Dvoumio sam se da li da diskusiju naslovim ovako ili pak "Dijalog sa idiotom - da ili ne?". Dilema je nastala u trenutku kada sam pomišljao je li ksenofobični ultranacionalista idiot ili tek budala (neobrazovan pa otud glup, ali ne prirodno, kakvi su idioti). Odlučio sam se da ih ipak nazovem glupim, ali ne prirodno, već u onom smislu kako neobrazovani ljudi često ispadnu glupi u (inteligentnijem) društvu. Time dajem prostora svim građanima da ipak razmisle i postanu bolji, pa čak i nacionalisti šansu da iz brloga idiotizma izađe kao normalna, intelektualno solidna, i ono najvažnije - kao dobra osoba. Za to je potrebno samo malo više čitati, i malo više razmišljati (upotrebljavati intelekt).
Koncept ovog topika vrti se oko jednog i možda najvažnijeg pitanja: ima li smisla voditi dijalog sa nacionalistima, ultranacionalistima, homofobima, klerofašistima i drugim sličnim slučajevima? Bio sam motivisan da o tom pomislim iznova slučajno, gledajući na YouTube kanalu jedan insert sa okruglog stola koji je organizovala beogradska Studentska unija. Okrugli sto, koji je pre toga planiran kao tribina ali iz bezbednosnih razloga je došlo do preformulacije, zvao se "Evropa nema alternativu", i to je jedan poznat događaj. Međutim, ono što je u tom prilogu za mene bilo iznenađujuće jest činjenica da je u toj diskusiji reč dobio mladić koji je urednik ultradesničarskog, ultranacionalističkog sajta Srpskinacionalisti.com. Mladić je dobio reč i govorio ravnopravno (u smislu vremenske ravnopravnosti, i u pogledu posedovanja mikrofona, te mesta sa kojeg se govornik obraća prisutnima, ali ne i u kvalitativnom smislu) sa ostalim učesnicima rasprave, uglavnom profesora Beogradskog univerziteta, koji su i inače proevropske orijentacije. Dakle, ovaj je govorio i pokušavao ubediti prisutne da je put samoizolacije i ponosa dobra stvar po Srbiju. Da ne nabrajam detalje i sve nebuloze koje je izrekao jer se njima svakodnevno podsmevamo na forumu, na njegovom političkom delu. Inače, insert koji sam gledao možete videti ovde:
http://www.youtube.com/watch?v=mEIB6_BfnEk
Bio sam siguran da ovi profesori, čiji politički i javni rad poštujem, imaju odgovor na gore postavljeno pitanje. Naime, mislio sam da se oni takvim ljudima ne obraćaju (mada je Srbijanka Turajlić u jednoj emisiji Peščanika kazala da je potrebno uspostaviti taj dijalog, i da nije dovoljno govoriti onoj ciljnoj grupi koju zovemo pametnijom, inteligentnijom, obrazovanijom, liberalnijom, urbanijom, već da je neophodno izaći i među one koji to nisu i predstaviti im program, osposobiti ih za mišljenje, za promenu mišljenja, na kraju), da su mišljenja da nije moguće promeniti nešto što je, rekao bih, kulturni kod, što čoveka definiše kao osobu, jer političko biće je samo nastavak na taj karakter koji imaju naše ličnosti.
Forumaš pod nazivom Zzzzaphod ima ovde zanimljiv potpis. On glasi: "Ne svađaj se sa budalom, neće primetiti razliku". Možda će neko i primetiti (oni retki, kao i oni koji će smoći nešto pameti da bi shvatili pogubnost politike samoizolacije), ali pitam se hoće li taj razgovor (ili svađa) sa budalom ikako rezultirati. Hoće li imati bilo kakvog efekta?
Pitanje postavljam i iz razloga što ne vidim da se i na ovom forumu bilo šta promenilo. Tu su neki ljudi kojima je i nakon "crtanja" stvari iznova sama suština, dakle onaj osnov problema - i dalje nejasan. Oni i dalje tamburaju, i dalje ne menjaju zakržljale navike i običaje, ne poštuju argumentaciju, i spremni su iznova da ponavljaju (podržavaju) greške iz prošlosti.
Ima li politička reč težinu ako se izgovara političkom idiotu? Kome je još moguće govoriti, pod uslovom da to govoreno bude i saslušano?
