Knjizevni casopisi

[ivanita]

Think Tank, Gradina, Koraci.

[sandinista]

da li ko zna sta je Think Tank?

[Ruze vetrova Vinika]

GRADINA BROJ 23 - 2008. U ŠTAMPI

SADRŽAJ GRADINE 23 / 2008.

REČ UREDNIKA
Zoran Pešić Sigma Granice...5

GRANICE PROZE
Arif el-Hatib Čovek drvo...9
Franja Petrinović Gradski golubovi...15
Ivana Dimić Kobne reči...24
Ivana Bulatović Manitulja...26

GRANICE POEZIJE
Spiro Vreto Nepovedano...37
Luka Prošić Vreme, anđeli i san...48
Nikola Todorović Dole među mrtvima...54
Tanja Milutinović Zoe...58

LINKOVI
Toril Moi Šta je žena? Pol, rod, i telo...65
Jelena Šerman Balkanski mit zapadne kinematografije...75
Marko Kostić Dobar film u lošoj zemlji...83
Dimitrije Tadić Dva nekadašnja beogradska vrta...97
Milica Todorović Izložba Katarine Đorđević...107

GRANICE KRITIKE
Momčilo Radić Povest i sudbina u pesništvu  S. Vreta..113
(O knjizi pesama Spira Vreta Nepovedano)
Dušica Ristin Rumunska književnost - autohtoni duh...115
(O knjizi Marijane Dan i Lućijana Pavela ...)
Raša Popov Osovina istorije u aforizmima S.M. Stefanovića...121
Aleksandar B. Laković Knjiga o sudbini žene...125
(O knjizi pesama Marije Knežević Uličarke)
Željko Milanović Privlačnost...130
(O romanu Renata Baretića Osmi povjerenik)
Violeta Vučetić Duhovni regent... 139
(O knjizi S. Vladušića Portret hermeneutičara...)
Snežana Božić Promaja iz ogledala & pozicioniranje...142
(O knjizi Slobodana Vladušića Na promaji)
Dragan Ranković Fantastična antropologija i...148
(O pripovedaču, pesniku i slikaru Nemanji Mitroviću)
Ljubiša Stojanović Jedinstvena knjiga D. Milenkovića...155
(O pesniku Dimitiju Milenkoviću)
Nenad Župac Pop album...162
(O knjizi priča Dejana Stojiljkovića Lonj live)
Ilija Bakić Zapisane emocije...164
(O knjizi pesama Aleksandre Joksimović Tuđe drvo)
Dejan Petrović Fest 2008...167
Marko S. Stojanović Sremac za 21. vek...180
(O knjizi I. Stevanovića i B. Miltojevića Katil)
Radmila Kostić Retrospektivna izložba  Stojka Stoleta Stojkovića...182
Slobodan  Krstić Vreme prošlo, vreme sadašnje...185
(O pozorišnoj predstavi Odabrani i uništeni u režiji Kokana Mladenovića)

Beleške o autorima...189

Zoran Pešić Sigma

GRANICE

Odavde do tamo je moje. Od one tarabe do velikog kamena je tvoje. Njihovo je s one strane puta, a naše s ove strane, sve do reke i šume. Ovo je naše vreme, njihovo je prošlo. Od te godine ja više nisam dete. Od tog datuma naša zemlja slavi Dan državnosti. Od sutra prestajem da pušim. Strah počinje s prvim mrakom. Između crne i bele smeštene su sve boje. Ako se gleda sa ovog mesta vidi se samo do horizonta...

Telo moje je dovde, do površine kože. Jesam li ja ceo tu? Jesam li ja i napolju: onaj san kojim me neko sanja, jesam li ja i onaj trač koje su izvezle susetke pri jutarnjoj kafi, jesam li i požutela fotografija u đačkom spomenaru? Postoje teža pitanja o granicama. Gde su granice ljubavi, gde su granice duše, gde su granice ljudskosti...

Umetnost se bavi prevazilaženjem granica. Ova fraza iznikla je u dugoj istoriji ljudske zapitanosti o smislu i lepoti života. Granica umetnosti nije jedna i svako do nje mora sam da dođe i prekorači je na svoj način, čak i u onim umetnostima kod kojih se udružuju dah i duh više umetnika (muzika, pozorište, film...).

Gradina broj 23, kao i prethodne, donosi nova istraživanja umetnika, književnika, pesnika i kritičara o granicama ljubavi, duše, ljudskosti, istorije, umetnosti... Korice i kolorne strane u časopisu, koje odvajaju pojedine rubrike, obgrlile su tekstualni deo časopisa uzbudljivim slikama Katarine Đorđević. Ove slike prevazilaze granice, kako je to dobro uočila Milica Todorović u tekstu koji možete da pročitate u Gradini koju držite u rukama,  i zalaze dublje u prošlost ispitujući "globalna umetnička dostignuća razno¬vrsnog geografskog, religijskog ili starosnog porekla, nalazeći u njima srodnosti i bliske početne izvore". Ove slike povezuju vreme vinčanske kulture s našim vre¬menom, arheološke tvorevine Le¬penskog vira s modernim viđenjem univerzalnog čoveka. Katarina Đorđević nas jednostavnim, slikarskim, jezikom vrlo iskreno i istinito ubeđuje da je sve vreme povezano, da istorija postoji i da se granice u vremenu mogu prevazići.

Plodno tle ove Gradine zasejali su prozom Arif el-Hatib, Franja Petrinović, Ivana Dimić i Ivana Bulatović.

Za seme poezije pobrinuli su se grčki pesnik Spiro Vreto u odličnom prevodu Momčila Radića (u pesmama Spira Vreta vrvi upravo od takvih (ne)ljudi. Beže u blatnjavim cipelama iz rascepljenih država, postaju rulja došljaka koja silazi i škripi. Pred njihovom sudbinom na marginama bilo koje istorije ili mita se, umesto svakog komentara, možeš samo nakašljati od nelagodnosti. U opasnom zemljopisu sa pet strana sveta granice menjaju mesto preko noći. Ilegalni nesretnici tonu zajedno sa nakrivljenim brodovima sarkazma..."), kao i Luka Prošić, Nikola Todorović i Tanja Milutinović.

Petra Mitić često za naš časopis prevodi tekstove koji ana¬lizuju granice pola. Tako u ovoj Gradini objavljujemo njen prevod odlomka iz knjige Šta je žena Toril Moi.

Krug naučnih interesovanja Ukrajinke Jelene Šerman su politički mitovi i stereotipi; informacione kampanje koje prethode oružanim sukobima; mehanizmi heroizacije i demonizacije političkih lidera; uloga sredstava masovnih informacija u formiranju javnog mnjenja... U tekstu Balkanski mit zapadne kinematografije ona izučava stvaranje negativnih stereotipa u produkciji igranih filmova država članica Nato... I još jedna izvrsna analiza filma i ne samo filma u Gradini jeste iz pera Marka Kostića.

Neću posebno izdvajati tekstove kritika koje objavljujemo u ovoj Gradini. Odavno se priča da granice književnosti ne postavljaju književni kritičari već ih određuju sami pisci snagom svog talenta, priča se da su kritičari neostvareni, netalentovani pisci... Ove buđave priče pale su u blato pred hrabrim delom mnogih vrsnih kritičara. Sve je manje ljudi spremno da se iskreno bavi nezahvalnim poslom kritike. A ostaje činjenica da je svet bez kritike svet bez vrednosti... Šta je čije? Dokle je moje moje? Nećemo svuda povlačiti tanku crnu liniju. Nećemo sami sebe zatvarati u  granice koje ne postoje. Život je uvek širi od granica umetnosti. S tim i opstaje nada da će se umetnost u ljudskom obliku širiti ka novim obalama...  

[Ruze vetrova Vinika]

Iz štampe izlazi Gradina broj 24.
 
 
SADRŽAJ GRADINE 24 - 2008.


REČ UREDNIKA
Zoran Pešić Sigma Izađi na ulicu...5

ULICA PROZE
Ior Jarkevič Ruski rulet... 9
Ravi Hadže Ahmad... 17
Les Martovič Stribogov poklon... 22
Vasilij Midjanjin Globalna televizija... 35
Svetomir Đurbabić Ljubav među stvarima... 50
Violeta Živanović Ljubav na Dušankin način... 55
Valerija Varga Igračke... 57

ULICA POEZIJE
Hulio Kortasar Izuzev zalaska...63
Pablo Neruda Kockari... 68
Fernando Pesoa Ja sam duh tame...69
Melih Dževdet Andaj Golub... 70
Frensis Ponz Opklada...72
Džimi Karter Promišljati uvek... 75
Slobodan Škerović Budi se, budni... 80
Dragan Tasić Jesenje zvezde... 84
Slobodan Branković Šljiva opet rano cvetala... 87
Nikola Ranković Osećaj je suviše lep da bi trajao... 89
Aleksa Stanić Stričeva kuća... 90

LINKOVI
Jeremija Živanović Gradina... 95
Mihajlo Mika Paligorić Književnost... 100
Goran Stanković Ulična kultura... 103
Aleksandra Đurić Demonsko u Procesu i Šinjelu... 108
Dragan Ristić  O Omajama današnjim... 115
Dejan Ognjanović Horor kao žanr... 122
Kamenko M. Marković Gorostas iz Ornana... 140

ULICA KRITIKE
Aleksandar B. Laković Prevrat u jeziku i sadržaju... 153
(O knjizi Matije Bećkovića Kad budem mlađi)
Nikola Živanović Iskušenje modernosti... 157
(O knjizi Slobodana Zubanovića Kad budem ima 64 godine)
Dragan Radović Antičke teme Nikolaja Timečenka... 162
(O knjizi Nikolaja Timčenka Misao, reč – sudbina antičke teme)
Mirjana Bečejski Istorija i imaginacija...170
(O knjizi Miroljuba Stojanovića Ljudsko lice istorije u književnosti)
Snežana Božić O posledicama životnih slučajnosti... 176
(O knjizi Ivanke Kosanić Moja draga Jelena)
Petar Arbutina Iskreni uzdah i obuzdan krik... 181
(O knjizi Tatjane Debeljački Ah-eh-ih-oh-uh)
Mladen Vesković U šetnji kroz snove... 183
(O knjizi Normana Ravina Lola by night)
Nenad Župac Plivanje po površini... 185
(O knjizi Haruki Murakami, Norveška šuma)
Ana Isaković Mit kao osnova ... 187
(... i osvrt na scensko izvođenje drame Pred penzijom Tomasa Bernharda)
Ivana Kronja Infant 2008. – ka novim medijima i nazad... 192
Vesna Krčmar Jedna retka knjiga o pozorišnom festivalu... 198
(O knjizi Simona Grabovca Infant prototip)
Dejan Petrović Filmski festival Bliff... 202
(O prvom banjalučkom međunarodnom filmskom festivalu)
Dejan Stojiljković Srdačno vaš Džek Trbosek... 209
(O filmu i grafičkoj noveli From Hell)
Nikola Dedić Utopije svih naših mladosti... 213
(Izmišljeno: The Soulsplitters Long High njay Blues,
Tomato Records, 2008)

Beleške o autorima... 220

Zoran Pešić Sigma

IZAĐI NA ULICU

Verovao sam da je sve na ovom svetu već poznato, ako i nije, da se može videti na televiziji. Onda sam sreo komšiju Haralampija i shvatio da tajne još uvek postoje. Kriju ih susedna vrata, zid, stepenište, sprat, tri koraka u pogrešnom trenutku, telefonski poziv u vreme popodnevne dremke... Posle sam sreo komšinicu Đurđevku i shvatio da se na svaku tajnu lepe bar tri trača: trač sa žmarcima, trač sa smehom i trač boli glava.

Haralampije: - Komšija, znaš li kuda ćeš?
Ja: - Pošao sam...
Haralampije: -Blago tebi, ti uvek znaš kuda ćeš. Čak i kad ne znaš, nađeš razlog. Kad ti u stanu ponestane vazduha kažeš, idem po novine. Osećaš krivicu kada te neko vidi da ništa ne radiš. Trgneš se iz popodnevne dremke u panici da si propustio dan, ne popiješ kafu do kraja, a već si uronio u svoje projekte. A, eto, recimo ja nisam takav. Najviše volim kada izađem iz stana, a ne znam ni zašto sam izašao. Najviše volim da koračam bez cilja. Pođem, po navici, kroz haustor, to je dobro za početak, dobro je da oko sebe imaš poznat teren. Glupo je kada se probudiš, a ne znaš gde si, možeš da se uplašiš, ili razočaraš u svoju sudbinu...

Izađi na ulicu, polako. Šetaj. Ne koristi ulicu samo kao prečicu do radnog mesta. Ne žuri. Osećaj se u svom gradu kao turista. Zagledaj fasade, osmehuj se prolaznicima, fotografiši se kraj fontane na trgu, najobičnijeg ponedeljka ili srede. Budi vedar.
Književnost je ulica sa mnogo raskrsnica. Čini nam se da nemamo vremena da usput uđemo u svaku kuću, da se popnemo na svaki sprat koji je marljivi zidar-pisac godinama gradio. Neizvesno je šta možemo da vidimo iz panoramskog lifta nečije proze, ili kakva će nas vrtoglavica obuzeti na terasi sedmog sprata poezije velikog pesnika.

Književni časopisi su tourist guide kroz ulicu književnosti. Prođete svuda, štrpnete po malo u svakoj poslastičarnici ili kafani tekstova, zalepi vam se za srce virtuelni pejzaž kroz koji se drmusa tramvaj uzavrelih osećanja i želja... Izađite na ulicu Gradine. Broj 24 išpartan je ulicama i raskrsnicama na preko dve stotine stranica, kao dečiji crtež. U Ulici proze stanuju Igor Jarkevič (Ruski bluz - ekskluzivno! odlomci iz zbirke pripovedaka u pripremi), Ravi Hadže (od ovog dobitnik međunarodne IMPAK književne nagrade Dablina za roman napisan na engleskom jeziku objavljujemo priču, u prevodu Miroslava B. Mitrovića), Les Martovič, ukrajinski pisac koji može, kako piše prevodilac Andrij Lavrik, da se poredi sa našim Petrom Kočićem, Vasilij Midjanin (Globalnu televiziju prevela Ivana Božović). Od naših pisaca u Gradininu ulicu proze naselili su se niški pisci Svetomir Đurbabić i Violeta Živanović, a svoju neobičnu garsonjeru pogledima je izložila novosađanka Valerija Varga.

U Ulici poezije su starosedeoci Neruda, Pesoa, Andaj, Ponz, ali i stanovnici drugih ulica Kortasar (dolazi iz Ulice proze, Džimi Karter iz Ulice politike).

Ovu uličnu Gradinu primereno smo ilustrovali fotografijama Dušana Mitića Cara. Poreklo fotografija objašnjava Goran Stanković u tekstu Ulična kultura (Seriju uličnih performansa u Nišu, pod zajedničkim nazivom Niškim ulicama kroz Evropu 19. aprila 2008. izveli su umetnici iz Italije, Austrije i Nemačke).
U Gradini broj 24 nalazi se i niz tekstova koji virtuelno nastavlja književni temat posvećen demonologiji. Vidi tekstove Demonsko u Procesu i Šinjelu Aleksandre Đurić, O omajama današnjim Dragana Ristića, Horor kao žanr Dejana Ognjanovića.

Posebno na mapi ulica izdvajamo zgradu koju je projektovao naš dragi saradnik Zoran B. Živković, upravnik Univerzitetske biblioteke u Nišu. U njegovom izboru donosimo dva teksta o časopisu Gradina. Prvi je iz pera jednog od pokretača našeg časopisa Jeremije Živanovića, a drugi iz pera Mihajla Mike Paligorića. Dva različita viđenja i tumačenja jedne te iste stvarnosti. Nećemo da komentarišemo. Pročitajte sami.
U Ulici kritike snađite se sami. Kritika je kao turistički prospekt. Neke destinacije hvali, a za neke nam kaže da su odviše skupe da bi se tamo putovalo.

[lanavi]

Moram da Vas pitam nesto... da li je moguce casopis Gradina dobiti u elektronskom izdanju?

I jos nesto...da li ste citali nesto od prica, pesama postavljenih ovde na forumu...ima li ovde ikoga ko bi se mogao smatrati talentovanim i mogao da se nada mozda objavljivanju nekog svog malog dela u Vasem casopisu ili shire?

[Ruze vetrova Vinika]

Časopis  Gradina jos uvek nema svoj sajt. Nadamo se da će ga imati uskoro. U pripremi su stari brojevi za sajt svih časopisa KOMUNIKACIJA.

Što se tiče saradnje, časopis je otvoren. Ovde ima interesantnih tekstova, ali ima puno i elektronskog zezanja. Potrebno je da autor posalje neobjavljen tekst na mejl gradinankc@verat.net. Redakcija će pročitati i javiti da li će objaviti tekst. 

[lanavi]

Hvala na ovoj informaciji, samo mislim da nekada treba hrabrosti da bi se nesto poslalo. Neobjavljen tekst pretpostavljam podrazumeva da nije imao neko stampano ili elektronsko izdanje u nekom od knjizevnih medija kao sto je Gradina.

[maga]

Časopis  Gradina jos uvek nema svoj sajt. Nadamo se da će ga imati uskoro. U pripremi su stari brojevi za sajt svih časopisa KOMUNIKACIJA.

Što se tiče saradnje, časopis je otvoren. Ovde ima interesantnih tekstova, ali ima puno i elektronskog zezanja. Potrebno je da autor posalje neobjavljen tekst na mejl gradinankc@verat.net. Redakcija će pročitati i javiti da li će objaviti tekst. 

evo priključujem se razgovoru sa pitanjem: koliko dugo se obično čeka na odgovor i da li redakcija šalje odgovor i ako nije zainteresovana da objavi tekst?

[Ruze vetrova Vinika]

Uređivanje časopisa je složen proces i uključuje mnogo aktera. Uredništvo Gradine nije od onih koje objavljuju samo ono što im stigne poštom (a stiže dosta, i do desetak mejlova sa tekstovima dnevno). Nego objavljuje i tematske brojeve, naručene tekstove, kritike itd. Ovi temati se dugo pripremaju jer je potrebno uskladiti dinamiku pisanja većeg broja autora, koji imaju neki svoj unutrašnji ritam.  Časopis izlazi jednom u dva meseca i proces se sastoji od čitanja urednika pojedinačno po oblastima, zatim sastanka redakcije na kojem se izdvajaju favoriti. Izdvajaju se tekstovi po smislu koji bi se uklopili u neke temate... Dakle, od trenutka kada redakcija dobije tekst pa do javljanja da ce biti objavljen u časopisu, ili da ne odgovara koncepciji časopisa, može da prođe različito vreme: od mesec dana do nekoliko meseci. Savet mladim piscima i pesnicima je da povremeno slobodno zovu redakciju i interesuju se za svoj tekst. Dešava se da se tekstovi zagube, da ih kompjuteri "progutaju"... Što se tiče Gradine, uvek ćete dobiti odgovor. Još jedan od saveta mladim piscima je da i fizički odu do redakcije, upoznaju se sa urednicima i u neposrednom razgovoru saznaju mišljenje o poeziji, prozi itd. Korisno je uključiti se u književne procese u gradu, posećivati promocije, književne večeri itd. Ne znam kako je to danas, ali nekada je na filozofskom postojao jak književni klub, neformalne pesničke grupe...

Nije dovoljno samo imati želju da postanete pisac ili pesnik. Morate da to što pišete stalno upoređujete sa tuđim delima i procenite gde ste, a to znači morate da čitate ne samo klasike, nego i savremenu književnost, knjige, a pogotovu književne časopise i novine (Letopis, Polja, Korake, Povelja, Književni list, Književni magazin, Zlatna greda....) Vidite tekst u novom Ninu o značaju književne periodike... Danas knjigu može da objavi svako ko ima 300 do 400 evra. Ova "demokratizacija" donela je poplavu knjiga koje su objavljene bez uredničkog, lektorskog itd čitanja. Ako želite da se oprobate zaistinski, pošaljite svoje radove književnim časopisima. I nemojte odmah da se razočarate. Budite uporni. Poezija i proza koju napišete nije za fijoku. Ako vam neka redakcija vrati rukopis, pročitajte ga, ispravite, pošaljite opet...

[maga]

Hvala puno na ovom i ovakvom odgovoru! Ne znam zašto, ali već se nekako bolje (sigurnije) osećam...