|
strangelove
Gost
|
 |
« poslato: 11.09.2006. 17:38 » |
|
Pred zakonom stoji vratar . Ka ovom vrataru dolazi čovek sa sela i moli ga da ga uvede u zakon. Ali vratar mu reče da ga sada ne može pustiti unutra. čovek razmišlja pa pita da li će kasnije smeti da uđe. “Moguće je”, veli vratar , “ali sada ne”. Pošto su vratnice zakona kao i uvek otvorene , a vratar se sklanja u stranu , čovek se saginje da kroz vratnice pogleda unutra. Kada to opazi vratar, nasmeje se i kaže: Ako te toliko privlači , a ti pokušaj da uđeš i pored moje zabrane. Ali, upamti : ja sam moćan, a ja sam samo najniži vratar. No kraj svih dvorana redom stoje vratari, sve jedan moćniji od drugog. čak ni ja ne mogu da podnesem izgled trećeg.
čovek sa sela nije računao s takvim teškoćama, zakon treba da je uvek i svima pristupačan , misli on, ali kad pogleda bolje u vratara u krznenu kabanicu , u njegov veliki šiljati nos, u njegovu dugu i retku crnu tatarsku bradu, on ipak odluči da je bolje sačekati dozvolu za ulazak. Vratar mu daje jednu malu stolicu i pušta ga da seden sa strane od vratnica. Tamo on sedi danima i godinama. Pokušava bezbroj puta da ga puste unutra i dosađuje vrataru svojim molbama. Vratar ga često podvrgava malim saslušanjima, ispituje ga o domovini i o mnogo čemu drugom , no to su ravnodušna pitanja kakva postavljaju velika gospoda, a na kraju mu uvek ponavlja da ga još ne može pustiti unutra.
čovek koji se za put snabdeo mnogim stvarima upotrebljava sve, ma koliko dragoceno bilo, da bi podmitio vratara. Ovaj doduše sve uzima ali pritom kaže: “Ja uzimam ovo samo zato da ti ne bi pomislio da si što propustio.”
U toku mnogo godina čovek skoro neprekidno posmatra vratara. Zaboravlja na druge vratare i čini mu se da je ovaj prvi jedina prepreka za nejgov ulazak u zakon. Prvih godina glasno proklinje nesrećni slučaj, a kasnije , kad ostari, on samo još gunđa. Postaje detinjast , i pošto je dugogodišnjim proučavanjem vratara upoznao u buve na njegovom krznenom okovratniku, moli on i buve da mu pomognu i pridobiju vratara. Najzad mu i vid postaje slab i on ne zna da li se stvarno smrkava oko njega ili ga oči varaju. No sada u pomračini razaznaje bljesak koji neugasivo prodire krzo vrata zakona. Ne živi još dugo. Pred smrt se u njegovoj glavi skupljaju sva iskustva čitavog tog vremena u jedno pitanje koje dotle još nije postavio vrataru. I on mu maše pošto više ne može da isrpavi svoje ukrućeno telo. Vratar mora da se nagne duboko nad njim, jer se razlika u rastu znatno izmenila na štetu čoveka. “ A šta bi još hteo da znaš?-upita vratar-“ti si nezaježljiv”. “Kad svi teže zakonu , reče čovek, “kako je onda moguće da za sve ove godine niko nije tražio ulaz sem mene?”
Vratar uviđa da je čoveku došao kraj i, da bi ga ovaj još čuo sluhom koji već zamire, prodere se na njega:”Ovde niko drugi nije mogao dobiti pristup, jer je ovaj ulaz bio određen samo za tebe. A sad idem da ga zatvorim.”
Proces/ Kafka F; Beograd : Novosti, 2004 ( Barcelona: Industria Grafica)-str:208-209.
|
