Jovan Jovanovic Zmaj, Decije pesmice

[direktor bolnice]

Zanimljivo  devojchice , mozhda bash zbog toga shto pesmu nije pisao Jovan Jovanovitj Zmaj ?!  :okretanje:

[Miroslav Ibic]

MRAK

Mislio bi čovek
Kad pogleda mrak,
Da je strašno moćan,
Da je silno jak.

To bi bilo naopako -
Al na sreću nije tako:
Svećicu zažeži,
A mrak odmah beži!

jel samo meni ova pesma tuzhna?

[Vogue]

Joj...Djulici uveoci...uvek se rastuzim kad citam...

[Miroslav Ibic]

Ova Vož je robot, sad sam otkrila. Ovo uopšte nije pesma iz djulića uveoka, ona je to samo onako rekla, jer, zmaj + tužno su djulići uveoci, sistematska greška, jur gouing daun bejbi, daun, daun daun

[Miroslav Ibic]

ČEMER-DEKA, PELEN-BAKA


Ljubilo se dvoje stari',
Obadvoje s naočari,
Pelen-baka, Čemer-deka,
Ljubili se tek po veka.
Kad je prošlo pola veka
Razbole se Čemer-deka,
Groznica ga trese jaka,
Dvori njega Pelen-baka.
Zalaže ga slašću svakom:
Komovicom starom, jakom,
Kiselicom slanom, mlekom,
I kržakom i tubakom.
Al besedi Čemer-deka:
Pelen-bako, nema leka
Pod glavu mi još što met'i,
Ja ti neću preboleti;

Već ču li me, Pelen-bako,
Čuj, ako me voliš jako:
Kad me stara zakopate,
Svi se s groba kući vrate,
Kad onemi ponoć tija,
Kad se daća izopija,
Iz groba ću k tebi doći,
Ti ćeš sa mnom u grob poći.

Sad se mnogo suza lilo,
Već je dugo vreme bilo,
Zatim starac stade zevat,
Pelen-baka sta zapevat,
U ruku mu sveću stisnu,
Starac umre, baka vrisnu.

Kupala ga baka sama
Čistom vodom i suzama,
Obuče ga, namesti ga,
Celiva ga, izgrli ga,
Pa se digli crni svati,
Da se deka u grob prati,
u grob, u grob, više koga
Bila grana suhog gloga.
Kad je deku zemlja skrila,
Pratnja ga je ostavila.
Al' ostade Pelen-baka
Suzna,jadna i nejaka,
Pa na deku misleć svoga
Iznjinjala granu gloga,
Poštapa se, ode kući
Spominjući, uzdišuči

Mili bože, evo noći,
Šta će baka u samoći,
Već sakupi šure, prije,
Svojtu, kume i komšije,
Običaje naših stari'
Neće stara da pokvari.
Grdna žalost čaše suši,
A sve starcu s pokoj duši.
Večna pamet - zemlja laka -
Šapućući pije baka.
Dobri gosti tešili je
Ko obično gde  se pije,
Kad već nisu mogli više,
Svi se kući izgubiše.

Osta baka, puna, sita,
Utešena i napita,
Te pomoću glogov-štapa
I na krevet već natrapa,
Gde će leći da se pati,
Ah, pa onda i - zaspati.

Kad je bilo gluho doba,
Zatrese se cela soba,
A kroz prozor vihor dunu,
Te načini pravu bunu,
To bi žižak ugasilo -
Ali žiška nije bilo;
I peto bi u snu stao,
Od straha se promeškao,
Da ga juče nisu gosti
Poručali baš do kosti.

A u sobi kod direka
Stvori s' onaj Čemer-deka,
Ko ozebo dršće ceo -
Na njemu je pokrov beo.

"Dušo moja, Pelen-bako,
Ah  ne rči tako jako,
Slušaj dobro, nije šala,
Znaš li šta si obećala?
Mi mrtvaci reč držimo,
Obećanja beležimo.
Zato hajde, grob te čeka."

Kad je reko ovomalo,
Oko mu je zasijalo,
Pred baku je bio stao,
Pa se malo nakašljao.
kašalj mu je takav bio
Da je baku probudio,
Jer kroz uho mozak dere
Ko poslednji glas testere.
Prekrsti se Pelen-baka
Pa se lati glogovnjaka,
A povika iz svih grudi:
"Vampir, ljudi! Vampir, ljudi!"
Pa dohvati uz tu huku
Svoga starca po kauku,
Te pobeže Čemer-deka,
Al u glogu ima leka.
Glogovina starca smiri,
Nit' se više povampiri.


Prve tri četiri strofe su mi bile vrlo interesante i smešne, ovo posle nije nešto

[Domaci Zdajnik]

Ove stihove glat može da peva Stoja, Viki, Miki, Šeki i ostali turbo-narodnjaci. I naravno, Džej.
Sad mi je jasno da ja nikad do sada nisam imao prilike čitat Jovu Zmaja i njegove pjesme.

[Miroslav Ibic]

nemojte tako g.izdajniče, a ja sam mislila da će vama da se usvidja ova pesmica.
mada ja sam danas slušala tomu zdravkovića

[Domaci Zdajnik]

Inače, dok sam čitao tu pesmu lagano sam počeo sumnjat da se radi zaista o Jovi Zmaju. Mišljah u sebi: "Majku mu, zar je moguče da je ovo Zmaj? ma ne može biti! to je podmetaljka neka, zasigurno! Ali opet, mogao bi da bude, jer ima tu mnogo priznatih amaterskih pesnika, koje bi valjalo raskrinkati! pa opet, ako bismo to učinili, ko bi još ostao pesnik? Ma, da, to mora biti da je Zmaj! a da ga ja nijesam čit'o!"

Pogotovo primitivno i kičerajski deluje ovaj deo:

Već ču li me, Pelen-bako,
Čuj, ako me voliš jako:
Kad me stara zakopate,
Svi se s groba kući vrate,
Kad onemi ponoć tija,
Kad se daća izopija,
Iz groba ću k tebi doći,
Ti ćeš sa mnom u grob poći.

Pa ondaK turbo-finiš:

Sad se mnogo suza lilo,
Već je dugo vreme bilo,
Zatim starac stade zevat,
Pelen-baka sta zapevat,
U ruku mu sveću stisnu,
Starac umre, baka vrisnu.

Da šam ja ovo napisao, i da nije u kontekstu goleme sprdnje, osećao bih sram dok sam živ.

[Miroslav Ibic]

kako samo grešite... to su najtragičniji trenutci i prikazuju mrak ljudske ehzistencije i užas smrti

to što ste podvukli

[Domaci Zdajnik]

Džibus! Sad videh kraj pjesme... Ne znam kak da gledam na ovo. Ono jeste sprdnja ili pak dječija pjesmica. No, i da je dječija, morbidno je za tu vrstu. A da je morbidno, ne verujem. Ipak čovjek nije pisao sprdačko-morbidne stvari, koliko sam ja upoznat. Mnogo više vuče ka ordinarnom kiču nego bilo čemu drugom. Bez obzira na ovaj očigledno tendenciozni kič svršetak.

[Miroslav Ibic]

ne bih mogla ništa reć protiv ovog divnog čike, jer bi mi bilo vrlo žao.
dodje mi kao neki osećajni namučenko, pa ne bih rekla ništa loše o njemu
On je napisao ovu predivnu pesmicu:

Ala je lep
Ovaj svet -
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad;
Eno sunca,
Evo hlad;
Tamo Dunav
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde žbun.
Slavuj peva,
Ne znam gdi -
Ovde srce,
Ovde ti!

A što se tiče one tragične pesmice koja se nesrećno završava posle treće - četvrte strofe, a u kojoj se pominju predivne reči kakve su: baka i deka, postoji napomena da je to parodija na neku pesmu Sablja-momče, Cvet-devojče, slavnog i nikada zaboravljenog pesnika Jovana Subotića

[Domaci Zdajnik]

E, tako recimo! To objašnjava stvari! Ako je parodija na neku pesmu onda je i zadatak pesnika bio da je predstavi na što primitivniji način, tj. da napravi ultra-kič stvar.
Sada je stvar daleko jasnija. Zahvaljujem vam, Presveti Rinoteletabisu!

[Miroslav Ibic]

nisam ja više rinoteletabis. ja i g.starac smo se posvadjali jer sam mu rekla da je glup