srpskoj patronomiji.
Lepi ljudi "grdnih" prezimena
Postojanje prezimena sa pejorativnim prizvukom, u srpskom narodu. Naime, strani državni činovnici su često kao oficijelna prezimena Srba, upisivali njihove lične ili porodične nadimke. Pritom su kao prezimena beležili i one nadimke koji su imali pogrdno i uvredljivo značenje za svoje nosioce. Tako su nastala prezimena: Nakarada, Klipa, Ušljebrka, Nepergaća, Poplašen. Postojanje izvesne razlike između prezimena Srba u Srbiji, sa prezimenima Srba van nje. Tuđinska vlast vodila je svoju administraciju, u okviru koje je u službena dokumenta upisivala i prezimena Srba, ali u skladu sa svojim interesima i tendencijama. S druge strane, prezimena Srba u Srbiji ustrojila je srpska vlast u svojoj državi. Ona je to učinila u skladu sa srpskom narodnom tradicijom i nacionalnim interesom.
Tretman organa vlasti prema srpskim prezimenima, nije bio svuda isti u austrijskoj carevini. Postojala su manja ili veća odstupanja, od najnižih do najviših organa vlasti. Odstupanja su bila naročito izražena kod normativnog akta kojim su Srbima zabranjivana prezimena na - ić. Jer, da je on dosledno primenjen, u Austriji ne bi bilo srpskih prezimena sa završetkom na - ić. Pomenuta odredba najdoslednije je ispoštovana u Banatu, s obzirom da su ova prezimena, na ovom području svedena na najmanju moguću meru (skoro da ne postoje ili su izuzetno retka).
Uprkos pokušaju vlasti da eliminiše prezimena na - ić, Srbi se nisu tako lako odvajali od svojih tradicionalnih prezimena. Ona su u matične knjige i druga državna dokumenta upisivana bez - ić, ali su u crkvenim knjigama i međusobnim odnosima Srba korišćena u svom izvornom obliku sa - ić. O tome svedoče i razni zapisi i dokumenta: Moji preci u Zlaticu kod Bele Crkve u Banatu, nisu došli sa Herama četrdesetih godina osamnaestog veka, nego nešto kasnije, iz okoline Kučeva, gde su, kako mi je deda Gile pričao, njih trojica braće ubili jednog Turčina i pobegli preko Dunava i u Zlatici se nastanili. U vojne i zemljišne knjige nemačke vlasti su ih upisale sa prezimenom Adam, dok su se u crkvenim matičnim knjigama dugo vodili kao Adamović.

Prezimena na "ić", 1817. godine bila su zabranjena na području Austrije, a to se posebno strogo sprovodilo na području Ugarske. Tako su nastala prezimena tipa Kolarov, Kovačev, Radičev... ali i ona tipa Jovin, Glišin, Lazin. Najstrože se taj zakon primenjivao u Banatu, gde nije ostalo gotovo ni jedno prezime na "ić"

Moda "posrbljavanja" prezimena
Posle ujedinjenja i stvaranja države SHS 1918. godine, dolazi do izvesnih promena u srpskim prezimenima. Neke familije svom prezimenu dodaju karakterističan prezimenski nastavak - ić. Naravno, pod uslovom da im se dotadašnje prezime nije završavalo na ovaj način. Ova pojava bila je prisutna na čitavom srpskom etničkom prostoru. Ona je bila zapažena i među našim poznatim kulturnim i javnim radnicima.