Kristof Ransmajer

[strangelove]

Poslednji svet sa Ovidijevim repertoarom/ Kristof Ransmajer - Beograd: Geopoetika 2003

   "Orkan, to je bilo jato ptica visoko gore u noci; belo jato koje se sumno priblizavalo i iznenada postalo samo kresta cudovisnog talasa sto se ustremio na brod. Orkan, to su bili krici i plac u tami ispod palube i kiseo smrad od povracanja. To je bio pas koji je u survavanjima valova poludeo i iskidao tetive jednom mornaru. Ranu je prekrila pena. Orkan , to je bio putovanje u Tome"

  " Tomi, ta selendra. Tomi to nigde. Tomi, gvozdeni grad."

  " Ali Rim je tih dana bio dalje nego inace. Jer u Tomima su se ljudi okrenuli od sveta kako bi proslavili kraj dvogodisnje zime. Ulice su odzvanjale od limene muzike , a noci je ispunjivalo brbljanje gostiju na gozbama"


  " Svakako , Nazon , onaj Rimljanin. Da li je josh ziv? Gde je sahranjen ? Ah zar postoji i zakon koji te tera da se brinesh o Rimljaninu koji je umro u Trahili. Zakon po kome morash da dash odgovor ako te stranac pita o drugom strancu ? Ko je ziveo na ovoj obali , taj je ziveo i umirao skriven medju kamenjem poput kakve stonoge."

  Izdvojio sam ovde neke "deskripcije" iz Ransmajrovog dela "Poslednji svet ". Inace ako medju Vama ima ljubitelja Ovidijevih "metamorfoza" dopasce mu se ovo delo koje na mnogo nacina opisuje uzdizanje i propast tog Rimljanina , a sve kroz potragu za njim u gradu na "marginama sveta" gde je Publije Ovidije Nazon bio prognan iz
 -vecnog grada-